Српски народ

Г2 фебруар 1944

СРПСНИ НАРОЛ

/

Страп: Ч

Велкки успех концерта Српске државне

ОМЛАДИНСНИ СТУПЦИ

6 фебруара. први оут ол како постоји. Српска државна стража, изавдла је на сцену на Колаочевом народном универзитету. и кроз нааионалну музику. песму и рецитаци ју- претставилд се шчроким гоаћанским сло.јевима. Овој веома успелој приредби. присуствовао, .1« претс.едник срп' ске влдде. генврал г, Милан Недић са министрима г.г. Велибором Јоникем. Танасијем Динићем. Радосавом Веселиновићем. Душз? ном Ђорћевићем и претседником Београдске општине и управником града Београда Драг. Љ. Јовановићем. Запажени еу престав ници немачких власти као и бивши министри г.г. Спалајковић. Цинцар-Марковић. инж. Васиљевић. Олћан, државни секретар Цветан Ђорћевић. командант Добровољачког корпуса пуковник Мушицки. командант граничне страже пуковник Погзчар. као и многе угледне личности из политичких, војнда и поивредних кру гова. У 17,30 часова ушао је у велику салу Коларчевог народног у» ниверзитета претселник српске владе армиски геиералл". Милац Недић. Његов улазак поадрављен је борним аплаузом и дуготрајним узвицима „Живео". Видно тронут, генерал Недић срдачно је отпбздравио присутне и узвикнуо ..Живела СрбиЈа", нашта су се нови покличи ,,Жи' вела" и бурно. пљескаше дуго пролзмааи салом. Приреаба .је отпочела уводном речју мГ/јора СДС Данила Стојановића. У кратком али снажном говору изнео је мајор Стојановић циљ ове приредбе. захваљу.јући присутнима шго су указ.али пажњу и омогућили живим припадницима Страже да потпомогну сирочиће својих другова, палих у борби прдтив непријатеља Српства. »?§]$■ от - ■ ■№ мадор Стојановић, и није зофив* ног караитера. Она нема никакав пропагандни карактер, нити је Спској државној стражи потребиа пропаганда овнм путем. Ово је само израз поштовања сенима наших другова. палих за успостављања реда и миоа, а њихбв број није мали. Вцше од 950." ЈЗатим је изнео укратко битно обележје рада Српске државне стрзже, па ,је рекао да је њен битни задзтак проповедање и продубљавзње Српске слоге, дер само слога Србина спасава. једном речју Србија изнад свега и нада све. „Српскц стражар живи, ради. пати, лије зној, сузе и крв. бори се и пада — умире или гине са народом заједно, јео је судбина народа и његова судбина и обратно", рекао је мајор Сгојано вић. Да би присутни стекли слику о животу, борби и раду Српске државне страже, изнео је ма.јор Сто.јановић херојску борбу седморице стражара пољске стзнице Азања, среза Јасеничког. против знатно надмоћнидег непријатеља. Ови врли брзниоци Србије сз свега 30—40 метака на пушку, водили су пуна три часа борбу против педесетоструко јачег непријатеља наоружаног аутоматским орућима. Станична зградз им је билз ззпаљенз. али бранио. ци нису изгубили присуство духа и успели да нападаче олбију. На све присутне веома је потресно деловало описивагће јуначке смрти наредника Живана, коли је пао у овој надчовечанској борби. Нелом салом спонтано, као из једног грла, прелетело де „Славу му" и сви присутни су устали и ћутањем одали пошту погинулом хероју. „Ово је један од многобојних примера". рекзо Је мз.јор Стојановић, и умолио присутне. завр« шава.јући своЈ говор. ла саслушају припремљени поограм. и да не буду строги критичари. јер Српски стражзри не претендују дз буду и уметници. „Певаћемо Новој Србиш, која треба да прими под своје окриље сву своју децу Србе. а која жели да буже ~отко- шсна, ок2- ~

