Српски народ

срлекм доброшљ А ц

ДОЈ ј РОВОЉДЧКА МИСАО - СРПСКА МИСАО

• • У, тешкој борби која претстоји српском народ/ прорив ком^низ>*в, — а она, ма колико да је и до данас била тешка, још Није <\оетигла свој архунац, — није довољио бити само националиста, а свој национализам облачити у туђо рухо. , Семо национализам, од глпве до пете обучен у српско «рухо, у рно рухо које је плела, сновала и ткала тринаествековна историја српскога народз на овом мучном српском зомз/ћском . .простору само- тај национализам може довести до лоуздане победе српски народ. Национализам, заоденут туђим прња)Ја, па ма Оне биле од ен. глеског штофа или француске свиле, тај национализам само помаже, да се не иде правим српским«.путем, вет\ неким споредним стазама које н^ крају изводв тамо куда св-не жали, на комунистичкш пут. • До(?ровољаштво, свесно те основне истц^е, 'заронило је у дубоко море тринаествековне повеснице српског народа и оданде мзвукло камене.темељце за изграђивање српскога пута ка српскоме излаву Да би решило иитања!.' Кзцо да уредимо свој народни живот? Одговор: ни по чијој мустри, ,ни по чијзм угледу, већ само по ономе што нам прошлост говори о садашњости и будућности. Основа те политике почива на љубввкЈ п*рема српском роду, али окатој и видовитој љубави^ свесној и савесној. Нв да мрзимо друге и да се светимо, па у слвпој Мржњи и освети, дагсебр на-јтежа^ оцдетимо; на да заљубљенр гледамо У' неке далекв углвде и да чекамо из-њиних руку своју слободу': туђа помоК напЈпаћуја са скупо. ЕсН само оно што ј© нашв да усађује^о у наше т^мељв. ј Основна начела нашега народа су у домаКииском схватању света, а зато и тежимо дрма^инском урзђпњу ћржавв и сваке заједнице ^родне. па и најмаиЈе и нај^ незнатније. Нијв српски народ против комунизм - а јер жели приватну својину, веК зато<што њим влада дух домв+тнски, # а не маднинарскоработнички. ' „ » Цео народ српски јв једна органсла заједница, па га као та«ву треба и .уредити. Не по вољи већине гласова, век по захтеву животних интереса целина заједнице — ; сваки посао и сваку пртребу треба уредити и ■ средити. Духовно је извор из чега потиме цео поредак и социјални и привредни. Не може народ да се ГгОвија ни по «апиталмст ^1чкој ни цо коМунистичкој привреди, већ привреда има да се саображава народној потреби. Основа дух.овна је Хришћанство и «хриш<1анска мисао, а не безбдштво к разврат. Хришћански дух је оплодио Дух српсЈсога народа до јунашЈгвв, чојства и мучеништва, па тако има и да се урвди наш живот. Они којима је много дато у власти и у утицају на судбину народа, они морају бити највећи јунаци и најподвижнији мучениЦи, рдговорни и пред Богом и прсд народом за своја дв-

па. Твшка ду^ност и ташкв одгвворност имају да заодену сваку јлвчу власт, а на д9 она будв неодговорна част и сласт. Зато добровољци на могу да сматрају она еписковв обе^ања, који са однекуда растурају по чашем народу и замагљују му*видикв, да види колико јв ташко и мучно доКи до праве народне слобода, као неционалне путеве и као националнб потребв, већ их сматрају најопаснијим опојним пи^ем које може да успава^дух народни, .па да чека да му е® донвсе на тањиру слобод» и оно што њвму треба. ■/' Без А*уке се пјесма не#испјева, , - # Без муке се сабља на искова. Ст. 3. Игг(нкћ

ДОЈ, ДРИНО, ПЛЕМЕКИТА МЕБО«.

бећ дуже времена се добоовољи»1 налазе нз западној граншш Србије, Од својих гоуди су сазидали гоанитни беаем сппске одбране. То \је живи насип на Дрини, ко.ји чува матицу свпгку од поплаве јудео-бољш'еЕичких крвника... • Идемо из села V село. Са усана српс#е младости уз брда и !аруге разлежу се наше песме- Сеоски свет нас са радошћу дочекује. 'А ре^и наЛих ревдлучионтрних песаџа. које претстављају израв иародног д^ха и осећзња као и добровољачку духовну легитимаии.ју — потресају вредне ср'пске сељаке Јадра и Азбуковине. Наша песма раскрављује. и оне, к.оји су нас са неизвесношћ\' посматрали. ,,Па, ми кма смо на Солуну били, нисмо знали такве песме да певамо" — д-одзје један стапина к стари и' прекаљени ратник из прошли^ ратова. „Како се ви, те .цо н">учисте тако ле.пим и патриотским пегмама?" — К, стари. одговзр^мо ми, — те смо песме ми игпевлли уз музику куршума

и клокотање митраљеза. У борби су се- т,е песме род ^де и кикле. За то су у њима наше мисли, жеље и чежње изражене. И. н»да.умире српски добровољац, он душу своју честиту и јуначку Творцу предаје сз ,рсмехом на липу и с песмом на уснама. „Ја бих взс очински замолио, аодЈје стари, — да још једну отпевате.". И као по команди, .почиње: „Преко крви ^земљу стварамУ... Продужујемо даље. Преприча« вају се појединости из лучерашње борбе. Регрути се у тбме нарочито утркују. Поносни су и горди што и они сада имају при лику, д,а се боре за спас и величину Српства. Још су поносни^и зато што се брзо без жрТава и губитака бор.ба решава у нашу корист. Са • цестрпљењем очекују идућу борбу. Када су ступали »V ■ наше редове били су очарани дружељубљем на ко|е су наишли и идеалима, ко .јима су и они били задојени. Сада гу по, високо.ј борбености и ие*

