Српски народ

1

Прича без коментара

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

! Било је то једне недеље цо 1 ћодне. Тмурно и облачно воем«. ватерало је савремено. друштво, да своје обично недељно-поподневско време, проведе између четири зида лепо меблир&не собе. Као и увек, то је мешовито друштво, састааљено од блазираних мушкараца и савремених. „културних" девојака. Поред песме и модерних шлагер.а, што тако језиво парају здраве и нормалне уши, сервиран је и бифе, састивљен од модерних опојних пића: вискија, џина, коктела и осталих сапремених напредњачких ђако» нкда. Бесно намештена собз препуна млздежи врила .је као v плклу. Дувански дим и песма, помешани с-а тешким звуцима мздерчих плоча, са меког старог и изанђалог грамофона, • давали су општи тон целом савременом друштву. Као из даљине чуло ее циукање 'неког „крвавог" џеза, ко.ји се губио у грчевитим трзајима раздрагане младежи, Обучени наравно, у одела најмодерни.јега кроја, шивено онзко како то савремено друштво захтева, личили су они на некакве пајаце, некакв'е лутке. Мушкарци са „олук" панталонама и шна.јдерски развијеним телима, вртилн су се и ласкаии тако наивнО овојим другарицама, које су про сто пливале од среће, понбсећи се овојом заводљивошћу. Оне, иаравно, предњаче'у свему. Њихова изнад колена сашивена хаљина, одаје савршено извајане облике тако дражесне нђжицеТаман су мислили да опет поч ну играти „фоте", кад као из да. Лзине допре до њихових уШију, прво тих па постепено све јачи и громкији глас неке песме, која је јнаравно заинтересовала и наше младе, савременим духом про жете хероје и њихове другарице. слили да опет почну нграти ,,фо те", кад као из даљине допре до њихових уши.ју, прво тих па постепено све јачи и громкији глас неке.,песме, која је наравнб заинтересовала и наше младе, савременим духом прожете хероје и њихове другарице. Сви потрчаше на прозор. оставивши непопушене цигаре и неиспијене чаше. ко.је су на својим почетцима биле местимичнО обојене црвеном ^о крв бојом шминке. Песма се- сада већ јасно могла разумети. Била је то песма младих с-рпских добровољаца, који су са песмом и смехом на уснама одлазили у борбу. Њихове суре униформе и преплзнула лица, нису се свидела нашим салон ским херојима и њиховим другарицама. Одмах падоше на рачун српских добровољаца страшне погрде и ниске клевете. Јелна девојка чак, у „опоавданом" бесу против „издајника и плаће-'

ниКа", оТвори прозОр и пљуну ПОПуТ ЊихоВог марша. Као награду за то добила је један пољубац више, за 'време „фоте". Мала четица добровољаца то није моглз да чује, ни да види, већ .је заноснб певала свбје песме, песме одушевљеиог родољубља ,и љубави према српском народу, Као страшан Аамор ушима салонских хероја и њих>ових другарица, дблазили су завршни стихови добровољачке пе сме: „...Па макае сви до последњега пали, Мн завег свет испунићемо тај." Један пропали монденчић, који је у својој отрцаности личио на папуџиског мачка, љутито „с правом" залупи прозор не могавши да слуша глупости „плаћеника и издајника". Сви се вратише са поозора, морам признати мало снуждена лица. Али им то није ништа еметало да наставе заћочето ведоо расположење. Баш напротив то им се мора опростити јео је наша „културна и напредњачка" младеж била стваоно дубоко озлојеђена против „бедних реакционара", који су још били толико дрски да с песмом иа уснам<1 прођу кроз улице престоничког града, и да тиме прекину ббзбрижно расположење иаше добре дечице. Један младић са црвеном машном опсова ма.јку свим реакционаримд и десничарима овога света, наравно мислећи највише на „крваве фашибте" добровољце. За тренутак прекинуто расположење завоши се и сви заборавиаши на „псине буржоазије" похиташе, &а уз пес.му и моћну „њупу" пооведу безбрижно преостало време. Неки бесан џез уз страшно маукање и циукање црначких музичких тонова, раздрмаб је нашу младеж и ова, са јбш више одушевљења бацила на играње неке „крваве" модерне и блазиране моиденске итре. * Кроз тешке и недогл44не низине кроз вбличаиствене лело +е наших српСких кра.јева, тромо је пролазио један путнички воз. Сељаци који су радили пО њивама поред пруге, прекидали су тренутнб свој тежак и мукотрпан рад, гледајући у дугачку кОмпозицију, која се тромо и лено вукла, остављајући за собом дивна поља и златне питОме ли ваде. Из воза се чуо жагоо и р^зго вор путника, ко.ји су у разговору и невезаном ћеоетању растегивали тешку доСа^ду путовања. Из неких вагона чула се и веселз песмица, док је из задњег вагончића богме одјекивала и громка песма. Била је то песма оних лобровољаца, који бу неколико сати пре, поошли кооз су морне улиие поестоничког гоа

