Српски народ

Страна ТЗ

СРПСКИ НАРОД

УСКРС

У најскоријем времену многобројни љубитељи позоришне уметиости имаће једну заиста ретеу прилику да на беогрдд ској позорници виде дело „Марија Палеологова" од нашег младог и талентованог књижевника Слободана Исаковића. Као историска драма „Марија Палеологова" добила .је једну од првих награда на прошлогодишњем великом и успелом књижевном конкурсу „Српског народа". Обрађена у одличном познавању наше друштвене средњевековне историје, сва прожета типичним духом, нашег средшег ве^а „Марија Палеологова" може да се сматра као дедан од на.јуспелијих доприноса нашој новијо.ј жњижевности. Сада је Драмски студиј Националне службе решио да иа позорнацу из-несе Исаковићеву дра му „Марија Палеологова", под измењеним називом „Душаново јутро". Млади, талентовани аматери Нациоиалне службе извешће ову драму на први дан .Ускр еа у великол дворани Коларчеве задужбине. Велику и једину женску улогу лепе краљице Марије Палеологове играће наша позната драмска уметница Блаженка Каталинић. док ће велику улогу Душана т\^ачити млади и талентовани Александар Огњановић. Бале»1'ске тачке увежбала је госпоћа Живановић, а декор је дао Момир Денић.

Аутор ове историске драме Слободан Исаковић је млад човек. Родио се 1914 у селу Дренови у Мачви где му је отац био учигељ. Гимназију је свршио у Шапцу а Праввд факултет у Београду. па се затим посветио судској служби. Почео де врло рано да се бави књижевношћу сарађујући у на ј. познати.шм омла_;!нским часописима „Младости , „Књижевном северу", затим у „Нодринским новинама" и „Шабачком гласнику". Велики књижевни конкурс „Српског народа" потстакао га је на већи. интезивнији књижевни рад. На ко«курсу за најбољу песму узео је учешћа с песмом „Питаш ме ко сам" али 1е награда изостада. Мећутим. он није клонуо. Узео је учешћа и на конкурсу за најбољи роман и драму с „Мари.јом Палеологовом' коиа !е добила награду од "5.000. динара. Слободан Ис^ковић пише и ствара и даље. ПоСветивши се претежно историским родовима књижевности. о« пише данас Роман „Кронику о Цару, Кнезу и Деспотима". Међу многобројним престонич ким љубитељима позоришне умет ности владз велико интересовање зз приказивање о-ве јединствене историске драме из Душановог доба. из периода када се стварала велика и снажна Душанова Србија.

Г-ђа Бојка Константиновмћ

Г. Станоје Јанковић

НШУСПЕЛИЈИ КОНЦЕРДТ СЕЗОНЕ

МОЛИТВА У ПРОЛЕЋЕ Господс! Тиси с доласком пролећа поља што висе у леду и снегу у крокусове ливаде претворио. Ти си кристале растопцо и дрвећа у шуми иглицама и листићима распупелог доба окитио. Г осподе! Ти си долине бескрајним снегом завејане преобразио у лугове пуне јаглика и грана ружичастог цветања. Н сада зовеш насмешену децу, људе и жене иапоље, на сунчане ливаде, на радосна празновања. Господе! Само на највишим планипама и усамљеним врхунцима Ти си сачувао лед и дах зиме, у ове дане благе. Тамо си Ти сам, са вихорима, у вечитим временима, и певаш у вечерима химне неизрециве снаге. , Господе! Напусти, само за тренутак стварања што се збива, своје престоле у замагљеним, удаљеним планинама. Спусти се у љупке долове, пребивај у дрвећа крунама и певај кроз шумско грање своје божансие песме. Господе! Орлови се дижу у твоја бескра]на плаветнила. Али ти кор&чаш кроз пространо младо поље драго, и благосиљаш топлим ветровима све пежно и вово, и милујеш, Свемоћни, сЗда све тихо и благо. ХЕРМАН ГЕРСТНЕР