ДОБРОВОЛзЦУ Ја видим визију Твоју,' како св ко Судба наднвла на^ нашим ерпским, сада замагл.амим сводом, и чујем тутлњ дивских лагиона, што ходгам , историске Смене твора нова, величајна д®ла. Ја видим»небо како зрачи у сјају новогв сунца, и како прштв маглв и облаци у невид заборава, и чујвм где столећв нов», сввтла и ппвва, судбинским ритмом иду ка слави српског Врхунцл. Ја видим баекрајна колон® емерних покло.ника, ка|«о у заносу светом крај Тебе пролазе, и чујем тоновв моћнв, што ко вихор улазв и венца захвалности плату око Твог лика. * И видим Тебе, снажног, дивског, уздигнута чвла, ко«Споменик стоЈиш на врху Пантеона! Ко Споменик Вера, Правдв, Родољубља — понос лвгионд! — Док песма нова бруји изнад градова и села. » • . Настави, Добровољче,. евој пут, мада Тв води кроз патње и презир, кроз клетве и мукв, јер он је'једими данас вид Божанске рукв, што чува Српствб Српству, Краљу и Слободи. М, Милачм*

»тшт 1&П ЈИИМЈЈГЧ

' ^ -V ' | |\ "I шИШЈЗ

шштшт 1г

шшт

Ј80В

поколебивој добровољачкој све* сти. снази духа и чврстини во* ље постали равни старим добрси вољцима. Долазимо у Мали Зворћик. Коа моста се. одмах »искупи повећа група старијих и колико нао ло носи громогласно гсочесмо: „Још те мало, још те мало, цр» вених несталр..." С оне стран« гомиле гледају са зебњом и сиебивањем. Сви знају да смо увек били „страх врагом". После крат ког застанка настављамо даље. Лево од нас-4!:у кЛпне планине српске по којима су наћш оци и дедови сејали кости и заливали своју крв, да би нама, својим синовивз и унуцима земљу и др-> *каву у наслеђе оставили. Ту је и Маиков камен. Све нас потсећз на борбу коју ми данас водимо. То нас потстиче на дубока ра« змишљања о улози и судбини Србадије. Па, ето, као- што смо некада у школи учили да>су ју« наци и мученици етварали историју, тако је исто и ми, њихови потомци и вкрни следбеници срв Ске заветне мисли у драмагичда* време стварамо. • Одмичемо све даљв н Сузе радоснице нас прате, Под« ринци нас искрено дочекују. Ди« ве се. „Па, ово је права војска"* — веле они. „А ту нема шале. Ја сам мислио да смо сасвим пр<5 пали — рече један отресит и ра* зборит домаћин. А, ето ти, видиш" — завршава дрхтавим глаеом и сузним очима. Пролазимо кроз село ЦулииЛ Ту се налази наша Гранична стража, У непосредној близини станице један кршни сеоски о* младинац објашњавд неколидини садругара: „Погледај, српска униформа и кокарда, знак на гру* •дима, српска песма — све вам тд најбоље говори ко су и шта еу српски добровољци." Мали застанак и настављ.амо пут. Особито тешки бацачи и те« шки митраљези многе задивљу« ју. Онима, који нису знали какву снагу претстављају добровољци сада је ^отпуно дасно, да су они. са осталиМ српским одредима Вдаде народног спаса надјача га ранцијз српске саиоодфране и да ће они бити носиоци и ствараоци нове будућности. — У1 предвечерју путовања наши бацачи се одблешћу на бујној и валовитој реци, и прете србождерском олошу Јосипа Броза ђ његових слугу. Са дубоким уздахом у мирној и побожној тишини, али, ипак само поузданим ,и много надежним кораком корзчају добровољачке чете обалом Дрине*: И у њој виде и чнтају истори.Ју страдања и распећа на.рода евог, због чијег спасења су и пошли овим „претешким, крвавим и скоро голготским путем. Виде пред собом крв. Али, и васкрс искрвављене н муче ничке земље. Сутон се спустио. Из добровољачких каитомана, пред знак за повечерје, пролама.ју брда и долин'е с ове и с оне схране, наше моћне млодрје, које и највећим. малодушницима и скептицима даIV доказ! да ће Србин . проћи кроз Сцилу и Харибду р*ата, да ће пребродити све тешкоће и оцолети свим искушењима. После песме кренусмо на спавање. А, у јутро „прије зоре и јаркога сунца" устали смо„ па уз пратњу благе пролетње кишице, кбја нас је целог пута пратила поћосмо напред. Зз нама су остале нзше чете, да запоседну границу.. Српски гпакичаок и ми чувамо историску реку срп ску. Чувајући њу, чувамо Србију, 1Шне садашње и будућв нараштаје о-д демонског беса Бро-« за и његових савезника. Наша стража је на Дрини. Бу-< дна је. Не спава. Чека. То су Обилићи, а не Бранковићи. Мисле на Кнеза Иве завичај и памте његове речи: „Аој Дрино. пле менита мећо"« С К.