Српски народ

3 Јуна 1944

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

СУДБ0Н0СН0 ПНТАЊЕ Бомбардовање Београда и осталих наших градова нагнали су добар број варошана да избегну у села, не би ли голи живот сачували. Ни.је лако оставити свој дом и покућанство, често целог века течено, па упасти у туђу кућу и пасти другоме на терет. Али нужда закон мења. Несреће које су задесиле српски народ последњих година показале су, међутим, да нису без својих позитивних последииа. По оној речи из наше народне песме: где несреће, ту и среће има. Јер се Ј1'сно испољило да су патње збиле наше редове. Нагон нашег националног самоодржања проговорио је. Свуда у свим крајевима нзши сељаци су свесрдно отворили врата својих домова и братски примили варошане, делећи често последњи комад хлеба са њима. То ,је очигледан доказ да јаз између села и града, који је у нашем народу деценијама вештачки ко пан, није непремостив. Показало се да је наше село, православно и рдсно чисто, сачувало живе силе, које су нас кроз векове одржале. За наше варошане биће добро да те силе изближе упознају и да изврше ревизију својих схватања и навика, ко1е су често некритички попримали од једне надрикултуре, која им јје сервирана преко филмова, радиа и сумњиве литературе. Градови, нарочито велики градови, ма колико да служе културном подизању једне земље, они троше сваки народ и етнички и морално. Да им није сталног прилива свеже крви са села, они би изумрли. Велике кризе, као што су ратови, народи са претежно аграрним становништвом лакше подносе, Зато се за нас поставља крупно судбоносно питање наше будућности: изградити такву националну културу, која ће задржати све оне позитивне вредности наше сеоске патриархалности, скромности, честитости и задружно сти, које још увек красе наше најбоље сеоске домове. Боравећи на селима, наши варошани имаће прилике да се увере како је за људску срећу често врло мало потребно и како се без много чега може живети што им је у вароши изгледало тако неопходно. Ово зближење варошана и сељака мора се свакако искористити да се међу њима заснују неразлучиве везе пријатељства, које треба и мора да надживе данашње ратно време. Ако се ово деси, онда са сигурношћу можемо гледати у срећнију будућност и нашег села и нашег града, као М целокупног народа српског. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

КАЗНЕ ЗА ДЕФЕТИСТЕ!

Поводом наредбе Претседника Владе о позивању шесг годишта у српске оружане одреде код нашег света почела су кружити фантастична и злонамериа тумачења. Једним делом она долазе из познатих кујни за фабрикова ње лажних и алармантних вести, а једним делом су производ лакомислености и илиткоумности нашег света. Тако у овој прилици место да београђани озбиљно размисле о значају ове војничке мере и да схвате њен прави смисао, што није ни мало тешко, они више воле да верују црвеним агитаторима или добровољним фабрикантима лажних вести. Кад би поступили као озбиљни и свесни чланови Српске заједнице, они би одмах увидели да место што кукају због ове наредбе, требало би нанротив да се радују и да буду јако задовољни. Они би увидели да ово повећање контигената Српских оружаних одреда јесте у првом реду признање новој Српској др жзви и српском народу за његову успешну борбу противу бољшевизма, који је декретовао уништење и смрт српског народа. Због тога се да,ју држави нове веће могућности и средства да настави борбу противу Јосифа Броза и његових банди, да се сачувају неповређене•границе и свето тло земље Србије, Исто тако дају се средства да се ред и мир одрже у свакој прилици и да увек будемо спремни да одолимо како унутрашњем непри јатељу тако и спољњем непри-

јатељу, који смера наше уништење. Најзад даје се могућност новим српским генерацијама да одуже свој дуг Отаџбини, као њихови велики претходници и да наставе славну традицију српске војске, која је знала само за хероизам у слави и у смрти. Кад би тако размишљали ови лаковерни и поводљиви београђани разумели би да је ово позивање годишта један велики успех српске националне политике, коју са толико упорности и доследности спроводи већ више од три године ђенерал Недић на челу Владе народног спаса. Повећање српских ефектива значи да ћемо својом снагом одлучивати на својој територији, а то је понајбоље за територији, а то је понајбоље за српски народ, као што је он мудро рекао: „туђа рука свраб не чеше". Та нова српска војска, верна прошлости умеће да пребиде кичму за сва времена црвеним бандитима, и да коначно отклони црвену оиасност од Србије. Ту скоро само захваљујући изванредном пожртвовању српских оружаних одреда, и по цену великих жртава, успели смо да се одбранимо од бесомучних покушаја Јосифа Броза-Тита и његових банди да загосподаре Србијом, и претворе је у једну велику Виницу масовно поубијаних Срба, Зар не увиђају ти лаковерни и лакоумни београђани да ако немамо довољно оружане снаге да поново сачекамо Тито-

