Српски народ

СРПСНИ ДОБРОВОЉАЦ

НАЗВЕЋЕЗЛО

ПбсМ лугог ћутања ћрбговорид /е упрдпастћтеЉ срћског иарода ДушШ Си^ мбвик Доскбро бДбачеМ о^ј еиЊеске владе н огЈгашећ за лудога, ћошто је изврЈМо први део улбге, Симбвић је данас поново р&ктиШран за добре ћаре. Изнајмиб {е ■ Черчилу и Стаљину, да би поново харангирао српски народ лажно приказујућ# Србе као најбрдјнијм део Титове војске. Цед фћскн народ и ода,ј најзабаченији човек из наших врттних крајевА буни се свим с&ојим бићем против говора бвог човека, кбји велича партизанСке банде чија безобзирност бтсеца главе најбољнх српскик синбва. Врхунац безобзирнбг, нељудског, пакленог и ћодл.бг цинизма овбг пробисвета јесте позивање ка пале жрј-в% и ова речМица: „Тоше пбкреТу, (партизанскбм) Треба да се придружб све остале активћости нШкх рбдбљуба у земљћ и тбстртству. Непржзнати тај покрбг ш јЏ, дити прбтШв њега, значи радити против нашнх савезни ка и олакшати рад и аејаво наших непријатеља." Не може битн да Симбвић не зна коликб су тешких несрећа партизани нанели српскбм народу. ке може бити да С7/ не зна да је партизански покрет брганизовани покрет з& истребљење Срба. Не може бити да он не зна да је великн део српске земље, тамо где данас владају партизкни, ћусто и немо гробље, па, ипак, он говорн за партизане. Затто? Нама српскнм добровољциМа је то ј&сно. И пре, него што је извршио пуч ми сМо назирали шта се спрема и билн неуморни диоци националт свести коју је усћављивала пропкган• да оних, који су и тада ћлаћали Симбвићћ. Када /е огпочео рат који ./& Симовнћ провоцирао и он "бедно по• бегао са бојног поља мћ смс остали са народом, да му слуЖимо и помажемо уНазивањем истинс и правога пута. Када смо се супроставили партизанској акцији у јесен 1941 годиие Симовић нАс /е ћападао: ми сМб спасавали народ и ћутали, јер смо знМ ћа из С&мб&ића ће гбвори ни човек, ни Ср5ин, негб плаћтнк и изтћар. Да ,/е дј5г то пбсћедочШо \е непобиткб ■* овим Његдз Им последњим грворбМ. ЧИгде у њему нема бриге за Србију и за срћскИ ћарбд. Када је гбворио СпМовић ,/е 5ио у стратосфери Мнглобољшевичких кнтвреса, а Т V крутој и пагничкбј стварџости српског народк, кбји ее мушки ббрк ћрбткв кЏ Ђласти И) илузи ја. Ни његова мисао, ћк љеговб срце нису код овбг народа и кбд ове земље. Они су јвему тућћ. жшкп. шкп. 6м кожг-

шквз Д& гледа на стШри из гл&баМе перСпекТиве. Ми и& наш<к срћск& Ш №&Шб из ње. Из Те п^рспШтиве н бцрњујемо Сммовићев гбвор. Тб бу срамне, циШчне к бес^гкдне :рЏШ чи]у ћреСтупниШу дубнну СШатамб ћај-

6бЉ& Ш српскк д бброћбљв[Ш> кбји бсећамб ш ћрожив^ ЉУјШд трагедћ ју нашег нарбда М уМиремб, Ш би му суДбићу учинили ббљбм. Ов& ј Рбћор је.уЂреда ства. Т б је његбва најкбнцшШ1ја МефМШЦнЏ. Др. р. в.

