Српски народ

УСКРС

СРПСКИ НАРОД

Страна 5

Признање заробљеницима за помоћ избегличкој нејачи

Имамо ми Срби у свом духовном Н мент^лном саставу нешто изузетно, чиме се разликујемо знатно од осталих па и најсроднијих нам народа. Живот и развој нашег народа кроз векове је текао под врло тешким околностима. Срећом је тим тешким а дугим временима претходио период наше славне епохе, нашег успона, који је кроз векове искушења и страдаља остао кула светиља, извор наде и уздања и животни циљ нових покољења. Тај велики циљ био је: да се народни и државни живот обнови и поврати стари сјај и слава. Колико позитивна исто толико је и изузетно наша особина да увек, кадгод смо у невољи, дајемо највише од себе. У временима иајтежих страдања долазе до изражаја најлепше и најсјајније особине нашег народа. Данашње доба најтежих сукоба међу народима у читавој историји света, до данас је највиШе погодило нас Србе и по бро,?У жртава и тежином страдања сваке врсте. Али смо ми баш у дапима свог најтежег људског страдања и нашег посебно, показали, поред тренутне пометености и збуњености у реалним стварима — и тако сјајне особине духа, братске солидарности пожртвовања, и хришћанске хуманости да преко тога историја не може ћутке да пређе, јер „ПОКОЉЕЊА ДЕЛА СУДЕ; ШТО ЈЕ ЧИЈЕ ДАЈУ СВАКОМ." Наша духовна и мОрална неспремност уочи великих догађаја, наша пометеност "и Збуњеност су последице дугогодишњег разарања и растакања наших моралних вредности и негирања вредности наших сјајних традинија као и угушивања народног духа и његове интуитивне моћи, да сазна, предвиди и благовремено звони на узбуну иред опасношћу за његов опстанак. Све смо то скупо и крваво платили. Најтежи данак је био у крви проливеној у међусобној борби, али је та борба најпре извела народ на прави пут и довела га до трежњења и сазнања откуда и са које стране му црети опасност и ко је његов непријатељ. То сазнање Је водило збијању редова међу Србима. „У ДОБРУ ЈЕ ЛАКО ДОБАР БИТИ; НА МУЦИ СЕ ПОЗНАЈУ ЈУНАЦИ," Овим се даје тако сјајна карактеристика нашег народа крсз сва времена а нарочито данас. Међу бројним примерима за дивљење, сетимо се само заробљеника. Заробљеник по свом положију је беспомоћно људско биће, коме је свачија помоћ и потребна и добро дошла. Скупљени у заробљеничке логоре српски војници из свих крајева бивше Југославије нису се помирили са положајем заробљенка коди мисли само на себе и на дан, кад ће бити отворена врата заробљеничког логора. Откако је успостављена веза са Отаџбином, заробљеници је одржавају топло, срдачно, интензивно, тако да нам је терет растзнка сношљивији. У својој сопствено! недаћи српски заробљеници не мисле искључиво на себе, већ су сви, колико их има, мушки се тргли и у једном родољубивом полету похрлили својима, — родној груди. Волели су је они у сво|им најприснијим доживљавањима, стезали срце над њеном судбином, певали јо.ј песме радоснице, пуне полета и вере у њену снагу и живот, а често и плакали онда кад је Отаџбина плвкала, Уједињени V невољи. лалеко у туђини, мрслгмги ("V на Сђо ' х Отаџбину и ■■ -о". — У колико је народ више патио и

страдао у толико чешће и гласвије су нас опомињали наши заробљеници, да се приберемо и отрезнимо указујући иам пут ка спасењу. Општа мисао наших заробљеника јест: „Срби, заборавите све невоље и недаће, мислите на будућност!" Иста мисао хватала је све дубљи корен у Отаџбини и народ се почео одазивати бројним апелима, јер су они долазили из срца честитих и добронамерних људи. За неколико месеци Србија је доживела сво.ј мир, ако не потпун, оно релативан мир, на коме јој завиде многе покрајине бивше ЈугОславије Тако су у овом конкретном случају српски заробљеници остали и у заробљеничким логорима активни војници своје пострадале Отаџбине. Веза између заробљеника и Отаџбине била је сваким даном све чешћа, а њихова сазнања о страдању народа потпунија. И они, иако заробљени, хоће да помогну и помажу срој пострадали народ, — нарочито пострадалу српску нејач. дајући пример нама могућнијим што треба да чинимо за спас Српства. Нема заробљеничког логора у коме не постоји међу заробљеницима оргаизиација за помоћ избегличкој деци и ратној сирочади. Не месеци, већ године, како нисмо отворили дневне ли-

