Српски народ

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

Смисао добровољачке жртве

Неравноправна је борба српских добровољаца коју пуне двб и по године воде против Сила зла, скривених на разним ме. стима, под разним фирмама и у разноврсним видовима. Према океану мржње, површне раскалашности и помућених појмова, стоји бројно слабија алИ духом надмоћнија српска добровољгчка војска. Један од оних извора и снажних потстицаја који добровољаштву непрестано уливају нове снаге и одуховљују фанатична национална стремљења, поред осталих у великој мери јесте снажно неговани и правил* во схваћени култ поШТОвања према жртвама, према крви наше крви и месу нашег меса, жртвованом ради боље будућности Српства. Близу половине једне хиљаде »зноси укупна жр1*ва српске Националне омладине Из редоеа добровољаца. НеиСквзрени народни дух, србизам понет из колевке и нроживљен тешком данашњИцом, Из оВИХ неколико сготина жртава СТвориб је неис■ црпан резервоар снаге и успињаша. Ниједна жртва, ма колико била драгоцена и тешкЗј није ,на нас дејствовала да се скрене еа пута безграничне љубави и пожртвовања за свој народ. Никакав удар, ни погибија капетана Душка Марковића и 0сталих другова у Богдању, ни мучки препад и устрељење капетаНа Милоша Војновића. Код Сјече реке, ни 'Голике друге дубоке ране на добровољачком организму, ниједног тренутка нису произвеле од прбтИвника жељени ефекат. Нашу хладнокрвност и свест о значају преузете дужности само је појачавао сваки напад и свака »ова 5КрТ8а, Из њих се није родила злббна мржња или нечовечанска Жеља за осветом. ДобровоЉац се надвисио изНад ситних људских пакости, снагом онога Који је Сагледао истину, издржао ударе са многих страиа^ да би из слабрсти другиХ, нарочито проТИвнИка, наоружао себе стрпљењем и спремношћу на мучеништво иза кога долази победа. Зато и нојам жртве у светој борби српсКих добровољаца; далеко је од тога да Се снизи на уобичајеНо шКргутање зубима и разбукта* лост осветничких нагона, како је то случај коД других, мржњом, површношћу или другом којом негативном особином Заогрнутих покрета. ПогреШно би исТо тако било претпоставити да добровољац можда не цени жртву свога Дру* га. Од нас се оНа цени и ТО СИгурно много више И на узвишенији начин Него што носматр&чу са стране на први поглед изгледа. Нај-ВИШа хришћанска мудрост истакла је значај и вредност жртве. Она је зрно пшенично које мора угинути да би Донело п^ода. Отуда ни добровољац не види у жртви само зло« чиначко дело противника, не види једино физичку стварност њену, већ зароњује у њен дубЉи, ВИши, духовни смисаб. У светој борби за Српство* из у* гашеног живота евога друга добровољац види зрно које мора угинути да би се из поштввања вредности жртве, из оданости и-

деалима којимг је принета., изродио потстрек преосталима. На основу тога добровољци негују култ жртве, поШТују своје пале другове и ниједан важан пбсао не почињу пре сећања на погинуде другове. У томе одавању поште, у опомињању нз поги нуле другоВе, сваки од нас проналази смисао заједничке борбе и осећа обавезу за наставак те борбе. Не задржавајући се на жељи за осветом у обичном смИ-

слу, добровољац органски наставља. још снажније и упорније, извршујући на тај начин најбољи изражај опшТе судбинске повезаности од почетка до завршетка историске мисије. Свака жртва која падне из редовз српских добровољаца, поред тешког бола који причињава породици и друговима, само- ч је један нови потстрек, један снажни потстицај -за нова прегнућа, за нове жртве.

Смисао добровољачке жртве је особен и одређен општим погледом нове српске омладине на свет и однос духа према материји. Зато ниједна наша жртва не значи слабљење духа, већ уз физички бол појављује се чвршћа упорност и Солидарност у докрајчивашу борбе за постигнуће боље будућности целокуџног Српства. Каплар Л.

