Српски народ

»жшгарииа ппаћбна у гетову ,

НЕДЕЉНИ ЛИСТ "рој 7 Год. IV Београд, 12 фебруара 1944 ПРИМЕРАК 4.— ДИНДРА

ПРОБЛЕМ СРПСКОГ НАРОДА Кад је на једној политичкој конференцији у Београду, после Анексионе кризе а пре Балканског рата, један господин рекао да је српскн проолем ..најтежи п-роблем- у Евро.пи", ои \је рекао једну истину. али истину која .је већ била позната и призната. Под српским проблемом имао се разумети проблем српског ослобођења и уједињења, а тада је томе било на путу толико пре прека да се то ослобођење и уједињење могло. сматраги као права у.топија.. Али велики Гете је рекао: „Оно што је :д.анас у.топија, сутра Ноже бити- стварност", а други философ Шанфор река'о је: „Нико није, тако срећан ни тако несрећан као ,што мисли да је". Судбина .једног нарола зависи на првом месту од њега самог, ади вол>а тр је саио једна компон.ента у Лгудском животу, а главну компоненту чине прилике које се развијају независно од наше воље. То је изражено у оној максими народне мудрости која гласи: ,,Човек. каже а Бог располаже". То се и овако формулише: „Све зевиси од стицаја прилика" (мале хиперболисано). Прилгике су се после анексије развијале повољно за нашу народну.ствар, и наш национални сан постао је 1918 године стварност. Ми смО створили царство веће него што смо, га икад имали у својој историји. Један је страни политички писац, међутим, учинио ову напомену: „А да ли ће (Срби) моћи одржати га?" Значајно питање! Из искуства, из приватног живота, знамо да је лакше стећи него стечено сачувати, а у томе смислу говори.и светска политичка историја. Данашњи рат ставио је нашу политичку мудрост на пробу. Српски политичари имали су да ноложе испит. И они су га рђаво положили. Они су мислили да треба водити исту политику, ићи истим путевима као у прошлом светском рату; а заборавили су да исто није увек исто и дз једно сретство које је добро у једној ситуацији може бити врло рђаво у промењеним приликама. Енглеска оријентација била је за нас убиствена, а после најновије промене у енглеској политици на Балкану 'она је елиминисана. Међутим откако је Совјетска унија ступила' у рат неки -н^ннј људи заносе се совјетском ори-

БУДИМО СРБИ, АЛИ И ЉУДИ

Сваки објективни посматрач збивања у нашој земљи мора признаги изванредан полет ко.ш је учинила Србија за последње непуне три године на свима пољима своје делатности. При томе не треба смести с.ума, да је тај прогрес учињен под на.јтежим околностима које се могу замислити у једном страховитом рату, који бесни свуда око нас. Ако свему томе додамо и оно непрет.но рвање са партизанима и другим нежељеним елементима у земљи и ван ше. тек се тада могу правилно оценити нарори које Је Србија учинила преко својих сНнова за своје Сре !,ивање и данас чини, да би у њој зацарио мир, ред и слога. Има две кврактеристичне одлкке српског нарОда, које су му омагућиле, да ов.ај прогрес учини ефикасним и корисним. Српски н-род је конетруктиван и антибољшевички. Вредан је као кртица, нарочито наш земљорадник и бескомпромисни је бонаи с борби проутег.' кам^нисга-.' Наиш сељаци никад партизане не зову својим правим именом, него увек „иечастиви". Под појмом „нечастиви" он подргзумева последњег- човека, одрођеног од куће, зем,ље и народа. Зато га смртно мрзи и онда., кад му силом на то нагнат, пружа парче хлеба или г.а пушта у кућу на преноћиште, Благод-рећи т.им' сво.јим дивним особинама, српски народ успео је за релативно кратко време, са готово никг«вим средствима, да обнови своју земљу,

јентацијом (коју они еуфемистички' називају „руском").Иова лудост! . Совјетски режим то је негација народности, а како је совјетски експонент на Балкану фамозни Јосип Броз-Тит.о, из реда познатих србождера и који се и с.војим пројектованим уставом Ју гославије -^бележио као непријатељ Српства, то совјетску оријентацију за нас, Србе, чини нарочито рђавом. 'Ми треба да се одрекнемо своје историје. својих традиција-, свога имена ,једном речју своје народности. Стога се онима који нам препоручују совјетску. оријентгцију мо.ра довикнути: ни гуди ни гудала вЗди. Остаје немачка оријентација. Ми смо имали рат с Немачком (нашом кривицом), али, Цемачка пошто је победила, није дирала у нашу народност, напротив она је омогућила реетаурацију Србије. Основна идеја немачког националног социјализма то је идеја Нације, ■ и ■ данашњи ■ управљачи Немачке остају верни тој идеји како у својој'.домаћрј; политици тако и у овојој полит'ИцИ^ према другим народима. Крста : Цицварић .