страже

4 0 достојанствена. онако сложна, братска и уједињена како ,/е била Србија Краља Петра Великог Ослободиоиа. Такву Спбију хоћемо, за такву се Србију бори№, м такну Србију ћемо ппгинути", рекао ,1е на крзју мзјор Стодановић. а кроз сзлу су се ду. го и бурно проламали поклици Новој Србији и генералу Недићу. После овога отпочео је програм уметничким извоћењем великог оркестра Српске држзвне стрзже. под упрзвом капелника СедлзчекаУ потпуно замрачено,! сали, тихо су почели да брује'зруци песме „Срби.јо драга". па све даче и јаче. а онда се изненадз отворила ззвееа. упалила светлост и открила бину. дивно декорисану сргтским грбом, српским заставама и мотивима, И на њој импозантан хор српских стражара. Отпочео |'е родољубиви приказ у песми и сличи „Србијо драга" композици.јз А. Ј. Станковића, која се ззвршила апотеозом Ново.ј Срби.ји. Веома је успела рецитација „Виле" мале Ковачевићеве. „Српском стражзру", док је стражар М. Терзић у рецитаци.ш „Завет стражарз", упућуно .1 генералу Недићу и Новој Србији био извзнредзц. Л». Васиљевић својом рецитацидом „Србијо драга" дубоко је потресао све присутне и био је топло поздрављен. У моменту када је завршавао овУ рецитзциЈУ обраћздући се срцском гр 6 у , и заставама. рефлектори су обасјали грб, коди се отворио и у коме се појавио лик нове -»*• младе Србиде (мала М. Станковићевз у живоцисној шумадиској ношњи).

Приеутни еу бурним пљескањем и усклицима поздрзвили нову младу Срби.ју и стојећи сзслушали песму „0.1, Срби.шГ коју ,|е отпевао хор стража^а. У музичком џелу најусп«;лије је било извоћење нзродних иесама и кола на фрули (стражзр Векић) и нзродних мелодиЈЗ на усној хармониџи (стражзр Барбуловић) уз складну пратњу малог оркестрз стражара, Трио виолина браће Станковић. показзо ,је високи уметнички ква литет, и на позив ирисутчих изџео је н?колико мел.одија ван прогрдмзСоло виочина еудеког п.поручника Милана Стакковића открила нзм (е ретког уметника, високих квалитета и великог техничара. Програм Је знвршен снзжном хорском песмом престоном' граду Беогоаду. Свзк^ тачкз овог програма била де награћена бурним аплаузом присутних. Декор мадора СДС Вол^ова веома је успео. По завршеном кониерту косег тиоци су се разишли у веомв ле? П.ом расположењу. придатно Изиенађени успехом Српеке државне страже и нз умсгничком иољу . у то.Јико иее што еу еве тачке еем трка и соло виолине, изводили стражари роћени на ерпском селу, оДзкде су дошли у српску стражу, Образовани фонд Срп^ке државне страже примио је ол многих племенитих и родољубивих дародавзцз прилоге V новцу, коди ће изазва«^ сузе захвалнице и ублажити тежак и оскудан жиџот оних еирочића чиди су родитељи и храиитељи као припадници Српеке државне етраже полог жили живот на олтзр Отзџбине. Фонд ће се дародавцима понаособ захвалити.

изиЈа

>»

кс

оц Длоксаицра Даме-сина као иремијера на Коларчезом нароцном универзиШету

Јадни Александзр Дима-син! Као ванбрачно дете Александра Диме-оца, осећао де целог живота на себи неправду оваквог свог роћења. Стога де овад проблем продубљавзњз готово стзлно у сводим књижевним ствзрзњимз. Природно де, дз се борио за деднакост и за реформу законских текстова у овом погледу. Као плод ових идеја, основаних уосталом на чисто реалним мотивима, дошао де познати роман „Госпоћа с камелијама" (1848). Димин руд нз л-1ами, кзо дефинитивнод књижевнод врсти коју обраћује. дошао је тек после еја.ј ног успеха сижеа из овог романа постављ.еног на сцену под иМ1'ном „Дизна д' Лис". Овим је ушао у редове савремених познатих драмских аутора Емила Ождез, Викторизна Сзрдуа, Ежен.а Лзбиша. Едузрдз Тајрона. Анри Мејака и др. и створио своду позорницу „утилИтарног". Тенденишз ове сцене била ,је у учвршћивању породице и друштва на чисто етнчком односу љубави. а противу интереса. Сви комзди коди су дошли ав овим, мадз нзрзћени мадсторском руком. данас ипак остављају мало извештзчен утиевк. Дима де ,ово добро осећао и бори/) се за правр животз ов(дм делима кроз еводе „Предговоре". где 1е бранио , дивљи лерв оечи и пикантериду мотива Плол ових стремљењз су и рзспрзве „Писма 0 дневним ствзримз", „Човек и женз". „Питзње развола брака" и „Захтев очинства". Ова послед ња тема специЈално је нашлз видна трага у комедиди „Господин АлФонс" (1874). 1 Пре и после „Госполина Алфонсз". преко сцене Диме-сина дефилују проблеми брзка из интереса („Кад де новац у питању"). проституциде („Поду свет"), деце изван бракз („Ванбоачни син"). мздке деводке („Дениза"), чедности мушкзрца приликом СТУШФ9 У 0РЖ-&ФРШ&О9")- Ч

