Српски народ
Ст -ратз Ф
-етека-шрш- •
""'Ш фебруар (944
РИВРЕДЕ 3
Пре цекц лнн навршило се пу-' не .^ве годи$,е . бд кад М прегседш«^С' 'Ср$фе вл.аде ^адшдмн. Гиилан Недић. издао своју прву ; 4-ј >редбу. и, I;.тит „р ПЛчНСквЈ ло-, -...а.ризјЈедчрј пр ; о,.ц-.з(ЈДЊи 'у, Ср , ''би;и. ; ■'■■■;■*" •" • . .СлН1'ј).ам6 ' Ј да • -Увобенјш!' «ллакске •'г.љл-Скрив^еане;; улроизi-.; !11>е . у; • •^рб^.ји,.., ,ддегу11еца : :..,ј' .,.|Ј^1Н^..вр§!И% :>: чс$|:^НЈ|..#р^'крг Јзрбда и Гиме^га" спасла [1р0[1асн1 "■(И [ лади. Ист(ј та#б 'С'Л п рамо ' I во.,у; дугтос! '.д&''0- оеом&' е-. похалном деадг;;ср.1Ј^ке.;нрл.^1 : јриЈФедце .• [ЈО.лиЈгИ.ке ... ррог.одоримо неиодико речи и рДаМо' заслуже"ну нажшу оним^" к'о.(и су' ово трандисзно дело нанели РНако ^квкв се. иа|бОЈве -моглв извееги •ду : данашк л им .рриЈЈикама,,..... . . .„. Пре свега, хоНу да V неколико "реченица из : несем' какр' с^: Аошло и"д'е;ју 1Иаиеке 1н)л>'6пр11в'р1едне прљизвадље шд; нас^. У октобру 1941- године услед комј|['.и 1 ичких немира . у земљи код. нпс, Београд Јс' .скоро био; отс^чен од ^[ГутраиЈшосК! Србије, Нашавши"се Ј без икзкоаих ре•з^рћи" хрШе'прелјл^-''је ГлаА' 'са Свима својим тешким [шсл.едина-; ма. Немгчке окупатор^ке. влаети 9двзт9ју^и,сад г гејкдну. да/уациде сгановнншт^а Берграда |ају за исхраау истог 12С0 ватона бјташна из снбјих залИха. На једној конференцијн ЗДја 'је у то .време одржана ,у МиничстдрЈстеу,.... прљо.цривреде ^м^ђу немачких надлежних власти и [1ашег Министра но.ЂоприЛреде' и исхране' и његовИк надлежггпх органа, међу ко.шма гсам бцо и ;-ја- кае, начелаиккШедвИј!:) за .нродаодЈђу., , од ч на^дежнрг . н,емачког органа нам јетада Скренута пажња на потребу да Ср'блја «6ра'да производи сае пРтребне намцрнице за исхран-У стога становништвз ,у својрј земљи* те је стога потребно да Се предузму све мере да ? ' би : се 'та.Г ЦА'"Л'Лткгао. " 1 ' - . Ја сам већ и раније о иитац>у Ј№ЂОУ[ј>ивредне производње и-: ,мао једно изграђеио гледиште. Сада, после' овога б&знаша* биао ма ]е [аснР да и мИ' Срби најпвг ј сле морамо доћи до једног нлаи-" •еког •'■»■ корисНог рада у прљопривреднрј производшч- Прихватцр, ,с ,ам се тада овогк посла и отприлике за двад^сет дапа из"радиб 1'еД'Ш 'пројвКат т1Л8иа за Ио.ЂОИривредну - производњу у Срби-ји. Овај мој -иројекат прима гО^џоди .н, Танасиде Линић. ко месар за персоналне поСЛо1?е и пргда га гсспо.Ишу претседнику Владв. • ' • Чим ра де господин црстсед.,«ик Недиђ прегледао дао је_'в|Ј!ог да се овај пр63екат'ИЏ6уч(1 1 и да' му се' Пре дј(о'жи на одобр*н>е. . >■' •=Иосле кратког времена ПЛа« о ,ГЈЖН1Ск .ој.. пољрпривведно! произјјодњк у Србији заједно са Наред(ГоМ био је прихваћен Рд "мре гседпг.ка ' господииа Милана -+1едића> као и од дкегрве Влад?. .Н 1-ако је Наредба и План о 1|та,нскрј пољонривредној произВ0ДЊ11 у "фебруарУ цбсеиу "Т942 г оди[Ге' ИзиШаР »у • €лужбеним; но№»••..-ма. ; и лрстао Закон .а шме и сдвирност. , . ' _ Српски народ а нзрочиТћ српхк11 сељаци су' Пбан•примилн и .^•6, <а потиуиим схватањем да.о®ај И.таи о плаиској, прљрпри.вредио.ј [(роџзводњи има један. н . ;!Шредни значај. |Ј МнОги 'љуШ*па и мНоги Срби тгу ■'6мгт:рал.