Српски народ

V ! ргап« V*

Неприметно |е прошле године минула сто>1'один1њица постанка једне лепе, врло осећајне „народне" песме која се и данас још слуша са негдашњим заносом." Песма се зове „Ти плавиш, зоро златна". Налазимо да није без занимљивости овом п-риликом, после 101 године, како, је песма штампана. да кажемо неку реч о њеном писцу и. његовом животу,.јер он заузима лепо место у историји српске књижевности. Творац песме „Ти плавиш, зоро златна" јесте Василије Живковић, свештеник панчевачки. Он је рођен 1819, а умро у дубокој старости од седамдесет и две године. Гимназију ,је учио у Сегедину, а правне науке студираб у Пешти и Пожуну, да би на крају завршио вршачку богословију и постао човек цркве. Васи.тије Живковић био .је један од истакнутијих српских лиричара прошлог века. Своје песме штампао је у многим тадашњим часописима, а збирка му је угледала света тек после смрти, 1907 године'. Уживао Је глас једног од најбољих љубавних песника. Примери, „прави песнички богови", били су му Геге и Шилер. У своје време запажени су били Живковићеви преводи Гетеовог „Баука" (Ерлкениг) и Ши леровог „Гњурача". Од оригиналних песама Живковићевих многе је српски народ .присвојио и певао их, као што данас пева „Ти плавиш, зоро златна". чак и више. То су песме: „Ор'о кликће са висине, Радо иде Србин V војнике, Српске' кћепи чарнооке. Ничи, ничи, крине бели! и др. Био је он песник „који је погаћао и тако срећно изражавао осећање неколико поколења целог једног народа, У његовот поезији. сентименталној и романтичарској, каква је била сва поезија половином прошлог века, владала је чи стр вертеровска расплаканост. „И то је.често лепо и глатко казивано, као у. лесми „Ти плавиш, зоро златна", песми опште, иеодрећене туге осетљивих душа опог времена, ко1а се тада на све страие уз харфу певала"... Оригинални назив песме „Ти плавиш, зоро златна' глзси „Љубопевац". То је старински израз за појам „Песник љубави" или „Љубавни песник". Љ.убопевца ,је Живковић објавио 1842 године у пештан.ском српском књижевном лис гу • „Скоротеча'. Тада је Живковић живео у Пешти као студент. У оригиналу текст песме гла-. си: Ти плавиш,'зоро златлд, Твој сјајни блиста зрак: Сви срећни тебе славе, Ја љубим гроба мрак. Ти плавиш. „Ето красна!" Чује се света клик Ја певац, сузе лијућ, Тво.ј ру.јни кунем лик. И бежим. — Куда? Не знам! Усамљен тражим луг; Покоја нигде немам: Плач ми је веран друг. Данас је, V народним рукама, разумљиво ова песма . мало мо-

дернизована. Али, на срећу, мало. ■ . ... * Занимљиво .је, • на крају, рећи нек.у реч. и о једном скроз роман тичарском л^убавном доживљају песника-свештеника Живковића. Нанме, у четрдесетим'. 'тодинама сбојим , кад је већ био стекао реноме значајног песника, и кад је постао удовац, заљуби се страсно у једну жану. Овај љублвни заное држао !е Живковића потпуно и дуго. Своје савременике скоро је сканда.тизовао. јер ви

Немачки Раднот-науч-ни институт Немачког фронта рада приредио ,је од 14 до 18. марта о. г. прву мећународну конференцију у лечилишту Салцбруну, која и'ма да претставља тип мећународ ног додира за ра.з.вијање у бу"дућност.и снага свих народа у борби за један бољи социјални поредак. Овде се не ради, као некада у Женеви. на томе да се створе

ПРОТА ВАСА ЖИЗКОВИЋ

'бо-рба пбстала је принцип, пбглед на свет. Али тиме су уништени корени културе. За чије су се подиз.ање и одржлње народи Европе вековима борили и трпели. Ужасна фанфара мадксистичке класце борбе надјекивала је читаво једно столеће све покуша.је једног националног социјализма. Она Че гурала народе све дубље у пропаст. У том дивљем паклу класне бо-рбе' пропали су сви покушаји, коте су предузимали у:вићавни политичари да би избегли социјалну катастрофу. ко.ја се неумитно приближавала — ка тастрофу, ко(а би била равна .слому европске културе. СХВАТАЊЕ НЕМАЧКОГ НАНИОНАЛСОЦИЈАЛИЗМА ,,Ми, немачки националсоција• сти, вели часопис Радно-.научног института. сматрамо да социјална политика није ту зато да државним путем организује давање ' милостиње и да. се 'она не може ограничити на то да' помаже убоге и невољне. Под социјалпом политиком подргзумев&мо ми све оне моралне принципе. ко.је је• дан народ признаје како би живо т .у својих припадника дао облик достојанства и разума. Социјална полцтика је за нас оживотворење идејцог света националног социјализма чији се смисао састоји у тсме да се сваком сународнику законским пу-

