Српски народ

С РПСНИ Д О Б Р О В О Љ А Ц

КРУПАН КОРАК НАПРЕД, - ДРУГИ, 30111КРУПНИЗИ, БИЋЕ СКОРО!

Ко би рекао пре две, пре годин-у дана, ко би рекао чак пре шест месеци да ће наша јавност престати да верује да ће се овај рат свршити за петнаест дана, за месец или највиш е за два месеца дана? Скочио је као опарен, ђио је готов и да се туче с вама онај коме би сте се супроставили с разлозима да се рат ипак неће тако ни брзо ни лако свршити као што ,/е он свом снагом тврдио и за то се у велике новце кладио! Најблаже сте прошли ако вас је сматрао за будалу или за „петоколонаша", па чак и за издајника... Веровак>е у кратко трајање рата — „петнаест дана, три недеље па је све готово" — било се увукло и уврвжило у широке слојеве. Учени и паметни, разуме се, давали су тон. Колико је ово лакомислено веровање и рачунање дало сасвим сувишних невоља и несрећа нашем друштву, колико је због тога нових, непотребних горких чаша морао да испије наш народ, о том, бар сада, није потребно много трошити речи. Погрешна предвиђања о трајању рата условљавала су сасвим погрешна предвиђања о исходу рата, а то је, опет, било разлог многим другим грешкама. Колико је усијаних, лакомислеиих глава пошло у шуму да на брзу руку одигра улогу „ослободиоца" или да се опере ко зна. од каквих грехова само зато и само тако што су поверовали да је крај рата ту, на прагу. Не би они ни помислили да се баце у наручје шумској „романтици" да су иешто знали да би могли тамо остати преко једне целе зиме, годину и више дана... Они што су веровали да &е рат трајати кратко време били су велика сметња уопште за отрежњење аашег друштва., они су у многоме задржавали да паш народ гледа на ствари својим рођеним, српским очима. Та је сметња сад нестала. Нестало је оних и лаковерних и покварених који су ишли наоколо и тврдили и кладијв се да ће се рат врло брзо свршити. Нема их више, не чују се више, као да су у земљу пропали! Нема их ради тога у првом реду што је просечан човек нашег друштва, на основу дугог искуства, дошао до чврстог уверења да се овај рат неће ни тако лако ни тако брзо свршити него да ће још дуго, ко зна како дуго потрајати. А чим је просечан човек дошао до тог оСведочења, на многе се ствари почиње

другчијим, односно српскијим очима да гледа. То је крупан корак напред. Други, још крупнији корак само што није учињен, он је ту, види се већ јасно. До назад изв&сног времена веровало се до слепнла у Енглеску и њене државнике. Они ће доћи, они ће нас спасти, они ће „НАШЕ" из емиграције једног скорог дана пребацити на белим коњима на сред Теразија. Ако сте се усудили да другчије говорите, ако сте се усудили да чак у та њиховф веровања посумњате, у најмању руку били сТе исмејани и жигосани опет као — петоколонаш в издајник. Лондонски радио био је на великбј цени. „ЏЈта каже Лондон?", с тим се питањем поздрављало и одздрављало... А данас? Данас је већ много, много другчије. Нису Нише Енглези оно што су некад били! Нема више оне чесме из Лондона да својим лажима, и отровима запаљујб нашег просечног човека и да загађује и помрачује видике нашега друштва. У том нам је, најзад, много допринео и сам Черчил који је својим прследњим говором извео пфвећу пропаганду. Великобри танско опредељење за Тита и његове бандите разбило је на комаде и последње наде оних који су досад слепо веровали Енглезима и њкховим пропаг&ндама и обећањима. Дуго је било ж мпого је времена прошо, многе су иас невоље и несреће задесиле шго се слепо веров&ло Лондону, али је и то, најзад, ето прошло. Искуство нас је научило кад већ нису могле да поуче и науче речи оних који су од почетка ствари правилно постављали и само истину, у интересу само свога народа, шсповедали и говорили... Још само мало, још пекоаико нових чињеница и докумената — а и то ће врло ускоро доћи — па више неће бити жива Србина, сем ноторног плаћеника или безумника —- који ће веровати Енглезима, њиховим обећањима и „гарантијама". А кад и то дође, још ће лакше ђити дисати, још јасније ћемо прогледати и гледати своЈим рођеним, српским очима. А тада ћемо лакше подносити све терете рата ма колико он трајао, тада ћемо се сигурније одржати до потпуног с паса и осигуране будућности... Р. П.

