Српски народ

УСКРС

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

ХРИСТОС ВАСНРЕСЕ!

Да се Христос одрекао свога учења, Он можда ме би био разапет. Својом смрћу, међутим, Он је хтео да покаже и докаже да се човек, макар и ио цену свога живога, не сме да одрекне Бога и Његових Закона. Ако у својој постојаности и доживи смрт, њега чека васкрсење. И слабнће и отпаднике чека смрт, али та смрт је потпуна. Док је Јуда постао символ свега пролазног и ускосебичног у човеку, дотле је Христос после смрги васкрсао милионима л>удских душа и васкрсава непрестано, Он живи у њима и живеће вечиго. Живеће Он и Његово учење и крај тренутног огпадништва људског. На одметнике пак биће бачено проклетство и вечни заборав, јер су сејачи смрти и јер је истинито учек>е Спаситељево да је љубав јача од мржње. Да није тако, на зекљи би људског рода давио нестало. Свирепа данашњица прет. ставља тешко искушење које је Бог послао човечанству, огрезлом у обожавању материје и свега материалног. Само храбра и праведна срца одолеће овом искушењу и надживеће га. Надживеће га и крај све убиствености данашњег оруж.ја, крај свих безбожничких метода данашњег ратовања. Ово важи не само за појединце, већ и за народе. Они иароди који остану верни Богу и Његовим Законима надживеће све данашње патње и страдања. Штавише, они ће из њих изићи препорођени и прекаљеии, оспосоољени за нове подвиге и нова прегнућа Српски народ прегрпео је овога рата велика мучења и поднео велике жртве. Али та мучења и те жртве нису били иапразно. Кроз њих је душа српског народа, ослобођена туђинских наноса, нашла опет пут ка вери својих отаца и вековним светињама сво.јим. Криза је преброђена. Зато се за будућдост свога народа не бринемо. У одбрани Бога и Његових истина стојаће српски народ постојан као стена, онакав какав је у сво, ој прошлости одувек био. Нема тих патши, нема тих страдања, који ће га моћи скренути са српског и хришћанског пута његовог. ,_Ла томе путу чека га иаграда и иова слава. Њих му нико смртии не може ускратити. Као што је после Христове Голготе дошло Његово Васкрсење, тако ће и после српске Голготе доћи српско вагкрсење. Са вером у то свима Србима и Српкињама: Христос васкресе! ВЕЛИБОР ЈОНИЋ Ж

ЗЕМЉА МИСИЈЕ

Србија је одувек била земља мисије. Од Кнеза Властимира до данас српска државз имлла'је и извршавала једну историску мпсију и премд сво.ји*- еуцаораницима и ирем-а свегу сиоља Изникла из хаоса, ко.ји се т.иожио после завршене сеобе на Балканско полуострво наша гшва држава, створена У ншим централним областима, имала је одређену унутарњу ми.-ију — скупл^ање и повезиваље свих српгких области. И после она је оетала всрна ,сво.10ј мисији чак и о.нда када ни.је иостојала као видљива организација, него само као иде.ја и интимно проживљавање државотворности 1<оја де проткала свест најпростијег српског човека... Изнутра, из себе, из своје државотворне обдарености, српеки народ је цриео снагу за вршење своје мисије на ко.ју ниј.е никада заборављао: облик извршењ.а те мисије се мењао, идеја и циљ оста.јали еу увек исти, — то је идеЈа служења неком вишсм историском принцииу чије се присуство не. само схвата, него осећа V срцу и души као живи огањ, коди потсгиче на стваралглитво и полет. И када се супростављао сили споља и када је савла.ђивао у себи стихије греха и зла, наш се н.ђрод осећао у служби нечег вишег, савршенијег и пуни.јег смисла. Иако су појединци водили и давали тон у извршењу де учествовао цео народ. Зга-о су се и наш успон и наше историске кат;астрофе увек колективно дожив љавале. Ову је истину, још давно, врЛо тачно истакас} Јован Цвијић говорећи о мисионарству нашег народа и о ње.говој несаломљивој животној снази. „То иије, вели он, тежња династије, владаоца, који дагми земљу и тако прошируде власт и ојачава силу; није то

