Српски народ

17 тарт 1944

СРПСКИ ИАРОД

Сграпа 7

АЛЕНСА ШАНТИЋ - ПЕСНИК ОГЊИШТА О ДЈГОМЏИ в.1 предлв* путеве у меиони; *о Јв есвиција родми пеело»ч, Кројени планови понрата ШантиК 6и сигурнв м*инпп» а *Ј;1 Ц ! Ић ~' Нв ° ШТ0 4 в М ? ЖДа И 38 ^Р° дн У будућност, даваНе ди- био вадим< „ародни гуслар, санпвцнлра, ко.ш Је о- краЈН«и мотив. 5ато ј * песник не- рективе и смернице за потхвате & ДРЖ.1Н0 на АкцаенИ' побитно и фвтално мвјвеКи па- и прегну1*а која данас задивл.ују, Р адни|< Карадића, следбеник изгледају нудна, жртвеничка. Филипа ВишњиКа, У таквом времену и у таквој Алекса Шантик је растао и расрвдини Алекса Шантић није ни звијао се у једној друцлввнрј

ји носвећено! уелОг триртв и највећи рцдољуб.« мени великог СРПСНОГ Алвкса Тантић је то заиста и песиика. био, Његола патриотска поазија „ била је, и данас је а биКе и сугно и V 1 не,1 Р п ''. и Р н « !"- тра, наша насушна, национална тг " ' . саг|, вД.вМо ледину Х р анл утеха у 'невољи, један фонд сКти™ЈЈпГ°Т И КМ над нојим &емо и плакат« и кпик. свети. ј ИмптиКев гроб. И иао , (Ч ,, М дв чуј^мо раеплаи-ан*, буннв ?»о- * на цркво крај .-Кошћела«; громки , ^Нигде мисео Косова ни|е би.ла глас Шантићеве националне тру- ) <,цв V Н Ј Г - као у _ Шантићевој убе; Шамтићвву родољубиву по- втаџбими. Гу ј* Косово неруку својој Муди: . ■ прола»мо, увек савремено, уткано је оно у«с»мо би&е народно, Горв н,)м пламу, јауци су цеети, У ® ВМЉ У неродну и посну, виси Устај и црну одежду обуци. над овом звмљом као заввт, проСцијегли путир помеси у руцм клететво и слава, надовезује у И нрепком вј«рвм мој нврод Ј«Ано« дугом ланцу ко ( и се нипоичеети. на л не ки « в ' оно У П ®Р®Д° «°Р« ча са иеторијом и судбином ове звВидимо и не№адац|н>и »ошл Је- мл " ? И ОВОГ Нар ° Д " лићв, у улавно; чаршиј*«, сада о- ...Патриотска смерница у Шантипустео и језиво напурЈтвиј, без ме- ћеву двлу израз је јвдне огромкад ведрог Маше. барјактара пе- наелагв традиције, вере и бсн вачкг; друштва »Гусле«. Напада- лоеа. Цјантићев.и земљаци имају ла је дебела прншима не излоге личник .обвлежја! »виолентни« су н>егоце сале у којој су неквд, за К«<0 Цвијић каже, имају »историврем 1 ? ћалк.јиских ратова, побож- ску свту«, а Шантићери еуграђано пкандила у славу вели-, ни су усто и »табиј"асузи«, због чанствбиих српс«их победа н^д н>ихове +*удл»ивв климе И опаког непријате^ем 'Еврдпе и балкана. ветра асјевера« који у фебруару, Не седе вишв за н,еговим сто- » »Р** 8 ч У вених 'Т"* лом, у сепареу- уз отровну и о- давет дана Н0СИ ЦреП °''"„"Л мам|;.,ујућу .Гжилввку«, у друштау вова ' РУ Ш "' °^ акв ' ЧуПв д Р ввкв ; домевина^Алексе, Светозара и А- Али су сви они, ипак, израз )'ете, ни Сремац, нм Миле Павло- дног колективног херојства. »То вић, ми Ћипико, ни Нушић, ни су л>уди ко|и заборавл>ају личне Скерли^, ни П«, дуровић. Не пре- животе, живв наднети над «>птресају св више V н>ему кн»мжев- штим наррдним страдањем и чет

Ме|м су очеем мз онмЈеа? гграм Гдје мотмка звони и гд)в красна бије; Гдје зној с чела капље и гдЈе рало рије, И тврде ее груде дробе испод брана... Мојм су очвви из колмба груби', Гчје се гусле чују, приповјести, бајие; Гдје 'но дјецу уче просте. добре маЈк«, Кам рођени како брани ее и љуби... Мо[и еу очези са тммора тије", Гдје гније?до своје кр«аш вр'в вмје, И са викорима бије. се и туче,.. Моји су очеви бунтовници ееети, Са душом олуја што хрли и лети, И крилима златне распаљује луче...'