ИЗВОРИ НАШЕГ УСПОНА

С правом се може рећи да се наш слом припремао, разрастао и сазревао много раније, на свим плановима живота: духовном, политичком и породичном. И не само на ова три плана, него и на свима осталим. И на економскбм, где је безобзирна себичност достигла кулмиИацију и на културном, где смо загадили све изворе свбје културе и јурнули на Валов испуњен поми.јама дегенерИсане и труле туђинштине. Код таквог стања ствари наши водећи државници, и ако су могли и морали да Сагледају право стање ствари и да измере стварну слабост народног оргацизма. нису имали у себи довољно моралне снаге да ту поразну истину изнесу пред свој на-

је наћи самог себе, себе као народ и себе"као човека као органски део колектива. Кроз помамни урлик ратног оркана чули смо далеко негде из дубине прастаре речи цародног генија: „Јавскр гора зајечаће сама, „Тешко оном ко бежи од пања, „Јер на више све је тања грана." Отуда је први задатак био враћање првом извору: земљи — прамајци нашој, напуштеној и презрено.ј мученици нашој. А самим тим и враћање селу, истина још запечаћеном, али пребопатом резервоару н-е само биолошке него и духовне снаге наше. Јер веза са земљом оплемењује нашу изранавл?ену душу, делује као благи мелем, нагони човека на

| у могућности да се чврсто и одлучно ослони на оне темеље ко.ји омогућу .Гу да среди сво.ј унутарњи живот и да као конструктиван, здрав чинилац позитивно учествује у светском збивању извршу.јући задатке који су му, Божјом промишљу, одређени. -Они, који се овим изворима обрате, биће у могућности да мобилишу у себи довољно снаге за унутарњи пр-еобр&жа.ј из кога ће да се роди нови Србин. Биће то нови човек, очигпћен од грехова суморне данашњице, који ће, као основни мотив за све своје напоре, носити у срцу своме љубав. А онај ко.ји тим аршином мери људе и догађа.је, појединце и породицу*

шшшшшшшж

III

И ИИш шшшшш. _

ШшШШ

иј ј Ж* % I € Цш.

ЖШ §Шшг

аИШШ

. РЈР ц 1 ' * ****** 4 * Ј Л -Ј. 1

Са сахране |едног довровољачког јунака

(Фото: Арх. В. от. С.Д.К.)

род, него су, гапротив, лажима и обманама успављивали народ причајући му бајке о некој имагинарној снази његовој. А када су и поред свега тога, распириваНи личним амбицијама, а по налогу међународне јеврејске клике, гурнули земљу и народ у рат, онда то претставља беспримеран злочин ирема своме народу и издајство народних интереса у најтежем облику. И пре него што смо ое прибрали зграбио нас је хук ратног вртлопа и завитлао с нама као са „сламком међу вихорови", наносећи нам тешка И крвава страдања. Пропаст наша изгледала је неминовна. И што до ње није дошло има се захвалити само томе што се у нашем народу нашло људи који су благовремено указали на изворе који омогућују спасење и успон. Први и основни услов био

размишљање о духовном, буди наде, распламсава веру. Од слабића поста.је џин, чврст и снажан, стабилан, а истовремено благ, чедан, племенит. Враћање земљи аахтева да се очисти и други извор нашег успона — а то је наша традиција. Јер народ који не поштује традици.ју није достојан својих предака. Напајајући се ва извору српске традиције, наш човек прима у себе свест, да, ако жели да буде достодан предака својих, мора да разви" ја у себи квалитете чојства и југааштва. Бити човек значи одуховити себе светлом цстине Христове, а бити јунак значи победити себе. Једино на тај начин може наш човек да нађе свф прави став према Богу, према народној и државној заједници и према самоме себи: иа тај начин цер народ биће

сво.1 народ и цело човечанство и сваку твар на широком шару Божјем, тај погрешити не може, јер је љубав кључ којим се открива тајна Истине. Насупрот лакомом, уображеном и отровном саможивцу изградиће се несебични, смирени и ведри витез части и морала, заточник правде и истине, будни стражар светиња и идеаЈца народних, духом највећи,,а службом најнижи службеник Богу и роду своме. И ако у његовом .једром животу, исиуњеном службовањем, дође час да свој жив,от положи на жртву, учинипе то без помпе и рекламе, дубоко свестан да је цео његов живот био с једне стране отс.јај славе и величине његових предака, али и енажан одлаз светлости за сне који иза њега долазе, за оне у којима се наставља н продужУ1*е жи(Наставак на 6-оЈ страиш)