Погибија двојице раднииа добровољаца

Од првих дана борбе, с јесени 1941 године, у редовима добровољаца налазио се приличан број националних омладинаЦа радника. Временом овај се број Стално повећавао, тако да је раднички сталеж један од он.их који је из Своје средине дао велики брогдобровољачких јунака, коџј су кроз две и по године активно узели учешћа у борбама против црвеног бандитизма. Из редова радника-добровољаца многи су од њих, у својој самопрегорној борби, ндложиЛи и Своје животе на олтар сво.је напаћене отаџбине, ради њеног спаса и бољитка. Они су својом смрћу најбоље негирали она скро& погрешна мишљења која су владаЛа о нашим рад^ ницима, као комунистичкој авангарди у нап1ој земљи, и потврдили своју несебичну и пожртвовану спремност да се свим снаг&ма заложе у светој борбн на фронту одбране Српства. Последње жртве из редова рддника добровољаца, које су пале за последњих месец дана, јесу: каплар-добровбљац Душан Ц. Бојић и поднаредник-добровољац Тодор П. Бјелајац. Следећи на^ писи, посвећени су њиховим јуначким животима и смрти.

ДУШАН БОЈИЋ каплар-добровољац Слабе су речи, маколико оне снаге у себи носиле, да би оцртале јуначки живот и мученичку смрт осамнаестогодишњег каплара-добровољца Шесте четб Нетог пука. Српског добровољачког кориуса, Душана Ц. Бојића, јединца у мајке, супруга и оца петомесечног детета. Па, ипак, то је једини начин да кажемо свим^ да је он живео И умро за свој нароД, за његово спасоносно данас и лепШе сУТра. Усред Ражња, у ноћи између 24 и 25 прошлог месеца, убијен је мучки, иза леђа, метнима шум* ских бандита, док је стајао иа СТражи крај сВога пуШкоми1-раЉеза. Добровољац Душко, дојуче џин, пун снаге и жиВота, Лао је Као покошени цвет. Зашто? Зато што је био већи од свих нас, који живи иза њега остадосмо. Велик је био, када је још пре две године видео једини пут наШега опстанка и када је имао храбрости да закбрачи на његову трновИту стазу, ступившИ у четничке редове у Ваљеву. Још већи је био када је пролеТос, као осамнаестогодишње моМче, дошао у доброВољце гоВорећи својим старешинама: „Ступам у добровољце, јер видим да је јеДИна мбгућност епаса и опстанка борба наше омладине за срнску мисао> кбју исповедају И за коју гину добровољци." Горостас јб постао у нашим Очима, када је својом погибијом Дао себе за Ту мисао, када је доказао да није бн, мали занатлија, био мајстор фразе, Као многИ „веЛики", већ мајсТор делз. Знамо ми, другови његовИ, можда боље него ико други, ко-

лико ј« вредео љегов живот. Знамо колико је био већи ОД нас. А кблики тек џин према оним својим вршњацима који по улицама, светлим и мрачним, дбЧаравају своју беспутну млаДост, гледајући смисао свога живота у борби за „печење јареће". Па, ипак, би ћутали, да би бол свој за њим шТо јаче дожи-

Пок. Душан Бојић каплар-добровољац 6. чете V пука СДК (Фого: Арх. В. ОГ. С.Д.К.) вели, и не би роворили када би знали да је била довоЉНо топла његова младићска крв и крв његових палих Другова, да би загрејала охлађена срца, да би разбудила успаване савести, да би Од фразера родољуба НачиИила родољубе дела, да би од свих оних који хоће Срби.ма да се зову, начиИИла најзад фалангу бораца за Српство. Ћутлли би да не морамо да питамО да лИ је, можда, потребно ТоГа ради, да се још пролије Н ДОлије наше топле и младићске крви?! Али, ми знамо да је буД правде и истине, те необичне оо..и којом и Душан Бојић, добровољац н обућарски радник,

