Српски народ

У једнбј од наших лепих наРОДНИх песама које излазе из оквира једне песме и у којима се судбша човека и земаљског даивога везује са милоЈнћу божанском,, песми посталој извесНО у доба.кризе земаљске судбнне, веровате-о после Косова и слом.а старе . срлске државе, када се наш човек .запитао шта и чаму је била ева сила и налор и трошак те држав®, и када се ,чуде речи критике, дошао је као гласннк божанск« милости и божанске мудрости Св. -Сава да каже ону реч праву у прави час: на збо.ру госп-оде ришћанкве и распре господе ришћааске око тога куд се деде и на што се потрбши благо Исман.ине дожаве„ 'рече св. Сава »е ,тољико да умири сабор колнко да за себе и пред собом и преа вечним судијом оправда свог ролитеља: Није, рече онг, родитељ мој- раскопавзо И утрошио благо на наџаке и буздоване.. иа коше бојне и остгло оружје, Него је зндао задужбнне и манастире, цркве и олтаре божје. Трошио је на стварање оних духовних блага због којпх га онда цео сабор господе ришћанске слави и благосиља. Св Сава је уз та блага још изрично споменуо и грађење по калу калдрме, на вод« ћупријз и делење , милостин>е класту и богаљу), дакле све оно што бисмо данас назвали социјалном и саобраћајмм поЛитиком, што је Св. Сава под»једнако сматрао културним и Духовним бла.гвм, као и цркве и задужбине Ми знамо да су Немања и кућа шетева--трошили благо и на оружје и на све осталч што 1е потребно за стварање и снажсн.е државе. Ми знамо да су Т4емања и његови потомци трошили силно благо и на градње. да-. дужбина и манастира, Ко.ји су за оно доба били огњишта оних духовних вредности, које су у крајњој линији на.јвише и последње, непр'олавне И оста.јуће и онда када се земаљске вредности прођу и истроше се. Као да су свеени били, да ма какве моћне земаљске силе створили, мора.ју се постарати и за стварање оних виших, духовних, које ће тра.ј&ти и онда када се земаљске истроћие и прођу. И тако је одиста и било: прошла су сва освојења и Немање и свих његових потомака, а остале су задужбине и. све оно што је у н.има и око н .их и V вези с њима такб издашно стварано и подивано такође од Немање и свих њецових потомака, преостало оно вечно, духокно, културно. Цитирамо ту народну песму, јер је у њој квинтесенција и нашег садашњег животног пррблема, као што је то би.ла квинтесенција нашег жив<зТног проблема у држави Немањића и • затим, после њеног слома у мрачним вековима турског робовања, и као што је мпјзлд у н,има квинтесешхија проблема људског живота уопште у његовом историјском трајању на земљи. Једном приликом рекао сам всто, и мислим да су то и други умНИ људи казали. да се цео судбоносни пелопонески рат свео На крају коајева к.ч оно- неколико стргна описа.V Тукилида,- као » то, да оЛ читавих великих и Моћних парђвина и напеч.д и _ мч " мо на.?зад сачувану у запису 1едНу, мање или више умеТнички казану реч или стих. или |едну главу на металном нпвцу. То. кзко ће оно земаљско бити предано и сачувано V области лушевне врелности — то !е оно најВише и по 'Следн>е питање врелности живота и по^епинна и нарола, човека уопште Уколико више т.их духо.вних ћредности, колико већа њихова еума, толико већа и врелност велог нашег живота уопште, И