тежња једне класе војничке или племићке, која тиме добија значај и веће титуле; већ је то једна јака мисао и воља целога народа. То је врло стара, првобитна, осовина народне душе, старија и од немањићког времена. Основа јој је у српским живцима и осећајима у особитој структури српске душе, даровите, осећајне, дубоке, која ,је сва обузета тежњом да извојуде место у свету и да да своју пуну меру." И ирема свету споља Србија је \век била извршилац јеДне мисије и носилац принципа реда. Опо највише у пројекцији српске. држ<јвне идеје на мећународном плану било де отсуство завојевачког духа и тежњи и врло рано схваћена свест о дуишости преузимања воћства на Балкану и оргаризовања његове одбрше од ст^ашне 1 турске поплаве, која се преливала на Балкан уз помоћ појединих закрвљених нохлепника за влашћу. Код свих наших владара средњега века, од Немање па даље, да се пратити свест о ово.ј миси.ји. Код краља Милутина и цара Душана ова свест је била наддаче иста.к-' нута. И једс« и други су слали српске оклопнике да се боре про тив Турака ко.ји су хтели да се пребаце на Балкан. Зато ни ,. Душаново освадање византиских области иије било израз његових Империјадистичких тежњи, него последица добро схваћене дужности једне царевине у полету, чиди де твор«ц осећао историски смисао свога дела и величину одговорности за очувгње балканске културе и цивилизациде. На место царства које се ргспадалб због историске иживљености, дизала се моћ-

на српска држава, кода де цримала иа себе обавезе да брани и штити Балкаи не тлачећн нзроде, који су се стипадем ч прилика нашли у њеним границама. Српска држава је била носилац дедне мнсије и кала се уздизала и када де падала. Неупоредиво више него и дедан други народ на Балкану ми смо одолевали страшној турскбд надезди. Када су сви пали и безотпорно се предали судбини, ми смо давали низ сд'а(дних битака., ко.шма се свет дивио. Од битке на Марици па до битке на Мохачу ми смо успевали да и придатељима и непри.јатељима покажемо ко смо, и шта можемо, И када нас д"е физички савладала силна надмоћност противника, ми се нисмо дали сатрти нити учинити радом без поноса и наде. У нашој историди се десило иешто што се. не може нигде наћи: снага протИвника подмлаћива.ла се људима наше крви, а иаш урођени државотворни геније процветао де проз потучене. Србе V којима су глас . српске крви и љубав према своме српскбм дезику, били толико (аки, да су српСки дезик једно време учинили дипломатским тезиком Велике Порте за све балканске земље осим Грчке. Десило се у време највеће моћи турске царевине, да нам. се она удварала и омогућила нам обнову Нећске патријаршиде ко•ја* је заувек обедежила" етничке границе српског^а на-рода. Па и поред овога ми нисмо подлегли сабласти турске величине, нити смо се дали претогшти: у нама де живела неугасива свест и живо сазнање да смо као народ позва.ни, да се не само одржимо, него да сводим несаломљивим живим бедемом штитимо друге од турске надезде, а оне

Н А Ш П У Т

Познато је да наша српска држава, основана на балканској ветрометини разноврсних војних и политичких сгрудања истока и запада. на вододелници" источне и занадне културе, била де кро звекове, удесом свог географског положаја поприште стал-них сукоба. Међутим, српски народ, као какав ст&родревни храст на вечно.ј ветрометини, вођен сводим народним династидама и задојен од колевке својом српСком праврславном црквом, оонажен и очеличен кроз дуготрадне и тешке борбе, уз дуначке пегме својих опеваних витбзова,, одолевао је свим надездама, свестан да треба издржати. очувати своје српско име, своду част, своду веру, своде достаданство и своју слободу И тако ,де од овог малбг народа, који се је уздизао и челичио кроз миоге борбе и невоље, створио отпоран и витешки народ. Његовом јунаштву, коде де постгло легендарно, дивио се цео свет, а многи народи света примерима и д\'начким подвизима овог малог балканског народа васпитавали свој подмлг.дак и писали читаве књиге о његовим ратничким и етичкм особинама. Тако де било некад А данас, када. је требало да се налазимо на врхунцу своде моћи и славе, ми смо издани. Издали су. пас наши лажни пријатељи и споља и изнутра. Претворили су нас V ситзн новац од н&ддевтини.те ковине, да би се v сводим великим коцкар^ким лартијама могли обрачунавати на рачун живота наших игдбољих српских счнова и читавих потока наше братске крви. И ми смо се освестили. Тргли смо се и опаметили, Видели смо

шта значе лажна придатељства и фариседска љубав. Празне фразе, кобне # славопојке и вечита хушкања преко радио Москве и Лондона дошли су до граница засићења! Са мало више дисциплине 1И организације, рада и пожртвованости, са мало више правде и ноштења, узајамне љубави и братске слоге, са мало више решености и одважности, правичности и самоодрицања, ми ћемо, кроз своју сопствену снагу, гигигантским корацима, поново уздићи своје српско име и своју част на старе историјске висире наше моћи и славе! Сталне и непрекидне муке, које наш народ српства ради трпи превазишле су све историске моменте прошлости. Он де десеткован, а негде и преполовљен; он де оголио, без крова над главом, без на.јнужнидих животних потреба, без сна и мира. Он де при краду стрпљења Он, бесан, очадан, ва^дидући поручуде: „Велик&ши, проклете вам д.уше о чи.је се отимате царство!" Не Видите ли да де Српство у опасности и да је црвена аждада уз помоћ свих неприЦатеља српског имена, разјапила своде чељусти, дз нас, овако раздедињење и завађене, прогутз? Не знате ли да ,,кроз слогу и на.јмање ствари

