Српски народ

Страпа ?

СРГГСКМ ПАРОД

25 тарт ТР44

ЗА СРПСТВО

Двадесетогодишњи организовани и паклени комунистичкн план о уништењу српства као на.јотпорнијег. најжилавијег и највиталнидег елемента на Балкану, данас се најбоље манифестује У комунистичкс-партизанским пу стошен>има српских крајева. Стотина хиљада онустошених српских домова и милион поубиланих најбољих српских синова, говоре данас јасно о овом кобном јеврејско-комунистичком пла ну, не ко.јем сарађу.ју сви страни и домаћи непријатељн српства под воћством јеврејина Мо. ше Пијаде, робијаша Јосипа Броза-Тита и српског крволока Суле.јмана Филиповића, који. као заклети непријатељи Срба. верни овом кобном плану за уништење српства жаре и пале по искључи. во српским земљама. У бившој Југославији, која је била земља без господара. или, боље речено, земља са много господара, са владама од слабог ауторитета у народу,. окићена нрииципима лажне демократије, био је подесан тер'ен за разорну, противудржавну и противународну акцију свих антисрпских и интернационалних елемената, којима де било омогућено да, благоларећи лажном либерализму . вршља.ју и припремају ово што нам се сада тако дасно манифестуде у свим нашим крадевима. По кобном шкттивусрпском јевредско-помунистичком плану пршј је требало изиграти и-уништити све српске ауторитете. оскрнавиги српску историду, исмедати све српске светиње. да би дшдниде. после овог обављеног посла. поставили прин1Тп нових, цани.к; код нас непознатих. на-

У ПРЕДВЕЧЕРЈЕ СЛОМА ЈУГОСМВИЈЕ (Наставан са З-Ае странч) У припреми дедне водске за рат не учествуду само водне старешине. Међутим сматраио је баш обратно, а то је заблуда, и:з ксде ни данас дош многн не могу да се извуку. Спрема државе за дЈат обухвата сав духовни, физички и материдални живот народа. везан за његову традиииду, иолитичко и соиидално урећење државе и васпитање народа од колевке па до гроба. тд. васпитање* од мај#е и одда, од сеоскот уче, иа иреко професора до самог ваепитања друштва. Зато наш народ није ни био у 1941 години спреман за рат. Зато водска из овог рата ниде могла ни да се нореди са оном из балканских ратова, А за ово - криви смо '.СВИ. Народ југословенски ниде био уједињен. Између Срба и Хрбата постоде разлике, али уместо да су се оне изглаћивале, оне су кроз несрећени политички живот само дош више продубљиване. Држава и водска су наследиле традицију Србије и српске водске, али народ то ниде могао. Међутим сама традиција „на папиру" ниде нам могла помоћи, јер они, коди су традиишу требали да пренесу и на данашњу генераииду надвећим делом су па. ли у прошлом рату. Материдалтгс 1 ичко схватање живота под утица.јем западне културе овладало де нашим народом и уиррпастило га де. Ето, то су главни чиниоци, који су активно учествовали у предвечерду нашег државног и народног слома. Не рефлектирамо на то. да смо све обухватили. а и у немогућности смо већ данас да то и учинимо. Историја и народ даће свбд суд. и о овим догаћадима у своде време. Нама те садз био ђиљ. да укажемо на дедно немог.уће стање у предвечерју толико одлучудућих догаћада по српски народ и да апелудемо на њега, да из ових догаћада извуче поуку за будућност, к_од'а би се могла изразити народном изрехсом: „У се и у сво је кљусе." ' 1 Дан. П. Ст.

