Српски народ

Странд Л

СРПС1Ш НАРОД

уск;рс

СТОГОДИШЊИЦА СРПСКОГ ГРАЂАНСШГ ЗАКОНИКА*)

...Неоспооно ,је то једна знаиенита чињениаа. чињеница коју ни много веће и мопни.|е наци.|е не могу да нокажу. Да је наШ Српски I рађглски законик доживео сто година. једам читав век, саога посто|ан\а. У колико |е нама познато. последњих деценија, само су две европске државе про славиле СТогодишњице сво;|их ГраНанских Законика а то су; Франц.уска. год. 19И4. када се навршило било сто година од доно шења Фр нцуског Грађанског За коника, Сос1е СјУЛ-а, од год. 1804, под владом Наполеона 1 (И зато је исти Законих добио' тада назив: „Сос1е МароЦоП"), и Аустрији чији Општи Грађански Законик, с1аз аПкетеЈпе вигкеНЈсће ОебеШисћ к1г сЈаз КаЈзеНЏМ 0«1егге1сћ објављен ,је 1811 (под владавином Цара Франца II). И заслуга Српскога Народа за овај шзгов правно-културни успех у ТјЛнко је знатнија што гу Срби један релативно мали народ који је за ово једно столеће прошао Кроз толике буре и Логаћаје иа је онет сачувао нетакнут сво! Граћански Законик. (Иаравно. са и:ЈВесним доцнијим изМенама и д Јпунама). Треба још- имати у виду овде да Срби Живе на једном поЛуосгрву, Полуострву БалканскоМ, које, везујући два Стара Света и Континента. Европу и Азију, једновремено припада обема Коп нима: оно је делимИчно Европа а у исти мах, делимично и Азија, са по мало двоструким духовним настројењем, и евронским и азИским, чиме се, МИслимо, може, бар донекле об.јаснити и несрећеност балканских иарода, један од узрока њихових честих недаћа. Ма да. да одмах додамо, Ср'пски Народ као најнеиосреднији сусед Средње Европе у том погледу стоји боље него други балкански народи и показује у приличној мери више него они судбииске повезаности са најкултурнијим Континег(том. Европом. Та чињеница да је Српски Гра ћански Законик доживеО своју Стогодишњицу благотворно је утицала на мирну еволуцију Српскога Народа и поред свих политичких промена у њему за једен тако бар за младе народе као што је Српски, д.уг период времена. Јер од свих органских закона једне државе, најотовнији и најглавнији је Законик Граћански, пошто он нормира односе измећу самих појединаца као и односе породичне з то је оно што сачињава темгљ људскога друштва: Граћанс:<и Законик то је, урећење саМе друштве нБ базе. Та основа Српскога Друштва. Граћански Законик његов, остала је кроз сто година непоколебљ.ива и непоколебана и Српска, Држава |е могла без велике штете и опасности издржати све јавно-правне и полЦтич ке промене које су се одигравале озго, изнад тога тебеља. урећења приватно-правних, породич них и имовинских интереса. Рад на кодификацији нашега Граћанског Права био де отпочео дош за прве владе Кнеза Милоша Обреновића (1815—1839) али ,|е. због своје замашности, могао бити завршен тек за време владе Кнеза Александра Караћорћевића (1842—1858). Као и у Другим земљама приликом таквих ћодухвата. тако се и код иас.тада поетавила два питања, у самоме почетку посла. Прво се Тицало тога да ли да се састави Један нарочити Граћански Законик за Српску.Државу или да се. изврши рецепци^а једнога од Гпаћанских Законика кош су већ постојали тада V Европи? Било је. разуме се. разлога и за једно и за друго оешење али се је српски законодавац задржао на ДРУГОЈ С0ЛУЦИ'И. И са пуним правом. Јер. с погледом на матеОИ!У и односе које нормира.ју, Граћански закони-

Извод из предавања Жив. Перића. проф. Универзитета V пен.з... које је прочитано на свечано! академији поводом стогодишњице Законик&

