Српски народ

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

НАШЕ ЖРТВЕ

Ми дајемо жртве и то је .по• сгало нешто свакидашње и недељиво од нас. Наше жртве — то су откупи за грехе многих, али и сигурни, једино сигурчи, темељи наше будућности. Жртве које добровољци дају еванђелско су семење из кога ничу стоструки пжодови: на чудан, материјалистички оријентисаним људима непојмљив, начин наше су жртве биле извори наших победа. Својом лепотом, снагом, изванредним жаром родољубља, оном дивном мор&лном чистотом наше жртве су надахњивале и оплођавале. У непосредном суочењу са животним оп&сностима, у хладном и витешком гледању смрти у очи, у свакотренутној готовости, да се умре за идеале добровољаштва, најбољи од нас остали су неизрециво велики и неодољиво привлачни. Гинули су на начин на који гину само хероји. И баш то је надахњивало за борбу и осигуравало победу. Већ месеиима води се судбински важна борба не само за Србију, него и за цело српство. Она нам је наметнута и ми врло добро знамо ко све стоји иза ње. У тој борби срп^ски добровољци одужују свој дуТ нацији, бране је од физичког истребљења, али и лече од унутарњих, недуга, од заблуда, обмана и разних странпутица, које су смртоиосно опасне. Кроз жртве, које се дају у овој борби отварају се очи српскога народа, видици му се шире, продубљује смисао за стварност и, штп је нарочито важно, све се више разраста стихиска жеља српскога народа за унутарњим измирењем и сједињењем свих националних снага. Све више увиђа српски народ, да су добровољци од почетка били на исправном путу. Догађаји су показали, да су кроз своју тешку и мучну борбу добровољци остали несебичне и пожртвоване слуге народа Све се више посведочава, да је добровољаштво пут миротворствз и исцелитељства. Тешко су се грешили и свесну неистину говорили су они; који су тврдили да добровољии распирују грађански рат, да изазивају братоубилачке борбе и да се боре за неке личне или групне интересе Стварност је показала. и то у најсудбоносннјим часовима, да ја потпуно спасење народа и његово духовно оздрављење и сНажење главни смисао добророљачког подвига и жртава, којг се дају. Благословене и свете су жртве наших најбољих другова. Оне отварају народу очи и пптстичу на потпуно национално просветлење и измирење Пале у борби против бесомучних Србоистреби теља ове жртве су пос^але стално указивање на смртне опасности; које носе Титове ба.нде Када су настали часови одлучне борбе видело се. ла ОНО ГЛАВНО није у УЗАЛУДНОМ дочаравању онога што недолази. него у братској повезаности и за'једничкој борби против истребиГеља. У тој борби дпбровољци 1су поново показали изванредне Иримере јунаштва и посведочиџи, да су снага која штити и

СПАЈА. У неПосредном додиру са њима народ је осетио величину и лепоту онога што добровољци у себи носе и чиме живе. Поклонио се њиховој жртви, која исцељује и спасава и разумео је њен смисао и оправдање. И веђ има много знакова, који наговештавају много корисног и великог захваљујуђи баш најновијим жртвама палих другова. Нас, сасвим разумљиво, боле те жртве. Оне су незаменљиве, болне, тешке и за иашу добровољачку заједницу и за њихове миле и драге. Али оне су постале жртве нашег спасења, залога наше поб&де над непријатељем, који је грознији од свих које смо досада имали. И више од тога: оне су постале путоказ целоме народу и опомена на збиљу времена у коме живимо и на мноштво опасности, које, још увек стоје пред нама. У овим часовима борбе не ■ можемо их оплакивати, нити пустити маха изливима туге и бола. Сада је време одлучне, некомпромисне и беспоштедне борбе. Пали друго-

ви оставили су нам завет, да про дужимо где су они стали и да се покажемо достојни мисли за коју су пали. На молитву за њихов мир и покој треба надовезати и ову: — Господе, добри и благи, отвори очи разума народу своме. Усели у његово срце лепоту и радост љубави. Обдари га ревношђу измирења и силном чежњом за пуним братимљењем и праштањем. Учини да дело измирења народа узраста све више, да би се пред нашом слогом разбегли безбожни истребитељи наши. Оплоди још више жртве, које падају за одбрану твоје истине и одбрану опстанка овога народа, кој.и ти служи кроз тешка страдања своја. Жртве наше — то су жртве откупне за грехе многих, али и жртве, које се дају за више циљеве и свестрано просветлење народа. Да посТану симбол отрежњења у томе је њихов највиши смисао и оправдање. Д-р Ђ. СЛИЈЕПЧЕВИЂ

У СПОМЕН ПАЛИМ (Часним пиширима — д&брЖомуима) Ви нисте били богати ни мо^ни, Ваш претешки живот праву беду значи; Патили сте много по дану и ноћи, Ал' бејасте вазда од све силе јачи.