стове, а да у њима нисмо нашли доказа о високој националној и социјалној свести, наших заробљеника, и хуманости, која иде до самоодрицања. Колико је пострадалих малишана осетило помоћ своје заробљене браће? Они који воде бригу о овој деци то најбоље знају. Обимна преписка између Комесаријата за избеглице као установе којој је Отаџбина поверила бригу о избегличкој српској нејачи — и заробљеника, који су ту тешку али узвишену дужност добровољно хтели да деле са Комесаријатом,, биће материјал из кога ће покољења исклесати најлепши и највеличанственији ' споменик' српског бола и страдања, величине српског духа, — споменик који ће сведочити о јуиаштву самоодрицања, које није „цар зла свакојега" — али којим ће се напајати покољења хуманошћу и из кога ће народни гениј испрести нову епопеју српског страдања, његовог пада, али и Васкрса. Сећајући се са захвалношћу подршке коју су нам пружила наша браћа из заробљеништва као и сви родољубиви Срби у Отаџбини, поздрављам све са: „ХрИСТОС ВОСКРЕСЕ". ТОМА МАКСИМОВИЋ Изванредни Комесар за избеглице и пресел>енике

Нишиа трагедија

Саопштење српске владе поводом бомбардовања Ниша Поводом бомбардовања Ниша од страае англо-америчке авијације, ко.је је извршено на дан 5 о. м., Влада народног спаса објављује следеће оаопштење: Према званично утврђеним чињеницама, бомбардовање града Ниша од стране англо-америчке авшације на дан 5 априла о. г. јесте дело изразитог тероризма противу цивилног становништва. Разорне и ззпаљиве бомбе, бачене на делове града где нема некаквих војних или привредних објеката од било каквог значаја, проузроковале су велики број људских жртава и осетну материјалну штету. Срушено је преко 400 зграда међу којима једна црква и једна болница. Овај терористички нзпад англо-америчке авијације на .један отвореии гр"д, који припада земљи коју су Англо-Американци гурнули у рат и на чије савезништво хоће још увек да полажу право, изазвало је осуду и гнушање у свима слојевима српског народа. СРПСКА ВЛАДА, КАО ВЕРАН ТУМАЧ ОСЕЋАЈА СВОГА НАРОДА, ДИЖЕ ПРЕД ЧИТАВОМ СВЕТСКОМ ЈАВНОШЋУ СВОЈ ГЛАС ПРОТИВ ОВЕ ВАПИЈУЋЕ НЕПРАВДЕ, КОЈУ АНГЛО-АМЕРИКАНЦИ ВРШЕ ПРОТИВУ СРПСКОГ НАРОДА, ЗА ЧИЈУ СЛОБОДУ СЕ ОНИ ТОБОЖЕ БОРЕ. Међутим, они уништавају српски нарст на све могуће начине и из неба и са земље све чешћим терористичким напалима лвијашје на мирно становништво и потст'-иањем зликовачких Гитових банди у намеси да с? V сппским редовима из^зове ГРАЂАНСКИ, РАТ И УЗА т АМКО 1*СТР .ЕБ 'Л>ЕН»Е.

