Српски народ

Страна 2

СРПСКИ НАРОД

24 јуна 1944

ПРИМЕР ЗА ПОДРАЖАВАЊЕ ' Немачки .подухват извршен на. Дрвар, где је било склониште Тита и његових доглавника, крунисан је потпуним успехом. Међу залењеним стварима налази се пасош Рандолфа Черчила и парадна униформа „маршала" Ти *га. И једно и друго налази се изложено на изложби ..Борбени простор Југоисток" у Бечу. То сеак мо}ке да види својим очима и о томе се увери... ' Али. ипак, иако без пасоша, Рандолф Черчил је стигао у Ита ли.ју и пошто се одморио дао де ј.едну изјаву „претставницима југдсловенске штампе". Та из.ј ава 5е ;типична'по томе што је безобзирна и цинична и што сва нел.ела ко.Ја су чиниле партизанске банде да.је као пример за.органазовање нове Евро-пе. О просто ру кош су држали Титови бандити Рандолф Черчил ,је рекао да шжазуде у минијатури нову Европу кода настаје. И обраћајући се своме сабеседнику додао је: „Ваше дело тређа да послужи као модел за политичко подизанзе других европских земаљн". ■ ■ Шта ее може рећи поводом овакве издаве? Када се зна да о«на долази од сина Винстона Черчи ла, који де робидаша и разбод ника Тита прогласио сводим лич ним придатељем, онда је све да сно. Необуздани вихор униште ња, убиства. злочини. планско истребљивање српског живља. Спровоћење безобзирног бољше визирања маса. — ; све то треба, по логиии Рандолфа Черчила, да пос!\'жи као: пример за подра жавање и другим европским-ае-. мКама и №о модел за урећивање нове Европе, оне какву де замишљаду плутократи и бољшевиг ци коди чине све шта могу да Европу разоре што темељитиде и пбтпуниде. Ова изјава пустолова Рандолфа погаћа , на првом месту. оне емиграиске ткругове коди су се залагали и дош увек залажу за сарадњу са Титом. Она ниде дошла случаГво. ни бесциљно, него зато, да уздигне Тита, коди је претрпео сграховит пораз и коди де остао и без свога штаба. Сада му де погребна помоћ и Рандолф му )е лаЈе верудући да ће речи ЧерчилсЈва сина имати извесног аддека у англоамеричкој .јавнбсти и штампи. А подршка те давности, кода се, добоим делом определила за ове бандите и убице, иотребна де Титу баш сада када, треба да води преговоре са Шубашићем и да рсигура пуни успех својој тезч. Каква де та теза ми знамо и не очекудемо ништа доброг од њеног остварења.. Из .ове издаае дознали смо дед»у драгоцену ствар: шта Енглеска жеаи са евр.опским државамд у будућности и како замишљ.а остварење новога поретка, о коме лапагајски бдебеће њена штампа. Ко ниде то до сада знао, иека запамти — нови аиглоамерички поредак у Европи није ништ.а дпуго него давање .пуног тха ђрљшевизму и свему ономе гпто он у себи носи. А он у себи носи: разарање, убиства, отиманину и страст злочина. То су стубови на кодима он пвчива, а то де оно на шга треба да се угледаду, по препоруци Рандолфа Черчила, и друге европске земље. Ми би желели да оне- не преживе оно што је преживео наш народ; а немамо вишта против тога да Винстон и Рандолф по Титовим рецептимз, васпаставе и о-стнапв нови пппеИак У: Енглескпј.

КОНТРА-ИНВАЗИЈА

Читавих годину и по дана Бри таноа.мериканци су говорили о инвазији. Створили су такву рекламу том њиховом н#мераваном предузећу да су лаковерни људи почели да мисле да ће Немачка затражити мир иеколико сати по сле инвазиског ударца. Мећутим, инвазида траје већ скоро три недеље, а никакав ефекат није постигнут. По.јам „инвазијци" тре®а да буде~ скопчан са појмом о браоМ, моћном надирању у непридатељске пределе. Међутим, шта раде искрц^ре трупе у Нор.мандији никако не личи на моћан цокрет. Уместо инвавијаца видимо уљезе, који се дедва могу да понегде провуку у прве линије атлант ског одбранбеног система. , Уљези су до гада постигли само дедан дедини таКтиЧки успех: одводили су шербурску тврћаву од немачког фронта на полуострву Контгитен. Тб концентрисање британоамеричких нападних прегнућа у правцу Шербура де дедна акција изазвата потпуним неуспехом тлавне и на.јважније акције, и то ,У правцу Хавра. У немогућности да осводе Хавр са његовом првокласном"лу ко ^ ј , генерал, Монгом!ери покушава сада да се дочепа Шербура, дер би иначе цео његов, уљезни подухват морао бит.и ,ликвидиран. Већ 25 дивизида бачено ,1е, на норм"ндиско тло, а ниде створен тажав обалобран коди би могао да буде терен за искрцавање "даљих Адзенхауерових армида. Док се инвазиске ствари тако конфузно. развијаду, Немачка де започела контра-инвазиске операције, Она де ставила у дедство једно од сводих таданствених : оружда и бомбардовањем инвазиских центара хоће да омета напад на Европу. Ово оружде које де дђбило ш аеро-фантома им.з -ггаховито дејство, 0 чем;у из Енглеске стижу многобродие ннформациде, и поред тогаг пгго је