ци свих културнИх Држава су у основи 1еднаки: породични и уопште правни односи мећу по|един.цима су, V данашше доба кулгурне еволуци|е чоВечансТва, изузимајући Совјегску > нију , исти. мање више. а нарочито када 1е реч о имовинском праву. Ово последње стога што је имовинс1<1јм праву преДмет урећење односа материаЛне природе а по требе ове врсге су у начелу једнаке код свих културних људи. ОТУда и постојаност и дуготрајност имовинскога права у исторИ.ш човечанства. Решавајући се измећУ Разних евроиских Граћанских Законика, српски закоНодавац је изабрао Граћански Законик Аусгриски од год. 1811. Избор је био сасвИм уместан. На.шре зато што |е то био, са Наполеоновим Граћанским Закоииком, на.јнови|а кодификација граћанскога права у Е .вроии а. затим. што је Караћорћева и Милошева Србија већ била, услед суседства са Аустри,<ом и уопшт.е са Немачким Савезним Царсгвом. Ирвим Рајхом, под њиховим културиим утииаЈеМ. Неоспорно је да је тај утииај био природна последица благонаклонога држања Аустрије према устаничкој СрбИји: једна хришћаиска и арШевска држава у којо.ј 1е био и знатан бро! Срба ни.је могла бити не само непријатељска него ни равнодушна према СУдбини младога народа који се борио за Своју културну и нацИоналну слободу. Не може се порицати Да је такво држање Аустри.је знатно потпомогло акцију српских устаника. потпомагало је и морално и материално. И сам редактор нашега ГраћЗаконика, др. Јован Хаџић, био је, такоће. Србин из те државе, сенатор из Новога Сада. и тој околнасТи се има приписати да .је Србија примила Аустр. ГраћЗаконик као свбј Кодекс: њега нам је Јован Хаџић као добар познавалац ауСтрискога права са свим природно могао и морао препоручити. Рецепцијом аустри скога законика СрбИ ја је још вишг, правно и ку.ггурно. дошла У опсег и утицај Средње Европе у којој су Немци били главни прет ставници. И у опште. Словенски Југ, било посредно. преко Аустрије, биЛо непосредно из осталих земаља Немачког Рајха. развијао с.е је, у првој половини XIX века, а и пре и после Тога, V правцу германског права и германске дожавне еволуције. На та.ј начин. Јужни Словени. поимение Словенци, Хрвати и Срби, како Срби изван Србије тако и они V Срби.ш. ушли су. у реченоме поглед.у, V комплекс Средње, германске, Европе и чинили сз њом један Солидаран део па чак и на пољу самога социалнога живога. где су оии, ЈужнИ Словени. примили многа Схватања из те средње. гермамске. Европе, Што је ту. средњу. германску. Е вропу нарочито. карактериСало у правној области то је околност да су Немци били. у приватном праву. наследници Римљана тако да и данас. када, као што смо већ казали. римско приватно право сачињава базу европских народа. Немци стоде на прВом месту у науци Приватнога Права. јер. истина. и француски Граћански Законик од год. 1804 претставља и реиепци.ју римскога приватнога Права али то- је у много мањо.ј мери него код Немаца одн. V средњо.ј и југоисточ ној — југословенској — Европи. Наиме. франиуски Граћ, Законик је. може се рећи. Антеза францускога обичајнога права (1ез согиитез) и Римскога Права, Лок су германски законици као. нпр., Ргеи5515сће ГаиЈезгесћ!: и аустр. Граћ. Зак.. у главном рецепни.ја римскога привагног Права. Отуда она традиционглност и сталност, 1едном речи конзерватизам код германСких народа у Средњој Европи. што је могло бити само од културне користи, јер напредак човечанства је безуслов но везан за једну мирну и посте-

ЖИВОЈИН ПЕРИЋ, професор Универзитета

пену еволуцију, еволуци.ју без потреса и матери.јалних скокова. ...Пос-тоји једна веома велика разлика измећу српскога И аустрискОгаТраћ, Законика. разлика ко.|а. према овоме последњем Законику, претсгавља ,|едну знатну оригиналност И интересантност првога од ова два законика. То се тиче организаиије породице и сво.шне. По устр. Граћ. Законику породица |е чисто индивидуалистичка: сваки живи за себе, сам или са својим брачни.м другом односцо са де цом али са овом до њиховога иунолетства после чега сваки иде На СВ0.1У . стшин. за СВ01ИМ животним позивом, с тим да Женска дега ио прави.п ост ...IV и по пу нолетству у кући .родитељској до уда.је. Граћ. Законик аустри.јски. као и Граћански Закониии осталих народа осн >вани су, V овом погледу, на иде.ш индивидуализма. опет једна иде.1а Француске Револуције и Из.јаве њене од год. 1789. Држава има само дедан задатак: да по^единцима обезбеди мир и ред а што се тиче њихових приватних и нарочито привредних (еконоМских) односа, они су ту потпуно слободни. држава се у то не меша и сваком је остављепо да Живбт свој УДеси како му се допада одн. да сваки буде коваЧ сво.је сопствене среће. Али. ово схватање Коде почива на заблуди природнога права човека на слободу, Иако је. призна.јеМо. дблб веома повољних резултата у погледу материалнУтехнИчке Културе, имало де. напротив, ту судбоносну последицу да је довелб до дедне немилоСрдне борбе мећУ поједкнцима и моралбЈе довести, пошто је почивало на идеји личнекоригти -ц егоизма који се је Том \ јр 6 ом само пооштравао а овб опет пбоштравање. пооштравало

