Српски народ

уекрс

СРПСКИ НАРОД

Страна 17

РАД КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ У 1943

Тежња Управе била је углавном упрфвљена на то да се омогући равнотежа прихода и расходг^, т. ј. да се обезбеди опстанак и покриће расхода Коларчевог народног универзитета. Али, наравно под условом да Универзитет очува у потпуности национални правац и карактер свога рада као изразито српски народни уииверзитет и као жариште српске народне к.ултуре. Из приложеног биланса види се да се у томе углавном успело. У матери.јалном погледу успех ,је био потпун ,.јер су уз огромне напоре. створени приходи, ко.ш су покрили несразмерно велике расходе Коларчеве задужбине и Коларчевог народног Универзитета. Исто тако, силом прилика деШавало се да каткад извесне приредбе у дворани Коларчеве Задужбине нису биЛе на високом уметничком нивоу, али се оне нису могле избећи, јер их је Управа Коларчеве задужбине, располажући једином двораном у Београду за такве сврхе. иорала примити. Па ипак. укупно узевши. број таквих приредаба ни.је био велики. Оне се скоро губе у општо.ј слици културне активности Коларчевог народног универзитета. Програм самог Коларчевог народног универзитета остварен је у границама могућности. Он се састојао из предавања. течајева и уметничких поиредаба. Својим о бимом и садржајем остварени про грам не одвада се м-ного од онога у 1942 години. Али, нарочито у другој половини године, у зимској сезони, настаје знатно повољни.ји обрт у погледу предавања и течајева, нарочито националнога карактера. што у ствари чини главни смисао и задатак Коларчевог народног универзитета. Такође у погледу националне уметности, особито фолклора, разви.ја се много већа активност, изазива.јући огромно интересовање широких народних слојева. Организују се национални културни теча.јеви за омладину и популарна предавања за народ. Ово активирање Коларчевог народног универзитета долази отуда, што је Управа најзад успела да отклони тешкоће и да створи потребне предуслове и могућности за несметано спровоћење једног ширег националног програма. То ће се ласније показати у прегледу рада Коларчевог народног увиверзитета. У току 1943 године популарност Коларчевог народног универзитета достигла је свој врхунац. Може се чак ређ.и да више нема ни једног Србина који Коларчев дом не сматра као општу народну кућу. У томе погледу прстигнут је пун успех и никада до сад име Коларчево није било популарније и није помињано са више части и славе, него управо у овим изузетним временима, Коларчева задужбина врши данас једну узвишену, свету. националну мисију. окупљајући око себе васколики орпски народ. нарочито омладину, да их На воелима народних традиција и народне културе ободри. преПороди. окрепл и просвети. РАД КОЛАРЧЕВОГ НАРОДНОГ УНИВЕРЗИТЕТА У раду Колар- евог народног универзитета ваља разликовати културну делатност самог Универзитета од приватних приреДаба, за које Управа Задужбине изда.је своју дворану у закуп под извесним условима. Истина и мно ге приватне приредбе, особито просветних, националних и соИИЈалних установа, организују се Се V споразуму са УправОм Универзитета. те се и оне могу с правом унети у оквир рада Ко Ј Ларчевог народног универзитета. То важи нарочито за књижевне академије и вечери, за конперте Музичке академије и музичких школа. за ћачка посела, за конперте разних школских установа 1Т. д.

Па ипак велики брђј приватних приредаба остаје ван домаша.ја и консултаци.је Коларчевог иародног универзитета.. Отуда се дешава да оне често нема.ју потребан уметнички ниво. Узроци томе леже у поратно.ј хаотичности, која је захватила и уметнички живот. којим је овладао дилетантизам и шарлатанство. Управа Коларчевог народног универзитета настојавала је кроз целу 1943 годину да издедству.је повластицу да може сама организовати позоришне и друге уметничке приредбе у својо.ј двостани. чиме би се загарантовао уметнички ниво свих прирбдаба. У даљем излагању, ми ћемо укратко даТи преглед најпре делатности самог Коларчевог народног универзитета. а затим уметничких и других приредаба изведених у двОрани Коларчеве задужбине, било уз сарадњу или без сарадње саме Управе Универзитета и њене просветно-културне секције. Предавања и течајеви. — Предавања, заједно са просветним и практичним теча.јевима сачињавају ;језгро активности Коларчевог нароДног универзитета. Али, док се организација течајева, нарочиТо практичних, могла без велИких тешкоћа спровеСти, са предавањима чак и строго научним, није иџјло тако лада.

