Српски народ

Странв 4

СРПСКИ НАРОД

ШТА БЕОГРАЂАНИ ТРЕБА ДА РАДЕ У ДАНАШЊИМ ПРИЛИИАМА

Ударац који је Беог'рад пренл °У->| Д.ан Ускр.са бир је н'е&умл5иво страховит. утоликр виЈие- што нико никад није могао претпоставити да ће од својих ..савваника - ,' дочекати тако безобзирно бомбардовање окупира ног и беспомоћног Становништва. Било ј'е сасвим разумљиво уз0'уђефе коде је обузела Београђ?не .анрочито кад се бомбардовање града сутрадан наставило кшј безобзирније и са већом же стином. Захваљујући присебности граћанства и хитним мерам^ коге ј? предузео нарочити Влзди;» комесар Драг. Јовановић избет.нуте су многе тешке последиие 'које су могле наступити у једном граду, за кога ле једно бом бардовак.е изведено ла такав начин претстављало не само превелкки број жртава у људским животиМа, не само Страхбвиту ма'теријалну штету. већ и ударзц у срце привредног живота који Се те-даком- луком опорављар. Власти и грађанство Граћанство се> у првом тренутКУ добро понело. Несавесни случајеви .'злоупотребљавања туће не воље, осим од стране извесног брола кочијаша и носача, били су ретки. Трговине су углавном раДиле са ограниченим радним вре менгом, а случајеви подизања цена били су изузетии. Пи.јаце су махом биле нуне сезрнске робе, з лонуда тако довољна. да* су мнбге цене знатно пале. • Мећутим, једна чињеница мора Да нам буде јасна. На раскрчавању рушевина, на поправци онога што је на.јнужније потребио. на општем нормализбвању живота има да се ради још много. Морамо приступити ралу Да ба се свв то прправило потрцбно' .је да целокупно граћаи стђо најхитније и на.јпредаИи.је прилегно. на рад. Неоспорно је тачно : да је Београд претрнео ледан тежак и потпуно неоправдан ударац. дли мор&мо имати у виду да он није дедини град на који падају апгло-америчке бомбе не штедећи ни непридатеље, ни бивше придатеље, па чак ни неутралце. Кад би гр.ађанство свуаа ббспбшЉнР бстаЛо у очекИвад-Бу будУћих напада. Европа би ее убрзо претворила у жалосну и на пуштену рушевину. Мећутим, у осталим терорисаним градовима само становништво брзо и предапо нриступа спасавању. раскрчавању. оправљању, поновиом џодизању онбг што је порушен Ј и нормализовању жив"рта. Не смемо заборавИти да де Београд после 6 априла успео да се опбрави врлО брзо. Чак надоштећениди крдеви добили су елек тричну енергиду већ после неколико. дана, а убрзо де дошла и вода, рушевигне су раскрчене. Vлине оправљеке и калдрмисане То се. ггостирло радом коди је обављен прд .руководство.м окупаиирних власти. Данас је почребно да покаже1«о како смо и самИ способни да себи'помогнемо. а дасно де да то нећемо постићи чнепрестаним беж-аљем и нерадом, Најхитнији послови На првом_ месту треба одмзх Саскрчити рушевине. Истовреме* но мора се приступити китно.1 епр^вци водоводне и електричне креже. водећи нарочито рач\на 'да се оправке првенствено обаве у крајевима коди су на.јвишч зш (гећени, како би се становииштво моглло вратити V дош употребЉиве. домрве. Тлкр .исто има одмах. ,да с.е приступи оспособља вању за стаНовање оиих станова циЈа јв оправк? могућа. Најхитниде треба приступи т и »•(•(""•мптском и брзом збрињзва|: - ; радалих. који су остзли г , г ,.н ,ова. без храие, без одејр чранитеља. . Г цгтем оттабдевања коди ле у Вг&гсаду-. ДО'' бомбардова«>а до-

бро функционисао треба што пре ,->:<ет нормализоватн. водећи оачура да баш пострадали крајеви добиду што већу могућност брзог и несметаног снабдевања, а не.обрнуто. Ма да смо. нзгласили како н.епосредно по бомбардовању ниде углавноМ било драстичних примера злоупотребљавања туће неволзе, сада већ поједини бездушни шпекуланти и дерикоже дижу главу. Цене извесних намирница коде се продају „испод руке" подигну-Је.су скоро до ШО^/о. Ова подава има утолико мање оправдања што цене на пидацама знатно пададу. Према та^вим људи-

ма треба предузети брзе и драканске м.ере, Св%с'т граНана., квја се до сада испољила и личнод помоћи пострадалим подединцима, мора сада да се и.спољи у колективној систематској помоћи своме пострадалом граду и сводим суграћанима. Да би се то постигло пптребне су с денне стране систематске мере власти, а с друге стране.одзив грађана. Једино тако моћи ћемо да пребродимб без немилих, поселдица тешку несрећу кода де задесила нашу престоницу и да спремни дочекамо нова искушења, кода нисмо заслу жили.