родности:' принцип покрадинских, па шта више и племенских. народности, кр.ји се добро манифестуде у скорашњем совдетском плану да на територији бивше Југославиде створе седам совјетски.ч федеративних република, како би се и ииаче гшорећепо српство овом поделом ло крада осакатило и уништијјо. Постављањем оваквих принципа код антисрпских теоретичара ишло се де за тим да се надпре створи незадовољство. па после и мећусобна племенска нетрпељивост. Тако смо V послелњем времену били живи сведоии и тога. да су и извесни наиионални елементи наседали овим плитким, прозирним и кобним плановима, мотпомажући. потпуно несвесно. мећусобну, и мећуплеменску мржњу у оквиру ситног племенског шовинизма. ко:и се нарочито огледао у све чешћим vзадамним пребаиивањима и негрпељивости измећу припалника једних и других покрајина и пле мена. Ишти су. тако несвесни'. толико далеко да је на коаЈу крајева. опет по комунистичком рецепту, дошло и до позиатог рада на аутономиж Босне и Хернеговиие. на чијем су оствапењу. на наше велико чуло. радили и извесни напионални и политички љ-уди . који се данас. када су се угризли и за језик и за срие. гопко кају. спремни да \'з одпипање и кајање клекну поед Богом. српством и своЈом пообућеном савести са покадничким молитвима за опрошдење. Овако су радиди непоијатељи сриства. а исторша говори друкчиде: У српству с\ г . за последњих сто и педесет година. постојале углавном лве династије: У Собији Караћорћевића. а V Црно! гоои Петровића. И 1една и друга тежиле с^ једном те истом циљу — удедињењу свих Срба. Најбољи примери за то су: Закон ик Књаза Даиила, у коме се каже! „У Црној ' гори нем.а друге. народности сем ссопске. нити друге вјере сем правпсЈГапне"; иесма покојног Краља Николе. испевана поводом смоти ње^чдвог таста, водволе Пегра Вукбтића. V којој, измећу осталог каже: ,.с Чева равног, српски водводо": као и свима позната истина да су и деца V основним школама. за впеме бивше краљевине Црне_ горе. учили да припададу српскод. а не црногорскоћ наролности, како би то разни Дрљевићи. Шгедимлиде и други отпаднини са сводом теоридом да \е Црна гора црвена Хрватска. хтели да докажу. - У Босни и Херцеговини, као и другим српским крадевима, детда су се са мајчиним млеком нанајала ' српством. да бн доиниде, чим поодрасту. са песмом на устима и свод живот за њ давали. Чак и данас, после свих искушења и мука, коде смо као Срои и српства ради проживели, имамо. на напЈУ велику жалост. па чак и на, одговорним местима, још понеког ситног племенског шовинисту. коди несвесно подржава јевредско-комунистичку тезу и служи њиховим кобним пнтеоесима. Свим таквим поручудемо да знају: Да се српсгво не протеже од Чубуре зо Чукарине, од Ба .јииа до Бобове улние, нитн од Каш Чаршије до Бембаше. Поручудемо. поред тога, и свИма другим издадиицима и тућнм измећарима да ће их због њиховог издадничког и противусрнског рада стићи народна освета за сва недела и народнз издадства. , Ми нећемо племенског шовини. зма, јер оио граничи са издадСтвом. Ми нећемо мећуплемен-, ских гранипа и племенских подводености. дер оне су противу српства. Ми нећемо да служимо нипе, српство које ће брнљирати мећународним прооисветима оку. изнад племенских и по.литичких пљеним под крваву девредско-ко- цодвојености, српство коде ће нас мунистнчку заставу. дер смо по- ггавести путем вечне славе, сртттомци наших славних предака и ство коде ће се украшавати ноподаници нашег великог српства. вом п равдом и новом правичношМи хоћемо топлу и неразлучи- ћу. српство коде ће да зрачи нову братску љубав и Вечно срп- вом срећом и новим благостањем. сТво, српство које незна за гра-, Сч. Н К.

