Српски народ

февпуар 1941

СРПСКП НАРОЛ

Страна У

ДОМАЋИНИ НА ОНУЛ! У више наврата тврдили смо да ће за сриски народ нскушења трајати доклегод рат траје, Штавише, та ће искушења бити утолико већа уколико се рат буде ближио крају, јер ће несавесна и злонамерна пропаганда чинити све да српгки народ гурне у нове авантуре. Свака нова авантура међутим, макар и најневинија, може и сам опстаИак српског народа довести у питање, што шегови многобројни непријатељи стварно и прижељкују. Из овога се намеће логичан закључак да српски народ мора будно мотрити на сваки поступак оних који, буди из којих разлога, хоће да наруше мучно стечени н с«уно плаћени мир и ред у земљи.' Нарочито мсри ца се чува оу них који се заог рћу плаштом родољубља, док уствари имају само егоистичке, личпе или групне, циљеве пред очима. Ово је утолико нотребније, што у револуционарним временима као што је н данашње, на иовршнну избијају често људи сумњивих квалитета и побуда. Ова су времена нарочито погодна за авантуристе и пустолове, који, презирући миран живог и зазиРУћи од рада, гледају да се, под свим или оннм видом, дочепају оружја или власти, и да, маскирани овом или оном наролом, спроводе лнчне ћефове и оствзрују личне рачуне. Није узалуд речено да свака револуција гу^а сзоју рође!1у децу. Озим се ииљало на оне, који кередовиост револуционврног времеНа искоришћују да пусте иа вољу својим ст растима, пролевгјући крв где стигну, вршећи нелотребна насиља и безакоња, заборављајући притом вечну истину да ће свако ко мачем бије од млчз и погинути. Дужност је свих домг»ћински настројених Срба да сзакве елемеите сузбијају гдегод стигну и ма гце се они појаЕнлн-, јер они, сТварајући неред и безакоње, угрошавају опсганак народне целине. Зато се ми и ззлажемо за стварање напионалног фронта, дск баш ги авантуриати и иустолови ометају његово сстварење. Верујемо да српски народ има животне снаге, и да ће домаћински елеменат нревагнути над авантуристичким. То ће се десити само тако, ако сви честити српски домаћини села и града забораве на све оно што их дели, па се здруже са једмим јгдичим циљем: мир и ред по сва ку цеиу. ВЕЛИБОРЈОНИЋ

