Српски народ
Стрма 3
12 фебруљр 1944
ПРОМАШЕН ЦИЉ , * 1 Оизјепј. ипак. нем?(у мнвго <Л>еће ■сџ (^водам тактизирањем. У времену припремања Совдетсже Увије за овај рат они су мвого били говцрљиви, а домаћз »ихова и светска давност је.то Оел?жила, тако да се лацџе тачио зна шта је био «.ижов тогрт н гита су остале шихове неизмен љиве тежн.е. .Још )9Ј0 годиде пвиликом оснивања Коминтвдне, V првом члану н>е.ног правилнн|са. изражен де јасна цид» њеног <книвања и н>еног рада. Тамо је речецо: „Оснивање треће комуншцчке интернационале џџт ни ШТ4 дџго, цего прџи стенен осјгвшрења ин г ернационалнцх совјегскиу републцкц и победе комунтма у иелом свету." Десет гчддојз , кзсниј« т<? је потврђено аа ,једвд,1 ссдниии Коминтерне где је иетакнуто, да је циљ ра» да ^омуодеТЈШС партиЈе да оствзри светску рево.луднју ради васпжтџвљжа светске диктзгу»е ирОл»Тари:1а+в. Коминтериз, де замишл»ена као Г.13ШЈИ штаб светске реврлуције. Лцмцгров. секретар Крминтерне, иа Конгресу Коминтерне 1935 го дине, рекао је да де Стаљнн гцппни шеф двотџ штабА џоце .16 НВФ да рствари светску рево,цу> ци.ју, Чгтипи г-одине касни.је, у децвмбру 1989 године, Молотов јв рекао: -,,Џ$ ЏНТ9ЏК9* цноцШн КОЦУНИСТИЧКИ покр&т С.ТГ.ЉИН није само вођа бољшевизма у Совјетској Унијџ, нџго и природнџ вођа светског коцунизмџ." Стеики. гланни шеф политичког пжоловлн.а у комувистичкад- лвртцјц Со.вјетск« .Уније дао ц. јасну деФиивадиду о.ве «»* жаде. када је рекао: „СовШска УниЏ /е рођена за евстску револуцјџу" <А; Ј»« : СМФИН 1040. Г0№т* поемз ч.№вестшзма"' рд 9 маја, означио је црвеиУ армиду кзо арми.ју (гретске револуци.Је, „ж разл-ику од других армија црвеиа шинхџ има једну особеност. а тџ је да је она оружје учвршћсње власти радника и сељака, за .учвршћење диктаТУРе пролетариЈагц у иелом свету, Наиш војска је војска ослобођења свих радника у иелоц свету." Још јасније Стаљин !е ииљ овога рата. за ко.)и се он дуго црипремао, изнео у таднод зацовести из ф«' бруара нрошде године, где је т> као; ..Наш једнни ииљ бџо ј$ џ остаје св&гскц револуиија, дикта турџ оро летаритџ у иелом свету." Нодз тгромена сов.јетсквг уст®»' ва којом се тобоже одступа од овијј основних, заветних, приниипа бољшевичке потктике требала би да буде неки деманти свега овога. Уствари, оне Је само дедан тактички потез, који »иде могао постићи одређену сврху баш џ§ог тога вдто е« и довро зна шта хоће С тзл » иј ( н ■бољшевичка партија. Давзље из' весних ширих самоуправа поје* диним федератквиим рерубликама треба да цоелужи каО мамац за околие народе, коде еаглеска политика све више и»евУШГ» УТЦ цаду ^аЉдоевизма. .Мећутим. »еп дацас де даено е чецу .се ов&4 ради ради ее 0 носпненом бољшевизнрању Европе ~~ $ордто совдетско воћство % гледе почин»е долазити до У#ереи>? Д« из.овога рата не може изаћи к»о нобедиик. И ова! ее пут десило, као и ^век досада. да су бг/зч откривег ни прави смеоови бољшевичког такгизчран.а. То. уосталом. и НИ' де нарвчито теџЈКО ЛУЈЈИМв К©.1Н працењуду по1еАине водитичке потезе .Стаљ.инове у конгннуитету са органским развићем боФ' шевичке политике уопште. Само тдао посма^ра« V п.р6«ендаач С ч т?љин 'мозке бити џра«тт схваћен и на време оеудећеи у свдјШ-намебама.. ^