И 'аз | је Пла« о планг ској п о љ о цџнџ$ е д н.о Ј,. ррри^вод-, }!>[! нешто ШТО иМа ирвенствено "М служи' окуН^о^у''-^ НемЧЈима.. ј)«дио Дондон-;'Се; бешеунаро-' <нш& окоадир .на,,њеЈ?а, >^нрги ; ,Ср|-1 .би в, у, самој земљи су смат рали ( .да се овако .једаи велики ноду"хват кбд ЈГас не 1 Мб5ке спровеСТИ. Пеки су чак сматргли д;> ће он -^ити .од -штете. за српски .народ. ... Д1еђут.им,,, ј%,,р,,1М!0,;џ стручни сарадници који у то време нисмо "билн ништа Јр^го дО' људи, који !! су .само Желелп добро српском -мароду. ;билилсмо •у«ерени, ! , да радимо, аоЈбро зр сррј наррд, Без обзиоа иа све ове сметње које
су долазиле од л.уди било злонамерних или необаЈВјЈШт^ких, без об^ира на • сгЛтње које ? Су долазпле од ћуди прирс^е ,мн , смо продужили рад ,на :,стр;здтдам: скррвођењу планске џрљриривредие прсизводње у Србијн, са жгрким уређешем да овај рад има да 'дрнесе коријсти ирвенствсно ,н;.шем сељаку а затич целом с:;нскрм н.ррду. Кар ипо св.и. зч "мр,, атмосферске и др.уге прилике иису нам. ишле на руку у 1.9,42 годиии. Владала је.велика суша. Усевц нису дали очекивапе у.езултате^ Лли наши земљорадници су и пор.ед свију тешкоћз обрадили све што се обрадити моглр." Дрнцрс свих култура је оио скроман али м.орамо искрено признати да наш сељак није засејао,,. све штр је : Могао засе^ати и штб ј.е План о илаиској прљсјпривре^ној произВ .одши пропнсивао. онда би у Срби.ји. завл?д|да великз глад- А када размислимр ,у. ком добу живимбј онда. б.и то .за иас значило ртварно народну несрећу. Отуда когод има разума и поштења морз. призиати нашем сеЉ8ку да је он у тој години учинио све што је мргао Да би се срнски иарод спасао. Лоцнше ће С^пском сељаку сигурно цео српски народ то .моратц признати. У 1942 години Је „у Србији произведено аахваљ^уцћи планској прљопривреднрј производњи и, разумевашу српског сељаштва ипак толико иамирннц; ~.аа исхраиу да. је срнски наррд ову
тешку годину могао инак 1шеживети. ■■, ■■''' '; '.'■'■; " , ■ Кад се узму у обзир чишенице које су владале у Србији у 1942 години срнски сел;аии и нол.опривредни ст'ручшаци с.у у Лво.; ћајтеЖој I рДИцл учинили шТо им је била дужнбст. Српски иарод је осгао жии и 16 Ч# дсдан факт ко.|и се не' може нбј-ираги. V- ис! ој 1942 гоДиии V ок1 обру донешен је ДРУГИ ПЛАН О ПЛАНСКОЛ ПОЉОПРИВРЕДНО.Ј ПРОПЗВО.ПБИ, коди Је имао да важи за 1942/43 економску грДину. Он :је Такође доказао да је-српски - земљораДник' способан за сваку корисну акцију. Л1орамр овде признати да су у 1043 години отпали сви непријатељи плакске нољопривр едне произеодње, јер су увидели да ни.ш ље не би могли ни ти непријатељи њени остати живи. у 1943 години ијјзцска' пољопривредна производња Је дала још брже реЗул^ате* \ Морамо сада ■ признати да је и разрез потребнн за исхрану непроизвођачког стаНовништва у пасивним крајевцма ср .биде и ,варошц у 1943 години био реалниЈН негр раније. Српски сељаци ће овај разрез, сигурир нзвршити, јер је то н?1ма .срцфЈз, цртре; оа. ;Ми ко,ји врдиМр у данацЈњим тешким, ириликамц б.сигу о прр-. изводњи и ивхрани знајио .тадво, шта ј& могуће а шта није, Нека нам се верује да смо учинили све што је иотребно и могуће да будемо што рсзлинји.