могао постати нешто друго осим средини која нама, двнас, у оврј национални гтесник и народни С у МО р Н0 ј данашњици, у нвшој дабард. Он ја био трибун и врста нвшњој неслозм, НЈгледа као не

ЈЕДКО НЕОБИЧНО П03НАН0Т80 АЛЕКСЕ ШДНТИЋА Почегком двадесетог векз о*о мостарског кн>ижевног чдсописа Зоре груписали су се искључиво књижевници, ко.Јим су на челу ст а ј а л и Ц1 а н т и ћ—Д учић«—Ђ ор о ннН, али се у њкхово двуштво јааио и Један млад човек. који је још учио школу, а који би иначе требало да је у оном дру гом. кругу чија је активност зрачила из Београда. То је био млади песнцк. студент медииине у Бечу, Светислав Стефановић. Из Беча, где је сТудирао. Стефановић ле прве своје радове. есе.јв и песме, штампао еем у Бран ковом колу и у Зори. ,Он је остао веран овом часопису и № дима ко,1и су га водили. Мостарска ЛЈала биб.лиотека Кисића издала |е прре три збирке песама Стефанрвићевих. а и прве свој!* прево-де енглееке кн>ижевности почер 1е Стефановић објављивати у Зори и Мплој библнојгеци. Ти доеволи енглеске кшижевности значили су у своје време праву сензаиију. Нарочито клла је Стефановић превео и Поовог ..Гаврана" за кога ,је Лм Багдан Поповић тврдио да је непреводљив. Богдан Попов^ћ је чак и честитао Стефановићу. нарочнто за превод Шекспировог „Макбета". Кзла ле Стефановић постао леКар, када ее вратио из Беча и започео праксу у Јагодини. везе са људима око Зоре и Мале биб лиотеке нису.ипак биле преки-

на и културна пит«н>в, ие сакуп- мером, над тужним ликом сво; љају пре ■ 1иици «« Српсиу кн>и мучие земље». Богдан Жерајчћ,- гуслара. Његова ужа постојбина, ^ идеади»вванв жевиу задругу, Срлскм кн»ижевни жртвенички тил иначе, није био гусларска и епек», «роз целу сво- ппетстављао 16 неКУ званичну гласнии, Дело, Матмцу српску. херој у обичном смислу речи. Он ју страдалнич^у повест, као некад «аше далеке епске прошлости. и претстављао јс неку званичну

слика из нвке даие. Он је остао „њихов" човек

Гледајући г« данас рпуствла, очима дан'»шн«ице, ми врло место и хотимиц« нвКемо да га видимо тачза, ие^ дочвравамо у нашој свести његову нскддашњу слику, мз времена када )'е песник Алекса Шантић био Ј'една од централних личности његове друштвене средине, његов национаг-ли пророк .и. песммКч Ако је тачио тв.рђеФв дч је пеСНик »најизразитији тип једне расе и једног народа«, онда је Алекса Шантић заиста био и остао »мерило расног тенија своје убоге звмље, мерило њеног сенсибилитета, >љене идеологије«, будма савест своје витешке средине, веран ' умач >!^®Зодног идеала једног покољења у којвм је поеледњи пут као бакља у мрклој иоћи еинула епоха нашег народмог идеализма и- наше националне романтике. Шантић је био одиста наЈ 'чистија груда своје камените постојбине, крвљу и сузама натопљене Херцегове земље, неугасивог огњиштз славе, колев- ј е д ио С п МО производ свога Не- у антинка времена, рађала је уке нашег племена, земље славне весиња> кар што С у р ИС то Мнли- век велкне рапсоде и велике во;м мученичке. ^еви^. и. Ристо Тохољ били прои- вбде. Да је живио пре сто годи-

Госпођмца Дивна Радић рсцктује једну Шантмћеву песму (Фото „Српски народ")

...Поникао у Ј *едном времену и у звод сунчанор Шантићевог града. Једној средини у којој се је го- Живили су људи Ша^нтићеве зздинама живило од народне тра- мље са сталном неком нбсталгидиције и за народну традицију, у јом за родном грудом као да нимрају у чијим су каменим, сурим С у на њој боравили столаћима, домовима гусле јаворове брижно него као Да су је иепрестако трамуване поред иконе домаћег све- жили у мислима и у идеалу. Лзутитеља, Алекса Шантић је знао, д,и ^утања и нвповерења, озбиљбио је дубоко уверен, да су је- ни и кошчати, као да нису живизик, традиција и вера православ- пи за своје доба, већ за будућ" нешто заједничко свима Ср- ност и историју, са једином жабима —■ »само еманација ј-едног д а С е изврши завет и мивишег мотива: неодод>иве чове- си ј а народна, да се нв укгља окове љубааи за родну груду ко- браз прадедовски и вера правоја га је хранила одмах после мај- СЛ авна:

