Српски народ

Страна 4

СРПСКИ НАРОЛ

УСКРС

ТРЕЋА СРБИЈА

Данао славимо успомену на Даи Васкрса неадега Исуса 1 Христа^ који откри својим животом >и живртЈЈим делом идеал ц сми-, сао живота иа земљч целом чо,вечанству. И зато од својих са; врембаика не бм схваћен, већ би аазанет ка крот и кодн својим ; ннскреом доказа. вовјеки в.јекоа • свима; лудима да се тај идеал Л тај смисао никад сахранНти ,:«« можвј- јер ће вечито долсјзи* 1-1» н>ихово васкрсеље. .Данас. и спрски народ, којц је. у својоа орвој Немашићскод држави, кзо н у васкрсу сво.је'државе у ХЈХ (ЈТолеК-У^еагледао идеал и сми» сао свога постојан.а на -зеиљи као навод, треба да .се надахне и прожме тим своји м$деадима м онда ће васкрснути из поопасти своје у трећу држзву и у в>од вечито живети, , У.,овим празничним даиима '!,«ла.вд>а.'и- докрлице некд српски народ' заборзви на своје свађб и размирице н нека душу и мисаоносг сваког Ербина. испуни !мзмишфан>е р : вашод легндој 1 вудућности, о трме, каква т.рвба I дм будс н.нна трећа Србија. " Пре мдого векова родила се ирва. Србија. Створили; су је Меман.ићи. Развила се у вел^ку '■и; моћну државу и Јцећу држава: Ма онога врембНа'била де међу првима. И нема данас нид>дног Србина, коди!це би био ионоса« нд своју прву држзду. Почетком XIX века стварају другу Србиду Карађорће н Милош. Развијала се : читав ввк. и 1 бо|)бом извршнла наиибнално удедињеше, и у то.ј борби српскб име је постало симбол нациоиали.чма н херонзма И сваки Србин има рашта да том Србидом буле поносад. Историја Мора забележити једнога дана. без обзнра како ће сс догаћајм ра ^мидати, \да де српски тенерш Милан Недић у рвим годинама ударао течеље Трећо.ј Србида И ка® 'Штб ,је друга Спбија иикма :из вечито живе успомене, коду никакве патње. за време петвековног' робовања нису могле утрти , из угном .ене и тр-адиције на :Своју :Л1)Пу и : велику прву Србиј.у, тако се исто и грећа Србија мора изградити на свим оннм идеалима нрве и лруге СрбиЈе, |ер Србији је могућан живот само на тим идеалима. ^ко те идеале српски народ одбиии, ои не може више живети, он ће сам извршити своје самоубиство, а за самоубнде нема Васкреења, Било је миого држгцот.вопностн у првој Србиди, То је. била. на првом месту, хришћ:!нска пра восла«на држава. Морала је да нздржи " у' "Почетку тешке борбе са страшном јереси бргумилсгва, чи.ја је основа; била ацтидржавнз. антихришћанска, антиправославна Праврславље Че прбедило. Свети Сава у себи усредсрећуда тројство: светителмгтво.. као на.јвиши стУпањ луховиог сЗвршенства које једаи човек, може г/остићи, ненадмашну државних чку вештину, кода својим Фор•мжом надвишава де само са» временике' V .сводод земљи већ и иа целом Балакану,, и уметни■чк'р 1 стваралаштво. 'Гпм својим . тројством оН дефннитивно услева да- консрлидује дрсаданзу. Српску државу и да !е осносрби да постане и 'иаревина;, Светитељство пак крат>ева пр»с државе, локазуде две ств.ари; к»ко су сами краљеви имали високо 'мишљење .о дуж.ностима владаона да с\' .управљалИ: пра У вично" као светител>и: и друго, како ?е српски нзрод V сврјрд првој лржави, кад се »им тако управљало, биб гбтов ла своје владаопе слуша и поштуде -као свеце. Затим, законода.вство ко1> нам дс остало локатме како. де та прва држава правилно ехватила да де добро закоиодаветво први рснов дожаве и да не може бити нн добре државс ни всправних граћаиа без доброг баконодавствз. И надзад, култуРни споменици који сг нам ос-

