Српски народ

Зјуна 1944— СРПСКИ НАРОД . , ч .. . Стргжа 9

е&рапске- у/ЦЦЦ ||||||[ ]|" |||||||| Ц) |[ |

Богородичина црква у Паризу. Изглед са запада. 1200—1245 р

ново ус-плставила архитектонску везу са Западом првенСтвено преко немачких уметника. Једна од на.шознати.шх чињеница истори.је уметности јесте да су фран иуска и немачка уметност и доцније дако утицале једна на другу. Исто као што је позната и чињеница да су се уметници из Северне Немачке образовали у Копенхагену. а Швећани. Норве* жани и Маћари у Минхену. Дизелдорфу и Паризу. Европска свест о .за.једници би ла је вековима тако јака да је није могло псколебати ни „бућеше индивидуе" за време Ренесан се. Баш нови стил Ренесансе, роћен у Италији. остао је до краја XIX века, првенствено у грађевинско.ј уметности за.једнички стил свих европских народа. Један филозофски образовани граНевински теоретичар као Хајнрих фон Гејмилер, пријатељ Јакоба Буркхарта. објавио је европску

Св. Јероним у ћелији. Дрворзз Албрехта Дирера, 1511

идеју заједниие баш на основу духа ренесансне грађевинске уметности. Тако је западњачко човечанство кроз векове било свесно своје иде.јне јединствености и из ражавало је као сво.је на.јдубље уверење још у Бароку и Рококоу. Воћство је имао час овај час онај европски народ. Међутим, сви ев-ропски народи умели су увек да у оквиру јединствених за кона стила дају изража.ја нарочитим особинама свога народног

духа. Оно што су створили ве^ лики уметници свих народа то су у извесно.ј мери биле грађевинске стене .једне заједничке ев ропске конфеси.је, признања прн падности заједничком европском духу, европској судбинскол заједници. Др Хајнрих Ел.

Пресек цркве Сан Марос у Мад риду од Вентора Родригеза 1749—1753

Кипра и Родоса продрла, поново постала европски залгдничкк стил који је ипак у свакој земљи тражио и налазио своју народски оебележену својственост. Јер други велики догаНлЈ европског Духа 1е у томе да је заједнички дух Запада стално доживљавао своје потпуно самосталне измене од стране генида појединих народа. Везе заједнице и слобо^а нани^аалног стварања слагали су се на скоро чудесан начин. Иаки су например још у XV веку немачки уметници одлазили у Шпа јшду и келнски градитељи саградили катедралу у Бургосу, овим поесаћивањем припадника једног далеког народа у једну туђу зем љу није ни у ком случају настао Неки необичан стил који би био тућ тој земљи, већ ,је из евроаске заједничке тежње ичрастао у Шпанији, као и свуда, једа« потпуно национални сопствени стил. Нарочито су у доба Ренесансе и за време Барока одлазиле будице нордијских уметника у Ита лију, долазили Италилани у Немачку, Француску, Шпанију, па су чак продирали до Петрограда и Лисабона. Исто тако су гра- : дили, сликали и правили Кипове ' Французи и Холанђани у Немач-' кој, па гапак је немачка уметност и у овим епохама сачувала свој потпуно сопствени национални лик. Још у почетку XIX века Грчка Је н-а тај начин, чим се бкла вра-:. гила у западњачку заједницу, по ;

Катедрала у Штрасбургу. Укра си изнад главног портала, око 1290—1298. Високи готски стил