Српски народ

79 Јуна "1044

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

СРБИЈА ПРОТИВУ БОЉШЕВИЗМА

22 јуна, на дан трогодишњице почетка епохапног судара бољшеиизма са Немачким Рајхом, који је у име Европе бранио њен опстанак ^ њену кпутуру, Ееогрзд, као престоница Србије. сетио се тога судбонссног датума и обепежио г'а је значајним манифестацијама. На тај дан у 7 часова изјутра одржан је у присуству Претседнмка Српске впаде, ђенерала М, Недића и чланова впаде, као и виших чиновника и претставника евију сталежа помен пред хумкама палих припадника српских оружаних одреда и органа безбедности. у борби са агентима крваве Москве. У 18 час. пред Претседпиштвом впаде одржан је рери српских оружаних одреда пред Претседчиком впаде, ђенералом М. Неди-

ћем, члановима владе, високим чиновницима и грађанством. Једни за другим дефиловапи су беспрекорно одреди српске гарде, добровољачки одреди, српска државна стража и пољска и погранична стража. То су били дирљиви тренутциг кад су пролазили свечаним кораком преставници нове српске војске, спасиоци Србије од комунизма, наша нада, српска узданица, поздрављајуки оца Србије ђенерала Недића. Први пут после априлСког слома уздигнутог чепа могла је да корача српска војска, која понова иде путем славе, да поврати стари сјај. После тога са великодостојницима ђенерал Недић прешао је у Мин. пошта где је присуствовао »тваран!.у изложбе »Црна Гора под петократком звездом«.

„СРПСКИ НАРОД ДАНАС ЗЕ УЗЕДИЊЕН У СВОМЕ СТАВУ ПРЕМА КОМУНИЗМУ"

ГЈосле. црквеиог обр.ед;} Владин комесар за Београд и Претседник Београдске општине Мцнистар Драг. Јовановић одржао је говор у коме је измећу оеталог рекзо: »Даиас се молимо Богу, нз гробовима ових јунака, за токој душе знаних и незнаних цесетчнв и ствтина хиљада Срба и Српкиња, *»-уди, жена, деце и нејзчи, жртава прокушаних бољиЈевичко-пдртизанскмх метода, Они су падали зато што су чацизчалисти, зато што су Срби, јзр то није у духу маркстистичко-комунистичке идеологије. Ова наша молитва Богу не би била угодна, ако се не исповедимо и не признамо и све нашо грехове, које ми починисмо и због којих данас тако тешко пати цео народ, V оним временима када се твко безбрижно и често саможчво живело, мали али одлучан број људи стално и непрестано је трубио на узбуну. Указивали смо да се страшни отров маркстистичког учења убризгава у здраво тело нашега народа и да постоји опас«ост, да га потпуно зарази и да се тај здрави џин само по себи оруши. Али авај, нису нас разу^ мели, нису послушали, ве^ су нас шта више и осуђивал^ називају-Ци мас реакционарима па чак и непријатаљима самога народа. Ето то је један од највећих грехова који је почињен према народу и због кога и данас испаштамо. Опрости им Боже, јер ти опрашташ свима који су се покајали.

А покајање ,је дошло, јвр српски народ је данвс уједињен у своме ставу прама антихристу према комунистима, Данас више нико не сумња шта нам ваља чинити. Овај најтажи и на^крпавији рат саију времена, не^е све донде бити за нас завршен, докле год интернациочални ■<омунизам буде претстављао опасност за наш здрав[и народни и национални живот. Ми који смо ту борбу почели пре двадесет и више година, нисмо више сами, са нама |е цео народ духовно уједињено Српство. Оно |е ту борбу прихватило и оно ^е је до победе изнети. Мирно почивајте пали борци противу интарнационалног комунизма Ви сте свој дуг одужили према народу из кога сте поникли, а из ваше мученичке смрти, вашим костима и крвљу цементира се национална и народна вера да Србија никада не^е бити комун истичка. Ради вас, ради вечне славе, ради поколења која после нас долазе, ради очувања Светосавске вер« прадедовске и свију наших народних светиња и обичаја, ми смо ту борбу пре двадесет година почели, ми кемо је наставити и ми ^емо у њој победити, јер тако мора да буде, да светлост иад мраком царује а Бог нзд антихристом. У тој вери ми се клањамо свит ма онима, који падоше као прометеји наде и апостоли бола нашега. Нека им је слава и вечан покој.