МОСКОВСКЕ БОЈУ1БЕ
Уморан Черчил де поџдао у Техеран и поред свог ,умора. Болестан Рузввлт ј,е додаао тамо и поред тога што де морао да жртвује свој углед путудући у Стаљиново претсобље. Све еу учинили Бритаиоамерикании како би очешљади московског Ђурћиданча. коди де својом неуљудном по1.>вом отежзвао Черчил—Рузвелту урођење бољшевика. у углађен евет. Рузвелт и Черчил нису могли после те конференциде да даду гакве издаве коде би се могле разумети као знак њиховог задоврљства са . суштином техеранских цостигцућа. Дате изјаве су биле прнлично мршлве. И зато целокупна штампа Британоамериканаца после неколико дана облигатних испољавања задовољ ства ночелз де да испољава тјрво неовозу, а затим незаловољство. Сада та шт.ампа пише о торе да де Стаљин после Техераиа остао исти као што Је био пре Тегсерапа. а можда је постао дош к гори. Заиста. Сгзљнн 1е постао са та бацач бомби, Прву бомбу |'е бацио у правцу Под>ске,,убивши све енгтеске наде У неки компромие измећУ пољеког и совјетског гледиштз. ДругУ бомбу де баиио еклопивши са Бенешом један уговор ко\н доказуде да Москва не желн 13 се саветуде са Лондоном и 13ашингтоном по питању одноеа из мећу Совдетске Униде и европских народа. Овз бомба после сво1е гтове експлозиде експлодира и даље, као да има апарат за темпнрање: Бенеш еада говори о некој униди Чешке и Пољеке са Украјином и БедоОусиЈом, т.д. ради на' оду» знмању Енглезимв посдедњих шанси у шихово.! пклигиин пве' ма Пољскод. Теећа бомба је билз ве ; сТ из,. Моекве о тобожњим преговорима о мнру измећу Енглеске и Немачке. У Европу је етиГла само вест, док се. међутим. у Совдетској Униди била подиглз читавд кампања прртив Британнде, Та кампања де требало да докаже еов.јетскцм људимз да Се Стзљин ниде дао рчешљати V Техерану. После те бомбе пала је рпет дедна нова: мрсковскн Кремљ де почео да напада Ватикан. Овад случад је веома карактеристцчан. Нанздадући Сеету Столицу због Јћенбг држзња премз комунизму, Стаљин поставла у евојод земљи једног католиЈгког бискупа пот» нуно незавиеног од пзие. Треба зизти дух И историду квтодициз' ма н тек ондз се може схватити
Ј под каквим политичким притиском излззе се католици у Совдет скод Униди, кздз мораду да признзду свог бискупа за „сов.јетског папу". иезависног од римскрг папе. Постављадући ТРГ „пркветтог кнеза". бољдлевиии стављају на знање Ватикану да се може взспрставцти подрећеност тог кнеза римскод куриди онда. када римска курида буде успоставила одноре са Совјетском.Унидом, такве односе какве жели Москва. Сзе те бомбе дад.у основа часопису Либерте да .кзже да де „Стаљин ревлнста све до пинизма". Али. његов пинизам и његов реалнзам не могу више да утичу на свет тако, Како би он то хтео. На пример. његов трик са увођењем федерације наиШзо је на веома слаб придем код светске јавности. (осим тенденциозних чланака V неким листовима коди преноручују малим ниродима. па чак н средњим народима.' да се одрекну свог суверенитетз и да се изјвсне за ст\тшд.е у Стл.ннову федерациду.) Иарочито де рћаво деловзр факат дз је за комесарз спољних послова Украдине поставд>ен Кор нејчук. 