Српски народ

"№!?!, 7 1

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

Ко

не клевета

српске добровољце?

Исгориски час у коме су ерпски Лобробофци септембРл 1941 гсдине прихватили пушку, прет» стављао је за српски НароЛ јед;>в од оних тренутака у коме ;е духовна и психолошка подвајекост била нарочито изражена. На једној страни је стаЈЈ.ц) пар•гизанско-партиззнофилска спрега, са позадином у којој су се трвгови здравог народног духа и погледа на догађаје једва могли назрети. Бро.ша мањина добро* вољаца, до врхунца свеска тадашње политичке болести, иорали је пред таквим протчв|1ИЧ(<л1, »оред 0'Не оружане и јавн«, од почетка рачунати са псгдзецием, тајном, подлом и клеветничком борбом. Ни ово поприштге борбе није изостало и ми смо и данаС, иосле две и по године Оада сведоци поновних, жучних напада неистинама, на начин кр.ји је својствен јединб немоћном. мвжњом затрованом и на пропаст осуђеном противнику. Ко данас не клевета српске до бровољце? Да ли је жестина жаока подједнако оштра као што је то било у почетку добровољачке борбе. То су питања на која данас већ ни.је тешко одговорити. питања која свакодневиб добијају јасце и недвосмислене одговоре са свчх стР8»8. На првом меету српске добровољце не клеветају они коди као и ми воде одлучну и непогцтеј!ну борбу против комунистичке куге. ДовоЉНо де узети сама јбдан пример ; из оних српс^их кралева ко-ди нису обухваћени границама аанашње Србиде. <Магу следећем примеру даје 6АШ ч^њеница да долззи «з средине која је три године. била без икакве везе са Србидом, из средине кодз Је из даље перспективе, кроз сопствена страдања и жртве, могла непрнСтрасно, беа мржње и без љигавости, ла оце* ни улогу и вредност српских добровољаца. То де Црна гора, то су они јуначкв бории Кбди V општесрпском отпору против партизана пружаду задлвљудуће примере по'жртвовања и борбене истрајности. Низом манифестација.. јавио к дасио саних жеља и позДРавима преко оиих који отуда долазе. они су изразили свој суд о добровољнима. коди је удедно суд и осталог напаћеног Српства, Српскс доброВољЦб Нс ктеветзју ни оца нагиа бр?ћа кој? се не налазе уолште у своме завнчају. И код њих, где мржња и људска пакост ни.је преовл4Дада, из тешке и деДноличие Перт спективе заробљеништва створено је дедно здраво и родољуб^во гледиште на догаћаде. Д4 то иНје фраза, него само Доказ Пбстодања дунаштва и честитости у редовима наше браће у заробљеништву. ми имамо небродене и разноврсне доказе. СвДкн која се оТуда повратИо значио је уопште за нашу средину ное »отстрек и импулс, пошто је Собом донео обдектквно признање и захвалност генералу НеДићУ, његоаим сарадницима па и српскмм добровољцима. Али се о -ни ие задржзвдду дедино на вербалним призиањима. Неоспорна де чињеница да су многи од №.их после првиХ загрља.ја са МИлИм и драгим навукли добровољачку уциформу и на дедаи изваиредно убеДЉив иачин потврдили добровољцима колико је исправаи пут којим од септембра 1941 голине корачају. Томе иде у прНлог и свакодневиа пошта сз пнсмима из заробљеништва пУним призиан>а. дивљења, честитки и жарки^ жеља да се н њнма омогући у* чествовање у нашод задедиичкод борби. Дакле ни онад део нашег народног стабла. коди је виТешки пошао путем испашта&а тгћих грехова, не долази у ред клеветника српскиј ? добровољаца, Даље за српске добРовољце речи клевете и интриге не долазе нн из редова нашег радног светМ

Српски сељак, радник у домовнни и она,| цв.|и у иновтранству ост#аруде радни допринвс срнског народа општеевропскод борби против бољшевизма, знају да цене оке кеди сводом ^рвљу трасира.ју етазу будућег успона » прецвата. Лични додир, мнргобродне поруке и писма, речити су изрази интимног и непоквареног оцењивања наше добровољачке борбе. Ко онда клевета и напзц;? српске Добровољце? Да клеветник не претставља можда Српетво из»?н Србнде. стотиие хиљада у заробљеништву и лруте стотине хнљада радног народа села и града? Сопске добровољце на првом мецСту врећају Н на разне нзЧцне нападају они код ко.јих не постоји веза са откуца.јима српског срцјј и Схватањима српскот разума. .У шуми и П® градовима. надчешће за кзфанским сго довнма или у мекавим нзедон>зчама удобних салона, — срећемо н>их. бни су броднО нздмањи, али по развучености мржше у душама и ненсцрпним фабрцкаМа пакости дадеко премоћниди од евих других фактооа. Очи су Мрачне прошлости, сумњиве садашњости и најчешће без Лквк&е будућнфсти.

