Српски народ

'25 'февруар 1944

СРПСКИ ИАРОД

етрана 9

ПАРАЦЕАЗУС -ЧОВЕК И ЛЕКАР

Ауеролус Теофрастус фон Хоенха.јм. познатији као Парацел* зус, прицада најкрупнијим личностима немачке културне прошлости. Необичан већ по свом чуд ном имену. више јо-ш необичан је као човек, по свом научном раду и свом удесу. Шт^ су Гете и Шилер у књижевности, Моцарт и Бетовен у музици, Кант и Ниче у филозофији, то је Парацелзус у медицини. Хуманист, реформатор, научник, мистичар, алхемичар, лекар и вечита луталица, он је творац новнх схватаЉа у лечењу човека ко.ји није само гомила меса. костију, сокова и удова, већ најксмпликованији члан природе. Уопште, љубав према човеку .је битна карактеристика његове лекарске делатности. Попут Лесинга који је Б огу гступао сва зеиаљска блага за једну кап његове моћи да увек и V Сђему спозна праву истину. и Пзрапелзиус је сав свот немирни живот посветио истраживању медицинске истине. То сазнање није налазио у ста. рим традицијама и латинским лекарским књигама, које је доОро нроучио, већ у што већем непосредном искуству, у откровењу природе као о.снове свега лекарског знања. У томе су његовз>величина и шегов историјски значај у борби измећу старог и Новог доба. Родио се 1493 године у Ајнсиделну, у Шва.шарској. Отац му је био лекар и бавио се природиим нгукама. Прво школско образовање дали су му калућери у манастиру св. Павла. а медицину је студирао V Ферари, у Италији. Свакако да је на његово животно опредељење и њсгов духовни фазво.ј знатно утиЦ 'ала гтрофеси.ја њргова" оца/' ЈОШ на Универзитету ПарацелзиУс је одбаиио књиге „старих скрибеиата ', уверен ла би без сопственот нсчуства у »екарству остао слеп код очију. Природа је посталч ЈБегова главиа учитељица, њо.ј Се по^ерио. Из природе црпе снагу за победу новкх идсјз, у борпи против сгарих, некротичних теорија и медицинских сиекулгција. Пмрацелзус је. не желећи да парадира ученошћ.у, створио иов тип лекара који је „најмили.је дете Божје". Четири чврста стуба држе згрду медицине: филозофчја. астрономија. алхемија и етика. Филозофија је главна капи.ја кроз коју се улази у лавиринт свих тајни лекарства. Пре него што уопште с»*е и може да лечи човека, лекар мора да га као фнлозпф добро ^позна, кат хемнчар да врпш с њим извесн л експерименте, као ботаничар, минералог и астроном да га истрлвуЈе. Ту нема ппостора. Ј!?ста. ни времена за искључиво књишку мудрост. Његоза основна мисао је да је Бог из великог света, . природе, створио мали свет, човека, из микрокозма микрокозам. Човек је екстракт, квинтесенци.ја свих сила које стру.је кроз свет. Он није само материја, већ центр\м снага целокупне природе, више него обично биће, више него земља и елемент, јер има бесмртну душу ко.ја се враћа Богу. Тако дефинишући човека, Парацелзиус .је тражио и средства за радикално лечење. његових болести. Све сумње и'сви проблеми ко,1И су мучили Парацелзиуса јога на Универзитету, нису га ни касније остављали на миру Очо што му мртва слова писаних књи га нису могла дати, нашао је у новој књизи природе. Оби.лази готово целу Е вропу . гоадове и села, навраћа у колибе. сиоотињска склоншпта, друмске механе, ДРУжИ се чак и са љ \дима из најнижих слојева. Свуда прикупља народне лекарије, наоолна медицинска веровања и учења, да на том народном искус.тву изграћУЈе научну и "Практичну медицину. Јер. ппема његовим ре ?шма. нису све вештине сакриве-

не само у леднам човеку и на једном месту, већ се морају тражити тамо где су. На тим путовањима често пада у очајање, фа. устовски осећа.јући како му срце сагорева од страха да ништа не може сазнати. Каткад учинило му се као да га зли дуси залућују, као да у сну чује потсмех својих против-

Всрнср Краус (Фото: Баварија филм) никт, који су га мрзели' и називали шарлатацом, надри-ле:;аром, варзлицом. Али у свима такзим трелуцима колебања побећивало је његово саосећање људског