Радна екипа Нар. позоришта на раскрчааању

ПОЉОПРИВРЕДНМ РДДОВИ У МАЈУ

Обезбели падну сногу и припреми материјал за косидбу лцвада, копање. и прскање винограда и друге рздове. Прелистај књиге и прочитад како и кад те радове треба обавити. У кблико не. разумеш или немаш подесне ; књиге питад среског пољопоивредног рефереџти или неког, другог школованог пољоприаредника који ти де надблажи. КОД СТОКЕ И ЖИВИНЕ Стоку коду дош ниси пренео на. зелену храну постепено преведи тако .да тад превод обавиш за'10—15 дана. Ако ее стока тера на иашу онда овад прелаз извршити оцет постепено тако да стока првих дана остане на паши сат два, а с.ледећих дана све дуже, док се потпуно не навикне на пашу.. 'Овце изгоии на пашњак кал снадие роса. Чим стопли време, овце острижи. вуиу добро осуш.и,- а затим . свако ру.но измери, саши за себе и остави до продаде или прераде иа неко суво "меото где има ппомаје. Тежину руна запиши да би знао колико која овпа даје вуне. За приплод остављај она грла која дају више и мекшу ( руду) вуну. Младу живину и гву осталу стоку уредно хпани•и под. НА ЊИВИ И ЛИВАЛИ Прегледај да ли је кукуруз иикао и подсед празна места. Покоси озиму граорицу и на то место посед кукур»з за силвжу. Праши и разрећуд кукуруз, репу, кромп.ир и . др. окопавине\ у колико је време за то. Ливаде покбси чим већи део трава буде у пуном цвету. Пази да покошену тпаву што бпже осушиш и скупиш, дер ћеш тако лобити боље сено. Коси луцепку и детелину, суши и скупљад. Лко услед лошег вре.мена не можеш дз их ооушиш на земљи. суши пх на дрвеним сушиљкама. У ПОВРТЊАКУ Посејано и посаћено повоће праши, плеви и валевад. Раоађуј

на стално место паприку и патлииан (парадајз). Земљу за патлицан добро наћубри згорелим ћубретом или компосуом. а посађене струкове потом залиј. Црвени патлиџа.н, краставце, диње и лубенице шкопи (засецад бочне ластаре) да би што раниде добио плодове. Црни лук, краставце, .бостан и патлиџан ради заштите од пламењаче прска.ј 2% растворрм Бордовске чорбе. Паприку. краставце и бостан ради заштите од лисних вашиду прскад са 3% раствором никотина. Јагоде опраши и под њих стави чисту сламу или плеву да се плод ие укаља. У ВОЋЊАКУ И РАСАДНИКУ Праши воћке V циљу одржава ња земље око њих у растреситом стању. Сасеиај изданке из стабла. На калемов'има врши попуштање рафије а поред јачих ластара побид притке и венси да их ветар не поломи. Воћно оастило редовно праши и почни калемљење очењем. Шљиве ппскад Бордовском чообом ради за штите од пламењаче. По заметању плодова код дабука и крушака са 1% Бордовском чообом са додатком 1 арсеновог поепарата ради сузбијања чапаве красти и црвљивости. У ВИНОГРАДУ И ПОДРУМУ Закидад непотребне ластапе; Пезуј. и редовно прскад прпорке. Почни са зеленим калемљењем. У матичњаку закидад. сувишне младаре и везуд их уз жицу. Врши дезинсћекциду подрума. Доврши прстакање вина и доливање буради. Вина прегледад и подрум проветравад. У ПЧЕЛАРНИКУ Врши редован и што чешћи преглед кошница. Додаш вештачке саће. Старе. кошнице замени новим. Врши вештачко родење. Пази да пчеле не грабе иед једне од других, Взди мељ