ве нападе, чинимо као национално самоубиство и .ртварамо капије Србије црвеним хордама. То је прави знача,ј ове наредбе, која треба у већој мери да обезбеди опстанак и сачува живот српском народу од црвене опасности и од нереда сваке врсте. Сва друга тумачења злонамерна су и провизорна, као на пример да ће се српски одреди употребљавати на неком од европских фронтова. О томе не може бити говора ни једнога часа. Са надлежног места најкатегоричкије се демантује ова измишљотина и изјављује се: „Као што су и до сада српски оружани одреди били употребљвани само за одбрану граница српске отаџбине, тако исто и ново формирани одреди неће бити упућивани нигде ван Србије и служиће искључиво и једино за одбрану мајке Србије, како од унутрашњих тако и од сиољних, који бесомучно насрћу на њене границе у циљу њеног уништења." Што се тиче тумачења да позивање годишта у овим приликама може имати нежељене последице, може се рећи, да не смемо да се руководимо таквим обзирима кад је у питању опстанак Србије. С друге стране ми не можемо и не смемо положити оружје ни пред каквом уценом, јер би то

значило дати могућност Титу да упадне у Србију и да затре српско име за сва времена. Зар то ни,1е Нојева политика, загњурити главу у песак, а оставити изложено цело тело. Лондону може бити лако да буде савезник са Москвом, јер Совјети не прете ни једној ње» ној територији, морем су изоло« вани, а ми имамо на граници банде, које слушају Москву, а никакво море не дели нас од Совјета. За нас је од виталне важности да смо спремни да дочекамо и одбијемо Тита и зато никаква претња Београду не сме утицати на нас да се спремимо што боље. Ако имамо да бирамо између терористичких британо-америчких бомби, и касапнице, коју би у Срби.ш приредили Тито и његови бандити, јасно је да не сме мо капитулирати, подносећи сами главу под нож Тита и његових џелата. Овакав дефетизам и кукавичлук није достојан Београда и ои мора достојанствено и мушки, како доличи престоном граду Србије, да прими своју тешку судбину и да по цену свију жртава испуни до краја своју мисију. Али они свесни или несвесни дефетисти, јатаци Јосифа БрозаТита из Клањца мора једном да у^мукну, да не ометају више нормално развијање прилика у Србији. Они се морају пронаћи, њихове смрдљиве кујне алармант них вести уништити, а они добити заслужену казну.

У КАНЏАМА БЕЗДУШНОГ ЧЕРЧИЛА Срамна злоупотреба Краљевог имена

На југословенекој политичкој позорници — у Лондону појавио се опет у првој улози злогласни бивши бан хрватски Иван Шубашић, ко.ји по жељи Черчила и Стаљина треба да образује нову владу. Позивање Шубашића да он реши кризу „југословенске владе" најбоље показује у какав је ћор-сокак запала наша „југословенска" емиграција у Лондону и Каиру. Кад се ниједан српски политичар није хтео примити те улоге, онда се морало прибећи овоме познатом политичком смутљивцу ко.ји је познат са своје дволлчне улоге, као и приликом пуча од 27 марта. У југословенској политици било .је много бескрупулозних политичара, који су ради власти мењали партије, програме и идеје, али изгледа да је Иван Шубашић био на челу тих политичких превртљиваца. За њега се може рећи, по оном народном, да је увек два цара варао и никако није могло да се утврди његов прави лик, ондосно коме се Богу клања. У емиграцији нарочито се истакао као један од првих политичара, који се ставио у службу Москве и радио противу свију „југословенских влада" ко. је су се одупирале Стаљину и Черчилу у погледу преоријентирања емигрантске политике ка Москви. Он .је активно интригирао на све стране. нарочито у Америци, чека.јући свод час, да преузме водећу улогу. И тако је он сачекао тај толико жуђени моменат да по жељи Черчила њему буде поверено образовање нове .југословенске владе у договору са Титом, а са благословом Стаљина. Тако овај велики „југословен". сада треба да постане преми.јер једне камуфлиране бољшевичке владе. Тим поводом Рајтер доноси вест према ко.јој Краљ Петар дао је једну изја-ву Д*је дат мандат