Око чесме, У раним јутарњим часвви-ма...

(Ф<уго: Васп. отсек С.Д.КЛ

Песма победе наше

(Наставак са 5-те СТрапе) ше се наше радују. Осећамо гА сриима својим и срца се наша на. дахњују, надимају неисџазано. Птице, што певају по дрвећу, по кривеном снегом, о њему говори- Пролеће је ту. Наше уморне, реуматичне костп то иајбоље осећају и наслућују. Оне су жељне сунчевог сјаја и топлине. Сићи мрака, зла и таме желе да нас спутају и даље. Везују нас нераскидивим везама. Дубоки снег уверава нас у своју моћ и вечност. Али узалуд... Ма да су Цвети и нигде цветка нема, птице, весиици дивнога пролећа весело певају, радују се животу и онда кад се смрзавају. Из иструнулих старих семенки клија хиљадама нових живота. Исто тако не збуњује нас натуштеност нашег српског неба. Не смућују нас непријатељи. Не пла ше жртве. Не колебају муке, пат

ње и болови. Очи душе иџзиру златно Вожје суние што ће нам једнога дана засјати иза даизшњих тмастих, тучоносних облака. Пролеће слободе, дан васкрса и обнове српскога народа је већ видљив натим духовним очима. Зато и на снегу песма. Зато и у смрти песма. Јер випимо послег дице: из жртава наших раћа се хиљаде нових бораца. Семе, обилате плодове доноси. Долази ново доба — боље, лепше, осрећчије, мили.је. Природа својим током и делпма потврћује и осмишљава и оправдава нашу непоколебиву бор беност и веру. Добровољци, птиае — веспппе Српскога пролећа и васкрса, то целим својим бићем осећају. Заго су радосни. Зато хероји. Зато дају надчбвечанске' жртве. Живојин Рад. Првуловић !

