Српски народ
I
* С.траша, 4
СРПСКП ћАРОД
11 марг 1944
ОДГОВОРНОСТ ДРДЖЕ МИХАЈЛОВИЋА По Лзјавама Лондона и Москве очевидно је да им држање Драже.Михајловића није по вољи. Своје симпатије доклонили су Титу, јер ои без поговора лзвршзва њихова наређекЈа, не водећи рачуца о жртвзмз српског нзрода. Ово је еасвим разумљиво, јер се и Тита и Англосаксонацз српски народ исто тако мало тиче као и лашски срег. Сва њихова досадања настојања да између Драже и Тита дође до спсрразума пропзла су. Дрзжа Михајловић одвећ до6<ро нозкаје сгварни прложај ^)пског народз, као и жртве које је он до-сад поднео, да би могао да прихватн Титову тзктику. Он знз да.би тиме сам опстанак српског иарода довео у питзијј. До споразума између Титз и Драже Михајловића не може доНи'јорц н из тог разлог.а, што је Дража мондрхистз, док је Тито прихватио споразум ЈТондона и Москве да се по питању облика владавине код нас има по свршетку рата да решава. Ако би н^чичир егт.разум са Титом, Дража би одсекао граиу. иа којој седи. Актимд саб&таже, надздима н:ј окупатора и убијањем наииоиалних људи Тито иде за тим да етвори неред и анархијУ- Уколико се рат ближи своме крају, утолико Тито жс.ли да ?ај неред и хаос буду вдто већи, кзко би ■ он постао. апсолутнн господар у земљи. Ово сигурио не може ићи ( у рачун Дрзжи Мнхајловићу. Овај крајњи циљ Титов намеће Дражи Михајловићу огромну одговорност. Не само што он не сме ни : по коју це» ну правити спораЗум са кому^ нистима, већ се мора добро чувати да својим поступпима не допринесе ства^мњу нереда и хаоса, зк којима они иду. Хтео не хтео, Дражз Ми хајловић је присиљен да води политику мира и редз до краја ратз, зко не жели.да се одрекне својих основИих начела и схвзтзња. Утолико су витае за оеуду поступци оних његових комзидзната који угрожавају ,дел0 консолидације нрилика у нашој земљи, за коЈУ се Влада. народног спаса тзксц својски залаже и'од крје је српски народ имао сзмо користи. Њнхови испзди погаћају српскн нзрод, који се сзмо тако може сзчувзти, ако се иа' нзшем простору мир и ред буду очували до краја рата. Когод његз, буди из којих разлога, ма у ком тренутку, буде нарушио, тзј ће морати понети историску одговорност, ко.је гз нико и ништз не може ослободити. , Велибор Јбнић
„СВИ СРБИ НА ОКУП
Н
(Наставак са 3-ће стране) она нарочито специфична. Улружили су се сви н шц ненријатељи да плански истребе нзше јадно Српзтво, У томе ]е тежина, у томе је највећи наш бол. „Ви сте свми у овој резолуниЈи кззали колико је огроман биданп наше несреће. „Драга браћо мојв, дили смо опет тешке ненадокнддиве жртве и принели их на олтар вечитог Сриства. Да је то тако, доказ сте ви, живи сведоцц. „Заго, драга брлћп моја, ја као претседннк владе иар^здног сиаса овде у овом н"родиом дому, иред Цогом и истином клај^ам се са идјвећим нијететом дним светим српским жртрама,. свима Србима, Сргши|;.ица И Сричићима, који су за српско име, српску веру и српеки народ изгииули и иеетали пре време" на са рвог белог саета. Сллва им и всчша хвила и вечити помец у српсном народу (Присут« ни једнодушно кличу: „Слава им!"). „Драга бргћо моја, срггскн иарод је кроз сцо.у дугу нсгррију ишао увск уздигнуте гларе, ведра чела, гордо, ишго је мудоо и паметно. ,'ер, штогод има он. он је све еам стекао, нико му ништа ннје поклошш- Он ја ее» ликум својим жртг,;:иа, својим трудом, својом крвљу све тр стекао. Ни од кога ннје тражио милости. Своје је бранио, туће није хтео. Зато нам ова велнка несрећа пзда толико тешко ШТО ,је V суштнни неправедна, што сте јој допали, благодарећи нашим људима, нашим вођама, ,ко,ји су упропастили све што је сгпски народ имао, Чиста је сцтудција била и за слепце, а камоли за наше вође. Версајска Европа. створена по сле првог Светског рата, била је је^но политичко недоношче, Неспособно за живот. Што • ј« најиитересантник, њоме никв није био задовољан, па чак ни победници. Нерешена социјална правда, што ,|е основ <а будућ-. ност и опстанак једног народа, друштва. и поретка. Зато је комунизам почео да цвета по ц?лој Европи. И онда је настала погрсба да се преуреди Европа, У оно време великих народни^ метежа, ,ја сам постао министар војни .