Српски народ

I МаЈ 19«

СРПСКИ НАРОД

Страна 9

Неколико речи о песмама Алексија Везилића

БРАК НА ФИЛМУ

Пред несрећна и тешка воемена соци.јалних померања из 1789 а 1790 године, када се постављаао питање солидног и тоезвеног живота интеазивније него игда, јзвио се у сопском наооду .гедНом књижицом, песник Алексије Везилић, у намеои да укаже нашем народу пут према оваквом животу. С тога није на одмет у нашем данима, бацити макар и летимичан поглед на овај рад и приказати га у најкраћим потезима. ■ Везилић је у време објављивања својих поетичних састава, јер ле књига састављена из двадесет дидактично-етичких стихо ваних чланака, већ уншвао леп

вати се добрии, А у срцу посити лукаву намеог. Пријатељство лицешсрнима налаже Претворпои усрдпошћу к ближњем се показати Дело своје ои речи држати предалеко. Што се језикои говори то се не мисли радити.

Ромаиса у молу. У гл. уло - јима често одлази да се карта. гама Мариана Хопе, Фер- Ту он налази свој свет. Тиме је динанд Мариан. Сигфрид он задовољан. То је у етвари Бројер и Паул Далке. Ре- добар муж. Мадлена је исто тако добра жена. Она има свој свет. Тај свет живи у њеној машти, романтичној и сензибилној. При су

Лицемеран ближње љуби, али не род. ови гласови прошлости ни чиста срца.'

'Да за грехе иадо трпиш послао је иапасг, Јер иначе иећеш доћи до р аја. Једини пут до вечног покоја је жисер Хелмут Којтнер. истина. Биоскоп „Јадран". Зато ме тужи, ]ео су многи . Проблем брака решавали су грешницп већ безброј пута разни аутори, Ипак постали Божји угодници, па ипак се не може рећи да се ср^ту са првим мушкарцем који Јер су се по-кајали за учињене ушло у суштину ове природом јој се страсно удваоа. који је грехе, одређене људске заједнице.. прогони, поклонима и изјавама Брак су разни књижевни, позо- љубави, она клоне, заљубљује ришни и филмски стручњаци С е и са браком је свршено. Нема третирали као поље научних и- Т у више помоћи. спитивања. Јер на браку почива Избачена из колосека мирног друштво, -• —

Обратилн се ж Богу од стазе иеправде. У данашњим тешким данима које преживљава цео српски на-

тд. држава. Зато савре

Док год се човечанство не о-

Друштвени реноме. Сматран је слободи ових сво.јстава, трпиће за надкултурни.јег човека свога и долазиће до узајамног униште времена нашег народа, па је ра- ња, дер се неће поштовати доуга До гледан и на дому као и на личност изван самог себе. Песстрани. ник поставља питзње: шта де то Књига де имала велику проћу, што нам ремети мир у животу, одличан успех. па се може учи- што доноси зло и ствара пвронити претпоставка, у вези са ра- ке? Не чекадући ни од кога од' тт ... ■ МВАП гг <х ттт огг га V ГТИЧГГИШМЗ

су на одмет. Везилић је имао ши мени истраживач брачних прот роке погледе на свет. Прво тре- блема, несугласица и размирица ба васпитати и изградити себе, коде се .јављаду мећу супружнипа тек онда друге. Све има сво- цима не сме да изгуби из вида

дотадашњег живота, она се бори између мужд, и љубавника. музичара коме служи као инспи« раци.ја за дедну романсу у молу. 5'плетена у вртлог ствари

• •.. — V у ЈЈ 1/ 1 ОХ'\Ј X 1 О Сл 1_/ ! Ј. де ступњеве по кодима се иде. за улогу солидног брака у данаш- дотле непознатих, она се тешко

све треба постепености. Еволу- њем државном урећењу.

сналази. Она ни сама не зна шта

цида је усаћена у људску приро- Режисер Којтнер ниде ишао та хоће / у тешк . ми ђ ду и из ње се не може избри- ко далеко. Он се задовољио ти-

м.ужа и љубавника, односно је«*

дом Доситеда Обрадовића. коди говор. нашао га де у стиховима Народу пружити науку. а сам ее већ почео дављати. да де и у- о Чиотој савести: чинила утицад своде врсте. Она Ништа пе може бити миру слаће, у суштини значи етичку преори- Него иезлобна и чиста савест. [јентациду народног духа. прибли Она }е за све благи утешитељ, жавање народа самом себи, а у- Добри чувар. даљавање од страних идеда и о- у роб мирно почива бичада. А ко му је савест чиста. У опасности остаје неповрећев. Свагда заштичен. У тешком болу, у неугодно) оскудипи. зиком. наравно старинским пра- Велика }е утеха чиста савест." вописом, па де зато и продрло Пред крад ове симпатичне стаУ надшире народне слодеве. р е књии<ице, писац је ипак остао Пун наслов дела де: Краткоје доследан дотадашњим идедама паписаније о спокојној жизни. свога времена. можда са разлоС дозволенијем правителству- га, што већ подлеже дискусиш вач наше музичке културе и најушчих, напечатно при Јосифу ширег обима, вратио се религи- 111 ег музичког национализма. Кор Благородном од Курцбек Восточ ди, напуштајући свод слободар- нелиде Станковић, први де почео иом Илирическом Дворском Ти- ски став, идеду новотарства. Дсж скупљати и бележити у Србиди вографу, В Царствујушчем Гра