национлне к^ултуре за' београдске адатуранте. . Уводну реч о значају Коларчев.ог народног рниверзитета одр жао је Комесар Бошко Богдановић, затим је изведена ревша српске народне уметности — срп. скога фолклора „Јелисавка-Обилића ма.јка", уз пратњу великог фолклорног оркестра. Присуствовали су чланови Владе на челу са Претседником армиским генера. лом Г. Миланом Недићем, претставници свих друштвевих редова и многобро.јна публика. Дан касније. 20 децембра, почела су редовна предавања на У. ниверзитетУ.. свако пре подне сем недеље, у више учионица. за београдску школску омладину, а свако поподне. сем четвртка и недеље, по једно популарно научно предавање за осталу публику. Број предавања из разних научних грана, одржаних у 1943 го. дини износи 61. Поред тога одржано је и неколико националних прослава са пригодним предавањима. Такоће одржано је више просветних конференци.ја, мећу које спадају и седнице Великог Просветног савета. У простори.јама Коларчевог народног универзитета одржан је такоће и низ немачких предава, н>а а у дворани и две немачке

Кад се томе дода и велики теЧај Националне културе за 1900 београдских матураната, онда се види да . је кра.јем 1943 године рад КоларчевОг народног универзитета достигао кулминациду, дер су од 8 часова у јутро до увече, све дворане и све учионице биле преко целбга дана заузете предавањима, течадевима, уметничким и другим приредбама. Такав рад никада пре тога ниде запамћен ни забележен у аналима Коларчевог народног универзитета. Српска народна уметност-фолклор. — Српском фолклору' и у прошлод години посвећена де нарочита пажња. Фолклорна група Коларчевог народног универзитета, ствбрена дош 1942 године под вођством проф. Маге Магазиновић, у току 1943 године је реорганизована и подмлаћена новим снагама из редова ученика и ученица виших разреда београдских средњих школа. У току*1943 године било де свега 22 фолклорне приредбе. Већину ових извела је група .Коларчевог народног универзитета под вођством Маге Магазиновић. Приказан је углавном поднати национални репертоар, са неколи. ко нових ревида и тачака. Игре су усавршене, боље увежбаце и дош лепше стилизоване. Јесења сезона почела де преми.јербм од-

ВЦ| «

а

I

БЈЕЛИЋ ЈОВАН: ДВОРИШТЕ УЛИЦЕ ВОЈ. ИЛИЋА

Мећутим, при краду 1943 године дошло де до врло повољног преокрета у погледу организациде предавања. и с тим у вези и течадева и осталог просветног рада Коларчевог народног универзитета. Захваљујући напорима Управе, а у првоме реду самога Комесара, успело се да се- отклоне све тешкоће. коде су ометале слободно организовање предавања и уонште просветне и културне акције у оквиру Коларчевот народног универзитета. Како де у моменту овога преокрета у погледу Коларчевог народног универзитета падала истовремено и двогодишњица од Комесарске управе, одлучено де да се овад догаћад. управо почетак нове епохе у раду Коларчевог народног универзитета, обележи једном манифестацидом. Та. ко де 19 децембра 1943 одржана свечана академида поводом двогодишњице рада Комесарске управе и почетка зимске сезоне са нарочитим програмом популарно-научних предавања и течајем

прославе. (Немачки научни институт). У току 1943 године на Коларчевом народном универзитету, у сарадњи са Заводом за унапређење индустриде и занатства Министарства народне привреде, одржани су ови практични течајеви: 11 течајева за прераду мотора на до^аће гориво, коди су почели 19 априла а завршени су 18 децембра 1943 године, са 342 уписана слушаоца; 2 грађевинско тесачка течада, . са 90 уписаних слушалаца; 1 течад за мајсторске кандидате са 142 уписана слушаоца; 1 за познавање аутомобила са 120 слушалаца. Министарство просвете организовало де на Коларчевом народном универзитету 1 музејски течад са 180 слушалаца и 1 библиотекарски са 80 слушалаца. Укупно де. било 17 течадева са 954 слушаоца. Предавања су одржавана свакога дааа са по 2 часа предавања дневно (сем недеље). у 3 учионице Коларчевог народног универзитета.