тем обезбед.Н :<место :у1 зајетицп : које му припада према његовом знању и у.мењу. Да би се тај циљ ост.варио сони.јализам међу начелима нашв политичке слике света стоји на највишем месту. Сва сазнања људскбт духаг и' сзе могућности технике подједцако су добре з а остварење тога ци: ља." Чврсти социјални поредак свих народа европског куљтурног кру га, вели даље часопис. ,/е наш ратни циљ, који стоји изнад свих расматрања територијалне и империјалистичке природе." Такав утврћени социјални поредак може да настане само онда, када се V • сваком народу роди из његових сопствених . унутрашњих снага. Исто тако као што су различити народи Европе. исто ће тако бити оазличите форме социјалног живота у Европи.. Разуме се да ће упокос ове разноликос г и сви ти облици имати и заједничких страна, али ће се оне налазити мање V техници, а више у култури. Спољни облици нису важни, само ако постоји сагласност у битним циљевима, а у овом случају та.ј циљ гласи: .За.једнмца европских народа у духу уза.јам ног другарства и свестране утакмице за највеће успехе. А за.једница истовремено значи .и социјални мир.

ше нше, -као раније, певао-,,иде.јално", у старинском смислу речи, већ је сада кроз сво:е стихове величао „светињу страсти", љубав, профану.. земаљс»ут Никакви обзири, никакве к »нвенције моралних, друштвених ...оз,ра нису му билЈГ препрека, ;Сно':у ; драгу звао је у слободу; да се с н»им -вине „ко у .зраку. таст лу! ца". , , Он сад пева: Цвет младости тек аамало цпати Ерзо клоне, вене и опада; Ај, отвори недра и срдашце, Љуби, љуби сада ил' никада! Или: Ја без тебе живети не могу, За тебе се молим код олтада, Молим Бога да ми пити даде . Рајске страсти са твојих неДара! За религиозну паству нешто невероватно и данас а камо ли онда. Па ипак, нашем песнику ништа није помогло. Црква са сво.јим законима; стајала те овде измећ.у жене и човека. Живковићеве љубавне патнзе завршиле су се туж но: она се удала за другог. а песник је са сузама у очима написао последњу песму свој.у, завршу.јући те дирљиво: „Збогом, мили! Збогом, мила!'' Последње нам речи би(пе.. Кад ми Ленке моје нема, Нек и песме нема више!...

/

0, &е>мжб- мца1 О, земљо моја, хранитељко плодна! Ти си узвишена изнад свега Почев од потока па до брега, Планине, ливаде и поља родна, Кад се пробудиш испод снега, И над тобом од.јекне песма орна, А за плугом крене снага одморна, И замиришу твоја њедра испод њега: Кад у пролеће све процвета и олиста. Остављајући по теби шаролики траг, И младости бујне осмех благ Да над тобом будно блиста, Сипљућ божанског благослова сјај, Који лечи патње, бол и уздисај! БРАТИСЛАВ БУЉУБАШИЋ

мећународни рецепти према котима радничка класа треба да учествује у доприносима каНиталистичке привреде. Нз овог узајамнђг испитивања има да произаће жеља за коначт-т довоћење народа у оно стање социјалног ' спокотства,' за- Којим теже откако посто.ји социјално пмтање. Нелокулна д-анашња- збивања.- има |V ево.ј ко.начци смисао баш у томе да се учини крај тратној социталној несигурнрсти и да се она замени. сталним поретком благостања. задовољства и безбедности, Пут.еви ка том општем цнљу стварног соштталнзма могу да буду различити. али о.лиљу самом не могу' да постоје разлике у мишљењу. Научне тезе. о којима се р'асправљало у .Салцбруну документсвале су судбоносност нашег времена боље него ли велике пр литичке демонстраније. Ланашња соцтпална политика Европе уздиже се изнад доброчинства до - доминатног притшипа моде.рне државне вештине. Она тиме гтреузима на себе одговорност за судбинУ народа, која далеко пре лази видокр.уг раните добротвор не милостиње. Заслуга дискусите воћене V. Салцбруну је V томе. што је обом сазнању на европској основи помогла да оствари своју прву манифестацију. СМИСАО ДАНАШЊЕГ РАТА Пропраћајући конференциту V Салцбруну сво.јим коментаром. часопис немачко ; г Радно-научног инстигута Нови ин ^&рнационални преглед : рада констатује. да оват рат има за европеке народе други смисао нсго сви 1 ратбви у току много векова. Он се :не води само за просторе и гранине, већ на првом месту за питања чија ће начрла V будућности вла дати социталним животом нарола заладног културнот круга. Људски дух нашао те сретст.ава и начина да стави .у, своју службу природне снаге. Али сви напретни духа и усавршавање материте донели су људима мало среће. Већ-ина чарода постала те иет.ина већа и богатита. али не, срећнија. Р уку под' руку са техничким напретком појавили су се.социјални заплети, -кошма такоће -не- ма равних у историји. Класна

