Српски народ

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

6 мај 1944

О КОМЕНТАРУ „ГОРСКОГА ВИЗЕНЦА" ОД Г. Т. ЂУКИЋА

1941 године Издавачко и прометно А. Д. „Југоисток" издало е Горски вијенац од П.П. Њ. гоша са предговором и комбитаром г. Т. Ђукића. Како .је ово' првл коментар Горскога ви.јенца којега је ддо један Црногорац, то му је читалачка публика с правом поклонила пуно пажње. Предговор овом издању. као што напред рекосмо, написао је г. Ђукић, по днасловом: ,,Његош Песник". Овом предговору нема се- шта замерити. Ои нам управо песнички приказује и оцртара светлу фигуру бесмртног српског гени.ја — Његоша, као што се то од једног књижевника, као што је г. Т. Ђукић, могло и очекивати. Али да^ се мало позабавимо његовим коментаром Гор сног вијенца. У уводу у коментар г. Ђукић је правдао потребу дедног ширег коментара Горског вијенца. наводећи: „да ле, још поводом пре носа Његошевих костију на Лов ћен — 1925 — постајала у Црној гори намера да се приреди једно издање Г. В. са коментаром неког Црногорца. намеће се мисао о фактично.ј потреби једног нгвог коментар.а" итд. По овим речима г. Ђукића, и то' што је он и ггриредио издање Г. В. и за исти написао комеитар, као Црногорац, изгледа да је о« желео да оствари ту постојећу намеру. и да је њему пало у део да мисао о фактичној потреби једног новог крментара приведе у дело. Ово нам увелико повећава пажњу поменутом коментару. Ади има места и у овом коментару којима се може приговорити. као: Иако Горски вијенац има 2820 стихова, од кодих надмање .једна трећина потребуде коментар, г. Ђукић де коментар дао једва за око триста педесет стнхова израза, на једва 40 страница обичне штампанв шеснајестине. Коментар је, дакле, кратак — непотпун. Мислимо, да би један коментар Г. В„ о коме се наметала мисао и фактична потреба, требало да обухвати миого више стихова и израза, у ком случаду би то била књига од више стотина страница. Што се тиче израде коментара, г. Ђукић де на стр, 14 књиге под „Напомена" као и у три последња става увода у коментару (стр. 135—136) изнео разлог зашто је коментар штампан на краду књиге — одводено од тексат. Заиста. дедан потпун коментар Г. В. не би се могао ни замислити непо-средно испод текста, ако хоћемо да задовољимо и естетику књиге, али дедан овако мали коментар као што де г. Ђукићев,"~боље би пристадао уз текст. Горски вијенац има доста изЗгања без коментара, па они коди га читаду само ради текста као песму узеће књигу без коментара. Читање, пак. Г. В. са употребом г. Ђукићевог коментара заморно де и отежано. Поред стихова, израза, нигде ничим нше означено да де дотични стих коментарисан, а као што смо напред рекли коментар нам де потребан за велики број стихова. Остаде нам, дакле, да често прекидамо читање и да на крају књиге тражимо: де ли дотични стих коментарисан. па — или наћи или не наћи. По нашем мишљењу ово де ипак дедан недостатак коментара. Како се коментар пише за об г 'јашњење речи и израза. то за један коментар ко.ји се пише одводено од текста потребно де ла се нареде дословно израз. те да се види шта се коментарише. односно коде стихове — речи коментар обухвата. Г. Ђукић V 'свом коментару ово ниде чинио ђећ де често започео неки стих и додао: „и. т. д." или пак навсо јпдан стих и додао „и т .д." остав 'л,л1ући читаоцу да сам одмеои ч-,(;ин7 оног „и т.д.". одттосно V, ког ттих "птично место 1л1 «г«>втаеисаио. Иапр.:

Стих 1501: Буди ли се ти тако проричеш... и т.д." „— стих 1547: Док их стаЛе по .кући дерњава... и т.д." „— стих 2539: Не мисли с.е о томе Турцима... и т.д." — и т.сл. Како де овде и боојем и текс-том назначе« само по деда« стих, а у тексту за дотично место постоди више. стихова за коде нам де поребан коментар, то речи: „и т.д." коч овог коментара збуњуду читаоца, што коментару да.је слабу страну. Има и подединих речи кдде. се. као и стихови могу тумачити на више начина. или су пак стране. За њих је на краду књиге израћен речник, али'кад читамо текст и наићемо на неку реч крда нам де недасна, поред ње нећемо наћи никаквог знака коди ће нам показати да је дотична _реч V речнику обдашњена. Остаде нам, дакле. да преврћемо и тражимо. као што смо рекли и за стихове. Поред напреД изнетог. коментар има доста погрешних тумачења кода ће уочити многи читаоци, а нарочито Црногорци. А1ноге од ових грешака г. Ђукић де могао исправити пре џдтамцања. да де за то упитао неког стари.'ег Црногорца. макар и неписменог, но то му де, можда, било из понижења. Покушаћемо да неке од погрешних тумачења наведемос — У стиху 109 реч „плаха" (не ма посла у плаха главара) г. Ђукић де протумачио у речнику на краду књиге: „плах". нагао, неразмишљен, малОдушан". Коментатор де у уводу у коментар (стр. 135) лепо рекао: „Истина, у Горском виденцу има места кода се могу протумачити