бола и патње. Било му је најзад .јасно да лекарске неуспехе не проузрокуду зли дуси, већ незнање, површност и неспособност лекара. 1о га је гонило даље у свет, да види и позна нове земље, народе, обичаде, нове болести и нова средства за лечење. Како сам каже, хтео је да постане „потпун човек и потпун лекар". То је заиста и постао. Његов бескра.јни хуманизам, коме де жртвовао сва уживања младости, ниде га напуштао до крада живота. За разне тешке болести први је утврдио нов начин лечења. Данас посто.ш огромна литература о њему као човеку. научнику и лекару, као једнод од на!интересантнидих фигура културне историје уо-пште. Сводим многобродним списима ударио де Темеље модерној немачко.ј медицини и хемиди. Као Лутер у библији, Парацелзиус де у медицин скод науци завео немачки дезик и немачку терминологиду. У свом најбољем делу „Парагранум" он узвикуде: „За мном!" И заиста, ма колико да је у то доба био нападан, исмедаван. потцењипан, клеветан, за тим магом и чудотворцем пошла су каснија поколења кроз више од 400 година, уздигнувши лекарство у Немачкод на на|виши ступањ науке и просвсћ^чостн. Умро де у Салцбургу 1541 године. Живот овог великог лекара обрађен де за фил.м, у коме улогу' Парацелзиуса игра ч чувени Вернер Краус, у режи.ш Г. В. Пабста, твооца на.јДрљих немачких филмова. М. Д.

ОМЛАДИНСНИ СТУПЦИ ОСВРТ НА БОЖУ ННЕЖЕВИЋА

На велике виСине способни су да се попну само снажни и издржљиви људи. А на велике Висине духа кадри су да се попну људи огромних интелрктуалних моћи. ПознЗта нам де чињеница да људи великих преимућстава у духовном смислу биваду у нашод средини исмевани и карактерисани као сањалице и фантасти. На уском и прозаичном путу данашњице тешко се повлаче велики људи, мораду се прилагодити у протиВном случаду жртве. су; муче се, посте, тешко живе и на крају смрт их решава свих тих брига коде смо им ми, браћа њихова, на плећа натоварили. Таква дедна личност, са свим својствиМа , великих личности, прошла де незапажено земаљски пут од ко'левке до гроба. подносећи све несреће и патње предодрећене таквим људима. То де личност Божидара Кнежевића, незнатог професора гимназиде и надвећег и наддачег нашег мислиоца. Своде идеде дао де Кнежевић у Ирииципима историје. Али због сухопарног и строгот науЧничког излагања сводих мисли; па можда услед несрећене композициде издао је он своде — Мисли — ко.је су каиитално -дело његово. Оке садрже углавном што де и у Принципима историје само у много складнидем и упрошћенидим облику, са сажетидим и разумљивидим миелима. Кроз своде Мисли Кнежевић се открио сав и његова бнографида и филозофија живота и све оно што

Прва претстаза позоришта Удружења глумаца

У свечанод сали Коларчсвог нар.одног универзитета позориште Удружења глумаца, познатије 4Јрд именом „Разбибрига", које намерава да у будуће иступд са новим репертоаром у сво.јод сали, у палати Косово, извело је комлд Антона Хамика „Деда на продају", дедну гротеску у три чина, врло живе, добре унутраш. ње концећције с обзиром на сам натлис, успеле у приказивању сеоског живота, За нашу средину име Антона Хаи ика ниде баш много познато. Ова ствар, дата у преради Јовзна Геца, доимала се врло интимно, дер де локализована приказивала наше домаће типове. Иначе. као писац, Хамик' де познат по сводим успелпм грогескама, коде су са великим успехом приказиване на позорници „Народног театра" у Инсбруку, који искључиво приказуде комаде ове врсте. По овоа маниру и сама позорница добила де име „Ексл бин.е", дер служи као углед за упознавање фолклорне стране живота немачког народа. Дело „Деда на продаду" новидзг де датума. У њему се износи весело збити.је дедног разбог ритог старца, ко.ји се прави дз је подетињио, па са сво.јом око» лином изводи често. и неслане шале, да би кроз гњев и сузе својих надближих осетио снагу њихове љубави према себи, те да ономе ко га на.јвише воли, остави своде имање. . Тако се деси.ло, да је уступљен за хиљаду. динара богатом сељаку Сими. Деда и онде изводи своје враголије, али сви то трпе, јер их уздржава свест да иза деде стоде две ч\ ће. Када Сима и н.егова жена из писма сазнаду да деда нема ништа, у комаду ће настати преокрет. гга ће се и са . дедом поступати доста жалосно. Комад се овде спушта скоро све до суза. добронамерних, али пуних жалости за једног старца који трпи, а све зато што је не-

када био' као дете, и што нема нза себе имање. Једна од замерки овом добром комаду де у несразмери првог дела радње —- постављање проблема, према другом *— расплету. Дедине детипЈарије су много обилније него развијање самих карактера, а тез.а цицидашлука несразмерно де обимнида, мада не и убедљивида, него она о еротичном буђењу код младих улога. Без обзира на унуТрашњу вред ност комада, који је сав у духу и маниру Сељачког живота, мора се прздравити успела режида у рукама Јосипа Кулунџића. Овоме де много допринео и деднОставан, али укусан домаћи амбидент ост.варен сценском израшћенидем обтику. са сажетијим Дом Миленка Шербана.

