Српски народ

II март 1944

СРПСКИ НАРПД

Сграва 3

ПАО ЈЕ НЕУСТРАШИВИ БОРАЦ СПАС СРПСКОГ НАРОДА

ЗА

Непријатељи српскога изрода Настављају своју паклену работу. Јуче -од њихове злочиначке руке пао је пуковник Милош Маеаловић. Тежак је то удар ианет српском народу, јер он у н>ему губи једнога хероја, прекаљеног борца за спас српског иарода, који није штедео своју крв за славу и величину српске Отаџбине и који је горео и сагорео у Љеној служби. У најтежим данима српске исгорије, после априлске нациоиалне катастрофе, он се непонггедио и бескомпромисно сав предао служби српског народа. као најближи и највернији поиагач спасиоца српскога народа генерала Милана Недића. У часовима када су се воље колебале и мутиле савести, пуковник Масаловић стајао је прав и чврст поред свога шефа, гледајући би1јтрим погледом на српску будућност и чврстом вољом: и одлучношћу радио је на делу спасавања српског народа ■ обнове српске Отаџбине. За две и по године од како је као најближи сарадник Претседника владе на положају шефа Кабинета пуковник Масаловцћ Је био најсветлији пример преданог и неуморног вршења своје дужности. Даноноћно бдио је он поред свога шефа пад судбином српског народа, заборављајући на свој лични живот, мислећи само и увек једино на епас српског народа. У ч^совима када су многи бежалн од одговорности или су ишли обазирући се лево н десно, он никада ни V једној прилици није бежао од одговорности а ишао је усправно, високог чела право путем добра српског народа. Ни грдње нн претње, ни интриге ни еумњнчења ннсу могли да га поиолебају у његовом вршењу сво је дужности. Он, херој из ратова, војнвк са развијеним осећаи»ем части до врхунца, исусовски је подносио' да га клеветају они који њега нн по чему ниеу били достојни. Губитак је тежак, рана је неиреболна, јер мало је данас љу-

Трагична смрт пуновнина М, МАСАЛОВИЋА

бреме народних брига и невоља у овим тешким и судбоносним часовима? " Гађајући пуковника Масало вића душмани српскога народа погодили су цео српски народ, одузимајући му у овом критичном часу једног од његОЕнХ највернијих синова, правог витеза без мкне и страха, који је знао само за службу за његово добро и његову ведичину. Али су они исто тако тешко оЈадили и Претседникалпаде, свесно и намерно лишШЦући га свога највернијег и најпреданијег сарадника. Трагичан удес пуковника Масаловића, који је пао како доликује једном хероју служећи неустрашиво својој Отаџбини дубоко је коснула цео српски народ, који је у његовом лику препознавао једног од аутентичних хероја српске расе, који су чинили њену славу и шен понос. А још већи бол раздире срца оних војника који су служили под командом пуковника Масаловића исписујући са њиме најлеише странвае грпехе ратне нсторије. Свн они његови ратнн друговн остали су н његовн прн Јатељи н њнхов бол за својим ратним другом и командантом неизмеран је и непреболан. Пао је друг н пријатељ кбјн је другарство уздигао до највећих мо ралних висина и зато ће његова успомена остати иезаборавна. Раио Је Још говорити о пореклу и пакленим намерама упица пуковника Масаловића. Али је јасно за свакога да су њихове руке наоружали заклети непријатељи српскога народа. који 1 *

шање у редовнма евију моштених Срба и правих српских родољуба. Ово убиство је опомена српском народу да његови душмани не мирују и да даноноћно кују планове противу његовога опстанка и његове будућности. Српски народ ће наћи снаге и могућности да се обрачуна са свима тим душманима српскога рода било да су заведени било да су крвни непријатељи његови. Одговорни фактори умеће да нађу начина да кривци за смрт пуковника Масаловића добију заслужену казну, јер то захтевају правда и интерес српскога народа, који не може допустити да некажњиво падају главе његових најбољих синова за рачун туђина или смртоносне пропаганде. Мученичка смрт хероЈа Милоша Масаловића задаће смртни ударац свима непријатељима српскога народа ма где они били и ма како се вазивали. Слава мученику и хероју Мвлошу Масаловићу! • Покојни пуковник Мнжип Масаловић рођен .је 3 јуна 1894 године у Београду. Рођен је у војничкој кући пуковника Миладина Масаловића, једног од про слављених јунака славне српске војске. Од на.јраније младости васпитан војнички, поко.јни Милош Масаловић био је оличење поштења и родољубља и као та кав свуда цењен и поштован. Покојни К*раљ Александар коме је пок. Милош Ма-саловић био дуго времена ордононанс офипир необично га ,је ценио и сматрао га личним • при.јатељем.