БОДО ЦИМЕРМАН: ДРВОРЕЗ

Бо.јка Констатинова-Живадиновић, опија.јући нас и заносећи својим на.јумилни.јим гласом наше најбоље и у пуиом смислу идеалне колоратурне певачице, та надистакнути.јим и дедним од надомиљенијих певача, н-шим прзоразредним баритоном, Стднојем ЈанкОвићем, пружила је • 10 априла београдској музичкој публици незапамћено задовољство у нзјуспелијем концерту сезоне. Овад доиста најуспелији конце&т, био де прави сусрет обостра-них удивљења! Публике сводим љубимцима; и уметника — својом оданом публиком, која им де на најубедљивиди начин пружила доказ своде безмерне љубави, као и свог пуног и непобитног разумевања. Да ли би био искрениди, кад бих тврдио, да је публика била више занешена божанским мелодијама најбољих мајстора: Вердиа, Росиниа, Моцарта, Делиса, Леонкавала, Доницетиа и Ђорданиа, које су са ванредном музич ком културом својих изврсних гла сова тако сјајно изводили наши најбољи уметници, или бих био искренији, кад бих поверовзо, да с уи сами уметници, задедно са изврсним пратиоцем г. Богданом Бабићем, бИли више изненађени и занети тако спонтаним и заслужено-френетичним одушевљењем саме публике? Јер та верна публика, у ов®м свом незапамћеном одушевљењу, ниде хтела ни могла тако лако одво.јити од својих идола и отићи се из завосних снова и вратити у тешки реални живот, него их де, већ по коди пут, бурним и бескрадним аплаузом поново изазивала, довивала, стодећи у жељи да их поново и опет однесу сводим гласовима у царство снова мелодида бесмртног Моцарта. На дедно питање, које ми је касниде било упућено: „коду је ариду Бодка најбоље певала" (?) у брзини хтедох одговорити Делиба (!), али се одмах тргох и помислих: „Зар бих смео ставити на друпо место — у машти будног и пуног тако свежих и надмелодичнидих фраза — Росиниа? А зар бих опет смео запоставити заносног Вердиа или пак Доницетиа.? Не! Никако! Тиме бих-учинио неправду и тим великим мад"сторим'а и Бодки Кон статиново.ј. Зато сам одговорио „све" и у смислу познатих стихова „а у руци Мандушића Вука свака пушка биће убодита" од нашег генидалног Његоша. И заиста, Бодка КонстатиноваЖивадиновић поседује не само

кристално звучни и најумилни.ш глас, него Ц најсавршецију технику прџзнате и у ино-странству. са ко.том располажу само ретке колоратурне уметнице светско! реномеа, али баш ззто и изво ди са таком сигурношћу славуд ске мелодиде најтежих колоратурних арија., А достодни партнер Бодкин, Станоде Јанковић, није нас из^ ненадио, него само дош дедном усхитио и ротврдио оно надлепше мишљење коде смо увек о њему и имали. Сводим огромним

металним и над'придатни.1им б»ригоном, господарећи са таком сигурношћу и на.двишим тонов~има, одушевљавао нас [е исто као и Бодка, да смо после тог изванредно успелог концерта, напустили салу са убеђењем, да би ти наши врли и мили уметницн потпуно вадовољилв и саме неумрле мадсторе, чија су бесмртаа дела тако уметнички интерпретирали. Ми им искрено честитамо, дивимо им се и волимо их. I Др. Миковић

РАД КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ

У 1943 ГОД. (Наставак са 17-те стране)

Укупно узевши, у прошлод години одржане су у дворани Коларчевог народног универзитета 202 музичке приредбе, од -којих де већина била на нивоу истинске уметности. Посета и број приредаба. — И прошла година била је. може се рећи, рекордна по интересовању публике и броју посетилаца. Били су заступљени сви друштвени слојеви. од интелектуалаца и при вредника до сељЗка и радника. Коларчев народни универзитет беше постао у правом смислу општа народна кућа, народни српски Универзитет за све и за свакога. Поред гаредавања за људе жељне научних знања, за студенте и остале ћаке, за омладину свих група и врста, било де предавања и за друге друштвене редове, за занатлије, за сељаке, за раднике и т. д. Поред просветних течадева било је занатских и пољопривредних течајева. Шаролцки музички живот по разноврсности и обиљу мотива пружао је свакоме оно. што му је Оило погодно. и као забава и као поука. Од надвиших музичких висина до лаке забавне музике, намењене широким народним масама. То исто важи и за позоришни репертоар дворане Коларчеве задужбине. Поред озбиљне драме, изражене у страним комадима „Авети". „Част", „Завичад" „Ускрс", а од наших кроз „Смрт мајке Југовића" и друге, било је и лаких домаћих и стравих комедида и шала, опет за све редове публике. Обзиром на тако разноврстан и обиман програм Коларчевог народног универзитета, може се рећи да је о н у ствари постао сре. диште целокупног културног живота престонице. У његовом кругу одвија се екоро целокупни му.

зички живот престоиице, беа мало сва популарно-научна активност, јер се само на њему одржаваду предавања и течајеви, добар део позоришног живота, као и све остале друштвене и националне манифестациде, прославе, конференциде и т. д. Рекордан брод посетилаца само редовних приредаба коди износи 230.583 у прошло.ј години сведочи речито о томе. У овом броду нису урачунате бесплатне приредбе и конференције. Бдзо.) редовних приредаба уз улазнице изнео је у прошлој години 309. Та.ј 'брод де према претходној години знатно мањи, што су у 1943 години из техничких разлога отпале гариредбе културних филмова са предавањима, чиди је само број у 1942 години износио 148. Ипак, може се 1943 година у погледу интересовања. одзива публике сматрати као рекордна. Коларчев народни универзитет добио де коначно карактер опште народне куће и он ће као такав вазда остати народни дом културе и просвеге целокупног српског народа.

Свим својим читаоцима ЧЕСТИТАМО ХРИСТОВО ВАСКРСЕЊЕ Уредништво

од Слободана Исаковића играју националци

ОБНОВА ИСТОРИСНЕ ДРАМЕ „ДУШАНОВО ЈУТРО"