Српски народ

Страна 5

ггпскп народ

23 фебруир №44

О РИТМУ СРПСКВ МУЗИКБ

По данашњим музичким појмовима главни -елементи музике јесу: ритпм , мелодија и хармонија. Ова три феиомена, иако изгледају потпуно различити и слободни у односу један према другом, тако да би се могло претпо' ставити да сваки појединачно може да постој-и и да својом унутарњом снагом нешто одвојено и нарочито изражзва, у ствари су салло три прелазна ступња једне исте музичке замисли, постепено 'сстваривање оснсвне музичке идеје. То остваривање музичких идеја бива овако: Прва музичка замисао јавља се у души ствараоца у виду ритма. Ритам је тај главни и основни изражајни елеменат у музици, који даје основни тон и карактер целокупном замишљеном музичком изразу. Он је нека врста снажног и јасно израженог крвотока, који као првобитно изражајно стање једне музичке идеје, има тек кроз мелодиЈу и хармонију да дође до потпуног свога изражаја и карактера. Он је исто та« ко и једна врста механичке ечергије, главни спроводник принципа кретања једног музичког остварења. Али је ритам сам за себе, иако уввк снажио упечатљив и магично делотворан, без мелодијског гибања сув, монотон, психолошки нејасан и загонетан, често пута у почетку свога трајања Ер= ло пријатан, да затим постане застрашују&и и мистично паничан. Карак^ер ритма зависи од р^спореда његових удара и њихових временских трајања, а од дужег или краћег понављања исгих ритмичких периода. Ритам је у ствари мелодијски костур, најпримитивнија ма« лодија. која се кре1пе потпуно п𠧮оли-= нијски и хоризонтално. Баш због ове своје једноставности и простоте бива. ња-,; "због своје једнодимензионалности 5 ритам има тако магичан и тако исконски утицај на човека, па и на друга жива бића. Природа и карактер ритма одређују природу и карактер мелодије, ^оја је у ствари у основној суштини сами ритзм, али ритам који поред свога хоризонталног правца иде и продире и у вертикалном правцу. Мелодија је проширени ритам који делује у два празца, хоризонтално и вертикално. Интерззлски односи дају јој вертикални смисао, а у исто време осветљавају и њен психолошки израз и карактер, али основу и првобитну њену суштину даје јо* њен хоризонтални смер и хоризонтални принцип, т. ј. ритам. И мелодија је, дакле, линија, само линија која не иде апсолутно право и хоризонтално, она се криви и ломи, према своме карактеру и према својим интервалским падовима и успонима. Мелодија према своме карактеру и према својој психолошкој садржини директно је везана за ритам, али га она својим интервалским односима, мења; даје му нарочито природу, , доводи га до једне нарочите изражајности, која је у даном моменту потпуно условљена основном музичком за- ? мисли. Ритам својим кретањем изазива мелодију, а мелодија својим интервалским односима, својим гибањем и својом унутарњом садржајношћу изазива хармонију. Хармонија је, дакле, посредством мелодије у тесној вези са ритмом. Она у ствари претставља завршни елеменат и завршну функцију остварења једне музичке замисли, а да би у потпуности одговорила својој намени и она мора бити исто тако идејно и органски везана за мелодију, као што је и мелодија везана за ритам. Ово органско тројство између ритма, мелодије и хармонИје даје нам потпуни и складни музички израз или остварење првобитне музичке замисли, чији је заметак првсбитно оваплођен у ритму.

Када су нам овако постављени односи музичких елемената довољно јасни, онда кемо најлакше продрети у тајну извеске музике, ако схватимо и продремо у карактер њеног ритма, који је у исто време и главна ознака њене оригиналности. Преко ритма најлакше долазимо до сазнања, коме народу која музика припада, У српској народно] музици имамо неизмерно благо ритмичких изражаја, нијанси и комбинација. Ритмика наших народних игара и песама иде од најпростијих до најсложенијих тактовских веза. Њена изражајност нема ни гра-

М. М.— Р=/го

вима ритмова и мзлодијског гибања, а њу тр&ба осетити и проналазити. Из свега горе изложеног јасно је да наше уметничко музичко стваралаштво може тек онда бити оригинално и снажно, ако се у својој основној клици заметне кроз оригинални ритам наше народне музике. Тај ритам је способан да свакој музичкој замисли да одговарајућу снагу и покрет и да својом оригиналношћу изазове и оствари оригиналну мелсдију и оригиналну хармонију. Музичка инспирација остварена кроз ритмику наше народне музике у стању је да остварује права и висока уметнич-

<7 Ој у -' Б А -В Ај У-БА- ВА ДЕ-Бој- Ко

ОЈ Ј1-

З-БА-ВА ДЕ- вој -К с У

уц.ис- Ј=5О

С 4 *

ЈИ..М. 1=432-

ПУ-4Е Л^ш-НА^ П>-ЦЕ МО-РЕј, Пу-ЧЕ. П^-КА-

ПИ- ЛВ ЛЕ, СТА-НО^ ИЗ- ^Е" аћ"- -ПВ-НЕ^ИЗ ГО

О -ЈР ре Ј1Е-НЕ

ЈН..М. Г=Л52.

