Српски народ

СРПСНИ Д ОБРОВО ЉАЦ

Добровољаштво - израз наше нароане луше

'ДвНрввољаштво није код иас новога датума; оно је стална појава у много страдалним часовима српскога народа. Према томе доброво љаштво^ је израз наше нгрочне душе, и увек долази № изражаја у моментима иародне трагедије, онда кава се не може тражити ре■ гуларност, а конци закона ђопусте, а људима је по гребно помоћи и сцасти их. Иаш познати поклич: „Ко је &итез, ко је јунак!" јесте по шнв добровољцима. У теш■■ ким тренуцима, не обоаћа се свакоме, него само виггзокима и јунацима ко/и су у стању заборавити све личне користи пред општпм брат'-ким интересима. Отуда је добровољаш^вс V суштини сво.јој жртва, са^мопрегорење и витештно. Све три велкке особине у јчцин ене чине добровољца V књнзр! живота реченб је да нема ништа веће, што чо**.к може хЧинити, нега кс живот сво ј даде у откуп за друге. Јер шта има човАк веће у овом свету од живога и кад он свој живот даје драговсљно ради всћнх идеала, он чини највећу жртшу. Човеком у том моменту овлада/у надземаљске, надчужне силе које га све више одбиј&ју и одва.јају од опп(а „света варљивога." Зито 7е кароднк п^сник чесгп н&браја.јући особине добровољанлва при позивању, нагласио и ово: „Који рану кри.је у дружини, да м\ ;-.а њу не сазна дружина.;' То је бојазан, д з се мислећи на гебе, на <во] бол од ра.не, Не скрсне с пута ко/им <е пошло, не. створи заб\ нз у прухини да не врши V ље сво.1 V глжност. Кроз жртвовање иде Се самопрегорењу. „Себ' прегорев на.јвише се може." Херојство ни.је уживање, него страдање. За херо.је-добровољце не посто.је ни власти, ни сласти, ни почасТи, него само високи циЉ,_ за који се залажу. За њих као да ни.је вишта резервисано од бдага света овога, осим ббрби и гешкоћа. Они су страдалници на трновитом путу, алч никад не ропћ\ на судбину и животне неугодности. А то је и логично: ,,3а.р ће онај што живот сво.ј пренебрегава, истицати као циљ Томе животу, јасни.је речено претпостављати материјалне ствари животу. У једној народној песми иаш Марко Краљевић добија истовремено три позива од три личносТи :један га зове у св$тове, други на кум ство, трећи на во.јску. Он не зна куда ће и пита ма.јку за савет. Ма.јка у кратким реченицама одговара да се у свнтове иде од весеља, на кукство по закону а на во.јСА'у од невоље „пођи сине. на цареву војску". Марко

послушл с&вет п добровољно се одлучи за оно што је на.јтеже, где свакога момента глава о концу висн. И појам добровољаштва не може се разумети нити об јаснити ако се не посматра кроз призму самопрегорења —• са моодрицања. Појаву добровољаштва изазива. невоља било једнОга човека било целога народа. Наш народ из комплекса тешкоћа издваја оне, које може савладати само херој-

витез и зове их „витешке н.евоље". Није свака невоља витешка. Може и лопов и лажов бити у невољи, страдати због свог неморалног рада; но они никада неће изазвати сажаљење правога витезана па добровољно заузимање. Витез за витешку невољу. Зато право добровољаштво мора се окарактерисати као витештво. А витештво је највећи по.јам за јунаштво. ВиТез нспуњен љубав-

љу не само према људима; неГо и према природи. Наш Марко Краљевић спасава тиће соколиће од ватре и што је карактерлстично, на кра.ју те песме, народни песник констатује „спомиње се Краљевићу Марко, као добар данак у години". Обични људи за сво.је. услуге траже награде, да их људи славе и велича.ју; док се витештво уздиж.е изнад тражења .од људш признања, за сво.је подвиге. То њему

не дозвољава жџгша, самопрегорење и идеал узет као циљ у животу. Сваки дакле, добровољац, наоруЖан је са горње три особине, .јасно наглашене и изражене: жртва., самопре• горење и витештво. Друкчи је се не може замислити личност добровољца, као што се не може замислити сунце без светлости, топлоте и зрака. В, ВлаховиК

У СПОМЕН ЈУГА ЛАБУСА

Ум/кгб нбкропбга, поепосимо посмртно слово глзшног уре&ника „Обнове", Ратка В. Живадиновића, кбје. је олржао на сахрами јуначки погннулог добрбвољачког команжнра, по.ручника Југа Лабу г~а. а кОје гласи: Има једнв крдткв птсма јадног ввликог русквг пвсника, која у слебоднома преводу гласи; »Н», нв гоиорит« м* да јв мрта«: он живи! Иако ј® мза сломљвнв; ружв још уавк миришв; ивко јв жртвенич поломљен —■ огањ још у»ак пламсв; мако су Струнв пОкиданв; пвсма још урек зввни! Она ми нвпр#ств ; но долази на-

памет отквкв сам чуо за Јунвчку пвгибију наш»г Југв, И вто и сад када са њвговим звмним оствцима треба да св опрвстим, иако Нв, нв мислитв да јв мртав; вн жи»и! Ивкв јв »азв сломљвна; ружа још у?вк миришв