је од' своје сТраНе борбу мећу појединцима. Што се, пак, тиче својине, и она је по аустр. Граћ. Законику бИла индивидуалистичка Тд. лична —квиритарна сВодина РимСКога Права — и као V ивом Пра ву апсолутна и неограничена, о че.му иМамо јаснУ одредбу у § 862 истога Законика коју одредбу разУМе се. ваља проширити и на остала имовинска Права. Исти карактер има својина и уФранцуској Из|ави од год. 1789 кб.ју Изшва ставља, такоће. мећУ приррдна права. називајући |е Чак — штб Ие чини ни за једно друго човечије праВо - засгее (за ДеМркраТију је својина. тд. матерално добро, нешто свето: јелно. заџста, антихришћанско, паганско. прецењиваИ>е вреднбсти материалноТа: доказ Иедуховности ДеМократиЈе). И Срп. Граћ. Законик оД 1844 гбд. познаје и индивиДуалисгичку породицу као и личну својину. што се види из многобројних његових норама: и V овом поглеау он је рецепција аустр. ГраћЗакониКа: Специално штб се тиче апСбЛ\-тности и небграничености свошне — и осталих имовинских права —- од чега је власник потпуни госпоДар као у римсКом одн. аустрирком Праву. срп. Граћански Законик са.држи о томе сасвим прецизне одредбе у §§ 22. 211 и 216. (§ 216 пропису.је да је сваки ..Србин савршени гбсподар од свошх добара итд.") али. српски Граћ. Зак. зна за још један тип и пбродице и сво.шне осим типа једне и друге V аустр. Граћ. Зак. (в. ипак, V овом последњем Законику, § 761) а то је породичиа својина где се наш кодификатор из гбд. 1844 одвошо од свога модела. аустр. Граћ. Зак., уносећи V своју кбдификацију вековнб српско Обичајно Право код установе породице и својине: код породице задружноТа облика. деца и уопште потомство не напушта родитељски до.м него у заједници са н>има и мећу Собом живе и раде.

ОРИГИНАЛНОСТ СРПСКОГ ЗАКОНИКА

За разЛику од индИвидуалистИчКе породице, овде ни један ,члан задруге не дела нити тече за себе него за заједницу, задругу. § 508 срп. Граћ. Законика у своме другоме делу вели: „и штогод који у задрузИ прибавИ, ни.је себи но свима је прибавио". Циљ живота једнбт задругара то је заједница, бн жели Љено добрб и напредак: свакако. од тога ,и он. логично. каб члан за једнице и-ма користи али то је само прсредна последица његовога рада, непосредна сврха код њега то .је задрУга. Задруга је једна целина и задругар се осећа саставним деЛом те целине са осталим задругарима. Што се тиче задружне имовине. и она је друкчијега караКтбра: док је у индивидуалистичкој породиИи о«а лична, појединачна. дотле је V породично.ј задрузи она општа, заједничка. § 508 Граћ. Зак. прописује, у првоме делу: „Што ,је тод имања и добара у задрузи није једнога но сви.ју". У обичајеном Српском Праву задружна оДносно породична добра била су ненаследна. неотућива и недељива. зато што она ниСу Ирићадала актуе^лнод, живој, генераиији задру|-е која ,је била само уживал.ац пороДичких до'бара. што значи да ,је она, дотична генераци.ја, имала да сачува неокрњена породична добра и да Их. као код фидеИкомиеа, пРеда даљиМ покољењима. онако исто као што их те претходна тенерапија одржала и пре дала их неокрњена садашњбд генерацидИ. Тако да, V Самбд ствада. власник, породичних добара било де дедно апстрактнб биће. породица ,а ову сачињаваду сва прошла, садашња и будућа покољења. Породииа д"е на тад начин била као дедан мистичан подам. нешто духовно што је било ако

