Српски народ

Сгрша •

стат паром

Вожић, Нова година 1944

РАД, РЕД И МИР ОБЕЗБЕЂУЈУ УСПОН СРБИЈЕ

'( Насгтт* т Ј« сграве) Поред борбене српске омладиие која са Пушком 5г руци брани Србију и српски народ, буди се и српека иационална омладина младићском снагом и елавом и сврстава у радне чете, посвећујући се конструктивном раДу широм наше лепе Србије. Са песмом на уснама, са пијуком и ашовом на рамену, духовно Преображена и српским да.хом запојена креће и ула»и у широке народне масе, као прва помоћ свом радном народу.' Регулише реке, исушује баруштине, гради путеве, зида и подиже порушено, обнавља запуштено и својим ведрим духом поново загрева српски клонули варод дајући му најбоље животне инекци.,е у нади џл срећнију будућност. Хиљаде и хиљаде хектара баруштина, запуштених крчевина и напуштене плавне земље, под ударцима младих руку нове Србије претварају се у дивна плодна поља и ливаде. То се Србија буди, она Србија из хиљадудеветстотинадванајесте кад је једним дахом дисала, једну вол>у имала, један животни циљ и заједиичка стремљења. Песма из младих груди над'јачава физички умор, сазнање да се ради за добро драге отаџбине јача и крепи њихове мишице Омладина нове Србије издиже култ рада изнад материјалног схватања живота и као бујица .плаховитих набујал^х река цлави и угушује лак живот нерадника и уличних базала. Српски народ, сведок ових младићских напрезања и успеха, озарен и препороћен, верује дубоко у српску звезду, поноси се својом узданицом и стиче искуство, да у оној југословенској забУни ништа није српско пропало, него туђе, нешто што је њему увек страно било. * За српском омладином не изостаје и српски напионални радник. Он ее организује и савесним радом даје свој обол иа жртвеник обнављања своје домовине. Српски радник под мирољубивим воћством свога старешине постаје најнепомирљивији противник међународног комунизма и на.јбољи сарадник на обнављању и подизању нове Србије. У исто време, он хита да се у слободним чаоовима што боље просвети, ширећи чисту српску културу та,мо, где је она двадесет година била потиснута. Један део родољубивих радника придружује се еа пушком у руцн српским оружаним одредима и брани српску слободу од међународних' ргобојника, крмуниста, који га лажном паролом: „пролетери свију земаља, уједините се" заводе деценијама, док му еада аису открили своје праве намере и своје сатан6КО дице убица ,и крволока. Српски радник открио је своЈу српску душу * показао племенито срце својнх расних пре> дака и поштено одужио свој дуг свом народу. Трећа екипа радног српског народа, српски селак и земљорадник иије заостала у племенитој утакмици са националном омладином и српским нацио■алним радницима. Српс1<и земљорадник послушао је савете претседника српске владе генерала Недића и нротивно саветима његових рђавих саветника, приоиуо раду, тако обимно и савесно, како то никад равије није чинио. То је он учинио што је остао мудар и добар Србин, гледајуће на ствари само својом српском главом. За очајнике по шумама било је изненађење ова*о сналажење широких народних маса и они су покушали да терором омету смирење народа, старајући се при томе, да село што јаче одвоје од града. То им није успело јер се српски земљорадник тргао и није хтео више да слуша сиренске савете одрода, него је још јачим еланом прионуо да сву земљу обради и тако осигура правилну исхрану народу. У овом пра®цу српски земљорадник је потпуно Згспео и својом коструктивношћу задивио пријат^еља и непријатеља. Тако је родољубива влада са осталим патриотама дошла до могућности, да несрећној браћи и сестрама избеглицама из свих српских крајева као и десетинама хиљада нзпуштене избегличке деце осигура исхрацу и спасе их сигурне пропасти. Баш у томе је и највећа заслуга жуљевитих руку српских »емљора.дника, јер су имали осећај милоСрђа и разборитости према невољнима. Приврженост нашег вредног земљорадника земјк>и и огњишту, однела је победу над радом разорног елемента који се трудио да га баш с^двоји од тих еветиња и начини га својим несвесниЈ)« оруђем. Србин се није дао завести, за то су његове њиве, виногради, вођњаци, ливаде и остала плодна земља стоструко иаградила његова патриотска прегнућа, те је дошао у могућност да обилно помогне своју земљу к њемо етавовциштва

Тмм» ј« сриаш »шљ&радтш шотоло дао ссбе еаојој отаџбини. Благодарећи вапрезањим« делокупиог варода са малим изузетком, Србија се нагло опоравља и сваким даном добија изглед сређеније земље, јер народ зна шта> хоће и куд га родољубље води. Уз приномоћ оружаних одреда који гоне немилосрдно комунистичке бандите, српски народ добио је заштиту која му је омогућила да се у миру посвети својим пословима и да мадо предане џосле сшших иесреКа које

еу му ее ковитлале око главе. Свн ови напори показали су силну вољу једног народа за животом и ретавили одличан утисак на остали свет. На Србију и српски народ отпочело се гледати другим очичма, док није дошло и признање, да конструктивни српски народ остаје и даље кичма Балкана и да тиме обезбеђује своје место у послератиом поретку Европе. Ред, рад и мир осигурали су даље напредоваље Србијс