глвда.м утумвна рвдитвља, супругу и друговв, јд сталнв пвнављам у свби в »в стихо»е м довикнуо

бих вам свимв из с»©га гласа;

мвко , ' јв жртваник рвзбијвн — огвн» још у»вк плвмев;

мако су струнв покидв«« пвсма још увек зввни Јвр има о«их којм су изввм смртм м који и преко н>в успевају да живв, Јер има вних у којмма сажета вота м снага, п.убав и радост су тако огромна дв као на--

прасушни извври напвјвЈу нв сама нокољвн.а у кома су ро^ани, вв^ и она која за ч,имв сладују. Така« јв и наш Југ; мирис, оган» и песма. Ммрис најлепшв младости, ватрв нвјсна>книјв »ерв, песма мајтоплИја љубави. И зар то можв да умре? Зар мвтак можв да уништи то свв само у јвдном тренутку? О зар би наш Југ који јв твко

волео живот жртвовао с.»в тв, када би знао и вероваа да сва то ишчвзава само у једном тренутку? Зар би ту так распавану младос,т ммао снаге да уништи, ако

бч веровао да јв тад сваму крај? Зар 6и своју превелику веру у земл>у, у народ, у теба учитаљу наш, ставив и једног транутка на коцку, када би веровао да ја све ове крај? Зар би своју преобилну г^убав за родитал-е своје, за тебе драга Миро, за вае другови

Иато јв »взв ел©мљ«н»; ружв Још уввн цвет«, !мако јв жртввник разбмјвн; ватра још уввк гори; иако су струне покидане; пвсмв још ува>к атвн«!

Он ја знао д« има мириса којм ввчито трају, да има ватра које вечито горв, дв имв песама која никадв не прастају, Таква ја песмв Југ Лзбус, Твк»а су песмв стотина Јкегввих друговв што падоша и штв падају с»акогв чвев, Такви еу сви они Бели Орлови наши; вечни мириси, вечите ввтре, вечита пасм.е народв српског, Такав ја и наш Југ Лабус. , Зато са ја м н<в опраштвм од н,ега, иако би требало дв му у име нашаг Претседника, у име старијих другова, у има своје квжем последње збогом. Али зар је могу-Ке реКи последњз збого.м ономе ко нијв мртав? Зар нија скрназљења говоритм ономе коЈи

поетаје вечноег » п,р©лааноег« њаговој, Југ' нвш нијв мртв«. Јер вкв јв он умрв, мртви СМО СвЦ ми, Штв би ми без мириса њиговв младв« сти, без ввтра њиховв вере, бвз песме њмхова љубави? Били би гробље суморнијв ед оввг ште нвс еада екружује. Јер ако смо живи, ендв имвме да захвалимо њиховом мирису. њиховој ввтри, њиховвј песмм. Јер то ја живот, в аке је те живат, онда немв смрти, А јв знвм да јв то живот, правм правцати жмвот, И зато ч не праштам се са Југом нашим, ва^ у мма св.их нас деаикујем: Хвала ти м слввв тИ

ПЕСМА ПОБЕДЕ НАШЕ

Сутра су Цвети, прелвечер.је Ускрса. Освећује се врбица, зеленило; носе и љубе младе, нове биљчрбге. А ми се налазимо на коти преко 1.000 метара високој,

њагови првеушие у Јвднем Јвди - ^покривеној снегом од једног меном тренутку, ако нмјв есе^аб иј Т ра, док се недалеко оД нас Дион Д* / . I же снежни бедем од преко осам

•у

Тзмо депе, међу »рпвтним брдм м«, јеш м двнвс «»-=гз вепхкм м дубекм снегевн. Нв епмам: куввр је поранив и спрвмв твпм Јут«р»и м свејв другем / Фото: Арх. Б. от. С.Д.К.)

метара. Све почива дубоким зим ским сном. Природа се одмара, ћути, спава. Ко .да је без живота, силе, снаге. А ми, српски добровољцп лежимо на хладноме снегу, чекамо, ратујемо, јуриша* мо, промрзавамо. Води се битка за Србију по овим гребенима.. Вздачи, топови, ми.траљези проламају пакленом паљбом ' ова немилосрдна сурова и стрма, али нама ипак тако драга, брда. Воде се очајничке борбе. Јуче и данас били су опасни окрша.ји. На жи° вот и смрт. Ми смо ипак победили и заузели партизанске гголожаје. Тодово брдо је наше. Ништа нам не с.ме.та што глад• ни дочекујемо Цвети. а можда ће то бити и на Ускршње празнике. Не буни нас ни то што се нови живот још не јавља жз при роде. Ми костима својим ствара• чо и учвршћујемо други нови живот, бољи српски жчвот, живот срећнији и сношљивији, живот српскији и хришћанскији. Све нам .је лако кад имамо овај узвишени ндеал пре.д собом. То нас надахњује за натчовечанска дела и позухвате. С/ве нам ,/е подношљиво кад знамо шта зна• че наше жртве. Доћи ће пролеће после ових хладних зимских ноћи. то .је сигурно. Исто тако доћиће и бољи дани с.рпском народу због наших напора и жртава. Јер, ево га дах пролећа је ту. Осећамо га душаџк својим Н ду (Наставак на 6-ој страни)