уведе ред и етвори мир уз максималну производњу свега онога што је потребно за правилну и довољну исхрану у овим тешким врем^нима. То су му признзли пријатељи и непријатељи. Р^стина, да све ово што ,је учинио сррски народ, није још довољно за потпуно благостање, али овакг® рад створио је могућност читавом народу, да пре живи тешке дане V којима се на.мази и дао му основу да после рста своје ране што лакше извида и преболи, а то много значи! ј ГТа кзд је све то тако, онда данае нико нема права да, српски народ омета у његовом конструктивном подизању, сређивањ.у и смирењу 1 . Нико, а најмзње они,. који су у првом реду позвани да (- и сами о томе бригу брину. Егло. је то лепо створити један национални, фронт у Србији и јуначки се ухватити V коштац са бољшевичком аждајом. Али тај нациоиални фронт, ■ни.је-' ги-н<ак : в-в Јгв&ревииа,. ЛгвоЛ воденил цветова, који се факирском вештином пој&вљу.је и нестаје, него једна историска нужност трајне вредности намењена добру српског народа Као такав, наиионални фронт мора и треба да је највећа светшм сважом Србину, а најдража ' еветиља његовим творкима, мажкм и великим, Србија ће се брзо опоравити и бити срећна еамо онда, ако тб створено народно дело будемо поштовали и чували као зеницу у свом оку. Јединствен рад на том пољу треб.а да донесе олг-кшања нашем народу, кО.ш је толико процатио у борби разних међусобних ст.руја своје .средине. Нарочита олакшања у погледу терористичког мрцварења и Отимачине од стране комунистичких бандита сврстаних у пг.ртизанским редовима. Српски грађанин треба да осети' благодети грпске слоге и делања, а т,о је могуће само онда, кад је његова сигурност у дому, на њи ви и, друму потпуна. Не само у погледу сигурности животг., него и у погледу обезбеђења његове - имовине, плода његових вредних руку и зноја. Постоје , могућности правилце цсхране свих националних бораца на терену редовним п.утем, без прибегавања реквизициш, отимачнни ил насилном гошћењу. Нсрод треба да предахне мало и да уочи разлику у стг;њу које је 1 вла'дал'0 за време комунистичког пи-ровања и садањег, Кад му заштиту пружају н:ционатни борци и његови браниоци. Из таквог природног односа рађа се међусобно поштовање, па,и љубав народа за своје борце и браниОце, Наслеђено з,ло не сме се подржг.вати, него с,е мора коренито лечити. Наш је народ природно врло бистар и лг..ко му .је да подвуче разли-, ку .у третирању и ронашању, па' према томе да повећа или смањи своје симпатије, а о народном,расположењу дпнас, мора се водити строго рачуна. То ,је све, што се тиче нашег унутарнзег међусобнбг односз. Ал.и има исто тако и других врло деликатних ствари ■ о којима

морамо водити рачуна у интересу нације и њене будућности. Најмање је данас моменат да се држе јавни зборови у циљу пре-. чишћавања личних односа, јер се на та.ј начин ствара зла крв у народу. Ако је коме, после ових ових несрећа, које су нам прешле преко главе, стало и до тога, па Боже мој, биће. увек времена за то, оамо доцнше, под другим условима и могућностима. Данас .је српски народ једини наш објект, који мора да апсорбује сву нашу снагу, памет и знање, како би његово спасење , било потпуно. Што мање говора и прича. много више мравље вредности и кртичиног рада, то је данашња потреба српског народа. Ту Србији лежи једини спас. Ко данас тупи језик кад мишица треба да замане- није пршатељ свог народа, јер од празних причгња нема велике хасне. али може бити велике штете. Зборисања су нас и довела довде, за го требз престати са тим сипа»ем-отрова у народн'/ дупЈу. ;?ср је она и без тога доста отрована. Напослетку, да укажемо и на последњу грешку коју праве или извесне групе, или извесне вође група V свом делању. Нико нема права да буде већи католик од Папе. По.јединачни раа група мора се саобразити општим смерницама које се дири-