У октобру 1943 године донешед детрећи ,. ЈЈЛац 6 . планскоЗ^ пољоприврбдној производњи за 1643/44 екоиомску. грдину.; Он је сличан рафијем. Сад хоћу српским .: сељацима да кажем отвореио једну истину крј-у трвба да. зна свакн Србин од натвећег - - др најмашег. Цат дош траје. Не зна се клд ће се свршитш Ако се ие евршн у о-. вод 1944 грдини све шго се цроизведе б.тће прво у интересу нашег народа. Међутим, ако-6и се рат свршио у, рвој години пека сваки наш српски сељак зна, да свако зрно које произведе Н.А св.о.ме имдјбу. претставља суг.о злато. Нека се нико не вара, нико нам не може ув.ести ни зрна храш- дуже вргме по завршетку свога рата,. МЕЂУТИМ, АКО МИ БУДЕМ0 ИМАЛИ ВИШКОВА ХРАМЕ, ЗА ИСТО, МО^ЕМО УВЕСТИ У НА.ШУ ЗЕМЉУ СВЕ ШТО НАМ ТРЕБА А МИ НЕМАМО. Ако. пак не,будемо имали да из нгше земље извеземо, никаквих нашрница за.исхрану ни за суво злато не можемо дббити оне потребе Ко'е су нам потребне за нсш живРт. Не зл.-то, већ наш рад и ндши процзводи зз исхралу .биће наша златна валута, зашто мржемо добити оно што немамо и што нам треба. Отуда мој" савет свима, српским Сељацима је овај: до;
сада сте м ()ГЛИ урадити скоро како сте хтели или морали са својом земљом, ади од ,са.да» овога пролећа, заиста НЦ једна стопа српске „земјбе несме остати ке заселанаи добро не оерађена. то је •ваша лшјвеђа и најважнија дужиост.то вам је, мој братскн и иријатељски савет. : На крбју хоћу да констатујем и подвучем, још и рво: српски ; земљсраднини су у спровоћешу трансце по^опрнвредие произ* врдње.до садз извршили «воју дужност. и. као Срби и као -љуДи. То им је давно призвао Претседник С.рнске владе госиодцн Милан Недић. Ја, као син села, као Србин.и човек и као свзк.даши. искрени .нријзтељ . с.рпског сељака и ибљрпривр.еде и најзад као Руковалац планске прљопривредне произардше, ЖЕЛЕЋИ САМО ДОБРО СРПСКОМ СЕЉАКУ ПРЕПОРУЧУЈЕМ МУ ДА МЕ. ПОСЛУША А СВЕ ЗА И»БГОВО ДОБРО. У то.нме ја.ћо1драв,т.ам сво, ср.пско сељаштво ; са жел>рм да и ове тод(ине извр« ши.саоду .дужнрст нрема себи, ссојо.ј породдци и свом српско« нтроду. ■ ' Не, е.умшаМ' аа 1« тп ов учинити,. .јер, верујем: да Је: српрко селд инак у; главном извор свега што Је- добро № ч^етнтв у срисксм народу. ; •• .•. .••■•;; ■ ;■ . ... ■ '•■•••'•':. -■.•• ..■ •- *'• ЧГовор нд београдскои радиу инж. Радослава ВеселшгбвиКдмкни «тра' пољРцриврђде и исхране)