Онн су једном речи иоследњИ агонични трзајн ктзрог духа, инзивидуалистичког, матернјалистичког, „слободарскаг". површног и несрпеког гледања. Отуд4 н њихоче клевете, баш збОг твга што произилазе из редова у кодима грца духовна заоставштнна иротцлости. далеко су да бн поколебале. ј?ли уопште ма и за дедан тренутак ззуставиле српске Добровољце у данаШфод борби. У оном таоору из кога не долазе клевете против до-бровољаца; Нзлазе се н^ свима ?транама честити синови српског народа. Овад тзбор образују сам°"и кл и и дуначкн борци других крајевз, искушеници заробљеништва, радни свет и честнти и поштени ситнн људн. н кад се не би у редовима неклеветника налазили надсветлиди делови Српстза, већ сама чињеница да ?е у другом табору налазв ирноберзнјанци, КЗФанСки клуподери, одроћени нчтелектуалци, фаворити .корупциде и поклоници божанства којв се зове лични интерес. била би до&ољ^з српским добРввољццм« улцје нову счагу за прегнућа до. победе. До уништсн.а зла нлн нашег. К'<п.1в0 Л.

СРБИЈИ Србн јо, м&јко, тс%П' Тсби цдјем) Јер ја Т& Д>убиМ виш& ц$ГО себе, Мој иДеа.7 Тн си и само з$ Тебр Жнвећу и мрети у криоцу Тђојец!.. Још крђат инсу Ушпулђ. по.га И сећање мучио на мкНуле ддне, А већ иове, НШШ, Хрва$е Ти ране Што донеће Вдскрс и времена бо Србрјо, ма.јко, Отаџбино моја, Ввкорцма Теб' јс ове нчала слави, Широм земме н&№ до Јалрана лда Тробојка и данас лепрша се 7 воја. Путсм Твојим иДУ синови Ти часцо, Иутем шТо Те вечно, вековнма крџси, И у задњем часу, пре но што се гаси Живот њцхов за Те, уавикују гласно: ЖИВЕЛА СРБИЈАИ. ДРАГАН ЂУРИЋ добрс.вољзц

НАШЕ НДДЕ 3А1944 ГОД.

САМОСРПСКИ ПУТ СРПСКИХ ДОБРОВОЉАЦА

Српскб добровбљ&шт&о је оДра$ жеље српског кароМ за животом, заснбваннм на оним прннципима који су к држалн наџ! род на бвом месту, на о&ој теригорији. Доброћољаштво, окупљеио у борбеним редовима Српсног добровољачког корпуса ,/е САМОСРПСКО, никло сазнања да се српски парол на Нашем народИом подРУЧ]У одржао и остао жив самб зато што је сачувао н образовао свој самозашгитнц систем, у чијем оквнру

је он могао једино н да постоји. Добровбљаштро је војска срцског цародд. и бори се искључнво и једино за српс#е иитересе. У данашњој ситуаци.ји гај је тТерес садржам у пар речи: сачувити што еише српскнх глава. Сачуватн срп скц народ 'у животу да би НаЊ год опет повратно онб место Мђу нароДнма, које је изгубио због људи лаке памети, неродољуба и ценацноналнста. Л.

Не надамо се да ћемо се ус* 1<оро вратнти Своме дому, својим милим и драгим, које смо, полазећи у свету борбу за Србију и српски Народ, у сузама остављалн. Не надамо се да ћемо Се уст коро вратити ни своме послу и позиву у миру, који смо — био оц сељачки био раднички био ђачки увек с љубављу и вољом, мдрљиво и с-веено вршили. И ма.јке и сестре и љубе и деца иаша Чекађе нас дош — нисмо ми од Оних што всру.ју и ко.ји се кладе да ће се о®ад рат свршити „наддаље за 90 дана". — и многу ће дош с\зу нашн мили и ДрагИ пролити и тежак ће их страх често спопадаги и многу црњу слутњу ће проживети, док им се у топло наручде не вратимо. И напуштени посао ће нас дош дУГо чекдти, многи ће га и за увек изгубити, дер ће га друти. они што се рдчунаду срећнидим од нас, преузети мимо нас и без нас као Дз ми никад цисмо ни постојали. А књиг^ ће нам прекрити дебели слојеви прзшине и мноти ће оД нас габоразити и многошта што је био Добро научио, јер 6в<-) школа. кроз коју сад пролазимо и учимо, много де тврђа, ц мбжда, и дубЉа од свих књик-а Кбде сМо оСтавиЛи Ч КОје ће Наб још подуже време чекати... Наше иадс За 1944 гвдину, да| к,1е, не креНу се у овим правциј ма. I Не иадзмо се дз ћемо ни крет ускоро скинути коди смо свесно нз се ставилч ннти очекујемо да УСКОрО ОбЗЏНДУ лов0р08и веицн глзре нашИЈ? мучеиичкиЈ? другорз, храбро падих зз Србију н српскИ нзрод. Ццнича« и презрив потсме^ прзтиће доцј дуго нзше пбквете, грубз псовка нз многог буџакч И мучкз јка биће дош дуго нзгрздз 33 нзшу верну СЛУИЈбу српскод земљ^. На напн. љубзв и жртвовање зз ближњег, одговараће Се '4 ље чржњом и себнчт1отћ\'. На нзшу готовосг да сво даМо зз Отзџбнку дОш дуго ће се одгорарзти претњом нздгоро« смрћу жнвим, з трновитим вен. цем мртвим. Нзше изде зз !944 гбдрау, дзкле. ни у о&ом нрз&цу нису ин нзјмз^е ружачасте. Али поРед св^га тога. изше СУ Наде велике за 1944 годину. 4лу»- "4М 1 •*<«»' ^Ц.^! 4ЦН 1 Српскн игрод дзнзс V Многоме гледа Другчије нз мнпге ствари Но што де гледао пре три. пре две или пре ГОДИНУ данз. П о С у М т 15>зо Је српски народ У разне идоле кодимз у целем спЛету несрећа и невоља коде су га задесиДе а под утнцајем бездушне пропагзндске хзд^е сз стране, до Иззад извесиог ®ремена слепо вет ровзо. Спбц више 8» ослуШкују грозинчзво рздио емнсиде Лондона, те емиснде с»е еише нзазнВају Дзнзс потсмех коД Срба у свиМ крадевима, — И Срби дзнас еве Више нзетодввзду Да Уквзте везу сз сводим славним традицидзМа, са богатим изворимз вет ковпог нскуства и мудрости с?огз роћеног наоода коди се знзо одожзти и на одом опасном месту постодзти у толиким МУЧНИМ и претешким добима своје бурие ИСТ0РИЈ4.