1 11

- N

Ваљево, марта I • Добровољци Првог пука-Срп-' еког добровољачког корпуеа одр жали су комеморативну академију трагично пбгинулом Милошу Масаловићу. Комеморативнод зкадемији присуствовали су 0:кружии начелиИк • пуковник Драгомир Лукић, као- и много.бројио граћанетво. . Академида је била преношена преко нарочиго инсталираног звучника, тако да су предавања и рецитаиидс елушали и припадници Првог српског добровољачког пука и ирниадници Сриске државне страже. Академи.ју је ртворио капетан Мићгшећић, ком:ндант Првог п\ т ка СДК 1 . Поред многобројних реинтаиија, посвећен«х<покојном Милошу Масаловићу, олржао је врло успело иредавање просветар Првог пука СДК Драгољуб Слатзковић, који је у евом говору рекао: ! ■ „Говорим вам о дутгку Милошу Маоаловићу, који ,те као крмар на српском броду звоиио и опомињао српски нарол указујући му иа опасности које му прете и долазе. Тужна ће бити стрриипа н"ше историте овога времена, али ће у њо.ј бити и таквих које ће поколењима казивчти како су на!бољи међу нчјбољима несебично и свесно жртвовали своде животе за спас, п"^во на живот и бољу буду^' « -т, српског народа. бранећи то нраво од многобро,јних не-

приЈателГа његових. Једна од тих странипа, светла али уонвирена '|(:.повим Вснием, носиће мпслов: Милош Масаловић, пуковник, ратник и носилац нај > ших признања Краља и Отаџбине, Шеф Кабинета Претседника Сриске владе за време тешког страдања, мучки убијен ,ол непријатеља спасења рода српског. Али. испОД гога налазнће се редови његове жртве, скромности, јуитпштва и мученишТва. Лако је биги јунгк тренутно, али бити јунгк и човек кроз иео живот, то Јс тешко и цретешко, а Л1илош Масаловић је био такав крдз иео свој живот." Затим просвет»р Славковић 'износи украгко Шографиду Милоша Масаловића па затим каже: „Милоит Масзловнћ је био Србин који је искрено волео и љубио Отаџбину своју. Та искрена љубав долазила Је до изражаја норочито оила када се сусретао са својим ратним друговима, нарочито онима из свог митраљеског одељења. Са њима је он у своје време делио и зл ои добро и за време ових тешких дана увек је тежио да буле у њиховој средини и ла баш њих упућује на пут којим генерал Недић во (• српски нарОд. Кад би они долазили кбд њега, он де са влажим сјајем у очима разговарао са њима. а кзда би отишао своме куму,

говорио је: „Због ових сунце греје, а не због нас." Његови посе1ттоии су иајчешће били сељаци и ратници из његове ратне јединице. Оличења племенитих осећања и схвагање своје дужности красила су покојног Масаловића. Али, њему не би суђено да у нормалним и мирним приликама до краја свога живота. скромно, у тишини, служи своме народу. Страховита бу.ра светског ратиог пожара, захтевала де од Милоша Масалозића ла и свој живот узида у темеље снасења и исцељења народа српског. Смирено и крот ко дао га је мадци Србији изнал свега. Дао га је без ротттања и без страха. Ето, под даквнм околцостима завршио је светло, честито, јуначки и мученички свој живот Милош Масаловић.' 4 Затим је Гојко Табаковић, лобровољац, рецитовао несму „Пали херој", коду д'е сам испевао н посвездо поко.јном Масаловићу, После тога добровољзц Ђорђе Ковачевић репродуковао де говор покојног Милоша Ма сал, °рића, који је он пре годину дана одржао на великом народном збору У МиоВици, а коди је био намењен његовим друговима. На кра.ју је говорио Миро .>Буб Младеновић, добровољац, о теми: „Ко д'е убио Милоша Масаловића?" ПОСЛЕ ТРИ ГОДИНЕ ...

