Српски народ

Ш фебрумр Ј9М..

СРПСКИ.ИАРОД

Сграна 7

450-ГОДИШЊИЦД СРПСКЕ КЊИГЕ

Посве сјајне плејаде српских писаца у XII, )<Ш и XIV веку, *®1* своје к^оиге пксали својом руком, тај снажаЛ талас Кирилице настављен је и када су штампарије прона^ене. Непуних 40 година по Гутемб зрговом проналаску, у Црној гори »ек је пуном паром радила прва српска ћирилска штампаријл и то под таквим стручним и мајсторским руководством монаха Макарија, да је те прве српске штампане књиге историја прогласипа »за нзјлепше словенске кн»иге штампане ћирилице«. Сзда, када се навршава 450 година, од прве штампане српске кн>.иге, сетимо се тих мајсторских подвига првих српских штампарских трудбеника, који су зналачк/1 и духовито умели да напишу високо културне странице ћирилице, па према томе словенства уопште. Оснивање прве српске штампарије пада 1483 године на Ободу. крај Ријеке Црнојевића , (Истина, извесни историчари сма трају дз је та прва штампарија отеорена на Цетињу). После Гутенбергобе штампарије јављале су се штампарије V Европи овим редом: Рим 1467. Млеци 1469, Париз 1470. Барцелона 1474, Праг 1478. Женева 1478. Лондон 1480, Лисабон 1481, Лајпциг 1481, Беч 1482, Обод (Црна Гора) 1483. Тек доЦНи.је јављају се штампарије у другц»ц спетским метрополама. Дакле, ф бодска штампарија .је прва на Балкаиу, а друта мећу словеиским народима. Штампарију на Ободу набавио је зетски Кшаз Иван Црнојевић. из Млетака, приликом свог пута да 6д Млечића тражи помоћ за борбу. проТив Турака. Ова штампарша еастављеиа де од ћирнлских слова." ИЈтлмпаријом је руковао Јеромонал Макарије све до 1496 године. кадз. је. са књазом Тзурђем Црнојевићем напустио Црну гору. Тада ,|е и штампарија престала Да~ ради. Она ни.је обнављгна све .до 1833 године (дакле пуних 330 година). када де Петар П Петровић-Његош основао на Цетињу нбву штампариду са материјало« који де набавио у Русиди. У првој црногорској штампариди . штампана је Г494 'године. радно пре" 450 "година. историСкз псзната, прва штзмтЈана српеча књига ..Октоих" или „Оемоглисник" I—4 глас. У поговору ..Осмогласнику" Ђураћ Црнојевић каже између осталог: „Видјев ја.

Монах Макарије, први штампар (Оригинал&н дрворез 1937 г.) у Христу Богу благовдерни и Богом браними војводу Зете, Госп.один Ђураћ Црнојевић ,умањениде светих књига, потрудих се помоћу светог духа и саставних форме те на њима у дедној години сврших Октоих''.. Рекосмо да постоји колебање, да ли је прва штампарша била у Ободу, или на Цетињу. Народно предање каже да де била на Ободу. Један део историчара ослања. се на то предање,. док 'други део стоди на гледишти да \е била на Цетињу, Истинг .1195 гочине ■ штампан је на т * „Псалтир ' у истој штамп • V кодод и „Октоих". кода Не в ртватно претходно била пререта са

Обода нз Цетчње. Алч. зашго да се штампарида преноси кад Обод тада ниде био угрожен од Турака? Т.о је иитаље коде иде у приЈЈог тезе о «их крди претпостављај.у да де ирвз штампарида била на Цетињу. Књаз Иваи дрвршио де 1485 године зидзц.е нети(ћСког манастира. где де пренео епископску столицу. Вераватцо де оц или »егов наследцик Ђураћ пренео цосле тога и шгамиариду са Обода на Цетиње. 11рема томе. биЛо би тачво нзродно предзње да депр ва шта^парида била на Ободу.