лично епремљене фолклорне ревиде „Јелисавка-0'билића мајка". У потпуно новод кореографскод, а нарочито музичкод обради, уз пратњу великог оркестра, „Јелисавка" је сад пружала пример једне врло успеле ревиде наше народне уметности, изражене у игри. песми и музици са чисто народним мотивима. Са „Јелисав ком", овако стилизованом и музички опремљеном, наш фолклор је са групом Коларчевог народног уштерзитета дао једно значадно' дело. (едну важну етапу на путу, развитка српске народне уметности. Успех „Јелисавке", а с њом и нашег фолклора, био де дединствен. Небродено пута понавља се „Јелисавка" увек пред препуном двораном публике, кода сваку игру и песму пропраћа огромним одушевљеним. аплаузом. Може се рећи да де фоЛклорна група Коларчевог народног универзитета, сводим радом, а нарочито „Јелисавком" прокрчила пут народној уметности. пробудила ин-

тересовање надширих иаоодних сло.Гева за њу и поставила чврсте темеље зд њен будући оазвитак и процват. .Јелисавка" де сада сталио на оереотоару. и аонавља се са великим ^спеуом и несмањеннм интересован.е»! аублике, редовно сваке не,.«л>е поподне. Позориште. — Двораиа Коларчевог народнбг Универзитега нс одговара условима дедне позориШне дворане не само због мале позорнице, већ и положадем самих седишта. Отуда де извођење сложени.јих позоришних комада под таквим околностима скопчано с великим тешкоћама. а ченог универзитета. Међутим, у тоху рата. у недостатку других дворана. са иаглим и несразмерним развитком позоришног живота, никле су небродене позоришне дружине од незапослених глумаца, разних националних организацида н разних омладинских удружења. Сви они, немајући дворане, навалили су на дворану Коларчевог народног Универзитета. , Тако ,је Коларчева дворана морала у извеснод мери примити и дедан, део позоришног репертоара на себе. Управа Коларчевог народног универзитета носила се мишљу да она сама створи драм. ску секциду и да одабере све боље незапослене глумачке снаге. као и талентоване снаге из редова омладине и да сама организује и изводи национални репертоар. Управа де рачунала да ће тиме решити надбоље не само питање своде дворане. већ знатно припомоћи и решењу општег позоришнбг проблема. коди је наЖалост и данас дош далеко од свога паметног и корисног решења. Мислило се ако се подигне ниво позоришне уметности до брим глумачким снагама, добром режи.јом и добрим избором националних комада — да ће то значити истовремено и значајан успех напуту националне обнове и препорода. Утолико пре, што ће се ,у том случаду дворана Коларчевог народног универзитета испунити искључиво позор.ишним репертоаром, коди ће одређивати и надзиравати Министарство просвете са Управом Универзитета. Тако би отпале све друге приредбе сумњивог квалитета. и испод уметничког нивоа. У току покушада да реши овај пОзоришни проблем. Управа де била принућена да повремено уступа дворану и за по коду позаришну приредбу. При томе де она увек настодавала да учини што де могуће бољи избор. Разумљиво де. да де и овде било случадева, где ни.1е могла избећи комаде лошидега нивоа, коди су кроз капицик долазили у дворану Коларчевог народног универзитета. Укупно де у току целе године приказан 21 комад. од тога броја 15 домаћих и 5 страних. Претстава де било 21 домаћих комада и 11 страних. Музичке. приредбе. — Дворана Коларчеве задужбине подешена је нарочито зз музичке приредбе, особито за концерте вишег сТила, симфонидске, ораториуме и т. д. Отуда де музички живот на Коларчевом народном универзитету био и у прошлој години врло интензиван и разноврстан. Данас су све врсте концерата и других музичких приредаба. од камерне и симфонидске музике до шлагера и џаз музике. Ипак, надвећи део заузима музика вишега стила и лепог Vметничког нивоа. 21 симфонидски концерт и 5 ораториума поред бродних. камерних, вокални (оперске ариде) и клавирских концерата, показуду високи ниво му. зичких манифестацша у дворани Коларчеве задужбине. К томе треба додати 12 врло успелих концерата Музичке академше и музичких школа. коди свотм квалитетима спададу v горњу групу. (Наставаж иа 18-тој страии)