Друга годишња скупштина Срп бке за.ј 'е .4нице рада обележила ј[е-' И јода јеДиом иетакла ведико де 1 ло које де међу Својим, много- ; бро.јним задаТцима н'а препороду Србц .ге- -тдаедузела Влада варедио.г спаса,па уелу са генедлатом Миланом Недићем. Једиим :>РУ:1ним потезом* од' далекосежвог 6о1И0алн(1г звачаТа У^уШена де клица ^тешккх друшгвеннх тпззвкџ4, к .оја ;1е до. гада била. п-овод и узрок толиких сукоба„ ц незадоВољСта*ва, размирицд н неправда V .'прбн 1,'змс'ћу ^ада-н 'ка.пнтад*а. Класном трвењу учињен-де кра.ј тиме што су рснивушем Срп ске' "заједнице ■рада,"' на чнје је чело • стао' гелерал*'Нтеднћ, окуП.-■[.ечи "У нс го.ј заједниии н послодавци и ло.слопрммии не да би спроводилИ ј . међусобну борбу, в.еК да" *би спровели братски' спјд1та:1ум 'цо »снА&а' 'пћтаШима "којз: .заеецају у живбт.не интсресе је- ^ лне н .друге. стрЦне. . .. •*'* Ни.је" в'ише" % ;Г ек<Лтд6'атацШа с ЈсД^е. а -безбб&ШШ' бо0 'ЗЛ '"с друге стРане,' већ •за1'е'д'ни'чИзмеиа »ЉЛти',' увјгђавност,. видаадамевање, кчр У дадтГОт ве•И.ШчО:! .иороднни..-V ко.јој е-ввкн^и» -ма у;кЉо . да ме бу.а-' ■ запос еављен.- ал*! -ис-тр- Е-ако ,има:"ддакиог;г 4,а улож-и макеиму-м'с-вогв-пада' и' да-.-подаесе,.- ж0тве,-.потрване- $а одр^.аше.'ззједнрне. .. "■•-•У "свои-' гувоанРМ' гввдр? 'На друго-ј годиинвбј скуиштиаи' старешина СрпсК(ј за^едииае рада ; И ЈТре;г.1;едн.иК-..,,Срг1.Ске;., а;пцзе^Ј\еперал Ми-лан 'Н-едиН даиео - те -■ ј«г сГ'10, 'одЛЧ чМо 'и сажето'т'е г.гакпЛ »3 'оснбвИе сМернн^е/^^К.тин'! ,из- мећу осталог: „Сјзпска "згједНина рада прокламовала је смиреше ду,у \ова. уз. .сарад41 »у, слодаваца и прслрпрцмаца. ' То је тен највећи успех. нај-
Друга грдицЈња сн/пштина Српсне зајзднице рада
; ве<*и идеал, да се свуда и на сваком месту састану бра(,а ' да вјратски' распрабљају сНб^ рове и онб шТо* ииде у реДу. ; Као што видите, то је један свети задагак Српске заједни^ це рада, то је једна спасоносна- мнсиЈа !за иаш народ.' Ето од кблике је судббнреИе важности правилно извршеше гога задатка. Мало пре сам внм рекар дз де Српска заједница ; рада' увела и такве 'реформе У свсЈ делокруг рада кРје тек : ; имају д!1 доћу. које 'ће да доНесе "ново вреМе и. иови Жии6[. Српска* задејница гада гИеда бистрим очима и жели ■""т' у" будућности не настуие ко.мпдикације. Она дбш даиас то мирно, хладио. Грезвено 1 ппроводи. А То Је н због тга важно што ће у будуће да се Г№нв рад и пбдбдипаца' и народа ие с 06 'зирим на Г6 кбМкб ' ћб он»" 'да л, зГр'^бе ' и колико ће да'буде нешто корисио ио ших ~и чо' поје.иш' ие. НСто ко.тикб (н* би I и ко рисно н за ближшега, за ие. лину, за друцп*во н за државу, па чак », з4 чоћечанство.'' Рлководећи се овим^и-јЗинцпаи? мз и. спроводећи к^-^-делр С ри -. ска' ззједнииа рада »'носи V наш социдалки живот Једиу с.игурнбст ЖЈ:Д<Г"С •■'.{еДн^''СТр'ВЈГб'.'вбе-зб : е'ћ;у 1 је.*)'ј№.. ЧЈмека; •» радни^а« • о;т • е-вдас • неЈор'*$зд.. ; -а,с: лшглфраџе ртав*