укољико смо способни да остваримо и постигнемо те вредности, утолико смо стекли, не само права него и залоге позитивне и неопорициве за своду животну вредност у ужем оквиру своје истррије или у ширем оквиру Европе и човечанства, у прошлости, садашњости и будућности То интимно осећање духовних вредности, које се пррвлачи и да.је оонобни тон целод нашој иародној поезији, то су носили у себи и са собом и они наши претцн, који су после слома државе и њене моћи, испод оумрака земаљске силе и славе, остављајући и земљу и домове, ирешли у северне српске крајеве, да у њима спасу не само сво.је главе; сво.је животе и благ.а, него и она духовна блага, •која-еу примили у 'наслеђе, која су постала и дала грађу за ствараше српске традиције. српске културе, српске књижевности. Тако видимо да се наши досел еницп у тим крај.евимз не стара.ју само да створе себи домове и црседе, него и да свуда где стигну. стварају задужбннс, школе, цркве и све друго штр постаје основ културног живота у ужем и ширем смислу речи. Није само број досељеника који их ^афирмира, него и квалитет њиховог рада, н.иховог ствг.ралаштва, њихове сарадње у изг.радњи седа и градова. у из- 1 грздњи трговине и занатства, у изградњи матс!'ијалне и духовне културе у том географском простору. До Коморана и Ђура, до Сегедииа и Мишкољца простир.у се колрније сриских дрсељеника, али. и свуда ..рста.ју и до данас. трагови и споменшш њиховбг културног живота, њихове вредноће и радиности,.#н;-. .хове . ства$>ад,ачке„., ..дедатдрстр:,,. негдс цркпе и олтари. негде самоцрквеие утварл, негд4 заставе -и списи српских занатлиских еснафа и трговачких кућа, негде заборављене књиге и песмарице негде самр по неки избледели запис или извезени украс, као. оно чудесно. слово Јефим.ИЈе н.а покрову цара Лазара, чија је евака реч, сва.ко . слово . златан споменик и докуменат наше духо.вне културе, — (Таквих ' је епоменика већи број објавио професор београдскРг универзи; тета др. Лаза Мирковић). — Јер то је особина духбвних вредности да су оне вечите, оне се могу заббра,вит.и али не мргу негт :ти. мог.у се • изгубит.и али , се увек поново пррналазе и објављују. ; Само Зато и тиме тпто ,Су V те . крајеве, у своју другу отанбину преносили и сво : е ' културне вредности. могло се и десити и десило се, да се претпи напти V тим крајевима Јиису -без трага изгубили, као што се дешавало' са толиким другим досељеницима. п г о неки пут у истори.ји и са ђамим освајачима. него су се одпжали и афипмипа-ли; и-аализн,атне доприносе у изградњи култуое самих тих кпмева. о\т»жава^ући се V утлкмиии култуоних н"рода,, ткх земаља. Подплшим ове чињенитте. прво да бих указао :На то, да, је сп п "ки н.арод у те кратеве 7тотп?'0 всћ га ?.нлтнмм сп!ем витттт доутптпа. ко'е 1е убп.чо моглп да ПЛЖНО лт^тг» V Г^'РП-П'.ТКТ Г-ПГ?Т' ског сталежа као ногиотта гоаттлтс. V ГЧдп"/пчи и ЛЈопмаМ''. 'т-пугп, 71.1. ;е собом лонео . ,и верно с-Јчувзо г-пгтгку тр"\"Игш'у огобито ттемањиђке епохе. да т'е ту Тралиттиту обновио. дао 101 .нове 'Сало^н"те. и на њот гр^лио свој ; , напиоттализам и своту наттионалну кудтуоу. , Тако 1е он V оба та правпа. у изграђивању грађанске 'култуое, формирању грађанског сталежа и евррпензтЈрању . свог ж.ивот'а,као и у обнови своје национал-