оооли живот свој, да је он на његовој страни. За осамнаест гоДина својих дао је пуноћу животу своме: живео је српски као јунак, умро је српски —,као мученик, закитивши својом смрћу венац наше славе и понОСа једним од најлепших цветова. Заслужио је Зато да му буде лака груда свете српске збмље, коју и он натопи и посвеТи још више крвљу својом. Хвала му и слг.ва! Бож. Ж. Најдановић ТОДОР П. БЈЕЛАЈАЦ, поднаредник-доброзољац Пала је Прва добровољачка Жртва у 1944- Години од безбожничке руке, на ТерИторији Среза подунавског. Та жртва је пОднаредник добровољац Тодор П. БјелајаЦ, кршни Босанац. Рођен 1914 године у Подрашници, срез МркониИградски. По занимању је радник. Као радник је пре месец дана са радошћу постао доброВољац, А и пре би дошао у добрбвољце, да га није спречавала брига за свакидашњим хлебом његове незбринуте породице. Тодор је дО.пре месец дана имао брата у редовима добровољаца. Овај је добровољац борац за боље дане Српства од почетка добровољачке акције. Тешка даноноћна служба на мртвој стражи раслабила је његово младо тело и он је по савету лекара морао Да иступи из добровољачких редова. Са жељом да једног дана буде здрав и да се поново врати у добровољце, отпочео је своје лечење у Краљеву. На редовној дужности заменио га је брат ТоДор. Овим својим постунком, који је доказ братСке љубави н Љубави према своме роду, Тодор је постао пример многима. Тако је Млади Тодор показао, као прави- радник националиста, да га је ноносна Босна васпитала како треба живети и борити се за одбрану свих српских светиња. Као радник био је чеда светоеавске цркве, под крстом, за крст часни и српску сло. гу и елободу, а не под петокраком звездом са некрстима и антихристом. Подиаредник-добровољаи ТоДор П. Бјелајац пао Је у борби са несрбима и некрштенима, која јв вођена 16 о. м. у Липама, крај Смедерева. Ова борба почела је око 5 чзсова изјутра и бижа је озбиљна. Поред погинулог

Веша & М<цка Србијо, земљо мог рода, Што носиш током векова, У жижи душе народа Свети аманет Косова: Кроз безброј отрашних разбоја, Ко украс родских украса, Прег.нуће палих хероја Светосављем те опаса. Идеје правдом вођене Запечатише храм жеља Капима крви рођене Витешког Ујединитеља. Ал' мамон скриптом од злата У блату сруши висине, И мамни облак разврата Помрачи сунце истине. Плод борбе тринајест векова Еихор рушења разбаца, И обест блудних синова Сруши идеал отаца. Моћне су пакла похоп Ал' не зна јуда проклетл^ Да што воскресне с Голготе Не може никад умрети! За те се младост борила Борити се неће престати, Тебе је Љубав створила Љуба ће те и очувати. Обзорјем Нове Србије Орлов.и Бели крстаре, А лете нове легије Да Нови Васкрс остваре. ВЕЧНА ЈЕ МАЈКА СРБИЈА На страх и жалосг врагу злом, Јемац је Свети Ђорђија —, У славном кроту косовсков. К. Митровина ФИЛИП Ј. ЂУКАНОВИЋ Јелна поука *У из Достојевског Славни руски књижевник, ммслилац и пророк, Фјодор Достојевски, у свом чувеном роману »Нечиста силе«, има једно место која гласи: »У мутном времену колебања ипн прелаза свакад и свуда се појављују мали и ништавни људи, јавља се талог друштвенн и људски. То су људи не само без икаквог циља, већ без икаквог мисаоног обележја. Тај талог и обирак људски, и не знајући за то, готово увек потпадне под команду оне мале гомиле »првака« који раде са одређеним циљем, и та гомилица онда цео тај смет тера онамо куд јој је воља...« Ову историским искуством толико пута посведочену мисао морамо увек имати у виду кад бринемо. и размишљамо о нашој данашњици. Сад су баш она мутна времена колебања и прелаза О којима говори генијални Достојевски. »Маршал« Тито, Моша Пијаде и други номунистичко-партизански »прваци« рачунају управо с тим друштвеним и људским талогом и обирком без икаквог мисаоног обележја, рачунајући с њима као са својом најбројнијом војском рушења и ха-

Тодора, од стране доброВољаца рањено је још неколико: наредник Александар ГавриЛовић и каплари М14о'драг Мијатовић и Божидар Андрић. Поеледње речи ТодОрове биле су: „Другови, ја падох, а ви напред у победуГ