Да, певајући сВОје громке песме. У одушевљеном оодољубивом закосу певали су они с%б.1У искрену и пуну Љубави песму: „Преко трња, преко стења Своме циљу се ближимо ми, Сиажним духом све се. мења. Знто ћемо и смрт сносити." Грбмки глас такб дивних звуков) ширио се и губио у недбгледне даљине српских низина. Воз је тромО и лено пролазио кроз ливне предбле наших крајева. Као силна и моћна снага ширила се из малог вагончића песма српских добровољаца, пеСма бола и песма љубави. Као страшан пркос покварено.1 садашњици и њеним носиоцима ширила се и одлазила добровољАч ка песма у небеске Божје висине висине лбпота и вечних ИсТина. Била је то песма бола и песм; Љубави. Добровољачки вагон личио је заиста на свет за себе, што |> он стварно и био. П-оиашање соп ских добровољаца било је заиста врло чуДновато. прбсто неоватљиво за данашње друштв®. Њиховр презирање смвти у оI вои времену кукавичлука. њихо-' ва силна љубав према роду и Отаџбини, просто је непо.шљива ча ово време себичног индивидуализма и егоизма. Наихов одлазак с песмом V крвави бој, њих >в непреСушни извоо оодољубивмх теж^њи и осећања, задивљавто је све и свакога. Воз је постепено успооавао С8бју брзину поиближивши Се м,а;<о.! и неуглелно.ј станици. Малч четица српскиј { добоовољаиа х.чтро и савршено у реду искочи и? вагона, пошто се воз бејаше зауставио. Постројише се на брзу рук^ пооед самога воза. 0к јлнч свет и сељаци беху се окуш'ли гледајући их, док >'е воз каг. и увек лагано и меланхоличи .1 изЈгазио из прљ*ве и неугледие сеоске станице. Паде команла „МИРНО" и V« поклич „С НАМА ЈЕ БОГ" четА се умиои и у беспоекорном али неукрућеном марШу иастави сво! %апочети пут, пут ка месту гле ће се бити тежак и крвави бој. Одјекну гоомко несма, а њени саврфени звуци освајаху долине и златна питома српСка поља. Више се добровољци нису мбгли видети, само се још потмуло из даљине чула ведра и пуна љубави песма. Била је то песма бола и песма љубави. Било је то 1едног сум-ОРног јесењег дана. Док (е задњи сунчев румени зоак обасипао величаиствену природу својим топлим и милим зрапима. на једном зеленом пропланку^з клокот ми граљеза и 1езиви звиждук подлих куршума, орила се песма иовог живота, нових лепота, новкх заноСа и нових Илеала... Заиста? Овде не треба никакав коментар. Т. М. €.

Пролешња иесма Лвгијв младвсти, без м«чв и етраж«, Надахнутв вврбм сшатосав сквг хрвмл, Вода сввту борбу до пвсладн»вг д»х« За јадан нвв живот беа стида и срамв. К'о штв облак мајеки благвслв»вм рвеи Ова наша. пол»а мирисна и клвена, Хита Војека Смаив и на путу носи Чежњв поквлења крбз страмл>вн»а расна. Гвнија )в нашвг вджранила »илв У г^зћини хладнвј на коетратној струци, Радоет јв стаарања утеха нам била, Ми смб уввк сила у јуначквј муци. Наш дух јв првгну4»а мврв нвпрлглвднв, Гробови отаца јунаштву на4 учв, Смис'о наша борбв нијв ДАНАС бвдмв, Ка сввтЛом нас СУТРА славча п-р®шл«»ст куч«. Чврстину вдлукв с Коевва ем.о бралм, Правицом смб 'ткали иеторчју ц,алу, ј А увек за вечну истину Смв зџали: Најстрашнија см^т ја смрт д ујха у • Пред нама јв Српствв, родЛнвснв њиаа Крчена сабљама уз цик ббјних труба, То је драги алвм камвн што исплим из херојске крви палих родвл>уба. Падају и данае деца домАвина, У жару дужнвсти ут»па св стрлја, Ах! Србин ]в к'в Бог диван када гинв На бранику сввјих всввштаних пра»а, Не живи св самв од хлвба и авд«, Тв наеилник сввм кв најАмнику двти, Крв јв одабраних постола слободв И ако пут борца незахвалнбет прдти, Крвз мв-ћав« страшнв ввих тмурмих дом« Орлови ев бвли у слави надл &ћу, ЕвК св распирујв са №ихввих рана Сјај нвввга доба које носи срећу, Иеторију славв Војска Смвнв пмшв, Из лрвзира смрти побвдв св рбјз, ,' г Зв Српство са мојв ја ке бојим вишв,

Херојски ћв ндрОд слвдити хвројв!

Филил |, Ш|квн«ам1