Шубашићу да образује владу од претставника свију елемената „који се боре", па према томе и са Титом. Ми тешко можемо да верујемо да де Краљ дао једну такву изјаву, јер знамо поуздано ■шта осећа и мисли по то.ј ствари, а и познато је целој светско.ј .јавности за дуги отпор који даје Черчилу, одбијајући да се повинује његовим безобзирним жељама и захтевима, који и српски народ и монархију и династиду Карађорђевића жртвује Стаљину, да би га умилостивио у вези његових захтева за „инвази.ју" и о „другом фронту". Зато пре свега морамо се питати колико је аутентична. колико де веродостојна та тобожња изјава Краља Петра. Познавадући методе којима се све служи Черчил и његови злогласни сервиси са много и много вероватноће можемо тврдити као на.јвероватније да су Черчил, Шубашић и Симовић зајед.но са компанијом у служби Москве фабриковали ову изјаву и пустили је преко радиа као Краљеву. После тога треба имати на уму да се у Лондону у последње време врзма и генерал Симовић, ста ри издајник, који нуди поново сво.је услуге. То још више по.јачава веровање да се ради о једном ординарном фалсификату. ко.ји је још лакше било извести него ону подвалу 27 марта 1941 године. Тада је по налогу Симрвића .један млади поручник читао преко радиа Краљев проглас, а сада де било довољно наредити једном од плаћених спикера лондонског радиа да прочита тобожњу Краљеву издаву. Тиме је безобзирни цинизам Черчила достигао врхунац. као што су достигли највиши успон и превртљивост једнога Шубашића и плаћеништво деднога Симовића. Духовни шеф Интели-

џенс сервиса показао је и овом приликом шта све може да се постигне методама ове у свету чувене институције. Ради постизавања сводих циљева овад џентл мен у својим политичким операцидама безобзирно се служи при. тиском сваке врсте, као и ординарним уцењивањем и свима застрашујућим претњама. Ако све то не успе Секрет сервис има и друге начине да ућутка и онемогући непослушне парт нере. Он зна у тим моментима да прибегне и авионским несрећама, у кодима стрададу они који се усуђуду да га не послушају па макар колико високи положад заузимали. Али изгледа да је ненадмашан у изнућивању и у моралном мучењу сводих жртава. Што се тиче рафинираности изгледа да де превазишао и сам чувени бољшевички ГПУ. Та бри танска институцида има већ дугу традициду! Према свима знацима, податцима и околностима под којима де дошло до овог саопштења пре ко лондонског радиа може се без двоумљења закључити да де у питању дедан обичан фалсификат, дедна ординарна подвала, дедна срамна злоупотреба Кра'љевог имена. У сваком случаду то није дело слободне воље и слободног одлучивања, дер је у питању Краљевски заточеник свемоћног и бескрупулозног енглеског диктасрћа Из ових наведених чињеница дасно де да ова тобожња Краљева издава нема никакву вредност нити обавезује ма кога, дер или је безочан фалсификат или је изнућена по цену живота. Знајући све шта је претходило, сваки Србин без даљег убеђивања поступиће обрнуто од онога, што лондонски радио препоручује тобоже у име Краља.

У овом случаду треба применити познато правило да с моралног и правног гледишта да су без вредности поступци изнуђени било каквим начином, моралним притиском, претњама или путем физичког насиља. Српски народ се одавно определио против бољшевизма, и не да се скренути са свога пута кодекаквим лондонским смицалица-

ГЕНЕРДЛ НЕДНЋ 0 СУДБИНИ ЕВРОПЕ Генерал Недић је ових дана дао дедан интервду на радиу коди де био пренет у Берлин и обдављен преко Великонемачког ра диа у оквиру емисиде под насловом „Град и тврђава Београд". Генерал Недић де дао следећу издаву: »Српски добровољци херојски се боре против комунистичке бандитске куге. Њихови успеси истакнути су са признањем недавно у извештају Врховне командв немачке оружане сипе. Онако, како су се у животу хра>бро борили на страни немачких непобедивих трупа, онако почивају њихови мртви братски са палим немачким јунацима сједињени у истој земљи Они су јемци, да Ће се Немцм и Срби, који су се успед трагичног стица.ја околности два пута сукобили као противници, али ив као непријатељи, убудуће заједнички борити за заједничку победу и за будућу бол>у Европ>[.«