Српска слога ствара јецан националнн фронт

Нова Србија у овом замаху елужи се етапама. Чуда нема и она се не могу ни очекивати. Најтежи проблем који се иставИо пред наше родољубиве управљаче, била је успостава једног јединственог националног фронта у борби против комуниста. То је било утолико теже због појаве комуниста — куге која је претила да нам уништи огњиште, веру, националност и име. Удружени одроди из наше средине у заједници са белосветским протувама и олошем, пожурили су у нашу земљу, која им се учинила благословена и обетована за њихове зликовачке експерименте, да нам разоре др^жаву и униште нацију. Пред овом страшном опасношћу нашао се српски народ разједињен и ослабљен. Комунистнчко пировање олакшала је српска неслога и за то је^народ неизмерно патио, јер заштите није имао. Неоспорно да су сви Срби најбоље мислили свом народу, али су се разликОвали у схватању. Док се један мали део српске интелигенције ставио на једну страну дубоко верујући у туђу помоћ, други много већи поуздао се у сопствену снагу, неочекујћи спас српског народа од туђе помоћи, него по народној пословици, само „у 1 се и у своје кљусе". Нз таквог схватања поникла су трвења, која су доцније одвела до отворена непријатељства и жалосних сукоба. Тако је српском народу запретила поред комунистичке опасности, још страшнија опасност међусобног истребљења.

БОЖЈИ БЛАГОСЛОВ НА СРПСКОЈ ЊИВИ /I У оваквој ситуацији српским родољубима поставио се тежак задатак, да весугласице изравнају в, српски народ сложе ва заједничком послу спасавања државе и народа у блиској будућности. Заиста је то био тежак задатак, који је до скора остао не решљив, али благодарећи нашим непријатељима из црвене Москве и издајсгву наших бивших савезника из Лондона, десило се чудо, да баш такав поступак оних, који су нас дуго искоришћавали за рачун својих интереса, отвори очи свима нама и да нас то сабије у заједничке редове. I Они су брво изгладили наше несугласице јер смо сви сад рођеним очима упознали оиасност која иам прети уништавањем од њихове политике, која није презала да нам једног пустолова и никоговића Јосипа Брозч наметне за вођу народа и ослободитеља, али ?а рачун Москве и интернационалног комуназма. Али су се сада прилике већ миого взменвлс у нашој земљи. Нова комунистичка опасност вапма је српски варод прнбрав, сређев ■ сдожав. Сва Србн

без изузетка, џа и заблудела браћа по шумама правилно су осетили ову најезду, да је она вештачкв створена са јединим циљем, да омете правилно сређивање Србије и трежњење Срба, у исто време као и провокација за даље истребљење српског народа на свима странама., | На супрот овоЈ новоЈ бољшевичкоЈ опа> ености, Срби су једнодушно одговорили српском слогом и јединственим националним фронтом и борба Је отпочела. Беспоштедва борба иа живот и смрт. Храбри српски одреди потпомогнутн родољубнвим четницима већ су успели да пребаце преко гр»ница комунистичке банде које су са суседне тернторије надирале у нашу земљу. Остатци разбнјених комунистичких банди у Србији неуморно се гоне беа предаха. Чисти се земља од изродал међународног шљама, друштвеног талога и диже мора са српског наррда, која га је тако дуго притискивала. Данас је успостављена поново веза града и села јача в боља него раније. Томе је највише допринела трезвеност нашег сеоског живља, које је поред свих мука и патњи, остало чисто национално и вернб мајци Србији. У српском иароду иеће бити иикад места аа комунизам. Благодарећи издашној потцори окупат.орскнх влаоти, Србија је претурила преко своје главе оно што је најгоре. Већ даиас се мбже рећи да је слобода српског народа обезбеђена, да је будућност конструктивне Србије осигурана. Српски народ се неће задржати на тој констатицији него ће још јаче, боље и честитије продужити са својим патриотским радом на коначном оздрављењу и спасењу. У том раду њега ће и даље водити светосавска мудрост, да га у тим својим природним стреМљењима нико са стране не омете, ни обећањима, ни гарантијама ни лажним престављањем ствари. Многе српске очи упрте су у нас и очекују помоћ и спасење, и ми ћемо им својим мудрим држаљем и паметним радом помоћи и спасти. У једном збијеном кратком прегледу свих догађаја и прилика кроз које је прошао или имао српски народ, мои^емо осетити како се као црвена нит провлачи велика брига српских родољуба да се спасе српски народ и да се за будућа поколења сачува наша прадедовска земља и мајка Србија. Нико с-е неће дати успавати ни сада, ни у будуће док се тај циљ не буде постигао. Радећи плански у етапама, српском народу престоји још велика напрезања док се земља оспособи да заузме своје одређено место у европском новом поретку. Биће још мучних и тегобних дана, али ће их здрава народна свест савладати и окренути у своју корист, водећи земљу у срећнију будућност јер је снага српског народа неисцрпна, јер је његова љубаа за родном грудом огромна. Срби ће следовати свима захтевима родољубивог Воћства, јер му је и досада пружило доказа да је пут којим га воји| једини који га доводи до истинске слободе до нове препорођене државе и срећније будућности да свој делокруг рада прошири у интересу српског народа и целокупног Српства. На том путу пратиће га увек љубав И поверење уз подршку беа ограничења. Бог је благословио наше напоре и помоћиће иам да у данима нскушења не поклецнемо, већ да истрајно продужимо свој започети рад и сачувамо плодове сопственог труда. Са нестанком вечите сметње на Балкану Савојске куће, нестало је в сваког неспоразума са Велико-Немачким Рајхом, чији је данас интерес једна снажна, сређена и антикомунистичка Ср* бија, жоја се ваграђује ув ту драгоцену припомоћ, То је замах Нове Србвје!