ВУКОВМЋ СВЕТИСЛАВ; СТАРИ БЕОГРАД

не култ-ЈГре нзвршио и |едну длљу миеију: о» \& своју културу За долазеће векове нерз.злучно везао з,а културу суседних запа^ дно-европских"народаГи тако је дефинигивио ^одар.ји« од ш:токаи н.еговпх утпцаја; Уд.рав:0.'До&р., шио, оно одвајање-' од иатока-од-. носно од Византкје. е. = ј.е; -извсо у свом граидаозадм;дељуоСвЈ.: С а$а«'' д-рдаећтаЛо дабаавез« н,1 западне" суееде,- тллл чкзШм. ближе - Мађаре н Шле»}МбтШ коди ззтим Игр-ају:- ! 'в»дв6"уа№ге т!а ' двору свих НеШЊића-• дб" •" последњих владар;у пр-е т\ ; рс!ск инвазије'. Одиста ИнтересантМ' је тај факат. непрзнат нам иначе у истррији других наррда, дт код толиких : моћниз{' влздарА; ; две цецтралне личпости Српскс епскс трздиције, чине једна историски сасвим споредна личност-каб^нтб је КраљеВић МаШо, и један чисто културни и' Духовии херод као што ,је Св Сава. Он ј пот-лед њи Рсобито,' као централно Жартпте' целе, духбвпе нап,иоћалне културе сн.е д'Р наши^ Дана, - не слабећи нсго ич дана у Дан растући и јачзјући. Том дух рм Iом чултVр ном са.тпжином пелог свог нгшноналаог живрта, м.оже се једино-, објаспити и то чудо, да једон народ оставши кррз векоче без државе. .без владара и вођа, без- тосподства и грсгЛдар«, кррз пркву и народну традицнју стопљене -. уједно у једно №динст«р ; и ; . . јединственРст духовне м ' иаридде културе, очува свбје- Гглће и при првом контакту^са европском културом одмах искаче, на даовршИнУ са евојим ствлраллччим способностИма, % пре него- Пттр се и најм п,е политички афирмирао, он се кро? Пука и Његово' дело* културнр Тако високо пфирмира да задтјвљује свет. Одиста ппе но П(т'о. смр.'прстали неки фактор,евррјдске •политике ми смо пРста.Ти великн (ћактор европске и може. с'е ".слббсдно ре^и и спетск? кчитуре. , Т о ■ н а,м н«. С иуж Л ,СДМ о -н а. ; з а ст. то и?м у исто ввеме :ната : же и. дужност, да те.сврје, ,■ култупне в"еднрсти булемо спесиг и дл је, поелано и пр,бо,жчо чувамо. Учит нићеМо то И5 .-ПЛВ0М месту .ако своте КУлтурне .«е,Г!р са сггк-лским ;кч'лт\>лниМ занаЈтопл; кар свој култгпни аманет чШамо-. и наррчитл. а.Ко ое- чУтЈамсЈ 'ојг • ,.тл8»<е'*а себи неких" дпугттх'и- " ДлУкчи'ИХ' 'Улог^'тголитичдау. воШшких "ида к,зкф*' ; било, 4 ттг* г :н"а"С Г&..-Л& с«ЛУвек доВодило V" »гове оп асноРТИ-" и нове катастп«#«. ; '.... ' Свет. Стефановпћ

Поводом 25-годишњиие смртм СВЕТОЗДР ЋОРОВИЋ

?///& ре месец дана на вир Џ дан начин прос.та.чље.