(угославпјр и одмах сам видео сву тежину ситуације и сву величину опасности, гледајући како ће пат да се разбу«ти у целој Европи, а може бити јовд много даље, и да Југославија, одиосио српски народ, нема нипгга^да тражи н може само да Изгубн све. Зато, схватајући ситуацију да }е ЈугославиЈа млада др*;авиа творевина, видео сам да она не може да води ратове ни за дуги низ грдина ДОпннје, а камо ли да у овај светски рат улази. Зато сзм сматрао за потребно да државној упрари и одговорним органима државним дам своје мишљење као министар војске, говорећи да не треба да улазимо у рат, јер нисмо способни за то, него да би нзбеглн страховите квтастрофе рата н да б исачували своју велнку тековину, да будемо у строгој не» уТралности. ..Сматрао сам и онда, и данас сматрим, да је најгоре решење било улазити у рат, да је то оешење кобно, и казао сам прво, а затим и поорочанским речима написао, да ће се у том елучају Југославија распасти, а српски н?род да ће платити ту ратну пустоловину својом кожом. „Драга браћо моја, ја вам не бих ово понављао данас, ви сви то добро знате, али вам морам рећи, ви сте претставницн целог Српства: иду тешки данн, још рат није свршен, треба много памети и мудрости па ис^пливати и не потонути; а наш народ
много људи, па чак и озбнљних који веле да треба терачн луду политику, политику сентимента, авантуристичку политику, нолитику севана и ината, која је Србима увек секла главу. Неће да виде стварност, а ево ствариост к ква је: срнски' се наррд треби нд свим странама; , „Спас Срцства, то је врховни закон садашњиие, ( Б урно одобравз^е н повици: „Тзко је!"). ,.Има неких л>удц крЈи само гледају своје личне и^тсрес« и своје амбцциЈе, а не знају Јаднццц и бедници да их може ћаво однетц без трага и гласа. а са њнма заједно и нзс све. „Зато Ја користим овај свечзни збор свесрнства. да пред лицем вашим, вама, великомученицц српскч и паћеницн. кажем исгину, да вам кажем: браћо Србн, слушвјте. куца дваннести час, рпаметите се! Нема више тих несрећних партија, нема више личних рачуна, нема више амбиција! Има нешто светиЈе, и* ма нешто веће, а то Је, браћо моја, Патриа, која Је над сви ма нама, а то је Отаџбина, тб Је опстанак српског народа Опште бурно пљескање и повици: „Тз1(0 .Је!"). „Ако го, браћо моја, не вндимо, ако то не признамо к?о еванђеоску нстииу, онда ћемо пропастн, отићн ћемо без трага и глаеа и нико нам не поможе, и нико нар не спасе, „Зато одбацимо све штогод је лично од нас. Има дана када ће дрћи ц народни суд и Божји суд, да суди свакоме по заслу-
не стране. Једнрг ра.тбојнчка Јог. сифа 1>роза (ига (игорчени иовнии: „Доле Тито!"). а с друге стране једног суманутог човека, Душана Симовића (Огорчени повици: „Доле с н>им"), човека који Је променио своје мишљење за 24 чаеа и од ултрамонархисте цостао бољшепик. а сутра ће од улгрнбољшевика да постанг ангрхиста. За Душана Симовића нема ничег оветог. А српскн н род? Тн» че се њега српски* народ!? Ја мнслим не. Он му Је јтн 1941 го дине запалио воштаиииу, па се чуди како до сада нијг издахнуо, како још живи, к ко ниЈе умро, и појављује се садд наново да га докусури. Шта ее њега тиче колИко ће крви срцске Још да се пролије и колико ће српских гдава још да падне. Ви сте га чули некн дан . цинички, сарвгсЈично, из »тсЖг топлог енглеског хотела довикује српском народу: Срби. Још крви, Срби, још српских глава! За њега Је главнр да задовољи своЈе господаре, јер му је чанак већ испражњен, Јер га тр« го. дине пргзки, па би желео опет да га напуии, а вдта ће са српским н'родом битн, то се њега слабо тиче. „Зар не видите перфидибст Албиона, који српски народ као Јагње, као жртву баца на дома« чу бољшезичку, Шта се њега тнче сриски народ главно Је да подмм^овоЈе ингересе. Место да Је н»до милион глава енгл#ских за енглеске рачуне, пало је милион глзва српских, и за-