НОВА СРБИЈД- НЕДИЋЕВА СРБИЈА

Дело геиерала Недића то је, најпре, политичко дело: рестаурација Србије. Али дело геиерала НздЛа је реформаторско и у привредној односно у ссц^јалној области. Принцип задругерства није у нас нов, али што' је ноео то је да је он по-.тао гр-инцип државне политике. До Недић^ ми смо имали задругарски покрет; од Недића ми имамо задругарску државу. То је тековина за навек. Алп задругарска идаја, ма како широка била, не може да обухвати целокупну призредну делатност. Задругарска привреда то је народна привреда (у ужем смислу те речи), а приврод? мора да буде и државна привреда (у ужем смислу те речи), мора да буде под државном управом. Као пре њега славни памфлетиста Пол-Луј Курије, Прудон је либералистичко начело »1а !5 $ег (ајге, 1а155ег ра55ег« спрогаодио до екстрема: он је био за лотпуно елиминисање политике из економије, био је за »чисту економ^ју«, како би се изразио социолог франц Опенхајмер. А\еђутим чиста екоиомија то је утопија. Мора постојати оно што се у социологији зове еконсмска регулација, е!<ономија мора бити диригована озго, на принудзн начин, централистички. То економији даје карактер политичке економије. • То је постојало и у нас, али то у нашој демократијч није могло да добије пуног израза. Тек у нашој садашњој држави тај принцип је добио сво_'у пуну важност, своју пуну примену. Али економија, у највећем делу своме, остаје слободна привреда, остаје у домену приватне иницијаткве. То је основно начело екочомске науке. Приватна иницијатива то је глазна полуга економског прогреса, а задругарска иницијатива и државна иницијатива само допуњавају приватну привредну акцију. Приватна слобода, приватна акција има своје границе, свуда па и у економији, али и заједница, по учењу сазремене социологија, има своје границе: е5( тос1и5 јп ге1и$. Циљ је државне еко«омске регулације да спречи поремећаје у привредном животу, да отклони сукобе међу економским сипгма, али за овај циљ има један важан предуслов а то је социјално васпитање. Један филозоф је рекао: »Сваки наш поступак је резултанта једног импулса и једне акције која зауставља.« Ова акција која зауставља то је оно што Се зове »морална бремза«: код криминвлних типова она отсуствује. Потребно је и у економском жизоту да код људи постоји моралнз бргмза: она се ствара социјалним васпитсњем. Томе васпитању досад се у нас поклањало врло мало пажње; тек у нашој новој« држави оно је спроведено у најпунијој мери. Тако је у нас сада остварен идепл који је формулисала класична економијг: створено је очо што се зове социјална хармонија или социјални мир. Цео резултат псстигнут у Новој Србији на економском односно на социјалном пољу то је триумф социјалног идеализм.а како су га формулисали велики философи, Платон, например, Кант, например, Сен-Симон, например. Али док су философски системи обич: о једнострани, социјални систсм ко;и је сада практичКи спроведен у Србији јесте синтетичан, еклектичан, свестран. Он се може овако дефинисати: синтеза задругарства, државног социјализма и слободнз привреде. Ноза Србија може у томе погледу послужити као узор. Али Нова Србија је реформаторско дело и у културној односно у просветној области. Ми смо досад имали пуно школа али оне нису одговарале захтевима савремене педагошче науке. Ђаци би научили много ситница, много чињеница, али то је било иеповезано, без оинтезе, та-

ко да се овде може применитцј она реч: од појединих дрвета не види шуму. Учило се напамет, ме- ' ханкчки, а оно што се научкло понављало се папагајски. Интелигенција се, међутим, не састоји у количини знања него у способности за сзмостално мишљење, 1 а многим памћењем се, како су кснстатовали педагози, интелигенција уништава. Сзм тога наша школа је била непрактична, није спремала за живот: школован човек, по изласку из школе, није умео да са снађе у животу, и тек тада јз имао да учи највишу школу школу живота. Задатак је школе да вс ;питава, ме1јутим у томе погледу наша школа је промашила; а што је она најмање давала то је национално васпитање: то је била школа без националног духа. Реформисати школу? То је не само у на,с него и у страним зе-

мљама најтсжи задатак. Ми смо деценијама чекали на једног таквог реформаторз. Најзад смо га, зехваљујући генералу НедиФ.у, ррбили у лицу ^данашњег министра просвете [лелибора Јонића. Оно што је Јонић извршио то је права револуција на просветном пољу. Посао школе како ју је Јонић ствсрио није више у томе да дечије главе пуни интелектуалним багажом него да ствара развијене духовне личности — према оној Монтењеној изреци: »Ја сам главу добро развијену увек претпостављао глави добро напуњеној.« Док је ранија школа у нзс била »касарна знања«, како би се изразио један страни писац, сад?1шња школз, Јони-Кева школа, то је »активна школа«, како би је назвао Адолф Ладеријер, њен је принцип сзморадња ученика, и у томе погледу су постигнути необични резултати, о чему сведочв

самостални ђачки радрви, од којих неки изазивају дивљење. Са чисто васпитног гледишта, садашња школа је високо уздигнута, а што је од највећег значаја то јз да сада кроз школу провејава пун национални дух: то је права национална школа. 'Крајњи резултат свију тих рефсрматорских настојања на просветном пољу јесте овај: потпун препород омладине. Да се све постигне што се постигло у Новој Србији на разним пољима, било је потребно да на врху ћржавне упразе буде један просвећен и храбар човек. Ступањем генерала НедиКа на чело наше нације отвара се у нашој историји једна епоха пуна пл*о дотворних акција и трајних резултата. Дело генерзла Недића то је јадно интегрално дело и једно бесмртно дело. «'>•Крста Цицвари*