на, у време Прокбпија Чокорила триотски паоник, који ј|

, везу између доминирајућег БеоОбични људи мз грађамских ре- града и рних око 3оре 3ато , је дова, без. школе, скоро нвписме- ј ош више уживао неиодељене ни, са строгим схватањем мора- симпатије сво.јих књижевинх при лз, са једном ретком честитошћу .1 "ател>а. И ако су књижевиици око Зоре били, сем Дучића, додкоЈа данас изгледа само као по- ни ј е _ више регионални у иде.јном јам неке недостижне втикв, во- погледу, а сам Стефановић се бодили су јавне, народне послове рио за европеизациду сриске књи са великом љубављу, са огром- ж-евности. ипак то ништа ниле сметало заједничком раду са лер . ним одушевљ.ењем и рвтким по■ . цеговцима. знавањем посла, уз Једну силну Зна се да , е Богдгт Поповић моћ организације која данас за- преоштро критиковао Шантића дивљује. када ! е издао прву збирку песама. Мора се ипак признати да Тако се је некад живило у Шан је []Ј анти ћ имао ДО ста аутокритићевом родном граду, Живило тике и схватио правилно Попосе је животс# наше велике про- вићев.у оцену. И не само његову шлости, народ се |. запајао вите- « ^вете Стефановићеве у погледу превоћења страних пешким духом гусала и народне пе- сника _ Милан Ћурчин је такође. сме, уз нрционално уздање и ве- преко Српског књижевног глару у бољу будућност, Алекса сника, упућивао Шантића да се ,, угледа на Стефановића. И, збиШантић био Је на)бољи тумач то- љд _ у другом изда њу својих пега времена и тога поколењв »за сам а. Шантић де' применио све пјесму створеног«. Нама, Шанти- савете, ствари су му биле много ћевим земљацима, Алекса Шан- Успели.1?. тић - ни!е само наш највећи па- Али на овпм месту хоћемо д * истакнемо дедан куриозитет.

чиног млек-а,« И зато је он и пева °| Дубоко искрено и потресено: в »Мојм су очеви из колиба груби' Гдј"е се гусле нују, приповјести, бајке, Гдје 'но дјецу уче, добре, старе мајке, Кам ррђени како брани с-е и » љуби.« Нв примеру Алексе Швнтића, ма његовом животу м његовој судбини и, можда, већма, на његовом песничком делу, види се штина била јв прва институција јасно да песник не стоји само на Срба у Шантићевој ужој отаџби»раскршћу између два доба«, не- НИ[ и верска и просвеТ на, више го и на раскрш^у између дза народа. јер песник је овде одиста био »сунчани сат на којем сама ховна.

О, не дајте, Срби, да Вукова љага Окаља вам образ чист ко с це с неба! Не идите, браћо, од родчога прага Јер мученој земљи мученика треба Српство и православљв били су у то доба истоветни, нешто што је било нераздвојно везано, уткано једно ^ друго, саливено и неразлучно. Српска Црквена оп-

световна и национална него дуУ тој опШтини, на селима

сунчева луча црта своје чудесне и договорима, вршени су сви«на- зачетника мостарског књижевног потстрек.

продро то ј е ПОЗ цаиство изме.ћу Шантића и Светислава Стефановића. Никада . Светислав Стефановић, поред толиког рада са мостарцима, ни : !е био у њиховом месту. Никада он ни.је очима видео Алексу Шантића, а ипак су били велики иријатељи до краја живота Шантићева! Једанпут је У Јагоди.ни посетио Стефановића Светозар Ћоровић, иначе зет Шантићев. Желео је да се лично упозна са човеком, коди се у своме писању ни.је склонио под диктатуру хучног сдаја једног Јована Скерлића и његове птколе, и ко.ш је имао разумевања и за српску књцжевност ван ове сфере. Заслуга је дош Стефановића и Шантића што су надвише и учинили за обнову родољубиве 'Српске лирике. И тако. гтреко пријатеља. до» иекле и преко дописивања. Шантић и Стефановић су били засновали дедно ретко искрено и дубоко пријатељство. Колико де то вридатељетво било измећУ о« ва два књижевника коди се никада нису видели у животу. најбоље сведоче и посвете песама ходе еу дедан другом учинили. Наиме. Шантић је Стефановићу и Јоаникија Памучине — трудо- »до у свмо дмо нашег срца«. Он посветио песму „Легенде", » љубивих. фолклрриста и сакупља- је, данас, нама, већма него све Сте^зновић Шантићу песму „Мача народног блага, Иначе првих то, наша утеха, светионик наш и ти земља".

џуш г

I Не пла*чвм само с болом свога срца Рад земље ове убоге и, голе' Мана све ране мога родз боле, И моја душа с њим пати ц грцз. Овдје, у болу срца истрзана, Ја н.осим клетве свих патња и мука, И крв што капа са душманских рука То Ј'е крв М0Ј 'а из мојијех рана. I " ' У менМ цвиле дуШе милиона Мој сц,аки уздах, свака суза бона, Њиховим болом вапијз и иште. И свуда гдје је српска душа која, Тамо је мени отаџбима моја, Мој дом и моје рођено огњиште.

В. Ф.

$ Ф