Па ипак, главну заслугу за ову веселу и добру приредбу носи сам поераћивач дела, Јован Гец. Ово де дедна од т.зв. његових добрих улога, кода му лежи, како се то уобичадило да каже. Богатство израза и мимика подвлачили су речи на један концизно изразит начин. Остале улоге носили су са успехом: С. Буханац — Панте, дединог зета; Д. Беднарски — Ђоке, Пантиног сина; Н. Смедеревац — Смме, богатог сељака; Ц. Јовановић — Јулке, Симине же-. не (недовољно убедљива кав „зла жена"); К. Јовановић — Ева, Симина кћи (жива, али недовољно простудирана улога); Р. Сзрић — Мата, слуга код Симе. и најзад Мила Гец — као Перса, Пантина служавка. В. М. А.

Др ЈОВАН ЕРДЕЉАНОВИЋ професор Универзитета и Академије (1874-1944)

Престало је да купа једно до* бро срце, угасио се један плод:н жибот. Скроман и псвучен, Ердељановић је стварао тихо и неуморно као и мајкз природа, гледајући у раду најлепшу и најсветију дужност човекову, „молитву Богу", како би рекао Божа Кнешевић. И одиста, он се на послу осећао као свештеник у храму науке. Отуда је из његова рада и његовог општења са ђацима и холегама зрачило нешто неодољиво и сугестивно, нешто што се несвесно прима и задрж^ва у дуаи. И његов израз лица био је необично речит, пун тананих прелива од ледене укочености до детињски умиљатог погледа и осмеха, до душевне топл^не пред којом се стопи све гато је земаљско у нижем; смис4'у речи. Ма да га живот није гладио и миловао, нарочито у ранијим годинама, он није подлегао ње-

га де интересовало изнешено је у Мислима. То што де најглавније по нас у Кнежевићево.ј филозофиш то де морална снага његове речи. Он ниде деструктиваи нити приповедач резигнациде како би се мислило површним анализирањем његове личности кода де сублимирала известан песимизам; већ конструктивни радник, прегаоц за изграђивањем бољег живота и стабилниде егзистенциде човека на земљи. Ои сматра да цео живот треба Искористити за рад на усавршавању и изграђивању себе и целокупног друштва. Из његове речи биде живототворни дах ко.ш оживљава и покреће из учмалости, и ко.ји потстиче човека на прцљежан и конструктиван рад, С даКим и здравим морал"ним љу. дима посгижу се белика дела, и он имадући то у виду ради на том: на просвећивању духа, на уздизању моралног нивоа људства. Плодан и конструктиван оСтао де велик мећУ реткима коди С.у се свом снагом своје личности уздигли за тад .рад. Његово веровање у егзистенциду Бога допуњуде те његове назоре и све то чини складан систем с дасним смером. Кнежевићеве, очигледно еминентне по квалитету, идеде радо су примг љене, и тим стекао де велики углед и признање код свих оних коди теже за изграћивањем бољег живота човековог на земљи путем љубави, мећусобног помагања и искреног самопрегора. 'Го де основна тенденцида сваке Кнежевићеве мисли, иадбољи мелем српскод души, дер су то идеде дедног човека. расног Ср* бина, нападаиог из чистог врела фпског, |ер с.у дате с тачним позиавањем пснхе кодод су и намењене. 7горовић К. Милош ученик VIII. р. гим. С.И.Д, Чачак От&џ&иш Опет ти се црна коб привукла и болм.у те пападају црви. Тсшка ти је ова бол подмукла, што к'о жрвањ хоће да те смрви. Ал' то није последњи ни први пу?, што ниси пред сумњом устукла; На ТВом срцу стара рана пукла, из ње змија пије вреле крви. Твоја патња велика и кобна са нашом је патњом истодобна. Ти си мајка, а ми деца бола која свему прете и пркосе. Отгцбино, рано без пребола, јер те увек у срцима носе. МИЛЕ БИСКУПЉАНИН

говим ударцима. чувајући брижљиво душевну равнотежу и душевни мир, а са њима и мирноћу свога суда о људима и стварима. I Најстарији ђак Јована Цвијића, он је уједно и ошј који је рито написани чланци о осетљинајвише чинио част своме учи- вим националним питањима, са тељу. Преко географије и антро- којјима се понекад јављао у дневпогеографије он се приближио ној штампи. Иста умност која етнографији, на којој се задр- одликује те чланке карактерижао целога свога живота. Та стична је и за његово усмено значајна грана наие националне излагање, коде је увек било јенауке била је као створена за дро и речито, понекад — иако човека дубоко задахнутог родо- ненамерно — чак и блиставо; љубљем као што је био он, и ,.они су нам отворили не само зато је он на том пољу оставио своје домове него и своја срца", за собом широко и дубоко узо- гласе на пример његове речи о рану бргзду и светао траг. О људима једнога нашега краја. томе сведоче не само његови Зато ће његОво име, ако можда многобројни научни радови него и није познато најширим кругои монументални Српски етно- вима, остати дубохо урезано у графски зборник, који је вели- сећању свих оних који су га поким делом плод шеговог стара- знали преко његове писане или ња. усмене речи. О томе сведоче и његови узо- М, Т.