Српски народ

I

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

3 |уна 1944

Богиња, Старм грчки мраморнм кмп из д»ба 600—488 г. пре Хр,

меник европске јединствене свести. У њему су се стопили јужно-античка и нордиско-гермаиоки елементи са оријенталско-ви. зантиским и настала је дедна свет ска уметност, кода је географски допирала од Јерменоје до Португала, од Италије до Норвешке. од Атланске обале до Москве, Јер, основне прииципе римске форме пренели су италијански уметници. који су потицали из усељене Лангобардске крви. ча« до Русије, до катедрале св. Владимира. Данас је готово немогуће ство рити себи праву претставу о томе како су се западњачки народи средњег века тесно додиривали и узајамно оплоћавали. И поред тешких саобраћа.јних прилика постојала је веза и сарадња измећу ма!стора и ученика која се никада ни.је прекидала. стална жива измена уметничких као и литерарних потстрека и узора. Они су путовали од Цариграда. долазећи делимично из Предње Азије, уз Дунав преко Регенсбурга до Француске. У Старој Галији били су у V и VI веку нарочито сиршски уметници тако распрострањени да је бискуп Мартин од Тура морао констатовати да је цела Галија, тј. Француска у његово доба, постала скоро друга Сирија. Као што нам доказује књига скица француског градитеља Вијара де Онекуре. Мајстори су путовали гсроз^све земље. Тако су узори османског стила из Јужне Фра-нпу< ке продрли преко Рајне до Хесена, па чак дубоко у Маћарск> На путовимг ходочасникг счр^јали су и-ти таласи стита кроз целу Европу. Један бог, једна вера и једна уметност били су вилни изрази тадашње европске духовне за.једнице. Тако је и готика настала у Северној Француској вероватно из предњеориденталских потстица.ја, К'1и су преко Средоземног мора.

Тицијан: — Карло V.

Катедрала у Штрасбургу — нацрт Ервина фон Штајнбаха, око 1280 година

Посејдонов храм у Пестуму — За стип дорског стила из ,

1 Салерна (Италија) један леп Е>а VI и V века пре Хр. По-сматрано са глеидшта данаш њице показу.је се прошло столеће као прекид природног развоја Европе, која јединетвено мисли и жели. Можда су народи морали да се најпре у себи усаврше и да упозна.ју сво.је сопст?ене границе пре него што је могла да израсте једна нова европска свест о за.једници, каква ,је већ постојала у старом веку у доба римског царства и средњем веку за време немачког царства. Данас, у једном моменту када се поново давила свест о „добром европејству" како су га заступали Волтер, Гете и Ниче, изгледа нам да је у данашњем развоју нових политичких облика потребно поново истаћи као оиомену и пример светскоисториску поуку о току европске у-

метности за време последњег века. Јер, јединственост западњачке уметности која је од пре јелног века била заборављена и пре небрегнутд претставља духовно историску чињеницу, ко.ја је ол утицаја за обликовање будућности. Европски дух био је увек .једна јединственост која је поред филозофије и песништва била пре свега видљива у иластичној уметности. Западњачка уметност била је од вајкала „европски кон церт" у коме је час овај час онај глас народа почињао мелодију, која је потом била различито инструментирана и тиме се уздизала до .једце заносне целине. Изгледа нам да је у циљу самоупознања европејства, које ,;е да нас постало потребно. неопходно истаћи чињеницу јединства европске уметности као убедљив пример. На почетку свег западњачког развоја стоји, не само у временском смислу, античка уметност Она је неопозиво изрекла одлучујућу реч за столећа тиме што је једном за увек уметности овог континента поставила као обавезни узор природу, њене видљиве предмете, а пре свега људско тело. Гледадући уназад смемо посматрати рззвој европСког гени.ја чак тако да је само на основу ове победе античког стварног садржаја могло бити загарантован европски развој уметности и њена јединствена тежња. Овај основни потез европског јединственог развоја по.јавио се, после угашења античке уметности, поново први пут са на.ј.јачим изразом у романском стилу. који се може сматрати као спо-