ДБА СВЕТА

Тешка кривица пада на дедан део српске внтелигенције за несрећу која је снашла срнски народ. Како ,је могућно да иителигенција, која се раније у малој Србији показала стваралачком скрро у свима доменима културне делатности, Сада иостане дедним делом дсструктивном и крај ње неспособном? У ствари то није иста интелигенција, то су две различне, сгара и нова, диа разна света. Стара, носилац народног духа, видела је У врлинама, у културном раду и стваралаштву на.јвеће вредносги. Зато је она тежила да се за та.ј рад осцособи сгицањем знаша, умења. васпитањем укуса. Служи на част то.ј нашо.ј стај ро.ј интелигенци.ји та њена теж! ња да прошири сво.ј духовпи виI дик. Ни.је то лак задатак, није | лако ући у небеско. цадство ду! ховних вредности, ниј.е лако из чулне датости симбола .Доспети у духовни домбн вредности идеја теориског, естетског. етичког, националног, религиозног значења. Тако су се од те џнтелигенције формирали научници светI ског гласа, одлични уметници, ве ! лики државници. велике во.јсковоће, узорни свештеници и учи. тељи и разни други градитељи. )' Та ,је интелигенција налазила , у своме дрлу највећу награду. Није њу она тражила у материјалним користима. у признању и одликовању. Није она никога у; прогтшћавала. Није она ствара( ла политичке организације ко'је | упронашћују младе деводке онеI способљавањем за на.јлепши жиI вот жене, живот мајке и домаћице. ■ Када српска војска није била више у стању да Сама према над моћном противнику брани грани. I це сво је отаџ-бине. та се интели' генцијЈ побоинула да сачува један део омладине ко.ја ћа претстављати будућу ингелигенци.ју срнског народа. Она је послала т.у омладину у Француску и Ен"глеску. Настаје формирање нове интелигенције. Један део ове интелигенције остаје веоан духу својих предака, али један знатан део потпада под утица.ј тућинског духа, духа једног нрвог света. Тај нови дух може бвако кратко да се окаоактерише. Он прво губи веру у Бога, а с тиме V ве?и се губи. слаби хришћанска етика. Он има вепе само у само N11 себе. V сро! разум. Он губи, друго. и ову вепу v сгмога себе, v. свој разум. Култ газума снажан код рационалиста из доба' просвећености стално слаби V XIX веку. Разуму се постављају све уже и уже грани це. Дух позитивизма елиминира V! пелигију. и метафизику. Поред овог .сужааања граница оазума долазе материјалистичка учења која све духовне вредности сваде на економске појаве (Историски матершализам) или их с5?ватаЈУ само као ..сублима"И1У" нагонч—..'тибнпа" (Фпо!,-! 1 ) Када се томе дода извесна бла-

зираиост и отупслост за духовне естетске вредности, онда ни.је тешко увидети каква иустош постоји V ДУХОБНОМ - живогу ОВОГ новог света. Настада 'је беда, сир.омаштво у духовлим вреднтсти ма. Касупр.от твме јача нагоиски' живот и јача интересовање за ма тери.јалне вредности. Лако ће.мо моћи сада да газумемо духовну беду, куказичлук, пустош, грубост. нераз5'ори -ост и неваспитаност ко.ју !е 'испољио у свом анонимном писму онај „доктор нсихијатрије", след беник Фро.јдов, „босанац' 1 . који се у свом духовном слепилу дрзнуо да једног од најчеститијих, најугледни.јих и надхраориЈих Срба« др М. Спаладковића, министра у пензиди назове ружним, погрдним несрпским изразом: „савршени тротл". 1 ) Неће се БоСна поносна мрћи са .оваквим босанцима да поноси. Судећи по његовод неписмености. незнању сопског језика и правописа испољеног у његовом кратком., анонимном писму, врло вероватно да он ниде ни босанац, ни Србин, ни доктор психидатриде. Ако би он ипак све то био, пружио би он ужасан иример тог новог света, тог новог духа који стодн у суштод супротности са стаоим српским. светосавским духом. коди тако свесно и понссло носи, храбро V данашње врем. Ј кукавичлука шиои и брани др : Спаладковић ради спаса српске | омладице. српске инт.еЉгенције, 1 српског народа. | Када се ова нова интелигенци: да вратила у ослобоћену и проширену домовину великом заслу. I гом сводих очева, те старг. че' стите интелигенци.је и када де била позвана да настави њнхово дело, она је изневерила, показала се несцособном, Без икаквих скрупула она.се примала дужности за које -ниде била дооасла. Она нид.е имала екругпма. јер се руководила тежњом да што пре доће до великих, уг^едних-. У-нбсних положаЈа који ће дој омогућити лак. нерадан и раскошан живот. Измећу ове нове интелигенциде и старе настали су сукоои и неспораз\'ми. Та стара интелиген ција није се радо поимала старешинских дужиости када није била уверена да ће те дужности моћи исправно и у^сваком погледу успешно да отправља. Ома смета сво.шм духом и скодим схватањима овод ново! интелигенциди. кода њу у свима доменима потискује. Док дедан део ове нове интелигенције успева v Сво!нм пастогањима да-доће. до лаког и раскошног живота. дотле други запада у велик\> матеошалну оскудииу. па чак и беду. Услед, тога стваоа се кот н>нх велико'. н*задовољство. Г>во цезадовол.ство умелн су неппи^атељи сопсуог ноода да искористе придобивањем