тали доказуду способност ерпсКог наррда пре толико векова за највеће духовно стваралаштво, Ако данас -посматрамо другу •Србију и'з ..Једнс истрриске перспективе од неких" тиидесетак годин?, оцда изиад сних спољних и унутрашн.нх борби кроз коде де она .пролазила, изнад п.артиских размирииа и династичких борби, кзиад. ути.цаја дедие друге или треће велике силе, чиди су се, интереси, сукобљава-, ли н;| ов.рм простору, изнад свега тога, дакле, истиче се и стрчИ .једнр сиажно наиионалистичко осећање. (Јно се Као вулкан прелива преко свега другог и распише груди: и диктира речи и песиицима и приповедачима и јауцим падницима и подитичарима. и управЉачИма, и предодрећуде држање и делаше целог народа. Друга Србија даје један нсториски иример како један народ духовно Јак и национално јединртвен и свестан има у себи такву невероватну потениијалну моћ да је у сташу да победи све и ОИоЉИе и уиутрашн.е тешкоће, и ла ни из чега и ни са чим, већ само том моћи. савлјдз све матер(галне надмоћности. Исто тако сопсии народ за то време показуЈе невероватну сообност да се за релатирио кратко време издигне, да постане културан народ, да прими, да св~ри и да ској облик 'свима култупиим т«м<овинзма коЈе

су срећнији народи пре н>ега створили. Трећа Срби.ш треба да се дигне 'из катастрофе. на рушешинама бивше Југославиде. Ф;жтрри који су ту катастрофу проузроковали дош увек дедствују. Рћави обичади и зле навике су преживели слом. Дошли нови чиииоци, заблудели еинови под утицадем разних , интернационала цепају народ, бољшевичка неман хоће .да прогута Балкан и српски нзрод ; Англодмерикгн ци покушавају да се нашим народом политички играју као са футбалском лоптом. Тешкоће су оГроМне Али, зар се може и гумњати V тр да ли ће све тешкоће бити преброћене, к "д се оади о једном' наооду кр:и де могао створити прву и другу Србиду? МАЛОДУШНИ ТРЕБА ДА ДИГНУ ГЛАВЕ! НЕЋЕ СРПСКИ НАРОД ПРОПАСТИ! То не зцачи да ми треба Д,анас поново да стварзмо ппву или тр\тV Спбију То су Србиде прошлости. Ми" морамо дз традимо Србиду бУдућнрсти. Схвзтан>е о држави је измењено. 'Тоећа 1 Србида мора бити савремена држава. да би могла живсти мећу савременим држа.вама. „Са техником се човечанство попело за један степен више према епоси занатске култу. ре, због тога се морају и могу такође и облиии заједнице за одговарајући степен више развити". (Ф Фгшд: СОЦИЈАЛНА РЕВОЛУЦИЛА). Пп-.вна дпжавз. ж*ндат>м до-

жава дибеоалне демократије XIX века, кода Је довела да вечите социјалне кризе услед леггаизовапе борбе класа,. та држ.ава н.иЈе у стпфу ,да задржи социјалну ре.волуц>пу кџЏ се већ наводи п кода ће доћи као сигурии резултат ра.т.а. Човечанство које ће нићи из овог сдрашног ратд неће бити . истр "са оним пое рата Нови стуцањ V развоју човечанства захтеваће и иови ступан. у организицији будуће дожаве. Само она| народ моћи ће дати све од себе кош буде умео изградити своју државу т .чно према особеиостима свошх пои лика и потреба. према сгм. својности своје • психе и менталите та, „Држ 0 ва и народ садржаЈно су једио и исто, сгмо се према споља приказуЈу у ртзнмм облицим'8" (Ф, Фпид: СОЦИЈАЛНА РЕВОЛУЦИЛА). Да би народ могао изградити једну савремену своју дрл<аву и го такву кода би била веоан израз тога народа. потребио је двоје: првоГ дубоко нознаваље традиције, психе, потреба и прилика самога народа; дВуго. познавање принпипа савпемене државе. . Другим речимл потпебно 1е познавкти добпо прву и другу Србију, 1ер тр. су темељи на којима се може ' сигурио и корисно изидати наша тоећа Србида. А.ти теме .Ђи ће ппелодредити каква с* да њима може подићи трећз Спбија. И *ек поема томе оида. напоавити са новим поинпипима планове за тоећу Србиду.

У тоЈ трећоЈ СрбиЈи народ треба да сагледа идеал државе како је он ехвата и како му иајбоље одговара. Да .ли би се смео звати.Србино.м. онад ко се не ои лшгао одушевити . националним , идеалом државе? Све де учишеио . да се н.арод з.-луди. да му се, поглед замути. а вид згмоачи...'.Је'-Л'и зато народ крив ? Шта . смо :ми учинили да му о.творимо очи? И да ли је до.вољно сам,о указивати иа тV заслепљеност , и. грдити оне ко.ји то свесно или несвесно чине? Зар то није исто. као кад би пред гладним грдили оне ко1и су га довели до глади. а не тали му да дед.е; Ако. хоћемо гладнога помоћи. тре.ба га на првом ме.сту иахр.анити. ПосТоди и духовна глад, те још како! Ми смо ту глад нашег наоода досгд само повећавали. а нисмо •је утољавали! , Створимо слику . савремене треће Србије, изложимо Је јавно да јс види цео народ. Позовимо.народ ди суделуде на остварењу те сђо.је обнрве. задо« вољим.о глад за, идеалом иарода свог. па да видите како ће се иарод намах удединити духовно. како ће народ трезвено проглсдати. Нарзвно, под погодбом. та народ , V тод, слици поепозна самог себе! Размишљајмо о. овогодишњемУскрсу о ^трећод Срб.ији кода Треба из пропгсти да поиово вагкрсне и крда ће васкрснути, ако у души сваког Србинз ваекрсиу идеали прве и друге Србиде. ^ ■ Дамњзн Ковачекић