1је затр. што де тат човек поз.нат као непридатељ Пољаха. в,ећ зато што се тим постављењем показдло да сви ти комесар : т Ј6 федератџвних република морају бигн Д?уди из моекбвског комунистичкрг апарата. Ниједна од федеративних земаља неће до бити могућнбст да постави свог човека на место комесара. А то значи да нгће бити нч сенке федерализмз у Совдетскбд Униди. Из С.тзљиновог говора ?иди се потпуно . дасно дн федеративне републике Совдетске Униде неће .Ицати ^сврда поетставннштва у СВИМЗ земљ .1ма. нС1 'о само у оинм, где зз то постоји потреба. Ово значи да ће новоетворени „дипломати" из Аззрбедџана, Туркменистниа. Узбекистана, Казлх.' стана итд. отићн у земље Блнског Истока да би тамо вршили комунистичку пропаганду. сцекулишући са муслиманским цароламз, „Динломати" Укра)инске и Белоруске републике биће' додати Бенешу н неком пол.ском нпетстзвништву (кзо «110 де на прнмер Друштво пољских патриота, створено у Москви). како би игралн свргу комунистичку улогу уз слрвенски грим. Нарашдо. да ће на конФеренцијама козлирзда Сигц заступљене све републн-
ТИТОВА ЦИШИЗДЦШ
Чехоеловачки емигрантг.ки лиет којн ее ематра за званични ор* ган Бенешоре владе, „Чехословаж", дише опширан чланзк о »ог слободиоиима Југославије', на челу еа Титом. Овај чланак у сентиментално-демократском духу тврди Д8 |е Тито владао половином Југословенеке територије и да |е у тој ево.јој земљи постигао огромне цивилизаторске резултат«: у току две године њему |« пошло зз руком да уништи нецисменоот, Зато је бррј новнна у његовој области много већи него штр је раније било у иелој Југослввији. Штета што „Чехословак" није донео факсимил бар једле од тих брдских новина. Онда би се енглеска цублика слаткд емејала „новинама" које цмају изг-чед илегалних летака, Жалоемо је цц*о
није ебјаснно на који начин је Титр искоренИо неписменрст крд становништвз крје он тиранише. Он је поубијао сељаштво чнтавих обласги, решио ее тих скоро неписмених брђана и сада се поноси тиме што има само пиемених присталица, •— џ %о |е комунистички олош из хрватеких ведиких и малиж градова. Уништење аналфабетизма пу» тем убијања анадфабета .« то је задња реч комунистичке цивилнзаццје. ■,
ке, како би Молотов имао већину на свим међународним састан цима.. ■_■ • , .■\ Д1ож-лв |'е V предвићању овога. у предвићању ове надезде „дипломата" свемогућних псеудо-Фе дерзтивних репу<5лика Совјета, Черчил написао писмо V вези нак надних избооа у дедном енглеском изборном окр\ту У том циему |е рекао: да шш никад није био већи терет од оногз коди сада лежи на британској влади. Черчил- је мораО ових дана да да издаву поводом ХалиАаксовог говора. V коме је та| британскн дипломата проценио
будућу улогу Британиде као четврте по рангу светске силе. Чепчил је морао да издави да тад совор ниде изразио мишљење бритацске владе. Али. и поред тог де,завуисања Халифаксз. остаје ч^НЈенипа да 1е једна од нај глзвнијих личности дзнашње бри тзнске прлитике признала да ја рат прот,ив Немачке већ упропзстио Британију. Сада датази ред на Сдедињене Америчке Државе да буду упропашћене због неподношљивог за њих т,е.рета рзта против Немзчке и Јапзна. МЕС.