„ХИЉАДУ ГОДНИА ЈЕДНОГ НАРОДА" Иншересаншна научио-исшорпска ошк/шћа једног Немца о нашој средњевековној исШорији —

Нашој јавности није непознато име инжењера Роберта Вегеа. Одавно се он налази у нашој средини као т.ав.ни радник који је с.ве своје спосббности ставио већ дуги' низ година на рзслоложење српском нарбду. ОснирМ Оеоградске Радиостанице, инжењер,. Р.оберт. Веге ии.је се зауставио само на материјалном подизању српског народа, већ ,је, завоЛевши ов.у земљу, њене обичаје и традиције, цристу.цио једнбм најозбиљнијем но слу, ко.јн је од нарочите важпости з.а сриски народ, баш у овим моментима: испитивању српске националне исторн.је. Већ 1928тодине он је написао познатИ' драмгкИ' епос „Немањићи", ко.ји се снсто.ји од четири дела: Сте.вгн Немања — велики жупан Србије. Два" Краља <Урош и Милутин, Цар Душ ц Силни, Киез Лазар —, Косов т Поље. И на конИУ тог епоса налазе се два кратка епилога,- од ко.јих први нам објашњава ■ 1804 годину —■' Караћорћев устанак, а други 1912 годину — Косово Поље. 0 )ва -књ.ита штампапа на немачком тезику врло лепо те примљена у Иемачкој и од стра. не научне критике, и од немачке тавностн. Колику корист прет ставља тај епос о српскот историји за нас Србе је непроцењиво. Јер. преко те књиге немачка јавносг је преко јсдног од својих утледних ралника била упозната готђво са најближом проаллошћу и историским збивањи»ма на овом врло важном делу Југоистока. И сам писац, инжењер Роберт Веге; студирају-ћи материкл за епоо „Немањићи" био је потстакпут на даља историска истра живзња б жнвоту срлског наро.да кроз последњих хиљаду година. Плод тоТ. рада ко.ш <е тратао пуне четири, године д-нас те обликован у књизи „Хиљаду година једног не .рода". То је у ствари наша игтррија од п.ре;; немањићског ; до.ба па- до данас, уз коју се на1 .'зи и оригннална табела временскот приказа нзше иеторије од п.рвих владалапа па до данас. Сем историских факата, датума и нме.на влалалаца^ у овот интересантној књизи нрлази се велики брот нгррдних песама, легенда н описа народних

обичаја. Сам писац нам то об.ја шњава зашто је у тедном научном делу ставио и те. ствари: „Сматрам дз историја српскбг наррда нису само датуми, догаћаји и краЉеви, већ да би она оила -погпуна' и, раЗумљива,' Њ?-* рочито они 'Испрећлетани историски допјћаји, морао сам дауМетнем саставни део српског народног живота, легенду, на- : ; родн.у песму и обичаје." При концу дела „Хиља.ду година једног нарОда" инжењер Веге се нарочито зауставио на личности Блаж.енопочившег Кра, ља Александра. Иако је имгб врло мало времена да би. могао донети криткчки суд. ,. јед.ног страног научника д пашем ,Бла-. гопокојном Краљу, он је наттоплијим али и обтективним речима. донео суд 6 Краљ.у Александру као је.диоМ' "о ,д највећих наших краљева и по свотим делима и замислима. Сам писац признао н: м те своје • личнб дубоко поштовање које га.ји према том великом Кра.Бу. Студира.јући нашу исторнју. о-' вај значајни културни радник . дошао те до : неколико важних констатација о српском народ-' ном животу: Он .је уочио кроз ■ призму исЈори.је да те стуб нашег народног живота , светосавље право.славне цркве, традиција и народна- песма. Нарочито наглЗШава' после светосавља моћ традиците, за 'коју каже ,да је оиа Оправдање што, иако је .1389. године српска држава пропала, 1804 године српски народ јс .још унек пбстојао. Ово последње велико нау4но дело- иижењсра Вегеа, ко;с се 1ош у манускрипту нзлази, прет ставља двоструку корист п'о сопски народ, јер се. потребког. обостраног упозцавања кроз историју која ће нам Миого помоћл • и у дзнашњот ситуацити, и' за" будуНе зблии;авање и упознгва- : ње нашег и". немачког .народа, исто • толико дело „Хиљаду година Гедног народа" обогаћвен нашу науку исторнје српског на- : рода. 1 П. Л1