Докле може'да дотера л>удска Кинеза. Немогућа ствар. Србин злоба и пакост, показао нџм је има праве очи, Кинез косе. пример Ниша. Већ у два маха ен. Има једна истина у целој овој глески гаигстери бомбардују аву ствари. мирну варош и ако нема никакав Нишка трагедија је' и сувише војнички значај. па чак није ни болна, јер она у ствари преставважан жељезнички чвор јер се ља енглеску незахвалност према на Балкану не воде никакве рат- српском народу, који је поднед не операције. Шта више, у Ср- толике жртве баш за рачун енбији нема ни комупистичких бан- глеских интереса. Србији није /1И, т е је Србија мала мирна оаза требао ништа рат 1941 Године, у овом ратном окршају. Ратни /ер нити је што Тражила нити вихор прешао је преко ње и о- је што од њега очекивала. Али ставчс згаришта и милион гро- „од притиском Енглеске. улетел^. бова,/И сада је то смирена зе- ј е и Србија у оквиру југословенмљорадннчка земља, која гледа ских земаља и изгубила рат. само своја посла. Све то што је Сада ти исги Енглези који су ^ачно и познатр онима у ЈЈондо- иас тада натеради у рат убину, није блло довољно, да и над ј а ју наше грађане из ваздуха и том раточ унесрећеном земљом уништавају њихове домове. Ту а сада примиреном, не изврше нема логике, ,/ер под садањим свој злочиначки подвиг. околностима, тражити још нешПа заш^о је уопште бомбардо- то од С рпског народа да чини ван Ниш. питаће се сваки паме- за енГ лески рачун. била би лутан човек? дост, било би безумље. Како год посматран овај енгле- Ко у Србији и после овог слу ски напад, нема оправдања са вој ча.ја са Нишом, има још какав ничког гледишта. Са политичког пријатељски осећај за Е.нглеску, још мање. јер ако се мисли на та.ј није нормалан човек. тај није *неки притисак српског народа да Србин, нити ,/е патриота, јер нас приђе комунистичком разбојнику просута крв невиних нишких жрТиту. ту се тек вара Енглеска. тава вечито раздваја од те ЕнНе трис^а бомбардера него бом- глеске. Ко од Срба сме још. да бардери целог света не могу од потпише енглески злочи.н изврСрбина начинити комунисту из шен у Нишу, ко сме да га одопростог разлога што му то не бри или да му нађе оправдања? допушта његово патријархално Ми дубоко верујемо, да и оно васпитање. То би исто тако би- мало симпатије шт.о ,/е било код ло, као кад би се Чангкајшек по- заведених Срба. збрисао /е традухватио да од Србина истеш^ гични случај Ниша. Ниш ће оста-

Ево »војних објекатз« које бомбардују здглоамериканци

ти вечна љага на образу енглеског народа. Човеку заиста стаје памет, јер не зна шта да мисли о овим ганг стерским поступцима Енглеза. Окомили су се на ову јадну срћску земљу, па баш хоће да истребе малени српски нар.од. Као да сем српског народа не постоји ни један други на свету. Својом пропагандом изазивају немире, својим бомбама уништавају добра и животе. Али у нишкој трагедиј.и има једна поука за нас Србе. Енглеска ,/е потпуно открила „ сво./е карте, ми смо за њих девета рупа на с.вирали. Ако има још ког лудог Србина да за њихов рачун гине, стараће се о нама толико колико је потребно ајлук да .нам плати Кад им не требамо више, ^апалиће нам кућу са познатом енглеском хладнокрџношћу. Такав поступак трезни и последњег Србина енглеског пијанства. Енглеска нам није никад била пријатељ нити ће нам то бити. За то ,/е крајње време да се поуздамо у себе и одбацимо веру у туђу помоћ. јер туђин нам неће

помоћи ако се сами не помогнемо. Нипјки божури заливени су по ново невино проливеном крвљу српског народа. И као што су Ко совскм божури опевани у народној поезији пет векова. тако ће и Нишки божури остати у наслеђе покољењима да их опевају, али ће у тим песмама увек бцти помињамо енглеско вероломство, њихова срамота и нишки вандализам. Нишка трагедија потреса сва српска срца, ма где Србш били. У болу повређених и преживеиих саучаствује цео српски народ и у нишкој трагедији црпе нову снагу за даља искушен>а, јер после другог напада на Ниш, не може се добру надати од вероломног савезника и лажног пријатеља. Мученички српски на род заслужио је више призрења од свог бившег савезника, али ће га ора енглеска незахвалност научити да у мржњи за све оно што је енглеско, освету своју нађе. СОЛУНАЦ