ПрепустИ ' И'с"кључ : иј,}цм.;,р , ( с:«:унч-; иим интересима поде.-пгџааа. То те'ген^раЛ НеДЦћ- Нарочито подвук.Зо рбчима; " • . „Оно чцме се Српска заједница рада за ово крагко време може нодичити десте социдална сигурност наших радника,- која :је, гшстигнута у иоследше-време, Јер, наш рад. ник није више осТао сам, као иекад, да.'ве- бори са неурав- иотсжении -и тешкнм' животом, да се бори са капиталом! и бездушним људима, него је иозади шега Српска заједтт• ца рада; а позади ше држава. А држава ће увек уншити да ј капитал буде безрПЕсап и да ; буде; оно' штсг треба у, служ-1 би народа; а Ае иарбд да. бу- ј Г; :де у служШ каГГцтала."Држава ће наћи. иачина да каии.,, , ТВЛ'. оуде крристаи пр све. а нарочито но' народ, нр шегове живОтНе потуебе," Мч да ;је:,.шек- ^адДгак ■ првенствено социј^лан;.,,Срлска за.јед!1пца рада' ,и,ма._ нарочито у даАмиЖе'вре.те, : и бгпоман иолитички значад. Политичка сИгурнрсг једне ,зсмљ®.^увек'№ у террј .ве.зн ,с:ј; ? С0;Ц1\д а;1Них1,; приликама које ' у, тћОј владају,. Незадбвбл>ан" 1пшод. :Је'' д'една латент•иа сиЛа ШЋ0Ша : прлитичке темеље ,.дрлч'а.ве,,- докде; ;:зддовол,'ан народ н^пђр.тга ,;шрст камен темељац нз коггб'сУу ? ббвСдржаве ио-ЧиНа'ј-у. ". 'ЈеМа'8 1 " ■од'* "з%дзтака' •Сртгске за,гед'1И1Це-:.®9да 4 ; е- а- т'а.ј, ,.да>.ед .кашег ;ђ^д4Ј^ка,.>етвоРИ |са
ља моћ" капетала., у службу др- ..мен ■ трмеља« дадашше, и, будуће жавне заједнице; "у^сс^о - да ? гз' : Срб1м"е. 1 "'' '* '* ,,Ј "
Геиерал Недић: :ге и' тб ; нарочато ••■ нагласно • подвукМши каао СЈтлска . ЗадеДшша рад» > сводим .1>ричашЈимз'-'и- радом мисАи' да сач.ува":нацг"радни -свеЦСоа- бољшевизациј<.%; г -- • ,• ;•:-', с,;;•;■::■:>; „Онда ће ои остати ■— ре, као де генерал Иедић — к наррду и Отацбини веран, одан и наиионалаи. А само такав рДдни свет учиниће да.др жава и иарод буду даки. Неће бити рсцилаџида,. неспоразума и негагивностн у, животу нд. држзве ни . иарода« х:амр гако мрже да -се внди заШ1 о наш радни свет не пола, зи у кадџе бољшевизма, комунизма, зашто 1е ортар имун иремз шима. Он, је-;. имун предга шима. зато ,што је напибиалаи, јдп.о Јр Србин и осећа се.српски, и шго га |е мајка. ше,гова задрдџла мајчиннм српским мдскрм." Речи теИерала НедЉа често су п'р8кЈ |дЛе' г ' ау ^от-ра.тим' бур'ним аплаузима свих присутиих. [' 'Пбсле уводног говора Сгарешине ге^ерала' 'Педићз ибдк&о Је исцрпан . извешта .Г' 6 Смерница'ма и. досадашњем раду заменик СтАРепшне Зарија ГТопбвик; ". Радни део скушигцне. кб.Ји д,е з|а,се.д"авар "4. да'на.' и'зн,еб је у ц..'јединостима ргроман ррган.изади0(11-1,,. руководни 'и теренски. посао дб' Сада ббављен V свима гранама и ргранЦима ов'е .наше ,в.елике усТаирве која из рснов.а м.еша суштину "однрса измећу , дв-5 надсиажнида друшЈвена факторв; рада н ка'питал§. ' ' ■.