„СРПСКИ НАРОД ИСПУНИО ЈЕ СВОЈУ ДУЖНОСТ" » У 17 часова преко Београдског радиа дали с^ изјаве претг.тавници Владе и разних савеза о' ставу српеког народа према комунизму. Први је узео реч у име Српске вдзде Минисхар просвете и вера Велибор Јонић. Он је рекао: „Ово је четврта година како се на Истоку бије гигантска битка између Великог Рајха и Савеза Совјетских Република. Европски народи свесни су црвене опасности као и значаја овог судбоносног хрвања са њом. Српски народ такође' схвата прави смисао ове борбе и због тога не посматра догађаје скрштених руку. И он у овом простору води херојску борбу са бољшевичким експонентом на Балкапу, Јосипом Брозом-Титом симболрм свега зла ко је је српски народ преживео у току три године своје напионалне трагедије. Борба није лака, али сви Срби сто је Иао један човек у одбрани свега онога што им је нагсветије: свога имена,' вере и отаџбинских тралиција. На данашњи дан, сећајући се опасности ко.ја .је пре три тодине угрожавала све нас, српски народ гледа са осећајем испуњене дужности на свој допринос у борби против бољшевизма. Сматрам, да'је он, борећи се за своје националне идеале тиме извршио свој^' цужност члана европске за■ 'једнице у одбрани заједничких културних тековина Ев• ропе".

„СРПСНИ НАРОД НЕ ЗАВАРАВА СЕ НАУКОМ МАРНСА И ЛЕЊИНА"

После Министра Јонића узео је реч свештеник Алекса ТодоровиН. који .је рекао између остсмог:. „...Од сатане и порода његовог ироплакала су сва племена земна а нарочито хришћански иарод. 4 Од његовог лукавства и насиља запиштао је и народ српски у ове дане. Српски народ не зна или није ни чуо за „Науку" јеврејина Маркса. Ко су Енгелс и Маркс? Они су само шегртчићи великог мајстора — сатане. Они су имена ситна из велитсог родослова његовог. \ Истина, има и српски народ својих Каиноваца и Јудоваца, Л1арксеваиа и Лењиноваца, стаљиноваца и титоваца. Јер, и нека

деца његова нриродила су се томе роду сатанском.' Ушли су беси и у дом Србинов и засели крај огњишта његовог. Обукли су се у лажне одеће и покрили разннм маскама. Успели су тиме да заварају неку децу српску. Заварали су пре тежно интелектуални део његов. Ово се могло догодити само зато, што је интелигенција српска вером ослабила и у сво.ја се земаљска мудровања поуздала. Неки из народа српског заварали су се. Али, српски народ нити се заварао нити ће се заварати. Србии је увек призивао Бога за савезника и помоћника, па то чини и сада. А Господ је рекао свима који се у њега уздају и по његовим законима живе: Ја ћу се борити за вас и победићете..."

„СРПСКИ СЕЉАК КАЖЕ: НЕЋЕМО КОМУНИЗАМ"!

Затцм је говорио Златомир Зелић, сељак. који де рекао: „Данас, када се не само у Европи већ и у целом свету води огорчена и крвава борба за аиар хију и комунизам с .једне стране, и за ред и х.ришћанство с друге стране, српски сељак је казао и каже пред иелим светом своју одлучну реч: нећемо комунизам, нећемо анархију. Хришћаиски светосавски срп-

ски народ је домаћннски народ. Као такав он не може да се покори никаквом захтеву ма са које стране долазио, који би га гонио да своју главу потчини под јевре.јско-комунистичку секиру... Иека /е Богом благословена борба против комунизма. Српски народ у њој учествује цео целцат широм васколиког српства, он ће у тој борби и да победи."

„српски рддник сопчшн је с» целим народом у борби противу номунизма

Поеле њега узео де реч Тома Мацанковић, радник. који каже: »Ми, српски радници, свесни смо борбе која се води против бољшевизма. Никада ми нисмо одвајали своју ствар од опште народне ствари, јер нам је јасно да се социјалнд питања не могу решити ван националног оквирз, Такође нам је јасно, да комунизам не може да реши ни једно питање, па ни Лаше радничко. Зато смо ми у овој тешкој борби, коју наш народ води против

