Српски народ

'Стпана 2

НАРОГ«

Ј Јуна 1943

ж!

ПОЛИТИЧКЕ УТОПИЈЕ

I После једне дуже паузе чуо се јкшово Черчил у Доњем дому, где је изложио балкански проблем и дотакао се ситуације у данашњој Срби.ји. Овај говор .био је толико конфузан, у противности са постојећим чињеницама, да човека доводи у сумњу, је ли могуће да тако слабе стоји енглеска обавесштајна служба у овом делу Европе или Чер чил има опет неке скривене намере, кад ствари на Балкану претставља како у суштини нису. Цео говор објективно могао би се резимирати као политичка ут-опија, бар што се балкансог простора тиче. Шта и како Черчил мисли о 'Јосипу Брозу званом Тито, то је његова #ична ствар, али шта мисли о нама и Србији, то је и наша ствар. Као што у волитици нем асентименталности, тако не може бити ни камуфлгже у бесконачност. Нико, па ни г. Черчил, нема права да од једног десеткованог и обезоружаног народа тражи нове жртве у енглеском разрачунавању са противником, јер би то било равно самоубиству. ' Данас још мање, ка.д су англо амерички авијатичари душмански тукли београдску сиротињу у забаченим кргјевима Београда, где ; ни један .једини војни објект не прстоји. Реакција на тако по ступање према нама, сигурно мора бити обратна ономе, чему се Черчил нада. После тога апеЛ-овати на српски народ да приђе свом највећем душманину разбојнику Титу заиста је безумље које ни.један паметан човек неће разумети. I Што се тиче младог југослоћенског-Краља, нека Черчил остави нама да о томе размислимо у колико су његови наводи тачни у погледу сарадње са Јосипом Брозом и одрицањем Драже Михајловића. Ми смо примитиван народ, то је истина, али при свем том, ми узимамо за мерило при оцењивању дотађаја и ситуације .један специјалан и ако помало сиров морал и преко његових граница не можемо прећи ни за чију љубав. Разлози опортунитета не дола-зе у обзир, кад је наше схва.тање морала у коализацији са савешћу. Ако је то у Енглеској другојачије, ми смо по најмање криви за то. Шта ми о Краљу мислимо не треба да нам каже Лондон и енглеска политика, него осећаји срца и традиционално монарХистичко васпитан>е народа.

Ако је на то мислио, за нас је то слаба утеха. Али, зашто је син г. Черчила провео толико време у штабу Тита, кад није успео да прибави тачне информације о Србији и ситуацији у њој за свога оца? И напослетку Черчил се ј,авно одрекао Драже Миха.јловића у корист „маршала" Тита. Он је сручио сву срџбу нз Др.аж^ Ми ха.јловића. Ми не желимо да улазимо у њихове односе, то је ствар за размишљање заинтереваних страна ван границе наше наше земљердновегијатлдновглц земље и Драже Михаиловића, ко.је Черчил искоришћује увек како му треба. Ми желимо да излагањем овако конфузне ситуаци.је пока жемо наше мсвету, да у лондон ским комбинацијама има много чега водњикавог, много чега vтопистичког, далеко од сваке ре алности али најдаље од правих интереса српског народа, који има само .једну жељу да у миру и раду на својој обнови сачека кра.ј рата, који га досада стаје врло тешких жртава.

Вечито продужавати ову лицемерну политичку игру сумњамо да је и у интересу енглеског на_рода и моргмо се чудити Черчиловој истрајнрсти. који ту игру отеже у бесконачност. Немогуће је да Черчил није боље оба вештен како о јачини комунистичког покрета на Балкану под комгндом овог интепнационзлног зликовци Јосипа Броза. тако и о одлучном отпору српског живља противу њега.

више заступљене процентуално од Срба. Ако у то сумња, ми ћемо га обавестити да ни 5°/о Срба нема у Титовом покрету. Његова стра дања у српском простору баш од српских националних сн^га најбољи су доказ колико далеко тсоји српски народ од комунистичког покрета који спроводи енглеском помоћу Јосип Броз на Балкану. Својим излагањима пред Доњим домрм о ситуацији на Бглкану, а нарочито у Србији, Черчил је учинио велику услугу срп ском народу, .јер му је показао са колико непознавања ствари енглеска политика вршља у овом нашем простбру. С друге стране, он је јасно дао на зна1Бе српским родољубима да нема.ју шта више да очекују од ње га и Енглеске и самим тим, сгбио их ,је у јединствен национал ни фронт V борби противу кому ниста.