чу-.С ^пски Н1П0 1" от >ан'' ард 1044 — „Посланица Никогс вићима".

једног дела ове нове незадовољне шгтелигенциде за акциду уништавања надвећих духовних вред ности коде има српски народ. Они с\' дигли 'руку на надвишч. хветиње сопског народа и тако у надвећод, мери постали сарадници ноторних непридатеља његових. Опра^вданом своме незадовољству они су дали такав дах и облик' да су тиме угрозили егзистенциду српског народа. Недостатак пароднога духа спре чис их де да прозру намере не.поијатељеве. Тад исти недостатак народног духа спречава и онад део ове н . ј ве интелигенциде коди се нзлази на судбоносним положадима да. прозре деструктивну непрчјатељеву акци.ју уперену против срп сксг народа. Нсторичар који буде проучавао период нашег жиљзт.а од, стварања Југоравид'- -• нене пропасти биће изиенаНеР потпуним слепилом, коди ови људи показуду v псмагању нелок|&теља да свод циљ постигне. У томе лежи њихов.а кривица. На срећу српског- народа ндје кс-д нове интелигенције потпуно и&умро дух светосавски, дух на•родне песме. дух Његошез. С.',и се прита.шо само. Данас^се зн буди у свод својод снази р ! лепоти. Када Се у земаљском благу впде надвеће вредности, онда бс ликаши хоће „злаћеним да с »збоду ножма". а то води у пропаст и њих и народ. Када се, пак, ваде наддеће вредности V духовЛм благу, онда нема. борбе, нема узајамног уништЗвања, онда влада- слога и љубав. Духовна блага су рпшта, она евима припададу. Она тиме не смашуде свс„ вредност, она се не дсле. Наука, уметност, морал, нацида. држава, религија су општа добра. У дедном уметничком дету. на пример, могу сви да уживаду када су се- за то оспособили васпитањем. Материдална добра народни дух сматра само Као средства за виши духовни живот. Народ српски неће никада. ради решавања еконрмских и социдалних проблема, допустити да м-у туђинац, непридатељ разоои породицу, да га лиши надвећег блага, материнске лзубави. Неће такође допустити да му душу затруде мржњом према родитељу и учитељ.у, према своме нг.роду, према свбдод отаџбини, према својод прадедовскод то.лико засл.ужнод вери и цркви. Он зна добро где се ови проблеми могу решити, а да се V ове врсдности не дипне. Спас српског народа лежи V бућењу српске интелигенције. у оживљавању и јачању светосавског духа. Овај ће га дух водити поавим п.утем и омогућити <му да наће наЈбоља решења конкреТних животпих проблема. Он једино може да доведе до јединства и слоге. а то је основни услов за спае Лединство је снага. а поцепаност слабост. „Само слога Србина спасава .' Др Радиша Митровић