Пок. Милош Масаловић свр шио је војну академи.ју као пи томац 44 клаое. Већ као иито мац узима учешћа. у ирвом бал канском рату ггротив Турака и затим кроз све ратове увек. хра бро се борећи у првим линл.Јама Свршио ратну школу у Паризу. За це^о време док је генерал Милан Недић био министар војни, пок. Ма.с.чловић де био н>егов шеф кабинета као и његов одани сарадник. По доласку на власт Владе народног спаса генерала Милана Недића непрекидно је вршио дужност шефа Кабинета до дана своје трагичне смрти.

Лоследњи симмаи пуи. Масаловића у пра,њи Претседника владе приликом приј ема избеглица хк херојског схватања дужно- ј хоће да створе хаос и неред,

ети и кристално чнстога поште ња једнога Милоша Масаловића. Данас више него икада, када семе раздора и неслоге буја широм несрећне Србије био је по1ребан Један Милош Масаловић еа својом строгом објективиошћу, са својом лоЈалношћу и правичним мерењем људи и догађаја. Жарка ,т>убав коју Је он гајио према српском народу, вера у његову будућност данас су нам биле неопходне, Ко ће у будуће помагати Претседнику српског народа да носи тешко

који хоће да баце српски нзрод у нову несрећу. То је јасно свакоме Србину који уме да гледа својим очима и да мисли сзојом главом, јер зашто би иначе пао пуковник Масаловић, чија скромност и поштење нису могле да сметају никсме коЈи жели добро српском нзроду. Организатори овога гнуснога атентата имали су свакако другојаче намере и планове, али су се они преварили. Подло и кукавичко убиство пуковника Масаловића изазвало је само револт и гну-

СПАС СРПСТВА ТО ВРХОВНИ ЗАКОН _ ОДАШЊИЦЕ". Српске избеглице у Београду У времепу од 5 до 8 овог ме- I ии.шх зваиииа међу кошма су запаже.ни командант СДС генерал Боривоје Јонић, командант СДК пуковник Коста Мушицки и командант Граничне страже пуковник Погачар. Пријему су такође присуствовали изасланик Светог синодх ректор Београдског универзитета. многи начелјАши министарстава. велик бро.ј бивших мини*тара и политичара, као и много угледних престоничких грађана. Улазак претседника владе, у пратњи свих министара и претседника беградске Опшгине. био је бурно поздрављен како од џз бегличких .делегата. тако и од осталих присутних. Затим је пришао претседнику вдаде Алекса Јоваиовић, избеглииа, и у име/1 својих присутних другова, као и у име безбројних избеглица које и'<иве у Србији. прочитао резолуцију. коју је затим предао претседнику владе. Одговарајући. на поздоаве и резолупију, претседник Српске .владе генерал Недић. одржао је дужи, веома импресиван говор, > ком је између осталог р.екао: „Поводом ове ваше резолуције налазим за потребно да вам кажег ово: Нас је, драга наша браћо, з?десила велика н"родна несрећа, коју ми тешко преживљаввмо данас. Али, није она прва у историји српског народа. Српски народ н''к?.да ни !е живео' на довлету. Он је увек био у борбч. У бс^би се челичио, у борби ,и> живео и жчвеће. Такч' му је судбина, такго му је место. „Али, ова наша велика нчродна несређз много ,!е зндчаЈни, ! а и с 1 ■ ^-I - 1 * 1 -ј^ој* т^гп ?»тто је (Наставак на 4-ој страни)