Ђураћ и Макарије напустили су Црну гору 1496 годиие. О сч-дбкни џрногорске штампариде после тога не зна се ниодта.'Макарије је пошао у Влашку. и'та■ мо почео да бтвара нове штамца' риде. Његовцх осам сарадника е 13 Обода, бдноено Цетиња, разишли су се у нбпознзте прарце. Макариде де бко веЛики ма.јстор у штампарском послу. Ззнзт де свакако морао изучити у Млецима, који су тада са штампом стадалИ на високом нивоу Кргјем XV века б^ло је у Млеци ма око двеста штампарида. Макаридев „Осмогласник" техџички је саврглениди од сћих ћиОилских књига које су се кроз читав век доцније појЗвиле. По ШаФзрику црногорски Октоих и Псалтир несумњиво надлепше словеиске књиге штзмпане ћи^илицом". Мзкарије де би° Црногораи и по Срој ррилици врло угЛедна лнчносг саога дрба. о чему пише и Стодан Новаковић: „надпросвећениди иатриоти оног времеиа давали су му сво.ју материдалну помоћ ч моралну заштиту књижевном делању". Једа« истори48р претпоставља да 1е Макариде био "члан династије Црнодевића. Да он ки је био угледан човек. . сигурно га Ђураћ не би' одвсо 1496 годкне собом из Црне горе. Једанаест година касније поЈављУје се Макариде као; штампар V Влашкод. где 1508 оснива прву. ттампар"ју и посТаге вчзшки Митрополит (1525—1541). У

ЗВЈП» ♦ (ТК)ГЕрм - шкршм • ГА4(ћ , 4 • {УЈрННЈ нјшс млтвм * пр»$ МН (Тк1Н гн • НПОД4ЖД.к намк пЗсТЈКлннЈ! гр1{јгсиМ1. « МКО Тјб НАННк М8АНИ 81МН р1г вискрсјни ЕиЦ^ТС ЛГОАК СШПк НШЕ1* нмтте&го • н,илнт«ш 80у В1>НКМ{> ШКрПшОМОУИМ^*ТЕУЖЈ>. МКОТк П 5ГЈ, МЈШк , Н5Б4ВАКН МС^ШБеЗЈКОМШ ШШНЈГК :• П$иЦ**те анзаП понмк нпокаоннмк хоу • и»Ј 8ец1(нгокжсн5мрк'твин»в1>скјрс{ше * ж& ТБ Н Б1> НЈШк. ЛјКДВАНН^УС ШБЈ54КОШН ШШНЈН»*.» Једна страна из Макаријева Окто иж» штампаког 1493-4 год.

Вдашкад. је. ч,ажис|,о .изв.есне хронике. важне за историју РумУна. , .Од М^каО^децих кн,.цга штампаних у, Цриод тори пронаћетЈе су до еада четири: „бсмогласник" 1—4 глас; „Ос^огласник" 5—8 глас. ,од кога де Љуба Стојановић цашао у београдскод на-

роднО.1' библиОтеци СШо осам тстовај' Лоалтвр" , >и ;.Молизгве' : 1 ник"". Нзегоа штзмпарски рад биО де вег>оватно дош обимниди. али де кр&з дуги низ деценија и векова пропао. Ц. О.

ЛЕГБНДА О

Када су стари словенски пастири пре зоре устајали, излазили би они у славу свог бога сванућа којега зваху Хенил, на вис где беше као из земље израсла рука која држаше гвоздени котур То беше симбол згмне руке која се маша за котур сунца И носећи котур у све куће, светлост сунца у сва срца ■Пастири би при улазу поздрављали' Устани, Хеииле, устани, дођи! Тако ми кажемо: Устани ти Зороношче, доћи! Пастиру ти, који чуваш на паши и дому небеска ст.ада! Ранилче који богове и све творце будиш на рад! Објави свануће новог дана Донеси зору новог дана и зору Новог Живота! Ти дивни, плавокоси, златоруки, хитри, брзоноги стрелче, Што устрељујеш звезде небеске Што их постиђујеш лепотом својом. Д^ се крију и занеме! Ти који затвараш дворове нови и тамв и смрти, И отвараш врата сунцу и светлости и ЖивОту! ј