но смо ми? Ко смо МН? ' Ми &ерује ; Мд и иеповеЛаМб јћубав. Лкубав брата према брат^ј друга према др.угу, човека према човеку. Ми никопч не мрзШо. Л>убав сједињује. Љубав уср^ћује. Љубав гради и ствара. Но- највеКу љубав гајимо ми према народу своме, мученичкбм и многбстрадалном, од многих презреИбм н напуштеком. Љубимб народ као зенииу своју. Љубимо Нуегов страдални лик, жул>ев.И?у р\ку, тврду ораницу његову и пахњу Му бескрајну. Љубимо га, јер смо синбви и>(?г6ви, крв н,егове крви, душа ј&егове душе. Ссм Ббга нема за нас веМ радости ни веће вредностИј ни веће лепоте оД шега. Ко смд ми? Ми верујемб и испбведамо Да се самб кроз з*фтву и оДрицање Мбже служити бтаџбини својој. НеМа ни светлбс-ги ни огре&а док дрво не сагобн. Неш плода Док зрнб у земљи не сатруне. Ни један Ускрс не бива беЗ сМ'р?и.'СкаЈхар се не са§ида Док се у тбмеље шеГође неКб не узида. Зато са еветћу И пблетом трпимо и подносимо с&е муке И клевете, претала^ки радимо и страДамо Добра ради опттет, мира И благостања ради нароДнбга. К6 сМо ми? Мк Шо се. бдрекли раж>сти Ша сШа Џ бвога века'.' Којих радости? Ми смб Се одрекли-Мајке и -љубе, пролећз и младости, благбвата V миру и пландоваша. Ми смб се бдрекли и најдражега: Млађанкх кивб^а с&6јјих, Одрекли смо се ради велике ђ|ре наше и жарке испбвести наше. Јер ми ВерујеМо и исЛов&даМо: Да нам Је ро1)енија од 0'РђШе »ајк« иата Зћједккчка Велкка Тгтн: Срби.ја наша, : Да нема лепт& к Достојније,. милк.!е н елађе л^уббвце 6д ДоМовине нат^ Да нема цв&тнкјег и 6а.јни;јег пролећа од мк^Ибг и заДбвољног, тетких зала к кбсрећа поиз^геђеНог 6тач.аства нашег, Да нам јб непотребна Свака .младбст; И: :радост Тб Мајке и оес-Грб; оци к брдМ ната сфадају 6д безуМних и лакомислених, Ш је дан^с, У доба н&ј кеће н^срећ^ нате, и '.гре&бМ и срамота Мкслити на своја благовања и радов4н>а. Затб смо од груди нати* ство|)иЛи браник нејачи с^пске, од пламених срца исковали мач одбране и ббнове наше, а /гробовИМа св6јкм изв6ј,е1алк правб на живб^ нарбда свога. _ Ко смб ми? Ми сМо за реД против иереда, за, рад првтив :иерада, за кравду крбтив некравДе, чесгктбст ћрбткв непбшт^та, за 'роД6љубл>& против 66д6м(5ж1ље, за исткну протик лажк, № нароДкб благбс^акј^ проткв народне п&акке, з| род.проткв изрода, за Вбга прбтИв сатаке, За крст прбтив некрста, з&љу.ба&протиЈв мбжњ«, за верУ проТИв неверј$, Ц.Истинску службу и жртву крб+ив фтимачин.е, за .скл^д с^алежа прбтивУ класне &6рбе, > М Светбга 'Саву, Честитога Ккеза Лазћра, Обилкћа и АВакума прбтиву ПијаДа к Титоа и бсталих црвених безуМккка. Кб Смо ми? Б6Г зш, саве^ ката к добрбкамерки АУДИ ЗНМу: да ске даје^мо. а китта/ке ТражиМб; да као чИсТ^ Воштане Свеће сагореВаЖб ик олТару рбдбЉубља и ^ј)б6л>убд.а; , да екеСно умИре^б да ои карбд жив&о, да №'М Џ љубав преМа нацији иа.јвећи заквн и заповесг. Ббг зна, савест каша и Дббрбнамернк људи зкају: да смо непријатељи народних непријател^. да смб ха;јдуцк кбЈк.тбке хајдучкју, да сМ6 требктШг Ш« Ш тбркке, да сМо Мрзктељк народнИх 4л6твора. Ко СМО МИ? Вервицк ксповеднкци жарке љубави преш народу, будки чувари његова з«к|6та, ватренк поборници сваке и највеће жртве за Отаџбкну, заклетк пријатељк свакога добр1а и 3'аклети негтријктељи ев&кога зЛа. Етб. тб ми! I. ж'

Мнг»ћи нвши људи мнелв аа јв најстрашније у данвшњ.-дж твшкбм Лб/гбжбју српског нвр-дда "го штв он име мн-ргв нмфијатвљв. М«ђУтИМЈ КМЈ1ТМ 'МбПрМЈагАМ у жи'вдту само је страшна сгшар, а»и »иј* најсфашниј'в. Најстрашнија јв. у. д&нвШ№ИМ Твшкб-Квм« фп;ског нардА« тд што дн нијв зма кд су му неприј»т»јћи све док дд тих. евдјих Иеп|ф1јатеља није №»паднуг Прв двога 'ра'*а, наша д«м®кратска и левичарска интепигћиција удпштв ниј« указиавла ив к«мунмз.ам кад на дп&сндст .за <г.рпски чарод. Напротив, њихбва ома добро дргани-здвана штампа и пролаганда прнказивапи су на* шем народу комунизам као иешто напраднд, што еааки народ па и наш треба себи да жели. Огромна литервтура, забавне кн«иге, филмови и усмвна Д <6ш0пг4маН >а служили су двдмв цил,у. Пћжња српскдг нардда била јс сва зауЗета партијском бдрбдм. Избори « куЈ-лицд помдку који* требе наш партијеки чдвек да ?.«узме политички пдложај у држави, били су нашим људима гла»на брига. Непријатвл, је вила е№> мо противничка пдртиј« л »ика ■други. И тако је иаш грешн« народ, »ато штв (« вероаао евојим политичарима, не само 8ио успаван у пдгледу сагледаи.а прввих иепријатеља, него му ,јд његова пажња билв окренутв у сасвим другдМ правцу. Дошао је рат а «а њнм и. велике несреће. Апи на;о.8ћк је н«фе1»'а 'виШ'у тдмв шгд |Ј» нвАв ерпски народ у погледу сазнан>а ко му је непријаТељ, био потпуно изнвнађек. Стариж лолитички* партија, на које су га његови партијски оци били навикли да их сМа+ра непријател,»м'а, .нигде није.билд. А појавиле Су се саевим нове снаге: парТизаИи кад носидци кдМуниетичког империјализмВ у целдмв еавту па и у .нашим. крајввиМа. Неприпрем«.еи да ову дпасндет вИди, нацг нароћ ев збунид. Опвт јв подигао дчи и погпедво у своје етаре пдлитИчаре, који Су св углавндм били окупили око Драже МихајловиК« и начинили савез са кд^у^иетНМа. Наш наррд је у м<<дги.м фкјЈМима пдвејрдвао да <\е двај савез биги дд&раствар *и Јповердвад )'в у №ега. Тако су комуниети добили и нвиитд власти у свдјв руке у нашем народу. Јребало јв да комунисти изврЦЈв Маеу «.трељаи,а, покол>о и мупа да иам.нардд увиди кд су оМ«-. М и«ш -срЛекм на#'од, поштђ икјв Мвгао у еаоје вреМе да ее послужи шкмеЉу, услед ме .куства кд'ј'в ј« доживео, најзад је схватИо колико Му јв аелики неп(зи|ат|вА кдмунизам у евмМ евдјиМ ллкленим манифестацијама. Тако ј* 'у«вјк у ирироди: кр н'е уме да се елужи разуМом и предвиди опасност, он Мора д« се трезни тек кад га опасност згњечи Кривицу за ове ие носи иаш наро«. Проетм људи ме располажу обавештењчма, тајним и јавним, на осиоку коЈнх бн Могли да веби