цекзура пустила гвоздену завесу иЗмеђу јавности и стварности. Као што се дешава V америчким филмовима садашњег ратног добз, у којима дунак Џон. обара једним метком д.есет немачких авиона или потана једном бомбом пет немачких бојних бродова, сада енглеска информативна служба прича глуие приче о ноаом „сцорту" ецглеског авијатичара: о лову на аеро-фантоме. Ства.рност изгледа много грозни\а по Енглеску. Непрекидно бомбардовање коде траје данима и данима, а које проузрокЛе апокалиптичке рушевине и пожаре, тешко ремети живот дужне ЕнглесКе. Не треба мислити да ће аеро-. фаитоми у току неколико дана или недеља сдомити снагу британске империде.. Тога не може бити, дер никад не може дедно ратно средство да до.биде рат. Али, у оквиру других бперацида, и- ове операцИје бомбардов :ња индустриских центара оМетаће инвазиду. У томе се састоји огроман стратегиски значад новог немачког оружја. А његов значад де дош дубљи. Поимемч аеро-фантома доказуде целом свету, да .Немци распочажу са оним тајац.стзени.м. техничким могућностима, о кодима се одавно говорило, а у које нису веровали неприј&тељи Немаца. Сада мораду да виде да су немачка наглашавања била потпуно образложенач и зато сада морају да веруду д-а има и других, још страшнидих средстава коде ће Немачка применити V тренутку^ када .буде дошао час одмазде. Дејство геро-фантома де такво, да де светска јавносТ готово занемарила, инвазидУј Потпуно де заборавила на италиданско ратиште, не обраћа пажњу на борбу у Фине^бд ћ не 1дриме'ћуде дапанске победе у Кини. 1 На италиданСком фронту Немци настављају" ]тостепено повла-

чење у северо-источном правцу. задржавадући иомоћу сасвиМ малих ваштитница напредовање Александерових армија. На крадњем северу Европе, у Финскод, воде се огорчене борбе, у којима мали фински царод даје отиор црвенод војсци и исиољава неодољиву енергиду и тежњу за слободом. ОвЗд напад на Фццску баиЈ у тренутку, када су Лондон и Вашингтон тражили да се напад од стране Совдета изВрши V правцу Румуниде, де веома карактеристичан: Совдетска Унида де већ толико истроше на да мора сада да покушава срећу акцијом у правцу надмањег отпбра. Надмањег, зато што је финска вО.јска сразмерно врло мала. На азиском ратишту одиграваду се веома важне ствари: у 1редњој Кини Јапаици су потукли многобројне армије Чунгкинга, тотално уништивши око 30 цивизиј,а. Веома де ,симптоматично да су се Јапанци борили 1:10, по дедан батаљон против читаве Чангка.јшекове дивизије. То значи да де расуло код Чангкадшека поста^о пот;п.уно очигледно. Садашња дапанска офанзива против ■ Чунгкинга може да. буде једном од завршних оп.ерацида У дугом рату. у Кини. Чунгкиншка влада и чунгкинвдка земља не могу више да дају организоваци отпор. А повећању. његове 'снаге не може дз допринесе ни пут г.ђе Чангкајшек у Москву, ни пут. Уолеса у Чунг^инг. Американци хоће опет да блефираду и да преваре Чзнгкадшека нереалним обећањима.. Као врхунац блефа треба смат рати амерички ваздушни „напад н.а Токио".: неколико авиона дедва су долетелИ до дапанских острва и бацили бомбе 1000 киломс.тара далеко од Токиа. Са так вим средствима" Американцц хоће да робед^ Тврјнц Л4КТ. (Змешно! , М. Војновић

■ V • •" - Х% Т ' Ш < \>г.

\ .. - .- ШттМШштш

Јбдна оборена савезничка теретнз једрилица на фронту у Норман ^ији

ГЕНЕРДЛ ФЕЛДМДРШДЛ фон РУНДШТЕТ

Герд фон Рундштет ррђен де 12 дец^мбра 1875 у Ашерслебсну. Ступио де 1892 у пешади.ју. 83 регименту. 1909 као капетан премештен је у генералштаб. Кад де избио први светски рат био де шеф компаниде -у пешачкод регименти 1?Гу Комару, али одмах де опет враћен у генералштаб, у коме де остао за све време традања рата. 1914 унапређен је за мадора, По свршетку првог светског рата ступио де у тадашњи Ра.јхсвер, где је 1920 унапређен за пстЦуковника, а 1923 као командант 18 пешачке регимеите за пуковника. После дуже активности као шеф, штаба групне крманде црстао је 1927 генерал. 1929 унапређен де за дивидског генерала- и постављ.ен за команданта 2 коњнчке дивизиде. 1932 постао де командант 3 дивизиде у Бер.лину, -Неколико месеци во,ш.јјтс љј-г'% . .