сати. ме да прикаже ,едан сасвим поо- дног трећеГ1 мужевљевог диоек< „Какве користи има душа кап сечан. свакидашњи малограђан- тора ко ј и је уцењу ј е| она стоадазаповеда многима? ски брак, ко.ји де у сводод^сушти- с во ј у авантуру плаћа сводим жи-

ни осуђен на пропаст. Измећу В0Т0Мј и ако так0 р е ћи у ствари зло чинити? Мадлене и њеног мужа нема не- иије ни живела _ у цењивач тако»Убави. Он Је__за_до^ољан_што ђе гине> у двобо]у са музича р ем ,

Треба дош нагласити. д а би се подвукла њена пуна вредност, ла де то било дедно од првих Дела писано чистим српским де-

Вечна истина остаје. она се не де ожењен, што има свој дом, а мења, па макар прошли векови и она му је захвклна што се боивекови, макар се културе смени- не о њод. Ни он, ни она не оселе^ макар и сам свет, оиа дола- ћају ништа дубље дедно према зи из нас, из срца. из љубави другоме. Он има своду канцелапрема ближњима. риду, своде друштво малих чиВ. М. 'А. новника, какав је и сам, са коЊИХ НЕМА АЛИ ЊИХОВА ДЕЛА ГОВОРЕ КОРНЕЛИЈЕ СТАНКОВИЋ Први српски компо-зитор, осни.

а муж се предаде своме очаду, картама и пићу. То де мала историда. Готово свакидашња. Од Којтнера смо имали права да тражимо' више. Ми овде не видимо кривца за разарање деднога брака, коди и такав какав ,је био имао де услова и треба да опстане Надзад Кодтнер је решио проблем смрч ћу главних личности, то де најч ше продубио и употпунио ту простиде и најлакше решење. идеологиду. Његове забележене ли оно може да измами сузе у и обраћене срлске народне и цр

квене мелодиде откриле су неоцењиво сакривено наше духовно и културно благо. Мокрањчеве

..Руковети" и подедина црквена се све не издедначи и све не из- народне мелодиде и српско пра- музичка деЛ а иду у наше надбо-

ље уметничке националне творевине: „Десета руковет". „Ње Свдат" и „Козар". остаће за увек

ду Виену 1788. Уз ово дело дат гради на исти манир. где ће вославно црквено подање. Већи је дош и додатак, коди делу даде правда за дедног бити иста као и на његових музичких дела у ства ЈОИ1 већу вредност. дер нас упо- за другог, када ће човек бити ри су хармонизациде тих мелодизнаде са водећим лицима о«ог деднак човеку ма где овад живео да. На тад" начин Корнелиде Станвремена у нашем народу, коди и ма каквим се послом бавио, ковић де обележио прави пут коДелу даде дош већу вредност, Везилић нас упућуде на Бога. Па дим треба да иде и даље наше рд лаштва . Дела Мокрањчева ни јер пас упознаде са водећим ли- тзда, када се достигне тад надви- музичко стваралаштво. У томе и до данас ни ј е ОК рњио зуб врепима оног времена у нашем на- ши ниво људске изградње. остз десте његова величина. Он је до- мена роду, коди носи назив: Прибав- ће као уточиште ожалошћенод бр.о почео. Друти су то прихва'љеније содержит в себје описа- души Он. Божанство човеча»- тили, продубили и усавршили. иије ревностних и знатних Му- С тва. приооде и света: > I усеи од рода Сербскаго. Так<? де „з а сваког се стара премилости- СТЕВАН МОКРАЊАЦ ви Творац, Велики следбеник Корнелида На каЈање иагоии као Отац ми- Станковића, Стеван Мокрањац,

очима гледалаца. То је шаблон коди будући филм, уопште буч дућа књижевност мора ивбега-| вати. У сваком случаду, ово де ипак филм који вреди видети. Мариана Хопе сво.гом спољач шношћу и изразом очиду о&ећава да ће се развиги у првокла-<

у нашој средини као најбољи СНУ1 и то и зр а ,зито филмску глуч примери таквог музичког ства- мицу . # Фердинанд Мариан играо је љу бавника музичара уобичаденом лакоћом. Сигфрид Бродер приказао де директора и уцењивача приличРомантичар и велики нацио-на- но сугестивно.