ЊЕГОШ МОЛИТВА БОГУ Чим де 1853 године Његош умро на Цетињу, одмах су посла ти курири у Дубровник по дедну од три постодеће копиде његовог тестамента. Секретар Владичин Милаковић прочитао је те стамент пред народом. Увод. коди де уствари дедна религиозна песма, гласио де: „Хвала ти. Господи, јер си ме на бри.јегу једнога твога свијета удостојио извести. и зраком једнога твог дивнога сувца напија• ти. Хвала ти. Господи! јер си ме на земљи на милионима и душом украсио. Колико ме од мога ђетинства твоје непостижимо величество топило у гимне — V гим.не божествене радости. удив лепије и величество тво./е; толико сам сујетну судбипу људску са ужасом разматрао и оплакивао. Твоје је слово из ИИШТА сатворпло. твоме је закону све покорно. Човек је смртан и мора умријети. Ја са надеждом с&упам твоме Светилишту божественом, којега сам свијетлу сијенку назрео јоште с бријега, који су моји смрт ни кораци м.јерили. Ја на твој позив смирено и дем. или под твојим лоном да вјечни сан боравим. или V хпрове бесмртне, да те вјечно славим..." на два и три начина. Али де истина и то: да мећ .у тим тума.чењима дедно мора бити ппаво". По нашем мишљењу то и јест прави задатак коментара, да нам даде оно право тумачење. а не да нам наведе сва могућ значења и да остави читаоцу да он узме ко)е хоће. Овакав 1е случад и са речи ..плах", кода V дотичном стиху значи: плашљив страшљив. Владика се плати да *е . крвници даки и опаки затридети сдеме у одиви" и т.д. Ова реч и V стиху 260 значи страшЉив, „Истурчи се плахи и лако-

ми". Оваквих места у г. Ђукићевом коментару, а нарочнто у речнику на краду коментара има доста. — Стих 5^10: ,,над главом се падодају руке". Овад стих г. Ђ\ 1ић доводи у везу са претхрдним, па га тумачи погрешно. После претходног стиха сто:и тачкз и овз! стих почиње великим словом. Дакле, ово |е засебиз мисао. У нашем народу постоје сличне изреке: „крдТи скуте а крпи рукавеЗначи: ЖрЈвуд оно што мање вреди, да сачуваш око што више вреди, или: „боље и руке него глава". дгдто знђчи да је бсље да ти отсеку руке него главу. Од ове је изоеке Његош и паправио стих: „над главом се надгдаду руке". — Стих 605: „јунаштво је цар зла свако.јега". Обдашњење: јунадитвом се цобећуде свако зло. Овде ниде погоћена права смисао. Његодн , је помислио на страшну историду човечанства: безбродне ратове, пустошења. Vбид^ња и рушења. Рат де у ствари дунаштво, али дунадптво ко!е чини зла над свим злима: го је цар зала али и „пиће надслаће душевно\ кодием се пјане покољењз'. — Стих 636—638: „Али хула на свештени ћивот". Овде г. Ђукић каже: Припадност једној или другод вери владика разуме и подноси, али пљување на народност, то не може да трпи. Мислимо да ово обдашњење није правилно. Владика разуме борбу народа разних вера, али да дедан народ коди има своду веру прелази у другу веру и прима другу народност. то не трпи. Хулити на своду веру у' кодод се човек роди и млеком отхрани, то владици „прса у тартар претвара". ■ Дакле, погрешно де кад се каже да владика разуме и подноси припадност и једнод и другод вери. Он сматра да човек треба да остане V онод вери у кодод се родио и млеком отхранио. Стога он и мрзи потурице. — Стих 685—686: „Ко се црним задоји ћаволом, обешта се њему довијека!" Обдашњење коментара: „Ко огрезне у грешне ствари. ко се преда ћаволу. тад и остаде увек." Тачнидб: Ко деднОм прими мухамеданство остаде такав довека. Ово де одговор на владичин предлог: „еја би се како обратили и крвави пламен угасили." (мисли на потурице). — Стих 812: „казаћу јој да са:л со сијао!" — По коментару: „Да сам беспосличио, радио безкорисне и бесмислене ствари." Тачниде: Казаћу дод очигледну немогућност, па- и то^треба да веРУде. — Стих 1177—1178: да .ге то цијена... и.т.д.". Тумачење г. Ђукића: фишек, коди Мићуновић шаље везиру. то је порука: да за сваку главу црногорску, коју би Турии узели, имају као одговор — рат. то дест освету оруждем. Ово тумачеше је скроз погрешно. Треба имати V виду шта де претходило стиховима 1178—1178. Код владике је дошло десет каваза коди су му донели писмо од везира. у коме везип велича су-птана и отоманско царство. и чуди се црногорцима и њиховод дрскости што се не покоре. па на краду писма просто прети: „Теднко земљи. кула проће ' војска". Вук Мићуновић каже владиИи: „Отпиши му како знаш. владико. и чувад м'» образ ка он теби"! Владика отпи сује и чита дгасмо на глас поед присутним црногорцима и Туоцима. н даје га кавазима. кога одлазе невесели. Као допуну вла дичиног писма. а као одговор-на везирову претњу, Вук Мићунокић шаље везиру Фишек, па каже Рицалу: „и кажи му да је то цијена коде драго главе црногор» ске". Овде реч цшена значи вредност — коштање, и Мић^новић са тим даје везиру ло знања, да се црногорци не плаше његове претње, јер они свој