Јосипа Броза и његових партизанских бандита, солидарни са својим народом. Ми зато знамо само за једну борбу, а то је борба за опстанак и бољу будућност нашаг народа. Свака друга борба, а нарочито такозвана »класна борба«, нама, српским радницима, непотребна је и крајње опасна. Зато је борба српских радника усредсрс^ена и укључена у општу борбу свих Срба за народни опстанак у овој тешкој садашњици. „Света борба за спас српскога народа" За Мацанковићем узео де реч Милан Рајић. занатлија. ко.ш де рекао: „Срећан сам што могу у име српских Занатлида подвући висо ку нзционалну свест Срба занатлида, која их и у данашњиии чини достодним предака, који су увек живели и радили за свод народ... ... Ми, срдске занатлиде стодимо на гледишту да заједно са целокупним нашим народом имамо само дедан задатак: борбу за оп станак нашег народа, борбу^.за срећнију будућност његову и бо -р бу против свих оних коди нарушаваду наше народно дединство и слогу; зато де и за нас. као и за сав иаш народ борба прогив Јосипа Броза и његових комунистичких б'анди света борба за спас свога народа. у тод борби, солидарно са целокупним својим народом, морамо истрадати и истрадаћемо.' „У слози сио савлађивали и најве^е # тешко^е" Напослетку је говорио Др Жарко Сту.пар, доцент 1 Универзитета, коди је рекао: „...Дошао је моменат, да се дуг искупи, да се грешке прошлости исправе. За навек има да ее прекине с интернационализмом, материјалистичким схватањем живота и света и импортирањем идеје и примања страних и тућих народном духу и његовим вековиим традицијама. Интелигенција народна, његова елита, дужна је да се сврста у прве редове у бескомпромисној борби коју води српски народ да би себи у европској заједници народа извојевао достојно место, које му по његовим, способностима и поднесеним жртвама у току његове славне али и трновите прошлости заиста и припада.

НА БРАНИКУ СРПСКЕ ОТАЏБИНЕ

Ево, како већ дее године стојимо на бранику српске. отаџбине, бранећи је на свој начин од опасности, да би моглз да савлада све тешкоће и да вечито живи. У обичним приликама свакако не бисмо се заустављали да бележимо овај кратак временски размак, али у данашњим нередовним приликама, и то кратко време има своју велику вредност и знача.ј, Можемо слободно рећи да смо за ове две године радили само по савеоти, гРворили истину српском народу да би се сачувао нових недаћа, да би у што већем броју сачекао крај рата и доживео боље дане. Све поштено и честито у Србији, што ни.је партиски загрижено или не подлеже туђинској пропаганди, разумело нас је и дало нам је своје поверење. Тако број читалаца расте до висине, коју није имао ниједан недељни лист у бившој Југославији, Круг читалаца нашег листа није обична платежна публика, већ сачињава као једно братство људи, који исто мисле и осећзју за српсри народ, који истим жаром воле га, и, са истим самопрегором готови су да поднесу сваку жртву за његов спас и за његово добро. То де за нас велика сатисфакција и највећа награда за напоре које. свакодневно чинимо, слу жећн искључиво истини и животнмм нтересима српског народа. Тако ће збирка СРПСКОГ

НАРОДА остати као веран докуменат времена, из кога ће 6удућа поколења моћи да сагледају праву слику нзпора, који су чињени да се српски н:род сачува и да настави прекинуту нит своје историје. СРГГКИ НАРОД за све ово време надахњквао се једино и искључиво зкконом живота и опстзнка српског'народа, којиг де у име отаџбине обдавио генерал Недић: учинити све, не жалити Ниједну жртву, да се спаее српски народ, да се сачувају што ви.ше српских глава. Нисмо ми обичан лист, који пише по вољи публике, да би имао што већи брод читалаца. Ми нисмо ништа крили од српског народа, и истине, коде нису му пријатне. Ми смо учили српски народ да све тешкоће и неприлике не долазе споља, него и од нас самих, од нзше силовитости и наше недисциплинованости, од наших м?.на и нашцх слабости. Из сазнања овога ми смо очекивали препород и обнову Србије. Зат огрдње и клевете, долазиле ма са коде стране не узбуђују нас и не узнемирују нас. Оне наше дело не могу оборити, јер се насиљем не може збрисати што ће пише душом и срцем. У часу када је српска будућност била неизвеска и њени хоризонти ззмрачени. генерал Недић нзложио нзм Је задатак па остваримо СРПСКИ НАРОД. Понављајући у себи оно што нам

де рекао „српска мисао не сме пресахнути, српско племе погинути не сме", ми смо се дали на посао и служили смо од почетка па до данас часно и поштено српском народу,, не бодећи се никога, не подлежући ничијем утицају. И ако смо идеалисти, приврженици наше видовданске етике небеског царћтва, ми смо у ступццма нашег листа учили српски нзрод реализму и егоизму. То је било потребно, ако је хтео да се сачува и да одржи свој историски континуитет, Признајемо да је допадљивије било певати о ослободи, али за то није био моменат. Ми смо млад, романгичарски словенски народ и потребно је напротив да се учимо да гледамо стварности и да се њима руководимо, место да пуштамо и сувише на вољу машти и осећањима. Радећи тако, ми смо свесни да смо испунили своду дужност и да смо дописали дедан нов лист пове снрци „робовања и величине" новинарског позива. Верудемо да смо били од користи српском народу, обавештавајући га објективно о приликама у земљи и у свету, да би могао правилно да процењује сигуацију и да види где је српски интерес. Испуњавадући задатак, који нам је поставио генерал Недвћ. верујемо да смо радили у иитеоесу српског народа за његовт срећу и нову величину. -С-1Г