ПРЕД КРИЗСМ РДТА
Не морамр да . дајемо слободу. својој фантазији или да. попут бритгноамеричких новииара. рг чак и стратега блефира.мо v про рицањима. Зз предви.ђзња има дрста материдала у области тих ре^лних фактора, кгзди се цџд-%џе нз светскод позорнипи V садзшњем тренутку и коди ђе да игоа'у велику улоту у претстодећим тренутцима, дзнимз и мегепимзВаздухопловни рат узеће дош већег м IXа него што де то било до сада. У 1943 години непридштељи Европе имали су извесне техничке надмоћности у ваздухопловиој борби. Ту н дмоћност еу начинили велики четворомот торни бомб.ардерЈг, коди еу сно дим даким наоружањем поставили немачкод ловачкој авидзци.ш тежак задг^так. Немачка није мог.та одмах да ре тцра неким техничким изумом на ову .непријатељску новину, јец де би.ш лотребнр да се та новина у$јв^®Р"|В9 ■ Д1Р^..у,чИ . Дмногобројним ок.от.џајим а. Погле тог .пооучавања. немачки' продгалазачки' геНиде . почео де. да. рзди са. пуно енаргиде,';и зато де већ дзнас немачка ваЗДУШна одбрана постал-а толико-так-а- -да- ее доминацида у втсдуху помера V руке немачког ваздухопловства. У вези е тим може се очекивати завршетак фазе немзчке одбранбене вгздухопловне оператике. Већ ових данз било де неколико дачих немзчких нзпз' да ца војне обдекте у Енглескод. Тре(5з очекивзти да ће се немачка активност повећати. Еиглези дављају у сво.јим новингма да ђе ускоро з •ночети нова ваздухопловна „биткз зз Енглееку". Није искључено да ће Бпитанозмерикзнци покушати да извр.ше искрцзвање негде нд евронској обали. {-Бихово искрцав ње код Нетуна довело. их де до тешког разочарсн.а. дер се и овде показзло да дретрди огррмн.з ргздика измећу планз ин.вазије и реалности дедног искрцаван.а. Није иекључедго да ће Бри таноамерикгнци покушати веће Змфибијалне операције. Покушзће, ако то не будв рметзла унутрзшњз нодјпичк;; ситуаци 1.а у Британиди, а нзрочито у САДРузвелт ће пропзсти на цретседничким изборима идуће јесени, зко на пролеће буде упропзстио америчку водску на европском копнт. Мећутим. пррпаст армије јсод^ бц с,е искрцздд V Европи унапред де обезбећен. Немачке протнвмере су такве природе, да без и на!мч'п>ег претеривања могућности Радха треба признати да. ће „с? свдки еврвпски рат преТворити ..у Галипоље, а спс.ка европска лука у Дидеи. , . Ситуацида ниде деднака кол два зараћена табора. Немачка може по оопстведтод шељи или да настави стратегију одбране. или да се врати стратегиди јачих удараца. Може зато, што располаже са резервб-м' од-етотине дивизија. "Мбже зато, што се њене стргт?|-::.;'2 'С:~зир'з .(в.т.аквом ду? : ху. веиа'«м» навод^ који дону-
шта и ратовање уз постиззвање ефекзта, кзо и ратовзње без стрзтегиско-прззничних догаћаја. С друге стране, војнз и полтгтичка ситузцида код непри.гатеља Европе де пуна противречноети. Совдетска Унидз морз да буде војно активна, дер не сме дз попусти у активности зато, што би то пррузроковалр духрвни слом. Бодестан човек раич док је на ногзма, али чим падне у кревет, онда се тек види јач4на његове болести. Британозмериканци не сме •; да буду војно активни. дер само незктивност дзде им могућност да верују у сопствене ратне могућности. Активност, као што де било у Италији, претвара се V демоистр&циду ратних немогућности. Човек се осећа здрав док не изложи сврд организзм некоЈ тежод проби. А рнда види јдс је болест.ан и губи своду, уосталом неосновану, веру у сопствене снаге. Код тзквих еупротности слободног изборз зз стргтегиду активног или пасивног карактера болестан стратегиски организам диктира понашзње, које можда не би пртепоручивзла здрава стра тегиска иде.ја. Такозвана техеран ска стратегида (т. д", план изра,ћен у Техерану) ниде ништа другр др тешка колизида између пасивности психа и ззхтева ратне стварности. Надважниди саставни део та ратне ствгрности чини Источни фронт. На њему се .Одиграваду ствари коде дзду места претпоставци да се догзћзди приближавају кризи црвене водске. Шта ће бити с том водском ако ин-, вззида не успе (з она не можз успети)? Шта ће бити са државрм кода сматрз дз се оддука рзтз може изводевати у току наредних недеља. а кода ће после тих неколико недеља увидети да није изводевала победу? Кризз совдетске државе и цр» вене водеке д"е неминрвнз. То ће бити . и криза целе козлиције, Нема сумње, Да ће ове година доћи до таквих догађада коди ће створити одлучну сптуацију 33 конзчну победу Тоодног пзкта. В,"Ч ј .'
пскн АРОА
ГЛАВНИ УРЕДНИК, рдговорен за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станкови& из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 48 динара шаље се преко »Пресе«, а, д. Влајковићева 8.