гују са ^едног места, лео се слмо на та.ј начин може кориснг* послужити земљи. Све што ее уради нротивно томе, чиста 1е кегативна ствар по опште добро. Заклањати се за неодговорност, па чинити и такве подвиге који изазива.ју сумњу или још горе, коди повлаче строге против-мере, за сваку је осуду, ј;р они руше ово, што је тешком муком стечено. Тако што, прави српски патриота неће и не сме радити. У на.јбољој намери све смо ово изнели, не наводећи нишга конкретно, ништа лично, да опоменемо оне којих се тиче, како би саобразили свој рад општем раду у интересу нашег народа. Све .је ово овде начелне природе, али за еваку примедбу има оправдања, јер су нам случајеви познзти. Ко данас омета рад на еређивању тешких ратних прилика, ко својим испадима слаби народно поверење и спречава брат ску слогу, тај није пријатељ леил»е 'и иарада, није патриота, тај врши тежак злочин према својој рођеној отацбини. Срећа је наша, што многи то несвесно раде па ће поправити своде грешке, док ће оно мало злонамерних људи тешко нспаштати св<оје грехове, јер Србија уме да благосиља, али уме и да кажњава. Стари ратник

Перфидан посао

Совјети се, изгледа, не задовољавају утицајном сфером коју су им признали Англоамериканци на конферелцијама у Москви и Техерану. Плански они продиру све дубље у Средоземље: из својих пропагандних централа у Каиру и Алжиру они дејствују разбрно утоликој мери, да успевају омести многе политичке потезе Енглеза. Вишински, који све чешће борави у Јужној Италији, успео је да стекне осетан утицај на Бадољову владу и оживи комунисјички рад у Јужној Италији, која је под окупаци.јом Англоамериканаца. Већ је у Напуљу отворен и комунистички универзитет, а Бадољо 1 је изјавио да нема ништа против да претсгавници комуниста ућу V његову владу. Плодови високог одликовања које .је Виктор Емануело дао Ста љину већ се осећају. Радио Бари, у нарочитој емисији за италијанске раднике, објављује. да је Вишински ставио маршалу Бадољу у изглед долазак једне совјетске дивизије која треба да се бори заослобођење Италије. Ова дивизија не би била под командом енглеских и америчких официра, него под командом совјетских официра, а, изгледа, да би с'е саст-ојала од иуалијанских .комуниста који већ рале пуном паром. Интересантно је да истовремено комунистички лист v Напуљу Чивилта пролетарија д оноси један налис у коме покушава да докаже како никада у Совјетској Уни1и није било ппогона и убистава св"''пенства бпло које кон фесије. Жели се доказати да су

сви гласови о томе само пука измишљотина која не одговара истини. Даље се жали на атсуство сарадње измећу Ватикана и Москве и истиче како Москвн није крива што „две најјаче духовне силе у свету још нису повезане мећусобним дикломатским контактом." Стаљин је ову целу ствар замислио овако: он ће попуштати привидно религиозним склоностима католика да би помоћу тога подигао свој престиж код католичких маса у Пољској и Италији. С тим циљем организоване су посеб.не емисије на московском радију намењене католицима у Пољској. Оне се одржавају прпликом сваког већег хришћанског празника и то на пољском језику. Пошто је на чело укра.јинског комгсаријата за спољне послове поставио Корне.јчука који ,/е ожењен пољском комунисткињом Вандом Василе-вском, Стаљин сада покушава да ублажи нерасполо:џење пољских маса према совјетској власти. Када православне цркве и исламски свет нису налетели на бољшевички лепак, Стаљин сада покушава да се претстави као пријатељ католичке цркве и рџдо би видео остварене добре односе са Ватиканом. Он мисли, да му је свако средство дозвољено да би постигао жељени циљ. Оста.јући увек код главног циља — проширења подручја светске револуције — Стаљин према разним земфама примењу.је разне тактике. Пошто ,/е свет прозрео његове намере све му гактике проад#ет^аВарлашЛе ш ова. 4