| ■ , _ д

ЉУБА ИВАНОВИЋ: ЦРТЕЖ

живот не цене много. И надбоља црногорска глава вреди колико тад фишек, толико је црногорци цене кад ,је у питању часТ и слобода. — Стих 1400: „Ирича.ј штогод, Драшко, од Млетаках". По г. Ђу кићевом коментару: „од Млетаках, место о Млецима". Мислимо да де тачниде: из- Млетаках. И да нас се V Црнод гори употребљаваду обе речи у сличном случаду: из и од. Пр.: „шта има ново из Србиде, или од Србије"? — Стих 2336—40. Оги стихови ушли су у коментар, иако о њима ниде ништа обдашњавано. већ су прсто препричани. Уосталом ту коментар ниде нужа«. сем ако не за реч поколење, што значи нараштад. — Стих 2382: „Мило ми је за моје оружје". Тумачење овог стиха од стране г. Ђукића просто Изненаћуде, Познато де да наш народ тумачи снове. а дО сада нам ниде било познато да се снови и процењуду вредношћу. У обдашњењу коментара г. Ђукићевог за овад стих стоји: „толико ми је драг сан који сам нрћас уснио, колико ми де драго моде оружде". Мислимо да ниде тбко. Ево тачнидег тумачења: водвода Батрић прича да је V сну видео Обнлића. па у исто време тумачи присугнима да му тад сан нешто добро слуги његовом оружду, стога му де мио. И песник је овад стих ставио V заграду, што јасно казује да стих слу жи као тумачење сна. Дакле. снови се не мере и не процењуду вредношћу него се тумаче, па де и овде тад случад. Напред нешто рекосмо и за речник на краду коментара. који служи као донуна коментару. Ми слимо да и речи, као и изразе и стихове. треба обдаснити v оном смислу коде значење имаду у дотичном стиху, а не да се набра^а каква све значења дотична реч може дз има. па да читалац одрећује које значење хоће. Напр.: — „Запушитп, зачепити. задимити, запрашити". Мислимо дз овде ниде наведено баш оно . знј чење коде реч има у дотичном стиху, „укрешЈтте коди да пушимо" — стих 954. што овде реч „пушима" значи запалимо цига-

рету. чиб.ук; јер у Црнод гори се и данас каже: да запалимо, а не да запушимо. — „Кључ". Ову реч је г. Ђуљић објаснио у коментару уз стих 1558; иако де у Г. В. налазимо много пре овог стиха. Стих 240 „клучевма". Зато де ову реч г. Ђукић објаснио у речнику на краду коментара под 1) и под 2). Обдашњење под 1) изгледа да се односи и на стих 1558, иако де тај стих обдаснио и у коментару. Истина. пада у очи да ова два 061'ашњења нису потнуно деднака. Тако, у речнику стоди: „1) у Ц. Г. подебља ракљасто дрво... и т.д.". а у ко. ментару уз стих 1558: „дуге сохе..." и т.д. Уствари,. то су укрштени дрвени притискачи до метар дужине — крдима се притиск.ују сламни кровови сеоских кућа и стада за стоку. Пошто се дрва при врху укрсте стављаду се одозго обдахујући слеме крова. тнто чува да ветар не развали кров. Обдашњење под 2) односило би се на стих 240. Али. мислимо. да би обдашк>ење овог стиха било тачниде овако: кад во да или кода друга течно-ст на ватри кува — ври. у народу се каже да кључа. Оне клобукове код'.е вода кад врв избацуде изнад површине коду мирно заузима у суду назива кључеви. Песник де замислио „великог војводу" како лежи, а из н^егових рана кљу ча „благоррдна крв". — „Причина. узрок; привидан". Тачниде: привићење (причинило ми се. привићело ми се). — „Утркмити. помирити". Тач ниде: \'мирити или прекинути разговор. „Утркмисмо Вука с капетано-м" значи: умирисмо их да прекину сваћу, а не и да су их помирили. И данас ће те чути у Црнод гори да се каже. некома ко се сваћа и много прича: утркми! што значи: престати! И поред тога што смо напрад изнели нска своја занажатћа која. рекло би се, не иду у. прилог г. Ђукићевом коментару. а можда сличних запажзња и примедба има дош, инак г. Ђукић је неколико подмова и израза у сти ховима Горског виденца добро обдаснио, што до сада други нису успели, те ове примедбе нису зато да умање његову вредност; него наша надискренида жеља да их г. Ђукић кма у виду приликом израде 1едног потпуног коментара Г. В. коди ми од њега очеку< демо. Биажо РаосављевиИ