, 1и 1 , . свдл^крр-дељу -: : ■ -блву,.. песму. већм.а - ,него и.Један наи пес... ■ "ИК. проговарао гла-. .сом своте родне Груде, моћним ,инстинкт.ом сврје изразитр нацирналне средиве. Скоро, истовремено са годишН>ицрм; Шантићеве смрти пала ,је и годишњипа, смрти другог ,једЈЈОг мосјзрског и херцеговачког кн?ижевног и националиог трудбеника. Шантићев^ог. зет» и књижевног друга, чл-ана познатог мостарског књижевног „трифолиума'', чији је живот и књижевни рад ,ускр и нераздвојно повезан за један наш' локални књи. жевни покрет. за- тедну <плејаду ,цисапа. чији је допринос нашо.ј за.ј.едничкрг књижевности бир и . знатан и леп. На ланашњи : дл«. ■ првог : дана гВаскђсж *-н«€ 25 година.. \ ? мро те у .свом родном Моста-р-у.. у 44 г»"дини живота. Светозар Ћооовић. ПРИноведаЧ, романсијер, драмски ■ писац. мноГоструки и необично . илодии књижевни таленат, неу: морни гавни и наиионални труд: беник. чи'ји № живРт • сагоревао у.тептким-народним пословима у једно време када те књижевии ;,радник носио у себи. тако рећи судбински. двостоуку миси.ју из ст^р.их .врсмен.а, био песник и тав ни раднкк. нанионатни пророк. вођ и јавна савест свога народа. Скрхан тепткрм болетпћу. v пуноГ' итвотНот снази. у наћону стваралачког 6душевљења., удтро је у тренутк\' када је ткегов родтти I ра т на НеретВИ и Радобољи. .огрезао V бехарл'. б.теиттао V про лећњем ;сун11У. Т!еста'6 !е уппаио ондз кат се н.егов дао био по* че , свссТ.аћно" признава^, кала се : :|"е'.сгг'рсма6 ;; да свпН- Н^о-бичнО'■ тТлолну КњИжевнУ каоитепу обе; лвжи. са 1о'ш снажнијим књижев"ни.м Д^лима. . ." У' мостарском књижевном" по*ПетУ .Светбзао /Ћоровић заузимао те, тедно- о.т ттстаКнутих местл. и по ,,ти"но|', ч":ч!И'а^иии' и по сво1'о1 нербичНо' ве.ликој пЛРД ' ности. Од времена када 1 'е ичагала.њ^гова.младалиЧ.кл књига пе с.змз.. Ппл/^тгрус. па то. .. по.следњ.их дана твдгова живота, о« је обЈавио -велику - миожину поиповедака. фолклррних бележака и

локалних цртииа, романа и по.зоришних, дела. усвев,ши да.. се у дашрД/ кл.ижсвирсти афирмише ,као. рдличаи . прнповсдач . свога , доддег ^ва,1а, * сврје уже утац^ ::-биие.' ' ... у групи мОстарских иНсаца' почетком озог векз. ои је био несумњиво један од ИајплоДнитих књижевних- стваралаца, а на нациоиалном и друштвеном пољу свога родног краја 1едан од водећих људи, ининијатор, организатор и тедан од првих сарадника у Свим потхватима од општег народног значаја. Његова је заслуга ттокретанзе календара Неретљапина (1894—5) чији Ле био уредник и [едан оД главних сарадника, као и познатог часописа Зоре. кош ,је. пет година пре Српског књижевног гласника, био окупио тадашња најпознатИја српска књижевна имена. Пошто се ослободко утицаја домаћих и страних писаца, Ћоровић се је, у 6 рзр истакао као .једида ирипбдедан.; тедног нашсг кра.ја, и,нтере-са.нтнрг, н: по ,заним-/ љивв^ти мотива и пр шаренилу људи и нзрави. Узевши у обзир његове прве успелије ПРРзне ртвари; Светоззр Ћорс)вић је з'џ-. хватао у јелно раздобл.е ,од пуних 50 .тодии.а. Њег.ови главнн мотиви узети сУ углавном из пропмости Херцеговине. алн • се, : је он иитересо.вао и савремениМ, социјалним питањима .v јсднрмвр.емену крутог феудалног системл. Читаво његово књижевно лело прожето је истинским'оодо, љубљем и великом љубављу за сво.ј родни крај. за оног ситног,. малог човека. из сивих херцегог вачких крптева крти -је испгчао Иалте натлептпе наподне несме, Једца аитРТогита српс.ких- приповедака и данас" се не може за Мислити без ппиплветке Свето зара. Ћоровића (Бдгодављенска ноћ. СмпРаП. Ћоровпћ је знатан и као позоришни писац. У његовим позоришним делима Иреовлађује приповедач., коЈи 1 'е о^тао тачи од позопишног пи'спа. Па ицак. ме-. ђу његопом' прЗРРПшном оставпттином Зулумћдр мотив из Ј времена када Је њ.еУрв родни градбио пун романТике и мтада-ач ког заноса. има верда. Успели* драмских спена ко1'е таснр ,п6тврђуту љегов таленат „вештог позоришног занатлије. В. С.

СРГОГИ, ИА!"ОД

11:

0 НАШИМ ПРАВИМ