ским аутем {Дуготрајно одобр* вање). 2) Да се све српске снаге ску« пе у једну непробоЈну фалаигу. У јелну страшну по неиријатеља сриску фалангу, а са девизом: сви Срби на окуп под српску за; ставу ирвено»плаво-белу, (Дуготрајнр одобравањв). С.ВИ Срби у борбу Протит; .нацасти, против антихриста, цротив онога који је скочно да нас биолошки иотреби, да ерпско и ме уништи, да Српство нестане, прртив комуниста,, противу Јосипа Вроза (Поклици: „Доле!">. нротив цеког Моше ЦнЈадс (Покдици: „Дрде'''), протнв Ивана Рнбара, прогив Симовића н сви* србождера. ( Б урни иојииди:. ,.Д0.1?.'") 4) Браћр драта, вчдим да сте ви сви за то да у миру сачека мо завршетак рата, а то Је дд еачувамо своЈу снагу што Је о? стала, а то Је да V лојалноЈ са« радњи са еедиким Немачким Рајхом спасавамо Српство, који је иставио своје груди на Источ» ном фронту против црвене неманн и ашдаје, која жели да сво Јим гуншлачким бесом, своЈим гзиским маннрима к свбЈом револуцијом уништи све оно што је европско, Браћо моја, та еарадња неопжодно Је потребна » без ње не би могли учиинтц нивдта. Не би могли сачекати еућенога дана. „Драга браћо моЈа, Ја вам захвал»уЈем што вте ме саслушали. ЗахваљуЈем вам у чме Отаибине, у име Мајке Србије (Бурци и дуготрајни поклици: „Живела
Претседник внада, генерал Недик говор« првд окуп№енмм избегтцАм«
зн, а дааас Је врховви замои садашњице спас СрбнЈе. (Бурио одобравање). „Нека сви Срби имају Једну мисао, Једну дужност. Једац задатак; да се скупе, братски да се уједнне, да ниједна снага срп ска не иде у страну, да не елабе народнн српски фронт; да се сви Срби днгнУ против наЈвећег данашњег непријатеља Српства — комунизма, ко.ји прети биоло шки да истреби Србе. (Бурно одобравање). „Браћо моЈа, пгтогод Је Један народ елабији, држава сдабија, све Је опасниЈе. Бољшевизам такве рувди. уништава. ту Је његово легло, ту Је његово тироко поље деЈства. А ми, по весрећи, како иаа-ледамо? Нзши диндушмаии успелц су да ерпски народ расцепкаЈу на разне фракције, како би та лакше уттропастили, јер слаб народ — готова пропаст. „Зар т вилите, драга бт»аћв моЈа, шта се дешава са нама? Да не идемо даље, Јер с'е мене нико други ие тиче него сриеки народ. Српство, оиетанак његов, зар ви не видите данас бестиЈалну Једну политику Еиглеске према српском иароду, коЈа данас, када Је српсжи иарод нро-
изгубио је своЈу раг.нотежу, наш | ређен, уиропашће», када |е народ нити има Јединства мисли. нити има Јединства акције.
„По несрећи, нма међу
1 ивици понора изводи на иозорницу судбине ериског иарода
вдтр т би пао Још Јеаан мшион СрбијаИ- Молим в#с дд сриских глава. I „Браћо Срби; у се и т своЈе кљусе! То лепо азш народ каже, „Сви лаЈедно, сви братски, сви у једно коло! Јаки емо крц смо сви заЈедно! Сви у фронт Један, српски фронт, у свету борбу против иеког Јосифа Броза Тита, против свих оних који се „лзв његових леђа крију и гаћаЈу Српство нз комунистичке бусиЈе! I „Браћо, сви ударимо иа Тита и његове банде, и на тога сулудог Душана Снмовића. ч Само не једио, еамо ие Једаи против другога, не. браћо моја, у братоубилачки рат! То бавд хоће наши душмани, то хоће наши неприЈатељи. рни би били наЈсрећниЈи кад би видели да су Србн устали Један против другога. Ож, како би они сеи: рили! иНедаЈте ве, браћо моЈв, завести! Свуда проповедаЈте оио што сте казали у вашој резолучији; ред, мир, рад, братсжа ело га, сви заједно * да дочекамо свршетак рата. „Драга браћо моЈв, вшгжо еш ово: 1) т ■* ет т п т М1 сви Срби илемо Јадотп* иутем, (бурио одобравале), ерпским
,,ч"
т
давде одете, поздравите ваше миле и драге и кажите им да ће српска влада, влада' Народнт спаоа и Мајка Србија учинити све да вашу тешку и претешку оудбину олакша, да се дубоке и предубоке ране исцеле вама великомученицима Срба, српсиог поколења н српског рода, (Једно душчо одобравање). „Браћо моја, не покдекиите, напред само Јуиачки, удружеии, Са вама Је Бог и Божја нравда. Живео српски иарод!" Речи ПретеедчИка владе ириеутни еу пропратилн дугим узом и поклицима Претееднику владе г. Недићу, Мајци С јр 6 иј*и и српском народу. Многа места у говору Претоедника владе била су прекидана честим оваци.јама српском н»роду и влзди наррдног спзса. После говора генерала Недића, хор Срба избеглица отпевао ,јо неколико родољубивцх српеких песама» п4 је затим генерал Не дић ушао у разгсжо-р с де.легачтлц, живо се интересујући за избегличке прилнке у земљи као И за избегличке проблеме уоцтте. Истег даиа, ?«« »ечери у жток ресторану говорио Је нрисутним ^елегатима виеф Срр ^е дрдавие