створе јасну елику о политичкој гиту'ацији у свету. И иа'ш народ је, као и други нвроди, имао једви «»ОЈ ДрувЈТввКИ СРдј,: -к .сји -ј* имав за злдата« да ©с -матра м Миели, кало наш иардд е>"всност или избега© или прдшво са најТШђ ШТ®Т®».-Тлј -Сћ&1 то».ј® бил« ( наша интвл«гви!4и]а. Прдсти лудм мнвго кгвЈигвују учен«.'и шкдлджвлв »удае (<ф у «>«ма глвдају ммслидце. Д вш који мисле, уввк .-су уживвји« »впико пдПЈтдван>д ' у' свдјдЈ срвд^нн, , ј(в» свакоме народу била јв живоТив пдтрвбв да. му њдгбвв народно вдђство мисви и народ веди «»јсигурнијим путдм. Али наша интелитенција, у главном демократски »аспитана, пронашла је да дна треба да ужива пошгоалње других слојевв јгад дв мисли,. а да' у политици уопште не мисАи, Кад треба крупнв одлуки да;св доне«е куде наша народна заједница треба да крене, ти људи, уместо да народ пдв&ду пут&м кдји су прдучили, питзју нардд д'а в« «* одлучи шта Не и како +*в. ^воју дужндст дв мисли, наша ннтелигвнцијјз је пребацила натрвг ш народ. Ето, то јб демекрвтијв. Самв што св наша политичка интелигенцијв нијв ни ие тдме заУета'к)КЈнЈ. Онв ме самд. да. је пустила народ дв еам Мисли, нето му је још својдм лажном оријенУђциј'дм .с^ренула пажн»у са; гфавих на лажие опвсности. К тиме је помдгла непријатвљима свога народе. Не ;би кдмунисти ДОСТИГЛ»» ову организованост у Југоспавији да је нашв попитичка ннтелиГенција била способнв да сагледа истину. Али она ту способност није имала. Напротив, она је'Нмапа чудну спогобност дв све види наопако. У сукббу између Јапана и Кине, она је предвиђала брзу пропаст Јапана. Десилр св супротно: Кииа мвлакеавв и Јапвн нв показујв знвке слвбости. У шпанском рату та нвша демократска интелигенција видела је само победу црвених н пораа Фр'анка. Десило ев баш супротнд од тога. У почетку овдТа рвта, наши дв» мократски попитичари су говорили само о слабости Немачкв и а снази Француске и демократије, д којв кв Намачка брзв : Д® 'св сломије. И ту се сломила Фрвнцускв, а Немвчка је тек после овога ушла у најжешћи рат. У Југдславији, 27 марта 1941 године, ови политичари и њихови агитатори говорили су нвроду д® ^е нас Енглеска пдмоки и да кд Немачка претрпети елбМ баш у Југославији. Двсило ее опет еупрдтно: ЕМглези нису пдмдк ни послали, а Југоелавија се раепала за неколике дана, Сад нсти дви политичари пдкушавају и'а убеде српеки народ да Тито и Стаљин нису оргаии једнв те иете пдлитике, почитике идмунизма, 'већ да јв Тмто |едно » Стаљин друго, «® да ерпскн народ, кад »««» «/« мооке «де У» Тита ™ ј*ер '* *«ув««1»в п& злу знајв, треба да мд* у» Стаљнна. 0пе? једна дијагноз« ®асив«»нв нв. више на заблудН, нвго на зм>чину према српском народу. . (Наставак аа 6-ој етранв)