сле тога постављен је за групног команданта у БерЛину.а 15 марта 1938 за армискрг генерала На почетку другог светског рата Рундштет де као* главнокомаи дудући преузео воћство јужне' водне групе у Пољскод. Њему с\ биле потчињене армије ЛИста, од Радхануеа и армија Блашковић. Док су пољске снаге у простору Краков—-Ленберг биле потиснуте и разбидене, северни део његових армида спречио де повлачење пољских трупа, коде су стадале у Позима и Помераниди пре ма Варшави. У десетодневнод бруци опкољавадва на Бзури (9—19-1Х), кода де одлучила рат, уништиц де Фон Рундштет главну пољску армију. Заузеће Варшаве крунисало де брзи победнички рат у Пољскод, за коде де Фон Рундштст одликован гвозденим крст.ом- внтешкодг редз, ^

ј При маршу на Запад био је као. главнокоманд\4.јући в.одне гру пе А, вођа тежишне групе. За други операциони отсек. битку V Француекод." РундштетУ су биле потчињене дамиде коде ,су нападом , на. средишњем фронгу у одлучујућој борби протцв Францус-ке. Под притиском успеха Рундштетбве војне групе дошло је примирде; 1940 произаеден де Фон РундиЈтет -за гецералфелд маршала. У борби против Русиде водио де Рундштет водску на јужном отсеку. .У рв-им борбама истакле су се нарочито ,битке заокружавања'на Уману и код Ки.јева, После кратког одмора због оронулог здравља постављен је Фоц. Рундштет у априлу 1942 за главнокомандудућег. на Западу.. Под његовим надзором начињен де Атлантски 'беДем од Холандије до: Пиринеја,

СПОРАЗУМ САМОУБИЦА 0 .. .. . , Из Енглеске дављаду 'д'а еу св негде на подручду Јутбславиде састали Иван' Шубашић и Јосип Брв?. Кар што де и рани.Ц ебдавч л.ено, они су ностцгли споразум, али не онако како се надао Шу^ башић, коди де недавнО издавио да веруде дз ће његов суСрет са Брозом решити сва спорна питања н амогућцти рбразоваше Владе какву желе Черчил и СтаЉин. У саопдНтењу. коде де дато по-' водом овога састанка, речено дв да су се споразумели у великом броју проблема. што значи да је остало дош много нечега о чему, се нцсу могли споразумети. Ниде .истина. искључено да ђе се кроз коди дан подавити нека влада. ца челу Са Шубашићем, дер де увек могуће наћи групу људи који ће због новаца и удобностИ пристати да буду министри и из-< 'мећари Черчила и Стаљина. Потпуно у скл^ду са сводиМ масонским рангом Шубашић де као бан .био протектор кереншти не у чидем, су се окриљу повезали и организовали сви они елементи к-.ји, Д .анас стоје и .јавно и тајно иза Јосица Броза. Према томе V трагед.иди .српског .Н.арОда Иван Шубашић де имао и нма одређену Улогу ко:а му се не може. и не сме ни заборавиТи, ни О'простити. Али.баш то га чини цодесним да разговара са Јосипом Брозом и да са њим сарађуде. У дедном енглеском саопштењу поводом овога састацка речено де да Черчил сматра великим својим успехом што је дошло до о&ога састанка и што- се С|в.,„ :• развидаду добро. И овај моменат треба нагласити нашој јавности ради употпуњења одговорности коду ■ овад човек има и пред нашим народом коме мора бити дасно- да де миснда Шуб&* шића-остварење вдље Черлдла Стаљина. а не ничиде ДРУ .ге. .., . Зато од споразума Шубашић—Броз српски н.арод нитџ шта очекује, нити може очекивати. Павдотив, мора према свему овом њиховом пословању имати одлучно негативан став, .јер је јасно да све оно што се уговара између два изразита противника Срб», мо ра ићи на штету српсксг народа. Са своде стране српски народ већ одговорио на ову . Љциду у још већод мери када дође погодан моменат 3,а то. У сваком случаду треба да де свакоме ја,сно да с^пски народ неће и не може метнути своју главу у дарам коди му при!премаду његови изразити цепридатељи олнчени у Брозу и Шубашићу. експонентима плутократско - бољшевичке спреге. кода жели да цео свет потчини себи и да га учини инструментом своде воље и сводих инт-ереса. Споразум србоубица и све оно што може да дође иза тог споразума не тиче се српског народа, коди неђе дозволити да му кроје судбину људи коди су му крвни непридатељи. Сам српски народ изградиће своју судбину и обезбедити своду будућност. Ничите му туторство. а надмање туторетво Шубзшића и Броза, ни је потребно.

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговорак за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станкозић из Београда. Уредништво и Администрадија Престолонаследников трг 5р. 43у партер (Теразије), ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«. Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна поетплата 48 дАнара шаља са преко »Првсв« а. д. Влајковићева 8.