У дубинама српске душе за ово »реме традан>а рата тихо н нечујно одиграле су се мИоге промене, извршене су крупне ревизИЈе Гледања на сгвзои и мећу нама самим и около нас и са&о површно посматрање површинских подава јвш не може да назре да је српски изрод почео да и те како гледа сводим роћеним, српским очима. А оног тренутца, кад засија опет орловски поглед српоког ока зз час ће нестати магле и тамних хоризоната испред нас и свн ће Срби сзгледатн стварност; чим то буде, оНи ће поново чојски и дуначки узети судбинУ своду у своде руке. Кзко ће тзда нзгледзти беднн И ситии сви они, коди су свој народ скретали сз свог роћеиог путз на пут т.ућински, којн су ствзр живога и слободе нзше везивзли за нама Далеке и по свему стране политике Силних н моћних нојима су мали народн претстављзли материдал за топовск^ храну, у нздбољем случају го објекат за дипломзтскополитичке интриге и комбинациде у њиховом обрачуну. » Од кобног рата, а нарочито од десеии 1941 па До даиашњега дана. срисии нарол.прошао де кроз рззне мучце и крнтичне перипетије. Б(1 д О де часовз кзД смо бива 1и сз обе ноге. са џелим телом у лубокој провалиди и сзмо још по кода главз вцрилз би из те ПРовзлије. И нешто сопстненнм исконским животним. снагзмз. а нешго опет развићем свих.догаћајз Бог чува Србиду! — мн смо се придиззли, успрзвљали. са нагонским стрзхом гледзли смо На стрампутице нз коде нас призиВаху сиренсНИ ГлаСови н тражн ли смо свод прари народии пут. Дзнзс, пут де народни ту. Он ее види. Срби се окупљаду, и дош само неколико Тренутака — м^сец, шест .иесецн, година дана у Жнвоту једног народа преТстав-. . љаду е^мо некодико тренутака све новз И новз Исвуства, та иаЈдубља школа, учиниће дз на.јзад СРпскИ народ чврсто стане на тад сво.1 аародки пут. И енда ће сви Соби кренуТн тим путем одлучно и без колебаИ'3- И тзда ће у великом сЈаду заблистати цр«д целим српским родом аелики Аик цсторијске личН01ЈТИ генерзлв Милзна Недића. А МИ, н»егови уве,к ^ерни борци и сарадници, V спзСУ. слободи н иОвом ПРепорОћеном жнвоту српдког народа зз сбе жртве И пагње лобићемо п\'ну зздовољштину н освеаочићемо се да нису многИ изши другови уззлуд умиРзли с«( песмом вере нз уСнама: „Завет Смо сзој ми . Отаџбинн дзли, дз стзре Славе врзтимо дод С.јз.ј, па мЗкар сви до ПоСледњегз пали, ми заве* свет испуиићемо Тад..." 5т0, то <;у Иаше наде зз 1944 годину! с.д. х

Највеће зло (Цастпвак са 5-те стране) Али српски народ је исувиш« искуси®, да 6и о$0ј најновијој бургији евејих двмократских поПИТИЧ»ј !)8 поввроаво. &ог нека сачува наш нарбд од таквог политичкбг *Фђст4а! Да су ови људи ма који други занат у нашбм народу радили, са овако плитком памети би банкротирали. Али, они су «0 одали политици м то демокрагској политици гдв ј« све допуштено. ' Али, српски народ такв« гутвн>« нв може да издржи. Ииж, М«1»осМ В4емњ«»мк ■