др. Али, све то што де обрадио као проблем нз лич.ни начин у овим делимз, пружио де сумврно и у „Господину Алфонсу". Дима ,је имао више пред очима пробле. ме. него људе свога времена. Проблем промискуитетног брака, ванбрачног детета. а у вези с тим и родитељства, решен је доста духовито. Природни родитељи мале Адридене су сам Господин Алфонс и Рздмондз, која се после доношењз на свет Адридене, удзде зз капетана од Мон теглена. Мећутим, V комаду она ће добити и законите родитеље, самог капетана од Монтеглена и г-ћу Ришо, стару богату удовицу и вереницу Господина Алфонса. Из брачног квадрзта током радње испада Господин Алфонс као недос/одан отзц. који се то оеетио само у дедном туенутку. а око Адридене се рбрззује родитељски троугао, састављен од природне мздке. легзлног оцз и мужз те природне мадке и легалне мајке. сш да бивше веренипе њеног природног оца. Овад заплет изазива комику у овод иначе трагичнод радњи и долззи за^ кључак комзда. да на свету поред рћавих људи ипак има више дрбрих. Комад д'е постзвио Петзр Матић. Што се тиче с#ме глуме. може се и овог цута поновити стара замерка, да свакод студиди треба носветити више времена. Радња ниде само у речи! Гест. мимика, мод.улациЈа. став. v суштини су неиецрпна врела за оживљавзње радње, кодз тек рвим постаје главно V комаду. Блаженка Каталинић у улози Рајмонде од Монтеглена, била де одличнз. Жанка (Стокнћ кзо Госпоћа Ришо, мада одличнз и сугеетивна, на моменте јр изазивала непотребну комичност сводим изразом, који де и онако био подвучен и сувише упадљивом тоалетом. Павде БогзЈизчееић кт

И умрећу једном с крстом у руци У неној изби тамо поврх гробља. Са сувим усиама немог признања Бога Опиђе ме уморна детињих звона звуци. Зацрнсће поноћ, затрептаће мир! Обасјаће глатки мраџор свелу црну хумку. Вечити Титан што стење у мени Застаће пред задњом лажи према пуку. И кланућу пред лажи која ме је напајала И клекнућу пред истином која ме је надвладала И Јџубиђу жедно Христово распеће. Ја ппкпјник нисвм, исповест не тражмм Једино правде јоц/ на гробљу тражим Видим: гробар летву на свежу земљу меће. Мархо Зорић гимназист Омладша кшевна академнЈа „Сриог нарсда 1