СА НЕМАЧКОМ ИЛИ ПРОТИВУ ЊЕ Шиисина прер беликуОд X. Ц. Масдијка, претседника културног удружења

Безобзирни рат све више захвата и народ Холандије. Иостепено почиње да се верује: ХоландиЈа стварно пада у опасност. Влада тишина пред велику буру.

За овај последњи говор Черчилов не би могао да се каже да је инспирисг« оптимизмом, који ,је у овог енглеског политичара уобичајен. То се лепо види из његовог објашњења о ситуацији у Турској и Шпанији. Нама је то мило да констг.тујемо, јер у томе видимо први добар знак да се ствари могу другојачије посматрати и претстављати, отсупајући од оног енглеског си стема, који ,је толико несрећа на нео свету сам.о из погрешног рачуна. Овим не желимо да преурањено констатујемо какав повоља« обрт, не, него помало зрелије и реални.је размишљање о стварима ко.је претставља.ју V суштини срећу и опстанак света или његов сумрак. Што се нас Срба тиче, има у говору Черчиловом једна страшна констатација, да њему уопште нису ни нг.јмање познате поаве прилике V нашој земљи. Чак он то делимично и признаје речима „...у Србији још није довољво јасна ситуација". Је ли то све извињење које нам је пру жио Черчил за страшно бомбардовање Београда и његовог неборачког становништва?.

Сва обавештења која је по о вом питгњу Черчил дао, дгдеко су од стварности. Претеривања су тако велика, да познавалац тих прилика остаје запањен ко лико ј 'едан енглески премијер може бити необавештен о њима. Рећи за комунистички покрет; на Балкану да му главну снагу чи не Срби, то је толико исто као кад би неки наш необавештени човек рекао за енглеску војску да њу у већини чине грађани Де Валерове републике.

Черчил чак наводи и цефре. које прелазе у бајке. У ствари Черчил се ту преба.цио за равно 70°/о. То је само шот се висине Титових одреда тиче. Што се тиче учешћа Срба у Титовом по крету ту се тек Черчил пребацио та, окдалеко, да ј 'е открио свој'у намеру да произвољним изношењем цифарз створи нарочити ефект код свој'их необавештених посланичких другова, како би своју несхватљиву и неприродну политику оправдао за моменат. Ми у то дубоко веруЈ 'емо, ј 'ер ми смо сигурни да је у том погледу Черчил врло добро оба.вештен и да зна, да су све европштен и да зна, да су сви други

Черчил никад ни.је био искрен те се и у ове његове изјаве може есумњати, бар тако мисле они који су му до јуче веровали код нас. Ако је тако, онда нам Черчил увек остаје дужан, одговора, згшто су његови авијатичари 18 маја тражили забачене I београдске улице, начичкане све том да их бомбардују и тиме масивно униште његово неборгч ко становништво. У политици могу бити разна одступања, обртања и превртања, али>и ту има извесних граница преко којих часни народи не могу прелазити, нарочито онда, кад за те покусе крвљу плаћа.ју туђи народи. То што аажи за цео свет, мора да важи и за Черчила и Енглеску. Разметати се неистинама и конфузним излагањима, као- што је то овај случај у Доњем дому, не може служити на част ни Черчилу, ни земљи коју он претставља. Политичке утопије не могу Ен глескоЈ' помоћи, али могу од ње одбити чак и оне који се грчевито ње држе противу сваке логике, потребе и сопствених интереса. Србија коргча • својим природним и устаљеним путем попут своје славне прошлости, часно и поштено. Са тог пута не могу је омести разне политичке диверзије Черчила а нг.јмање могу од српског народа антикомунистички расположеног створити Титове симпатизере. Отуда треба зажглити на излагања Чер чила упућена српском народу, п и Дражи Михајловићу. Др. П.

Занемела је радосна песма прошлих година, када су се над земљом поЈавиле коалиционе ваз душне ескг.дре.. Ишчезла су оптимистичка 'очекивања несметане инвазиЈе енглескиХ војника. Заборављена су прорицања у вези с повлачењем немачких трупа из земље и то без капи крви. Избрисане су претставе о скором враћ њу у нормалне прилике, за какве се раније знало. И умукла .је и отрцгла се пропаганда мржње у многим тајним новинама које су анонимна лица упућивала преко поште холандским интелектуалцима. Шта ј 'е довело до ове промене? Је ли то сумња V тачност некада .јасно оцртанИх претстава? Јесу ли то чињенице ратних збивања? је ли то немгчка пропаганда? Је ли то почетак Све већег оазумевања за циљеве за.раћених страна? Је ли то страх од неизвесности? Бољшевичка опасност, при по мињању које су се некада осмехивали постаје сада постепено појам. У Италији је досадашњи слаби успеси коалиционих трупа, ко.је су се под нарочито повољним условима искрцале поткопао поверење у јако продуктивне могућности Америке. У источној Азији су извештаји од стране Јапана пробудили сумњу у погледу немогућности скорог поновног освајања ових области и поновног успостављања холандског утицаја у тим областима. Оно што постепено произлази о приликама у афричким и јужноевропским областима које су запоселе коалиционе трупе ужасно је. И мада се не може свему томе веровати, ипак је свакоме постало јасно,