Један осврт на црногорску омладину

Окгобар 1940 године... У »ули .једног факултета универзитета у Београду ври као V кошници. Попуњавају се молбе, лепе таксе. Врши. се упие... У секретарово] каниеларидц. три Црцог.орца истовремено нредају своје молбе. Секретар Се -'смешка: — ЈедаВ Црнбгорац — Црногорац, један Црногорац — Србии, а један Црцогорац — Југословен. Три Црногорца ништа не одговарају, већ ббз речИ излазе и сваки се упућуде у своде друштво. 28 март 1941 годцие... Јуче де у Београду био буран дан. Цр ногоргц—Црногоран водио је једну групу мешаног друштва носећи на њеном челу трацспаренте са натписима: „Боље рат, него пакт!" — „Водска с ндродом!" — „Савез са СССР!" итд., кличући иеуморно другу Стаљину, раднику-мученику и срру и чекићу. Осталз два црногорска студен та шетали су се кроз масу, слУ шали говоре црвених трибуна са Врачара и Вукова споменика. чи тали летке банане из авиона и посматрали подивљале „подвиге" несвесне масе. иза кбде су стадали агенти обвдетског и британског посланства. Данас је 28 март. Сва три Цр ногорца налазе се у великом ан фитеатру. Професор коди по ра спореду има предавање неколико пута се подављуде на врата и враћа у своду радну собу. Катедра де заузета. За н.ом де Црногорац—Цриогорац. Он држи ватрен говор: — Једна влзда је оборена. Ми смо де срушили. Дошла је друга. У њод су сакупљени стари добро познати реакционгдзи ко ји хоће да нао сруче у незаситне чед.усти еиглеског империјализма! Мн хоћемо и њен пад. Хоћемо да се Југославида стави под

заштиту социјалистичке тврђаве, СССР-а. Хоћемо мир -г- нећемо рат! Једиу ш к.т сгуденага не, штеди своје дланове. Из пбследњег реза "чуде-4'е" глас 'Црногорца—? Јурословена: — Ко сте „ви"? У чиде нме го вориш? — Говбрим у име комунистичке партије Југославиде. — Хвала Богу! Двадесет и три године пе хтедоете нризнати да сте комунистн. Говорилн сте да сте демократека н родва интелигенција ... Јуче ц,те викали: Поље рат него иакт, а данас: Хоћемо Мир нећемо рат!... Пакт је погажен. Тта хоћете сада?! Настаде гужва. Један студент примаче се Црногорцу—Југословену, док је други отварао врата: — Напбље буржоззио!. 11рпогорап -Србин седео де у првом реду. Колебао се, да ди да из&ђе на говорницу, или да иде кући и спрема ранац за нове задатке, пред коде ће г.а сутра ставити Огаџбина. Зар да говори сада када је све касно, кад није говорио к"да де требало говорити? И он се уиути кући:.. Догађаји ' који су после рата стихиском снагом уздрмали наш

.- • *

народни организам ставили су ©» ва три студента из Црие Горе нред велике и тешке задатке. Црџогјр.^ц—Југословен и Црн .0 гор аи—Србш/ јста ви^ш јјј ! се на страии националног фрбнта, на г-тра .ни нарола и Отаџбине. Онад трећи' нашао се у шуми, код Тита и Моше. Двадесет хиљада попаљених п порушених домова, педесет Мртвих Црногораца, болови, патње и етрадања мученичке и дуначке Ц|>ие горе која су дод нанели њени одрођени синови, удружени га белосветским олошом иза кога се крију ске сами несоби, све заклети иепргпатељи Срттствг уздрмали су оавест младог црнбгорског комунисте. И поред тбга што је био член компарти.је и комесар, једног комунистичког одреда, он се предао делног дана ианионалистичким боОцима свог родиог места и ставио иМ на расположење све своде снаге. Д чдас он говори на радиб Цетињу и обраћа се сводим некадашњим другоштма, позивадући нх да престану са злочиннма према своме наррду, дер ће их у противном сустићи казна и бождз и људска. Ц. О.

Министар Г. Богољуб Кујунџн* ]е дочекао иа Београдској стани« ци нови транспорт заробљеника