Српски народ
СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША ЊЕГОШ СРПСКЕ ПРОЗЕ"
'п:ри»еру џш^г нелпког Ву* Мацедоновић, Сжочиђепојка, Поп Џа к-брМџкШ :Х/н г сМо видели до Адровић нови ббилић, Крађа и • А01& тигнк можс да се уздигнс прекрађа звон.% Проклети кам, РЏ^Џг0фдршЗ,:и,страјна и вред- 'Горде или како Црнморка љу; -саџр} чност Ми ; смо, баш у би и др. (Џтг:лђУ1Жру1'в : иДели • да је твр- Годину дана пред смрт запоЏп(оучн{)С1 однела сјај- чео је свакако пбд утицајсм Бо• •4>У; #<Фп'онн<1л учењтитвпм уско качова „Декамерона", своју се*'3.рг.р.едлим у-бсзживоуном рију фолклорних приповсдака ЏЏрмЏли.;му. „Причања Вука Дојчевића". Он Ов-Ц Вуков ■ схуч.ај поновио се је хтео да напише равно сто при . 1гс.а ЏтјећаноМ Мигровим ЈЏуби- поведака у којит би описао шом, српскнм приповедачем, чиј 1 а се [Ход.вадесстогодишњица ро • ћед^в навршмла ове тодине. ЉуУ [ ''Шиа,'је рођеџ 28 фебруара 1824 тодиЖе. у Будви од старог српскф- плекена Паштровића. 0'КтавЉ№ рлио бСз оца, растао је порсџ.-маЏе безбрижно тако да впјс^шао ни у школу и све до 'чс1 1 рнас( 1с своје тодине није '■знав читати. Међутим, та/га је Ј<ап јЈШоук прихва 1 ио књигу и ,.У:IојП , : (ини. ми та већ .ридјт.џо ,' ' кар ' општчнскбг. бележ0икж I?-- /;> двн! '...:■ Љубиша је сам доцније истиц : ао како га ,је лрџмер Вука Караџића храбрио да не клоне у "Мпојрииа за своје интелектуално развиће. И зато је од једног писарчића доспео 'до положаја претсед.ника Далматинског сабор^у '■■полптичком- '• живбту, а у књижевности српској до заслужене титуле „Њетош српске про зе". Стјепан Митров Љуђиша, као што се види, био је политичар и књижевниК. Иајвећи део њетовс. стваралачке еиерги.је ■апсор бовала је политика '$ро'з ко.ју јс заступао српски елемеит далматинског приморја. Тек доцнијеу
ком и нталиЈанском а што се- твче српске књижевности, ту.је нај више волео оне књпжевнаке' који су се истипали бсспрекорним Вернежа; францућкога посланизнањем матерњсг јсаика. ка,. објави Руеији рат. Почетком Цео см / пс јсч тпстппоогодиш " ове године- опреми двор руски ' њи жннот С.т јспап Митрбв-Љу ^РНа Долгорукова у Ита«Ш1\. да би како .от.уЛ подигао онша јс прчвео у Вудви и Задру Србе и Прке на Турчина. Долг.)а чарочито Вечу у коме та је руков се бавио у Итали.јм г тов >
РУСНА ОБЕЋАЊА ЦРНОГОРЦИМА Одломак из „Шћепана Малог"
изненада задесила и смрт иако ,/е био јакот физичкот састава, уиск -здраВ) пун темперамспта.