СРБИЈА БАСТИОН ПРОТИВ КПМУНИЗМА

Ср,би.М', поирво. обраћа ,пажн>у .култуфдог ^лзгодарећи , р.азумев.ању. окупатоРских еласти, она |С била у моУућности да, опреми киту сопских иеустрашивих вите'зова, у чиде је руке поЉжила своду судбину. Наоружала, их де добро. покупила (е оно ,штр је надздравиде и иставила у одбрану противу комунистичке надезде са Југ.а и Запада Србџ-де. Оно што се данас би.је поотиву Титовнх банлита, то де дезгро српске нацнје, из кога ће се изчаурити поново Нова Србида. То су •зениие хрпоког наоода. и>е гова нада и уздање за то и сва српека срца задедно бнду са нашо.м децом. борцима на Југу Србије. Одавио де страна пропаганда замукла прсд овим факто.м. да ства.р Србнде воде искусии и Рпр-Обани српски патриоти,. С обзиром иа ов'у нову снпгу Срб.иде требило би Јасио и н» двосмислено дефицисати наш по ложад. Србија се бори за свој опстанак и за спас српског иа» рода. У тоЈ борби оиа Је потпу* но самостална у колико се тиче њених унутраШњих пооблемз у данашн.им привременим грани■Нама. Борећи се на таЈ начин, Србија изграћ.уде своју будућиоет., '• Да 6и утоме потпуно успелз. риа се ' сврстала у редове оних борапа, коЈи се напрежу да зауздаЈу поЈаву бољшевизма на европском тлу. З.а то је Србида примила, на себе дужност да чис-ти сво.ј простор од ових нежељених гостиЈу и оиа то чини снажио и ефикаснР. На територи1и не може д;» опстане ни Јсдна в.е.ћа , комуннстичка група, !ег> су борци Србије свесрдно потпомогиути од стране српског народа. На овад- начин, СрбиЈа се одужује -захтевим« ноаог европског поретка. а у исто време воши своду историску мисиду ко.ја Је прекинута 1918 годинс. За општу ствар де апсолутно сведедно где и ва ком месту стоди борац, да ли на Истрчном фронту или на. падинама планине Голије. ■ Циљ остаје исти: победити бољшевизам. СрбиЈа то и ради. Сводим мзлим, рружаним Ш^гџт сарад(љу српског народа, очиетила 1е своду унутрашшост од комуниста, завела рел и ЧУвадући границе од нових уп.-.та. извршила је сврду дужиоет. На таЈ иачин Србида Је постала бастиои противу комуиИстичке најезде; преко љега. док Срба траје, тсшко ће се ипећи. Јуначки подвизн нчших храбрих сниова на ГолидИ и Чемерну, ра Иваи>и,цн. иа Космају и Букуљи пружаЈ* сЈадце локазе несаломљиве воље српоког народа, да истраЈе у борби нротиау комунистичкС ' жгадиЈе. Према томс, СрбиЈа испуњава са пуно части своЈ задатак у њеиом животном нростору. Хоћели је потреба позвати да наетупа и :лал>е у борби противу комуник:та, то је решење које ие зависи од ље саме. Али оиа Ј'е готова дз крмунисте гони до њиховрг тоталиог уништења V ма ком српекрм краЈу се поЈавилиИз ових излзтм .Иено ее види да Је СрбиЈа везаиа »л судбииу континенталних држава. Како де СовјеТида континентална склз у којоЈ иаруЈе бољшевизам а^-сопски народ Је а«тибољшевички васпитан. то привезивање уз Н.у Је искључено. Са друге стране Енглеска Је поморска земља, те је везивање наше земље за н>у немогуће. ОстаЈе Једини природан пут да се Србидз веже за остале контииенталне силе Европе са Немачким Радхом на челу. То Је оиа већ и учинила и лобро Је урадила поучена лошим примером иаше бивша Југословенске за.Једиице у скород прошлости. Како ће то бити, када и у коЈод форми. све су то питан>а коЈа не улазе у оквир садавдвдце, тлавно да је пут одрећен и да на њему нема више скретан>а. Комуиизам се мооа узети онакав какав Је, ту иема улепшавања и дотеривањз. Ои не мбже бити „цариетички" него бољшевички, није демократрки Јер Је владавина грубе дириговане силе; комунизам Је вл »давииа оло®а оа свима иегаиијама вртииа,