КАКО ЗЕ СЕЛО ДОЧЕКАЛО ИЗБЕГЛИЦЕ ИЗ БЕОГРАДА

Ужасно, Терористичко бомбардовање на.јвећег сопског града и српске престонице у два свечана ускршња дана. ниде постигло она.ј циљ коди, де желео непридатељ српског народа. Најпре запањен бездушношћу оних коди су дуго. дуго трубили на сав глае .о свом ..савезииштву'!, -затим 0 'јаћен и огорчен до дна сво де мученичке душе, Бео.град. је потражио склоништа. као и толики други цезаштићеии европски градови. у надближод околини сводих села. А српска села на домаку српског престбног града прихватила су избегле београђане као што то и доликуде српском сељаку. У три последње године делећи с варошанином све добро и зло садашњег живота. српски сељак де овом приЛиком више него раниде дао дасан доКаз своде високе националне и соци!алне свести. У своде, сеоске до.мове примила су српска Села београђане са много присности и саосећадности. Општа. заједничка' несрећа приближила де српеко.село и српски град. а то.де исто.времено најбољи демац наше, српске б.удућности. 'ИЗБЕГЛИЦЕ ИА УСКРС Баш на први дан Ускрса године 1944 Београд де кренуо у избеглиштво. И то због сводих „савезника". Ниде то ни у ком случаду била паника. Свет се склањао да спасе голе животе своде и сводих надмилидих. Мадке су на лећима носиле малу. уплакану децу; у колицима унуци ?у гурали полако и опрезно своде немоћне старамајке које су на измаку свог живота доживеле и ову страхоту,; оелањудући се на рамена здравих и даких, болесни и слаби нзпуштали су сво'је постеље и бежали идппед „савезничких" брмби. Поеле бомбардовања на други дан Ускрса. у први сумрак сва села око Београда била су пуна избеглица. Свакз. сеоска кућа примила де најмање двадесет избеглица, сваки сеоски дом био де потпуно закрчен. И увече, када су се мало одморили . прибрали и смирили отпочели с.у београђани ла препричавзду своде утиске. Сгљапи су их пажљиво слушали: резултанта свих утисака, мишљења и пре причавања било де огорчење. веће огорчење. но и дедног тренутка у српско-д историди. Оно де било утолико веће. «'еже и поразниде што де бомбардовање дошло баш од вздних савезника... Сељапи су првн пРчели да теше. У непосредном. вечном додиру с природом, кода је баш на та два ускршња дзна била сва у будању, онтимисти. мЛого отпорниди од граћана, они су им говорили да Бог ипак ниде заборавио Србе и ла ће се и ове ране ппеболети. Према онима коди су нас тако немилосрдно бомбарло вали били су пуни презира. По вечном инстинкту човека коди се купа у зноду лица свог. радећи

на земљи. они су уверени да ће подмукле терористе стићи праведна казна. Према малод деци сељаци су се .показали ндро.чито цуедусретљиво. Све што се мбглр купити. сељаци су продавали п'о приступачним ценама. У неколико случадева коди иикако не претставља.ју обичиу прдаву, цесавесни сељаци су били кажњени од сво.1их и од органа безбедности. Ни дедног тоенутка нису сеља-. ци негодовали што им је.кућа презакрчена. Напрртив, они.сами говоре београћзнима да остану у н.иховим кућама докле год >келе. и доКле год то мора да буде; И тзко ова посдедња, несрећз уро 'Дила де ипак двдниад драгоценим плодом. Село и град су се приближили и омели су пропаганду оних, коди у граду причају да сељаии мрзе варошане, а у селу да град експлоатише сељаке... КАКО СУ ПРОШЛИ ПАНИКЕРИ На жалост, ти несавеени: људи нису- ни овом . приликом изостали. Само су се горе провели него икада вршећи свод антинационални посао. (Згорчење београћана нидата ниде м.огло да ублажи, па нк 'Заносна непридат.ељска пропаганда. А сељаци, су често реагирали — батинама. Примера ради треба да'се спомене један случад ко-ји се крзјем црошле недеље одиграо на деднод њиви у ат.ару најблинсег београдско-г среза- Као обично сељаци су радили свод свакодневни посао око про'лећне сетве. Око под-не присели су да-ручаду. Тада им де пришао дедан човек обучен у варошко рдело. И њега су понудили. ГГосле ручка мало су се одмарали. ЧовеК у в^рошком оделу почоо де п.олаг-ано и вешто да гшича, оно. зашт.р. је. плзћен- Причар (е о Титу. 0 то!де како де'он Србин. како бн жели-Србима сва ко добро. а све што су чули о њему- да де најобичнида 'непридатељска лаж, Сељак — домзћии де стрпл^иво слушао. Када де дара превршила меру, бп де сковдо и на човека у варошком оделу н почео да га биде, Рекао му де уз то дз он врло добро зна .ко де Тито. Чсвек у варошком оделу почео је да кука и да запомаже, да моли: да гз остави ; животу. дер. има троје- деце. А када га де сељак пустио. заждио је преко пол?зне и сигурно де да више' никада неће покушати да. мрича о Титу — Србину..: Београд се лагано враћа у.СВ.ОЈ н,ормалан, свакодневни живот. Живи су оплакали мртве и сахранили нх, обећавздући им да их никада неће заборавити. , А хроничари само. .с.ухо могу да забележе: на први и други дан сриско православног Ускрса јата англоамеричких авиона извршили су теро 'РИстички напад на српску, престоницу Београд. И ма шта било. то ће з.аувек. остати забелелсено у српској историди— Рад на раскрчавању Ееоград?