(«

У низу великих књижевних конкурса које ,је у току протекле јесеци нриредио „Српски народ", средњошколски омладински књижевни конкурс Оио је нарочито успешан. Огроман орој српских средњошколапа и средњошкодки који је на њему учесгвовзо са ооил,ем разноврсних литерарних ранова, као и радов# из рззних обл»сги нчуке, показзо је свестран и жив и'Ј,терес наше срелњошколске омладине на свим пол>цма књижевног стварања. Оио што нарочито заслужује да се истагсне и подвуче је чињеннца да се кроз награђене и ненрграђене радове срцских гимнззијадаца провлачи снгжна и убедљива нит општесрпског нрепорода и новог живота чији ће ноеигопи бити баш српски омладинци н омладинке. После завршеиог рада оцењивзчког одбора на челу с нашим лознатим књи^евником Симом Пандуровићем, ауторима најбољих радова долељене су награде прегседни:« Српске владе генерала Недића и министра просвете и вера В?лпбора Јонићч. Предај! ових нчгг^ла извршиће се у еквиру једне свечане и велике омладинске ки=идаевне ааадемије ко,'а ће се отрж^ти сутра преподне у Т"30 чпсопа у велггко! дворани Коларчеве задужбине. Ак-демију ће отворити п"етседник Онењив">'ког одбора књи жевнчк Симз Пзндуровић који ћ? говорити о знзч-.^у омладинског књчжевног кон ?:ур-;а, па ће затим министап п^осчте Велибоо Јоннћ извргамти ст"-ну г"е да!у нагрзеч нггррћеним учгсницима у име поетседчика вла•де и сво'е. До Коста Д1илутинов"ћ. прсЛ ?сдЈ>. говопић« о те-ч ,.Но"а с^тгка к™>иж л чна гг-ч"1"ниЈз". Иа кгге нагргђенч добитн.чЈ-и и чл"но"ч Дсме р-пр-цп- рр-гу. риЈнта Олга Спиридоиоућ и Л"ч Октав цјјц ..Госпрчин АлЛо-нс", богат у изпазу. а^и недовољно имцјвји у оечи. У улогу !г тр»бало унети мало ви.ие доживљавања. Петао Матић. као капртан од Монтеглена. мачз добао ни1е био сугестивзн. На'' вржриш моменат оадње. кпча са.чнаје ла му }кена и~4ч кћ°о из во»м°на пое бозкз није био довољно обпаћен. Ппијатно ичненаЗ}Р{^е учичилв Је Рерзта Улмгнскн *ао Ра[монлина кћи Алријена Располаже звучним глзсом. добоом ликцидом. стзвом у игои, па с обзиоом на своЈе голине. о.п и сувише млате уметкине тоебч о""кивати добое резултзте у будућности. Спооедне улоге. качо се то каже. бележника и собаоз Ремидз, дзли су Станко Буханан и Жаоко Митровић Ова двојицз су са горњим ансамблом достз допринели. да се Дима-син, ипак осетио на сирни као адвокат незаконитости доуштвених изузетакз у . законитом поретку. . В. М. А.

ливој Жнвановић ччтаће одломке нагрзћених р?дова. Улззнице за олу јединстрену академију; по ц^ни од 30—1,00 динара могу се дббити на бдаI а,!ни Коларчеве задужбине.

Јелан зиача/ан дашулI у исШооији ераског позорлшног живота — 1793-1943 — . К.дко ; су исторцчари утврдили, први прзви световни пбзбришЛи комад, ко 1 « се нз српском дезику играо после пада Србиде под Ђурћем Смедеревцем. био је Зао отаџ и неваљао син. Тад комад приказан де тачно пре 150 годипа. 1783 године. Комад Зао отац и неваљао син нанисао де немачки књижевник франи Ксавер Штарк. а на српски га је превео Емануило Јаиковић, Доситедев у.ченик и приЈатељ. иначе главни драмски радник у српској књижевностд у XVIII веку. Једини тадашњи српски лисТ Славено - Сербскиј ВЦедомости донео де приказ о нрестави тога комада. У приказу се каже да ја комад извоћен у Вршцу, дз га |е са сводим ученицима припремио и извео тамоџдњи српски учитељ Михадло Крекић. Комад је приказан у згради вршачке српске о.сновне згозде. У прикззу поменутогз листа, поводом извоћеног комзда, коди је извоћен са још две комедиде (Ирод, Бо/ати Человјск) се . поред осталог каже: „У свимз тримз ПРНЛЈЈКаМЗ очевидно докзззло сја, к ко : лико образним вешчмз Сербски нзш Род од младих ногтед није способан. Он на све рожден бити вилит сја. Родитељи -и прочији доброжелдтели били су веселијем восхишчени. да нису знали кзко учитељу захвалитк, како. ли похвалитЈд и возмездити млзде ученЈЈке. коди .су правећ вреднИ да се н у ноБинами публично похвале". Пре свега. од н>еЧе баш ; ове године прошло разио 150 година. па би српско Народно позој ^иште тај двтум на неки начин могло прославитИ.' Д руго , тзј комад је извела српскз омладинз. па је то дбказ више да ј.е нашз омладина одувек волела позориште и сво.јим снагамз у њему сараћивзла. То^ће. овом приликом тоебз се. сетити ,и преводиоца Емануијјз Јзнко,ви,ћа. који је. као што је познзто, много урадио на ширењу цозоришне уметности: пгевевши. поред осталих немачких комалз . и Гол.доншеве Тепговне, а сче то из разлога дз бн могло Србе. „незцањз осл.ободити и комедије добре код н»и* у боље кредит метути." Све су то разлози па се пбтеетимо нз овзј знзчајан датум. у историји нашег позоришта и наше дуге позоришне традиције.