При крају годиштв 1768 Још би старац подужс говорио .Суи-тан Мустафа Ш" Пб наговору мо-му тдавари= прекину бјесоду: „Срамота је оче и.гумане, корити нашу браћу Мошкове.. Ми смо ■навикли злопатници, ми •! номоћи хришћанскО( цари.ци што најбоље узмогнемо. само да нам аоНе праха и олова." Тад им Долгорук да 500 ДУката. а пошаље 600 момака с мачгама да пренесу из Спича о ">ану, ко.ју је довезао бродом V Чањ. Тако се скупшшна обрадује и закључи да се на с-ве сгране започну зад.јевице противУ нснекрста... Као Ш10 је игуман Теодо:;и.јс напри.јед ногодио, Русн.ја се помири с Турчином без Црие Горе нити се уврсти у уговору м«-
'Ри мшсеца под именом трговца Баришникова (јер господа често именом миј : ења.ј;у), док се деси у 11апуљ с кнезом • Во-.јновићем из Новога. Овај, као знатни човјек, напути га да поће у Црну Гор.у, ту да се упозна с народом, и сво јом главом да завади Србе с Тур цима. лКад пукне : пушка црногор ека, рече Војновић. био здоаво, неће из Арбаниј-е. Босне и Херцеговине ни чељаде ни коњче султану на помоћ, а сусједнн ве'зири и паше једва чека.ју да се . 1ијем оговоре." Тако се укрцају ра, Кајинарђиискога. склоил.ена на једа« брод тоговачки. њих
живот сртгскот народа н њетове обичаје, уколико.није.стигао све то да изнесе у дотадашњим својим приповеткама. Тежмште овот папора било 'је у језику и ње-
дво.|ица и гшатње тридесет друга, пак. доплозе под Спич једанаестог августа .1,769. Снич је мјестанце врх мора, ме,ћу Будвом и Баром. са запади прво село 'гурске Дрбаније. Ту добре луке нема, до жапља. што.га зову Чањ, пусто жало ,без жива д.уха. Путннци се без страха искрцају на г\'.\о,'пак усред полне преко Со>,чине допру V БОљевиће у дно 11рмниц.е, и ту преноће код в'ла'. 11ке Арсенија Пламенца. Сјутрадан доћу на Цетиње уз велику пратњу. и за три дана оКупе глава.ре црногорске од све седам на хија. . На скугцптини Во"|новић прочита грамату царице Јекатерине, л која позива народе грчке и српске да војште на Турчина за крст часни и лијепу слободу, ' обећавајући златна брда и долине ако надјачају. Тодоснје .Мрковнћ. опорие натви -говорити: је честнте кнеже, тре
10 ЈулиЈа ••1774, ни једиа ријеч-о ЦрноЈ Гори. —
послсдњу ■лссетпих 1Ч и> ушлу"**** -■- 'тобоЈ увбтреЧи код Бокељаца. вота, посветио се Јаче књижев-
вш Заслутбм Љуб.ишином је у бечкои Царсвинском. већу 1867 ус- пави * војепа о чукв да се посланицк Аи пут да нас Мошкови подба '.'3 Да 7,и,;,'п//>" моту 'САужитН и дају, на. рат противу Тчрака а српски': је:;ико}). Тб је јсдап "ка- КааЦа Ие без &ас умкрише. Ми
нбсти и смрт та .је затекла у пуном књижевном стварању.' Цнтересант.на је чпЊсница да 'је овај раснп српски кЊиЖевпнк, који се трлико цстакао лепотом матерњет језика, прво дубље по
Њему то није било тешко створити, јер је у духу и сећању имао, још од дстињства, велики резервоар иеисцрпле народне фи лозофије из свог краја. И збиља, изгледало је да ће
рактеристпчан ј & ЈМ * »есдве. врчо развијене ;полнтдике квести. и његове необиЧне Велике љубави за матерњи језик Што му је и прибавила заслужни назив „Њего1Ј1 српске прозе". .
вазда 1>ш .љетос илинули тлавама и имућем; }ошт гњијч ч ранама најбољи јунаци, а многи осака т.или,;, цећсмо се за десет година окрлједити и доћи на прву м.је ру. По.шго иавућемо на себе јаничаре и Малисоре. ви ћете се, кнеже, умирити без иес, а ми ћем.о до краја изтинути ..."
Доајен српских уметника Пјјк ЈовЈтнокић рашчишћава крш ш-о пресгаеља сњгов д<?м', пога 1 :! као »војн.и објект«
знао један туђи" језик на комс с Р пск п- .народ добити свога Бо-
'је читао и који ,је т&лико Јобро познавао да је изазивао д'нвље-
кача, али узвишениЈег по садржини и тенденцам него што је
ње. То је језик ДШбвЛ, Торква оиа Ј талијански.. По ф.орми „При чања Вука Дојчевића" заиста „не документују вештака у новелисти
»
та Таса. ОтуДа су-Шђд литерарце ствари Стјепана Митрова Љубнше биле неколико са ти Р а Тор ал " " ач "" приповедања, Јеквата Таса и Дантеова Ђожанстве зик > тенденција, Здрави, прирбдиа комСДија (Пакао, УгбЛиноВа ** хумор то су-главме особине смрт) које он „посрбио"■ и штам 0Вих причања које им чувају лепао у далматинскон* -^Народном п0 кест 9 У истор ЈЈ? с Р пске књи ' м-аћа, неко сттрарша, неко Удђвца 71исту" и алманаху „Дубровннк". жевности. Али под великим жтицајсм. сво. Стјепан Митров Љубиша није <је супруге Софије,' нацИбнално. Шивео_да напише СТРгину „ири