не вечито а оно дуготрадно И као такво дако — Све што траде тб де дако одн. све Штб де дакб оно траде. СрпСка пбрбдИчна задруга де била слична аристократским породицама'старбга режи^ ма коде су, такође, кроз векове, захваљудући установи мадората, оста.јале иМућне, што им је омогу ћавало утицад на друштво и државну политику. Исто тако' и из истога разлога. српске породичне задруге биле су моћне имовне заједнице и то су оне биле које су нбсиЛе. пбд Караћорћем и Ми лошем. терет Устанка. ОнаКб исто као што де, захваљудући оном горе наглашеном осећању галИдаризма и алтруизма. хриш/анСка вера у српским породичним задругаМа Имала своја надјача жаришта. Национализам и хРИшћанство били су и десу бдЛИке српских задружних породица. За Разлику од пОродица у градовима коде су — са малим изузецима — биле индивидуалистичке и код којих нису ни национална ни верска осећања била у онод мери интензивна као у селима. Градско сТановништво а нарочито интелиген шла била де више кбсмополитски настројена, што не мора бити ништа рћаво: напротив, ако би космополитизам значио општи, човечански. тд. хришћанСки алтруизам, онда би то био један СТадиум ЧовеЧалсТва више категори!е. Али, ако ни]е тако т). ако је КосмопоЛитизам само потиснуо наиионално осећање и етику,, дакле осећење и етику алтруистичку, па Иако де овад алтруизам. као што смо Већ при метили, V ужим граиицама нето алтруизам хришћански, онда тад и такав космополитски човек. ли шен и ужета и дпирета алтруизма, претставља човека социално куЛТУрно на.јштетнидега и надопаснидега. Чесго се дешава да градско

сТановништво посебице његова интелигенција образована и васпитана изван националне п.сихе и едике буде , космополитска у овом последњем смислу и онда измећу ње и народне сељачке масе воћане националним алтруиЗМом нема, у Томе поглбду, никакве везе.... Што се тиче породичне задруге. Граћ. Законик ду де. истина, одржао онакву каква де она била у обичадном праву али само односно задеднице »живота и рада. Мећутим. у колико де реч о задружнод имовини, •«аш кодификатор из год. 1844 знатно јв изменио њен карактер: на место породичнога добра. ненасле*дивога. недељивота, и неотуђивЉога каква је била задружна сводјша V обичадном праву. својиаа гА>родичне задруге постала де. V Граћ- Законику од 1844 год, дедно ббично смесништво, (§ 215 Граћ. Зак.): дедна задружна ге■нерацида није више ,као што де то било V обичадном праву, само уживалац задружних добара него и власник тако да их де задруга могла и отућити и шзделити. Место колективне сводане како је било у породичној-задру зи обичаднога права дошЛа је индивидуална сводина у облику смесништва. Ову промену У карактеру задружне сводине дугујемо правним схватањима Јована Хаџ^ћа, коди, као ученик Римске (ЦанцектИе) шкаче. школе индивидуалне сводИне, ниде примио кодек тивни облик задружних добара, и та своја схватања, на* веЛику штету установе породичне задруге, уиео у Грађански Законик. То је повукло за собом и мотућност деобе задруге, дер сваки смесничар — а сада су задругари били само то — џМа право да тражи издвадаче свога смесничкога дела. У осталом, право на деобу, што раније. у ббичадном праву ниде било дозвољеио' — јер, виделИ смо, задружна имаовина није била власништво дотичне геч нерациде да де Грај}. Зак. не-

сумњИво сваком ЗадруГару (§ 527 у вези с §-ом 492 и законодавИим решењем од 29 дуна 1846 год.).„ Породична задруга. осим преИмућстава, до сада овде изнесеч них, преМа демократскод. индиВидуалистичкод Тј. Градскбј породиии (ретки су Случајеви породичних задруга у градовима) као у опште свака породица десте почетак и тем'ељ осећања љубави мећ.У људима: веза крби у породици чини оВу .једном ор-' ганском и духовном целином, чини (едно биће а дедно биће не; може се борити са самим собом и себе не волети. Нацида, састављена иЗ ових крвИих заједница и сама де дедна таква зајсднииа и затб и мећу члановима дедног народа ПОСтоди слично осећање љубави. Полаз^ћи од ова два огњишта људске љубави и алтруизма, постепено ће се почети показивати дедство и те чињенице да су и народи део дедне целине. Човечанства, да су и они у давнини, дошли од истих предака и везани су крвљу. Али, за ту еволуциду у смислу општега братства, нужно је да Човеч.анство. кроз организацију породице и државе, живи и развида се у миру. ЈБубав то де нешто духовно, мир, видели смо, удаљуде борбу мећу људима а Када се људи мећусобно не гоне и не боре, то само може да даде све више маха духовнод страни њиховога бића, па, дакле, и осећању љубави. Љубав води миру а мир води љубави. Живећи V миру и сарађудући мећу собом, подижући се, на тад начин све више духовно код народа све више мора доћи до изражада задедница крви и оно Што она за собом повлачи тд. мећусобио братство. Прошириће се мећу њима „ватра свете љубави" због коде је Бог послао на земљу Свога Сина. Нашега Спаситеља, Исуса Христа, чиде учење о миру међу људима и народима имало је да буде твораи те љубавн.