Напори су ваше кратили животе, Ма да вам је плата за то била мала; Плод вашег страдања други јо убмро, А није ва.м реко ни усрдно: хвсла. Породице ваше честите и радне, Заједно са вама подне -оша беду; Иако је вама зној са лида теко, Немадоше, често, ни леЗац да једу. Невоља је тешка вас пратила свуда, . Али ви сте увек частан живот хтели И прегосте н»пред јер вас зове груда, Ви честити људи, пиолири смели. И примисте борбу сата<е и врага, Која се претвори у стра ~?.ит рат, Али јоште ваша не пок зцну снага, Јер јуначки дух је од Свевишњег дат. Са љубављу својом заз -ачисте први И пример дадосте човв знству целом, Којим путем ваља кроз векове ићи, Са часном иде;о,м, за в::соким делом. Витешки сте борци нашсга спасења, Без потребних ствари, ви сироти ткачи, Ал' богати духом, који се свуд шири, Ви сре^нијих дана постасте орачи. Длнас све искрене и че-тите душе Стопама се вашим у свом раду крећу; , Удружена бра^а, с договором граде Себи за векове предвиђену срећу. И док буде правде, људи и д,руг§рства, Победа ће ваша свуда да се шири, Зато вама кличе све искрено српство: »Хвала вам и слава, часни пионири!« М. Кнежевић

ДВА ФРОНТА

Један је фронт партизански, комунистички. Други је фронт национални. Први фронт, фронт партизанско-комунистички, војује: против Бога, нарочито хришђанства и хришђанске црквс, против нације, против Краља и монархије, против породице, против принципа домађинства, против личности. Око неких стопедесет година партизанско-комунистичка доктрина претаче се у Стотину судова. Она се труди да буде једина философија, једина наука, једина животна мудрост, једина практика, једина политика. У прво време она се јавила као учење, онда као политика, најзад као војска. рат. Пдртизанство је војинствујушчи, милитарни облик марксокомунизма. Ма у ком се облику марксистички комунизам јавио запажено је да га светско јеврејство увек носи. Тако су нашу комунистичку теорију измислили и током деценија продувили, за њу се активно залагали јевреји. Било је јевреја који су, у области науке, философије и умет.ности, исповедали антиматеријалистичку, самим тим антимарксистичку мисао, док су готово сви били одлучно за марк систичко решење сопијалних про блема, — за комунизам. ЈеврејсКа диастра, јеврејство широм целога света расејано учинило је да се марксокомунизам јави и као светски покрет. За свој универзализам, и то размера каквих немају велике светске религије (хришђанство, будизам, ислам), марксизрм има да захвали јеврејству. Сва јеврејска гњезда широм целога света била су и остала главна активна жарншта марксистичког комунизма Носиоци такозваног културног бољшевизма, тј. марксизма са по литичко-пропагандном нотом, кад отворенијом кад прикривенијом, у свим областима културног ,ивста (уурналистици, филму, позоришту, књпжевности, музици, е т ици, науии итд.) јесу јевреји. Грегод је, даље марксистички комунизам успео да проломи заштитни систем нација и да се развије у отворену револуционарчу активност (Русија, Мацарска. Шпанија итд.) вођи комунистичке револуције и главнп њени инспиратори били су и остали јевреји. У Русији, где је је.врејство успело да инсталира политичко војничку ђелију све т ског комунизма, власт целокупну имали су и имају јевре.ји. Марксокомунизам, који се при казује лаковерном свету као бор ба за права угњетених и као заступник и заштитник сиротињске „радничке класе", имао је и има као ни један покрет у свету најдубље материјалне фондове за своје пропагандне сврхе, јер му ,је џиновски јеврејски капитал стављен на расположење. Овај рат, најзад, јесте у најдубљем и најскривенијем свом значењу борба јеврејства против „антисемитизма", — рат јеврејства и свих његових политичких организаиија, у првом реду марк сизма, против пробуђене свести

о паразитарном и експлоататорском карактеру „изабраног наро да", јеврејства. У случају победе јеврејства у овоме рату ништа више не стојш на путу апсолутне владавине јеврејства: јевреји ђе бити сувремени господари свих „такозваних совјетских република у свету. Сан о совјетској јеврејскоЈ држави оствариђе се. Месијанска чежња негована током више хиљада година, постаје стварност. Такозвана победа прол&гаријата јест испуњење древног јеврејског месијанског хисијазма, коме је један рабин пре десетак година дао класичну формулацију: „НароДи ђе пођи за твојом (Израиљском) светлошђу", а други (Кауфман Колер) видео у њему. „крајњи смисао светске историје". После економске и културне превласти јеврејство очда узима у своје руке и политичку пре власт. Свевласт јеврејства је онда несумњива: благо, душа н живот свих народа иалази се у јеврејским рукама. То је један фронт, у коме вепоколебљиво стоји комуиизаи као ударна војска јевре.јства, а не тако поуздана и либерална демократија, која још није свесна своје стварне историје и улоге у свету. Други фронт је национални фронт. Он се данас налази у активној одбрани свих принциПа и вредности на којима нације могу једино постојати и опстати. То су: идеје и убеђење да грандиозним свемиром не влада случа.ј ' и слепа мора слепих сила, веђ свемођна, персонална сила која ,/е све шо постоји дала и у складу то одржала; да свака нација може опстати и напредовати ако се хијерархиски^среди и прожме „једино начело" то и значи „моне архе", монархија, да је основна претпоставка за живот свакога народа здрава и свежа породица као колевка, из које се нација рађа и развија, да човеку као живој, свесној и слободној личности одговара одређени егзистенцијални простор, у коме он суверено, као мали цар и господар" као домађин управља, — простор уосталом који има свако живо биђе, и да човек као личност у својој богоданој оригиналности и један путности мора остати нетакнут, непотишен и непоништен као ду ховна ,социјална ,економска и национална јединка. И то најпре због саме нације. Овај фронт, национални фронт, бране одлучно, на живот и смрт: Бога, нацију, монархију, породицу, домађинство и личност. Он ове вековне принципе не брани из обести или из задовољства, веђ по егзистенцијалној нужди, по диктату самоопстанка. Пошто су они на свим фронтовима нападнути, на културном, моралном, религиозном, соиијалном и полиТичком, то их он, овај лруги фронт, свес г рано бра (Наставак на 6 -о.ј страни)