чања Вука Дојчевића 6 Д.% ЈОЈ ТРЕБА НАШЕ СЛОГЕ, НЕ ВИ НИКАД НИШТА НАШЛО
Зећанима \'мро' поп од гтаро 'сти, пак се оКупила хинорија да се договори кога ће уаети да тој попл јб. Н.еко ,-би хтео попа до-
и рожданику. Научих га ја- како да ое, црими зетсхе хинорије .и како д.к нослужи онијем људи-
Трећи рече: „А, но прекогугра!" А четврти: „Не, а«о' ' 'Г зиа прексјутра'
м,а. Кад дошла тројица V Попа, те > главиО сам за црква го- м.обу дг ми жњ.е рану, шениц\
чања". После тридесетседме наишла је изненада смрт и прекинуда живот. и дело пкшчево.' Љубиша је био прави народни
свесне бокељке, Стјепап Митров Љубиша- је стао читати и писати с.Вс кише српскн и тск-сада му [ је пукло. пред очима колико духовнот блата има. у Српски.м на- човек. Као поЛитичар имао је ра родним песмама, равким пр .вред. зумевања за све цев.оље свота ности и највећим делима свет- народа чији је заступник био. У ских пе.спика, и у „Горскбм ви- верском погледубио је тоиеран'јенцу" Њетошевом. И б'п, који тан, али је православљу био оје, као и сви остали који су се дан до дна душе. Тврдио је, да у Далћацији у то доба ■бавили■ није- било народне цркве, тешко 'јавним пословима, најрадиЈе го - би се срцска пародност. одржала, рорио и писао талијански, сад је а Црногорско Бадње вече, главготово са заносом негоВао свој ну тему „Горског вијенца", смаматерњи језик и стиДећ'- се што Т рао је народним спасом у Црга је раније толико занемаривао. но ј гори. И тако је . /868 ^Т&ћине, дакле ' Стјепан Митрбв Љубиша, као у зрелом добу жиВота, објавио што смо видели, био "је самоук, прву своју већу прицоветку али то му ништа није сметало да ^Шћепан Мали", после ко.је су постане један од најкултурнијих дошле остале њетбве малобро.јпе великана српског народа'и један али драгоцене приповетке: Про- од европских образованих људи. даја Патријаре Бркића, Кањош Читао је на францусмм, немач-
на сирочади, а неко ћака што још није дитурћије пропојао ни петранља вјеша.о; док у потоње један .моварни старац прогово,ри: „Ми гинемо' нзјвишб 0Д' суше: земље — мршаве, а воде љети ни да ручник сквасиш, пак нае:сваке друге године мори глад- Него хајте да потражи.мо попа који је при Богу, да испро си длжда каД"се небо затвори а ■облаци прори.Једе. Ако ли не ум .ч-ЈИ киЈпе, дз -му те годипе не дам.о да бира -ни зрна, а друге да прекннемо погодбу." ,11а ту > гарчеву приСтану свиколнци. Боже помбзи, кад се сло жише барем једном! Одвоје се тројица, Т09ОЖ мудрији да иду по попа, Но не нађу ни у Зети ни око.ње свеште.ника кокавога жеЛијаху, Дођу ти они, зли и ГОРИ', у н: С._ Намијераше се међу нама млади попић — ваистину, доста при кладан — који, ,не имавши своје
кажу му ко.тико дава динрм осијека,, колнко ли пук бнра, подушја и петраиљске, а он да и.м- се прихвати испросиТи с неба кише кад ПРОсуши. „Хоћу, одгов::ра поп, дИћи крсте кад гдд хинорија .по.шаље дванаесг домаћина да ме помоле." Ту се убрзб* Ј^Јбгбде, и поп дбђе у Зе.ту да попује. Кад доће зечан .суши, скупи се хинорија на Ћурлика и Урли■ка, да одаберу по уговору дванзес домаћина да похита1у у по па: нека диже крсте, а да би проросило.
што је лала исземљи. Пети рече: „А, да -у ср:. ед.. А шести: „То би ме до краја ископало, јер ће мн- на тај дан озим бИТи на гувну, и доћи у молници да је вршу." Никад се сложити кгд да запљушти, пак реку лопу: „А ти баш и не дижи-крсте, док се љепше не-дог.оворимо кад ћеш." Они се не догов.ори ник-ид, ,а ккша п.аће и напоји без крста и Модитве, кад јој хора доће и кад сама хт;је. А поп-остаде мећу њима мирио и поштено до своје дубоке старости, да им п<>
пује и побира бирове- и давања, Одабрани.ци поћу у попа, и дО Стога , и 0(!Таде у народу , Да јо.ј треба наше слоге, не би никад кише нашло.
кесу му зетск.у поруку. А поп, као што га .биах научио, упита их: кад жељкуј.у да, киша нађе. Један рече: „Ваистину сутра: ни.је већ чекања ни одмака." А други: „Не сутра, за раие Божје, ја сутра женцм сина, пак ће ми окиснути свати и невје-
хинори.|е, живукаше о петраиљу ста.