сеца боравила је у Београду гру па од око 200 избегличких делегата који- су претстављали српске избеглице ко.је ^анл: живе V Србији. Они су дошли^на позив претседника Српске владе генерал,а Недвћа. и три дана су провели у престоници као његови гости. У понедељак б овог месеца избеглички делегати присуствбвали су помену ратним жртвама ко.ги је одржан у Саборној цркви. По мену је присуствова.ла Српска влада на челу с претседником генералом Недићем и министрима. После одржаног помена избеглички делегати присуствовали су излагању' комесара за избегЛице.Томе Максимовића у малој дворани Коларчеве задужбине, који је у свом реферату дао исцрпан преглед рада Комесаријата за избеглице рд осниван>а до данас. На ручку који је тог дана одржан претс.едника владе заступао је министар правде Богољ\'(5 Кујунџић кодИ је одржао топао говор у ком је истакао сву тежину данашњих дана V којима живе Спби V свим кра1 "вима. напомињући да Јосип Бпоз-Тито поново покушава да Србе баци V 10ТЈ) већу несрећу. Истог дана погтодне делегати су присуствовали велико! и свечаној академиди која Је прирећена у славу Алексе Шантића, великог српског националног борца и песника, поводом 20-годишњице његове смрти. У уторак у 11 часова преподне избеглички делегати били су примљени 'од претседника владе. На придему избегл#чких Детегата у Претседништву владе било је присутио много на.југлед-

ХЕЗ СТРАЖАРУ Узрок, циљ и вероватно после« дице данашњег светског разрачунавања српски народ је успео да схвати. Силом његовог геополитичког положа.ја и Србин је, хтео — нехтео, уплетен у" коло овог другог светоког рата. И ево, где V њему Србин преживљава само иесрећу. очајање. издају са везника и братоубилачко проливање крви. Почев од несрећно изазваног рзта, па преко сазнања о унутрашњо.ј трулежи, тоталне издаје савезника, војничког слома, тешке капитулације и отмице Краља. српски народ је бацан у вртлог пресудних догађаја, а да' за исте није био припремљен. Дојучерашње народне вође српског народа, сносе већ данас а сносИће и сутра, пуну одговорност за то. Тек народно предање, историја и наша покољења моћи ће да изрекну народни суд нам њима. Искушења, на ко.ја де српство стављаио после народне пропасги, била су још већа и тежа зато де сопство плаћало, и дош увек плаћа, страховит данак у крви. Све то данас зна сваки Србин. Српски војник зна то поготово. Зашто? Зато. што су српски стражар, српски дооровољац и српски граничар -најактивииде учествовалИ у борби против свих искушења — у борби за спас свога народа. Онда, када се од стране многих веровало, да де све'и3'губље-. но, 1 септембра 1941 године на позив генерала Недића, отпочело де окупљање свих националних снага за борбу против комунизма. Српски официри, подофицир«, каплари и редови организовани и сакупљени у српске оружаис одреде, српски четници и добровољци са осталим националним снагама, спасоше тада Србију. Била де то дивовска борба. Борба дсдног народа за'своје би. тисање. То је искушење поошло, али су дошла и још увек долазе нова и нова. У колико се ближимо краду рата та су искушења и све тежа и пресуднија. 28 феб(>уара 1942 године старешински кадар са људством српских оружа'них одреда улази у новоформирану оргаеизацију Срп ске државне стране. Од тада су ево прошле већ пуне две године како српски официр, подофицио и водник, као орпски стражар. стоди на. српско.г стражи и чува народ свод. 935 дунака узидало је своја животе, а 775 натопило је'сводом крвљу темеље Нове Србнде. Јунаци. српски стражари: — наши пали другови показаше нам како се величанствено жртвује и сам живот на олтар От,аџбине и светих националних идеала, а — наши рањени другови попрскаше свету српску земљу сводом чистом и јуначком орпском крвљу. Зато храбро и напред! Истрадмо , до. последње кзпи крви у праведнод борби за националне идеале нашег народа и братску слогу свих Срба — националиста. Данас треба и мора да нас све уједини апсолутна одлучнос^ против дедног дединог непридатеља — против комунизма. Та борба тражиће нове жртве. Дадмо их! Дадмо их онако свесно и српски, као што#о учинише наши пали и рањени другови! Наш став и наше „вјерују" јесте и остаће безгранична синовска љубав према нашој мајци Отаџбини и продубљивање пуне братске слоге код целокупног на ционалног српства. Будимо само српски стражари — чувари битисања српског народа. У нашем раду управљајмо се само и ,/едино програмом и идеологијом, која се може обележити као сл?жба Српству". Зато, главу горе! Мајор С. Д. С Дан. П. Ст.

Еј .. ћ