коде хришћанска паука нстичс кар 1.во.;с дргмс. .Џ кимуц.исгрчкоЈ Владавини нема к .ооекиије, ј.ер кед би их било, тб више не би био комунизам, У комуиизму поетоји тактика а V Тактици цамуфлажа долази на прво место. От.уда умало што ноши заведени људи нису, прогласили бољшевичку владавину V РусиЈи за монархист.Ичку, а Стаљина зз- свемоћиог самодржца новог комунисткчкрг царства. Прави хришћанин никад неће 1 насе.сти овој камуфлажи. 1е'р би њсгово прилажење комунистичкод идео.^огиЈи било равно издади према својоЈ-вери. Комунизам је изум девредског духа и нррекда. То је противтежа хришћаИског схватања. за то Је и уцрављена директно противу хришћанства. Он .успева за то, што Је Финансиран од стране богатих ЈевреЈа из целог света. Прва Фазз бообе противу хришћанства била Је v отимању свих ^материјалних богаства света од страие јевреја. Тек доцниде, кад је прва фазаУспела и кад се Јевредство материЈЗлцо оснажило, отцочело Је намерно мелезање ЈевреЈске расе (?а аридевекоМ ариетбкрацијом како би се духвдно равбнло дедиИство Хришћана, У трећод фази отгшчела је отимачина култур них и духовних вредности где су ЈевреЈи заузели утицаЈна места. Када Је и на том нољу довољно уиињено прешло се поактично иа дело искорншћудући пространство руске земље и потпуно асоцијалне ирилике руског народа. Када се комунизам тако оЈачао да Је могао употребити дедан народ од сто педееет милиона и искористити сва богаства и приррдна бдагз руеког поостранства. оида Је од оуског народа ствооена црвеиа водска, од руске земље ратни арсенад и спрсмљен» светска оеволуциЈа пролетариЈата, крадњег ииља ЈевреЈских сањарења. И ззиста, у овом рату ми смо видели колосалну снагу у служби комунизма. Ат сада, хаза је та комуии-

стичкз: снаг.а у 'иаЈЈвећем .иапоиу, када: № Ј.еврејб®ар••.авгшовадо велике снаге Енглеске и Америке, када су комунисти надближи своме цил>У, сада тре.ба да- неко од нас новерује новим проррпима, да комунизам ниЈе оно што је нскад био, да. је еволуирао. Ви лаковерни Соби б^дите Једном за увек начи^стр: комунизам остаЈе комуиизам. и никад нити ће еволуирати, .нити с.е подавити V блажиЈем облику. То ш!о многи код нас из рачун.а или ,из обмане незна.ју, одлично знаду наши борци који '•в;.кодневно излажу сшоде груди комснисгтичким бандитима и полежу младе животе за спас српског народа, за, одбрану вере прадедовске и осталих светиња коде су драге цаЛем пароду. За то мећу њима нема компромиса. иема колебања, нема обмзие, већ борба на живот и смот. ,Са тим борпима живи и пада цео српски народ. сем изрода и кукавииз који, би р.ади .з.емаљског живота педег-ет ботова промеиули .за 48 сати. Нема нити мбж.е бити компро.миса. са слуга-, м.з девредских ,. капиталиста. .сз отпадницима вере и нациЈе, са комунистичким разбрдницима. не го само борба до њиховог тоТ.ал ног уништења, Тако мисли иео српски народ Јер га Је Хришћаиство кроз ' векове оплемеиило и очеличило у његовоЈ вери. Зато што Је тако васпитан наш ' народ,' зато де Србида постала бастион прбтив комунизма на Балкацу и пр.еко њега комуиизам никад неће прећи. Али за то^Је јуче бомбардрван Ниш, сутра друга српска варош, ирекосутра биће трећа. дер Србин са па.триотскик жаром брани своду дедовину у знаку крста и крсне славе и то му нико и никад отети неће, па ма колика сила на њега ударила. Зар оцда Србида ниЈе у праВу када је себи изабрала пут у з.аЈедИици хришћанских народа Европе у одбрани од комунистичке заразе на челу са Великб-Немаиким РаЈхом! Нека свачиЈа савест трезвено на то одговори! Б. Ђ, Н,