Разрешитељу и Објавитвљу! Ти који цепаш васиону на две поле, тамну и светлу, смрт и живот, на оно што рролази и оно што наступ Ти који си окренут леђима ка ноћи ка оном цјто ишчезава, и весело машеш насмејаним рукама дану ка оном што наступа! Ти усамљениче на највишем вису, који први поздрављаш сунце! Ти сја;ни и чисти и поноснти, Јединствани! Устани, Хениле, Боже, устани, дођи! * \ Тако ми говораше један таЈанствени глас ко;и падаша ко шуштања звезда што се г асе у једну дубоку но&, када су небеса силазила ниже, ниже, 1 и сишла најзад тако, ниско да су могла чути куцање срца човекоаа, ПРИМЕДБИ УЗ ЛЕГЕНДУ 0 ХЕНИПУ Старији научници и тумачи еловенске митологиде као на пр. Луд Леже тумачили еу ХенилзХа.јнала. ко|и се помиње у старим словенским ■ кронцкама, као бога пастира. чувара стада. од иојма гон — гонитн стадо. Ја сам, V наслону на Гримову Сугестију, да де мојкдз старогерманскИ бог Хенир иденти.Чан. или чак пОстао од словенског Хенила, као и на д'о дзнас очућану мзћарску реч хаднал ~ јутро, зс-ра кода је несумњиво словенског порекла. дао Хенилу значење бога сванућа. зоре, праскозорја. Престава овог бога Задедничка |е сбчма стапим митологидама као о посрелнику измећу ноћи н

дана, кзо и она друг.а претстава а јутарњим блзцимз кзо стадима кода т ; а.ј јутјјрњи бог гони, тера.на пашу. , . ' , Ако би то ;тумачеше : било^тачно,' онда "'би Хен : ел био једзн несумњИво слове^ски бог ; ко;ји је ушао у германску митологи.ју, као- Хенир 1 , ,а и сам Хенир добио би своде .цраво -значеше. једино могуће и правилно. дер су се сва друга тумачења Хен.ира нокаЈала као незадовољавадућа. О чбму сведочи и надновиде капиталиб дело Де Фрцса о -.Истори.ш ;митологиде и религида,. пОд Ноепјг. Испрва дедан од и у друштву. германских богова. Ноешг. постепено изблећуде и губи се/његова улбга постаје све вкшс нејасна. таана и конфузнЗ и отуд и тешкоће обдашњења, кзо шт.о се словенски Хенмл губи и остаје сачувал само у цмену. ц Фрагменту легеНде. у вези:са пзстирима % и'њ'иховим дутарн>им .поздравом. , НАЈЛРАГО.ЦЕНИЈ.А НАГРАДА. Било ]е ; то за време првог светског рата. после нашег СЛОма и повлачења кроз, Алђџнију. , У Драчу. Додељеп сам на рад у импроВизова 'по.ј војн'о.1 'болА1ци. Цео јад још увекан беспомоћношћу лекар? који сем речи у-гехе нема \за; своје песрбћве болеснике ништа друго, ,ни лековз* ни неге, чак - ни 1 намирница. Заборавио сам д& сам икад писао поезију или' правио и проучавао Легенде. . Једног дана у лекарској соби лоред мог ко■легс загечем једног вишег пеитдиског официра. Мој колега пас узајамно' упозна. Мме о Да — Она.ј шро је .пронашао и писао, о Хенцлу?— Сетих се да сам то биђ ја и ћо т шрдих На то ми мој прзи пбзнаник, приђе с$ раширеним румама и заливљеним очима' Дајте да Вас загрлим за тог Хенила! И то учинч. Н беше ми то и остаде и дан данас најлепша и најжража награда V целом мс>м песничком стварању. . ■ ■ ■ , . др Светислав Стефановић