ЗЕ

■ ЈЈ * .* . ———ј—-"! .. . ■ у.-ј!.. ј 0-ТВО-ри Го >Г^-Т5г

ница ни кра]а» какр у погледу карактера ритма, тако и у погледу његових 'чисто математичких комбинација, Кроз те игре и песме нижу се ритмови лаки, весели, тешки, тужни, снажни, одрешити, јуначки, молитвени, пасторални, мистичкм итд. А њихове тактовске комбинације дају могу^ности најлепших и најслободнијих ритмичких решења. Са две и три. четвртине такта сасвим се лако и природно прелази на сложене тактове од пет и седам четвртина, кео што се од две и четири четвртине лако^образују тактови од осам четвртина. И још много других чудних комбинација ритмова може ее наћи у нашој народној музици штб потпуно доказује да је сва та ритмика произашла само из природе нагласака нашег говора и природе корака и скокова наших неродних игара. У томе и јесте Драж и оригиналност каше Музичке ритмике, али ту и лежи 1«љуу за разјашњење њених тајни и снаге, Приодна је ствар, да из овако снажне м оригинзлне ритмико, мора произилазити, снажна и оригинална мелодикв, што заједнички изазива снажну и оригиналну хармонију. Та хармонија српске народне музике кријв св у сплето-

ха музичка дела, задахнутз духом наше земље и наше крви. Оригиналносг музичког стварања поједиких изразчтих композитора разних нароча базира се на првом месту бг>ш нз томе ритмичком феномену. који затим непогрешиво условљава одговарајуће мелодијскз и хармонске феномене, И оригиналносг извесних наших мла(јих композитора лежи баш у томе што су рни делом инстинктивно, а делом свзсио схватили и продрли у Тејче наше чудне и компликоване народне. ритмикз. Тако се са је-. дним сгромним напором у мору утицаја ритмова других народа ствара једна чисто српска ритмика, која ће у будућности омогућити остеарење једног великог музичког стила, који ће сзојом вредношћу и онагом убрзо прећи уске границе своје постојбине, Из старије генерације наших композитора нерочито је Стеван Мокрањац умеб да осети мо-Ц и вредност, ритма наше народке музике. Зато његове »Руковети« и данас живе интензивним жи*>отом оних уметничких дела која лако не склазе са концертног подиума. Баш из примера Мокрањчевих »Руковети« види се колико је у музици ритам важна ствар, јер је Мокрањац успео да ее у тим сво-

јим делима потпуно одржи у народноМ духу, иако је у музичкој обради употреољавао школску хармонију и контрапункт западних народа. Али је он успео да сачува и подвуче израз и све^ жину ритма наше народне музике. У његовим црквеним делима већ није у таликој мери успео, јер је то један много тежи и компликованији случај,: Наша црквена музика стоји још недирнута, неоткривена и непроучена. Све што је до сада на њеним основама урађено, само је чепркање и по њеној површини. Иначе је она тако велика тако дубока и тако плодоносна да 'ће се и из ње моћи створити један велики српски православни црквени музички стил. Други наш стари композитор, Јосиф) Маринковић, умео ј'е да осети и изрази кроз своју музику, јасно и снажно, ритам српског херојства и српског патриотизма. Зато његова дела оваквог духа и карактера и данас опстоје у пуној снази. Исто тако ом је инстинктивно продро у тајну ритма великих романтичних заноса наше омладине из друга половнне деветнајестог века, па је тако понешен тим заједничким ритмом одушевљења дао најбоља музичка дела наше ромрнтике. М^ данас стојимо пред пуним остварењем кашег родног и оригиналног српског музичког стила, који се рађа из ритмике и мелодике наших народних песама и игара. Стваралачки инстинкти су пробуђени и они раде по законима природе. Чак и млађи наши педагози почињу да стварају законе и формуле, који логично проистичу из дела нашга народне музике и уметничке музике остварене у том духу. Наша ритмика и мелодика ту заузимају прво место. У томе се је дошло дотле да зећ многи. и »аноги јасно увиђају своје погрешке и заблуде. Ђ, Книћанин као критичар песгма БРАНКА РАДИЧЕВИЋА „Кад је изишла прва књига „Песама" Бранка Радичевића, један од њених растурача у Србији, нарочито у Београду, био' је песник. Јован Илић. Ђенерал Мнпћанин је „куповао радо сваку добру књигу и волео је људе од књиге и науке". Он је одмах узео од Илића Цранкове књиге рекавши да му донесе још неколико 4 примерака којс ће дати својим друговима. К;иа је сутрадан Илић донео наручене књиге, упита гр озбил.но Книћанин: -т А зар ти мени таке књиге доносиш и препоручујеш?! —- ? ! 1 — Седи па ми читај- ону несму „Пут"..' Та је песма јуче читана у једном високом кругу где су сви казали да се у, њој грди правитељство (Елада). Илић је покушао да брани иоезију свога пријатеља. Али Книћанин та прекиде речпма: — Читај, читај... !■! Илић стаде читати. Кад је дошао до места:Л.а млидија да је већ одавно Потлачена она гуја љута (косовска неслога) Али видим ево тужан сада Њену главу сред Београда!.... Книћанин узвикну: — А! То је! Ту он мисли Правитељсгво! Илић је мора.о 5ош једанпут да чига цео „Пут", објашњавајући свако место у њему. Једва се Книћанин уверио. Насмејао сс и рекао: V — Е, кад је-^тако, остави те књиге, „они" ће и"х морати купнт