лесних озледа као што је случај v немачким градовима, који се. бомбарду.ју, где фосфор ка.пље са кућа не штедећи ни човека ни дете ни њихову имовину. Такве мисли сада се свуда из« говарају. Холандија почиње да се буди. Долази неминовно време: дЗ се мора још даље мислити. -За-. што је Енглеска у септембру 1939 објавила рат. Зашто је она одбила немачко нуђење мира на.јпре после пољског војног похода, а затим после слома Фран^ цуске. Како је могуће, да је Енглеска проиграла своју слободу акције и да је Америка постала главна сила при уништавању Европе. Да ли .је заиста тачво оно што је објавила Немачка, наиме да ,је коалицији стало дз заувек уништи Европу као центар кулч туре? Где треба да стој'имо , као не« пријатељи Немачке или да будемо уз Немце? Шта хоће Немачка овде? Ред? Дисциплину? ИлИ хаос? ЗАР НЕ МОЖЕМО ДА ЗАЈЕ* ДНО СА НЕМАЧКОМ РАДИМО НА ОБНОВИ ЕВРОПЕ? Има ли наша земља за то мо« гућности? Могу ли наша пристаништа поново процвета.ти?, Хоће ли наше пољопривредне и индустријске производе поново куповати? Може ли нам НемачКа из европских области лиферовати вештачко ђубриво и сирови-* не? Можемо ли ми Холанђа.ни и даље радити онако, како најбоље одговара нашем земљишту, нашој клими, и нашим схватања ма?

да ослобођење ј *едне земље од стране коалиционих трупа може у ствари значити само беду за ту земљу. Принцип ко.ји су Немци стал но подвлачили, н&име да сви европски народи треба да' најзад изаберу једну од двеју алтерна тива: ред под немачким воћством или хаос с бољшевичким обележјем добија потврду у сви ма европским, а и у запосед. нутим пределима.

Примери у сопственоЈ' земљи, наиме све већа распуштеност омладине, атентати, претерано по дизање цена од стране несвесних црноберзијанаца и цинични злочини на сваком пољу постепено обеспокојгва.ју оне, који су само у души желели, да не виде више немачке трупе. ПојављуЈ'е ое боЈ 'ажљиво питање: шта ће се овде десити кад Немци буду. стварно ишчезли?

Потпуно безобзирна. бомбардо вгња цивилног становништва у толиким европским градовима, од којих велики брр.ј значи за просечног Енглеза само по.јам, почињу да га муче. Ко. ће то платити, драги мо.т. ако Немачка не добије рат? Како ће наша земља поново оживети ако њена природна позадина буде опустопа.1> наћи чврст облик солида .рности, уместо да се непрестано узајамно слабе, кар. што је то био случај у прошлим вековимд иобија.све вите присталица. Д р ли и нама прети опасвост ол те-

У случају да не сарађујемо са Немачком и Немце и даље сматра.мо својим непријатељима, гДе ће онда Холанђани наћи прибежишта? Можда као периферна област Европе са енглеским или америчким окупационим трупама у 'циљу одбране од азијаштва које све даље продире? Да ли Енглеска и Америка стварно имају интереса да Холандија буде напредна? Јесу ли им потребии наши произаоди? Можемо ли од тих земгља очекивати импулсе за наш.национал ни културни живот? Смемо ли да се надамо' да ће нам они донети нешто друго него што су коктели, декадентна литерат.ура, џаз музика, и аутомобили? Или ће Холанђани у масама избећи у прекоморске области и нашу земљу препустити судбини у коју ће најзад ззпасти кад ј 'ака тврђава против азијатства, Немачка буде побеђена и срушена! Неминовно ће се тгква и слична питања наметати. Одговор на то може сваки за себе дати; ниједан Холанђанин свестан своје одговорности неће моћи то да на кра.ју избегне. Данашња тишина пред велику буру даје још ипак времена за размишљање.

I

пснн АРОА

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. СтанковиЛ из Београда. Уредништво и Администрација Престолонаследников трг бр. 43у партер (Теразије). ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, 'Крап»ице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 48 дичара ' шаље се проко »Пресе« а. д. Влајковићева 8.