ЈОСИФ МАРИНКОВИЋ

књижица, са овим додатком добила обим од скоро две стотине стралица и постала нека врста културно-етичке хронике нашег народа из оног времена. Идеде коде су руководиле Веаилића при изради овог дела биле су. несумњиво, од општег интереса. И ( тада се борило за право, опстанак, правду и веру. Човек је стављен на прво место у проблему коди се назвао ,.живот". па се и борило за правог човека. По писцу требало де да буде чисте савести. без лицемерја, без порока. без гордости. без вависти. гњева. изван заблуда. али са врлинама истине. љубави и снаге, поднети живот онакав какав се указуде: „Спокојии људски живот се састоји у томе Да се из срца истребе неизмерне жеље И да се свако сматра утешеним у своме стању." Да би се дошло ДО' овога. мора се обратИти наоочита пажња на васпитање будућих поколења, али и на стишавање личних етрасти и потреба из дотадашње навике живљења. На ппвом месту треба сузбидати порок: Лриродно је да пороч.ни воле сличне. Само горди не могу горде трпети. У колико горди себе више уздигну, Увек се више у толико подићи ■ желе, И никад својим стањем нису задовољни Већ су испуњени пакосним жељама. Овај трат издедначавања свих чланова људске задеднцце. кош 'је после сто и педесет година допро до нас, има отисак сасвим модерних идеја за коде се и данас бори човечанство. Да би се постигло пуно право V човечанскод правди за све. треба се отксти лицемерда: шСвојство лицемерја је покззи-

лостип. прси ј 6 прихватио у потпуности Да се боље сиириш, за то те и Стзнковићеву идеологиду у мукажњава. зичком стварању. Он де дош ви-

Лист Јосиф Маринковић, исто као и Стеван МокранЈац дао де своду пуну меру у музичком ства рању. И он де сакупљао народне мелодиде и са успехом обраћивао их као Мокрањац у облику хорске свите, али његов национални и романтичарски темперамент нарочито се испољио у његовим херојским и родољубивим композицидама, коде ни до Данас у своме жанру код нас нису превазићене. Маринковић де први у нашод средини дао свода, оригинална музичка дела. кода по сво>дој садржини. облику и техничкод обради ни V чему не заостаду од многих познатих дела европских композитора тога доба. Ова Маринковићева дела за наше оригинално ,. музичко ствајзање претстављају први солидан, и прави основ.

Паул Далке у улози мужа, ма-> лог чиновника кога вечито сврбе палчеви и коди жуди за кафаном и картама, веома нам се свидео^

6 с&аш&цр

Сватовски обичаји код Срба, без обзира у кодим крајевима живе, снададу свакако у ред наших надлепших обичада. Истовремено, они су и наши надвеселиди обИчади проткани, као и сви, дубоком симболичношћу ^ кодо.ј се редовно криде велика лепота наш.е народне душе, као отс.јад њеног'богатог и разноврсног преживљавања. У шаренолике сватовске обичаде, без кодих се прави српски

сватови не могу ни замдклити, ВЛАДИМИР Р. ЂОРЂЕВИЋ епада и „сватовац". — песма коју

Ж ■

Композитор и музички педалог. Владимир Ђорћевић, први де у нашод средини успео да сакупи и прибележи већи брод српских народних мелодида, да их систематски среди са потпуним текстовима и да их отштампа V две књиге средње величине. Прва књига садржи 428 српских народ них мелодида из Јужне Србиде, а друга 597 српских народних мелодида иЈ Северне Србиде. Ове две књиге наших народних мелодида надвише су допринеле остваривању нашег данашњег националног музичког правца, који спроводе у сводим делима многи наши живи композитори- За ових протеклих 10—15 година ове су две књиге са сводим мело. дидама биле главни потстрекач и основ за остварење многих и многих националних музичких дела. Само рад на сакупљању овог музичког блага и његово изношење у давност, чине Владими

сакупљени сватови певаду у тренутку када деводку изводе из куће њених родите.ља. И како де то у исти мах догаћад и весео и тужан за девојку и дево јчине родитеље — весео, дер се удаје. тужан, дер напушта своде родиТеље и родитељски дом — то и "Народна композиција „сватовца" садржи оба елемента: у првом делу онад тужни, V другом онај радосни, помало обешењачки. ■ Нема сумње, да де „сватовац" као сватовска песма веома старог порекла. Само се може поставити питање када де и како де поникао баш ова.ј, данашњи „сватовац" на коди смо ми навикли, и коди се пева при. данашњим сватовима, а коди почиње оним познатим речима „Одби Се бисео грана од доргована"... Као што де познато, аутор сватовца „Одби се бисер грана од

МЗ. АТЕЉЕА ВАЈАРА ЈОЗЕФ. ТЈОР_АКА

ра Ђорћевића великим човеком јоргована" 1е познати наш пен наше националне музике. Ј. (Ластавак на 10-ој етрави)