расту, а кроз неслогу да се и надвеће руше?" Не увићате ли да сводо.м неслогом несвесно служите надвећем српском . непридатељу, Јосипу Брозу-Титу? који на вашод неслози зида надвећу костурницу српском народу. Одбаците снтну и кобну политику. одреците се белооветских амбицида нескромних личних прохтева! Крадњи је час да дедни другима пружите пр^јдатељску и братску руку, да дедним другима по примеру висбке националне свеоти кода се ту скоро онако очигледАо манифестовала у борбама око Рашке и Ивањице, укажите искрену помоћ и братСку љубав, која ће нас чврсто едединити у неравдељиви сррски национални фронт, пред кодим треба да задрхте сви непријатељи Српства. Не тражите длаку у дадету! Не напададте се туђим идедама и не загревадте се, као плехана пећ, свим лажним вестима, коде вам ее : смишљено сервирају да би вас, тг.ко лакомислене, бацили у нове авантуре и покоље! Сопственом снагом и братском слогом уништићете црвену неман и прокрчићете пут новом и срећни.јем добу. Само кроз сопствену снагу можете спасти Српство, коде де угрожено и на рубу пропасти. Кроз сопствену снагу сложно и братски напред! То вам де света српска дужност. Одазовите се позиву генерала Нелића, који вам очински поепОручује слогу и братску љуб.ав! Послушајте његове речи" разУма и српског интереса па ће ојаћеном СРпству засидати зоРа ббљих дг.на; 1'еР ћете само кпоз сло^у и братску љ^бав наћи свој ""р"" спп ски пут Сл. Н К.

који су се радетински мирилн «• стварношћу да национално будимо опомињући их на њихову прошлост и на хришћански завет. Неиспитана д'е и не прикзеана та улога српскога народа иако о њод има обиље забележеиог из чега се дасно види да смо увек свод опстанак откупљивали служењем не себи и сводим посебним националним интересима. него општод хришћанскод и европокод ствари како се она постааљала у разним временима.. Када су дизади устанке протиш Турака и патријарх Јован, и пагридарх Гаврило Радић и обадва Арсенида они су више мислилм на општу хршћанску ствар, него иа посебни српски интерес: да би помогли велике хришћанске државе, ко.је су их увек оста®љале на цедилу, они су водилн народ V рат само да би одржали континуитет- са оним што су у средњем веку отночели Милутин и Душан. Оии су то радили да би живом сазнању нашега призива дали видљив израз... Србија де од искони земља историске мисије. По много чему што данас на иаше очи стаса и посгаје скага може се тврдити, да ни код нао није угашена свест о мисији Србије. Везан као и увек. за Европу духом и судбином српски је на'род данас као целина потпуно преодолео бољшевичку сабласт. Он де не само имун према њод, него де и активно борбено нерасположен против бољшевизма. Када се кон султуде душа нашег народа данас и када се загледа у његово срце тек се онда може појмити колико де он органски антибољ(шевички постављен и оридентисан. И то не једино због политичгог момента и у бољшевизму који угрожава наш опстанак. него и много више због тога што је он саглћдао паклену суштину бољшевизма, оно сатанско, антихришћанско и антинационално V њему што саблажњава и равара, унижава човека. и своди га на бесправног аргатина што Србин никада ниде ни могао. ни хтео бити. Наш је човек осетио бољшевизам као напад на своду на- * ционалну идеду и*нз свод на.ционални лик. А преко тога и као напад на све позитивне вредности живота. Кроз овад одлучни и борбеии став против бољшевизма изражава се даиашње мисионаоство Србије, коде ниде само одужење дуга према себи, него и према Свету око себе, коди на нашем примеру и нашим напорима може много научити. А и у дедном и у другбм скрива се дубоки Смисао скупоцених жрта.ва које данас даде српски народ, да би остао веран сводод прошлости и Себи. «С-Н»

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибоо Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станкови* из Београда, РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин. I степениште (Палата Извозне банке) Тел 20-383ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Крагћиие Наталије 100 Тел. 21-772 Тромесечне поетплатв 48 пинара шаље се треко »Пресе** а п 8ла!кови^ееа 8