Српски народ

24 Јуна 1044

српски народ

Страна 7

К0С0ВСКИ АМАНЕТ СОФОКЛЕ И ЊЕГОШЕВ

Велика трагедија која .је То није ром&нтика. српски народ задесила на То је народна мудрбст, Косову пољу претворила се која као од шале^за појау тра јни српски национални сом носи зачетке мисаоних

ХЕРОЈСНИ ИМПЕРАТИВ

Напбмена, која

1е дата уз пре- зналада грчке културе, па се ето

аманет. система које су срећнији и В °Д ове чувеие.тоагедије-старо- у овим трзгичннм данима још ■ ' - га века, гласн: , Једном појављује. „Софоклова Антигона у ие- Стари свет, а посгбно стзра времена да развИЈУ, разгра- тричком преводг Д-ра. МилоШа грчка култура, оставио-нам је на.ју. Ђурића објављена ,/е први пут наслеће чија мисаоност и осећајА сппски напол ТУГО и ду к ®° трећа свеска. Позоришне би- ност досежу дубине, још ваљда 1 пп гепк? 1 р имап кпемена блиотеке ,.Времегол. 1922, за- недокучене од писаца модернога шо, 1едва /е. имао времена једно с огледом Анице Савић , доба . само да истрајава. Ребац као прелговором. Други Софокле је један од највећих Али је истрајао, али ће и пут објављена, је заједно с ње- уметаика старога доба. НеобичКосово ни је проћердава- истра.јати, јер је збиваље говим преводом Софоклова Цара но плодан, био је истовремено и

Матери јално изгубити све, споко.јнији а духовно задржати све, то је косовски, видовдански аманет. Косово није проћердавање државе, проћердавање нације.

ње својствености, проћерда- света узрео не као суву ловање отпорности. гику, етику, метафизику, већ Нимбус везан за бој на као кремсну лепоту, кораКосову ретке је спиритуал- цима која гази по среди не силине и као река, суд- сунца и месеца. бински -широка, судбински То корачаље по среди сун дубока, не тече већ плави ца и месеца дају му снагу срцима васколиких Србаља. да без умора иде земаљским Ако је игде спиритуали- долинама, земаљским висизам у својо ј заокружености, нама, те кад доће видовдан у- свдјим понорима и вршци- да он материјализам узме у ма кремено дат, дат је у ко- сво.је руке, узеће га тако да совско ј трагедији. ће га нови Његош, Вук, ЉуНи је Косово етика, није биша, Јакшић, Тесла сасудиКосово религија, није Косо- ти тако лепотне да више ни-

шких и женских лица, херодске .заплете појединаца и средине. херојске погледе на живот и на приролу. Сосђоклу ,је хероизам већ прешао у радну хииотезу. тојест у организовану еманаци.ју •личности, као и самих животних збивања. Отуд је и његов језик, језик херојске суштине, а не Језик херојске лирике. И није чудо што ће тај суштински хеооизам ста-

Едипа и Есхиловцх двеју траге - иеобично даровит, али даровит у рога света увек занимати чове-

во романтика. Вмдовдански ређник је други. Видовдански речник је хе ројски империјализам којим се једна трагична стварност претапа у симфонију живототворких импулса. Матери јално погубити се, а духовно заокружити себе у меће које никаква материјална сила ни је могла по-

кад разуђен не буде.

дија. Везаног Прометеја и Ага- класнчном смислу. тојест наламемнона. у књизи: Есхил и Со- зећи се увек на врховима оних фокле Олабране грчке трагедиде, мисли, коде тајанственим нитима изпање Срп. књиж. зацруге, бр. живот земље везују за живот ко 1 С ">. гол. 1026 с предговопом смоса. Собоклова аитропософска Д-ра Веселнна Чајкановића: Тра уметност толике де песничке снагично песништво и трагична по- ге да сваки покренути проблем зорнииа код старих Грка. У ,Ју• пешава у сении и судбинских гоистоковој" ■ Позоришној библио збивања и снагама сведене на теци Ђурићев превол Софоклове снаге самих људских личности. Антигоне објављује се, прегле- Софокле де, као што де познадзн и поправљен од преводиоци, то, цаписао 130 драма, од ко.шх трећи пут уопште, а као издање су само ових седам трагедида „Југоистока" први пут." потпуно сачуване: Ајант, Као што се види, ова ч^-вена тра, Цар Едип, Антигона. Едип трагедида класичнога доба код на Колону, Трахињанке, Филокнас де наишла на леп придем, из- тет. давана је витпе пута. коментари- Софоклове херодске трагедије еана од надгтознатидих, наших износе херодске карактере и му-

Нордиско и Српско херојство

Хенрик Ибзеи, велики цорвеш- иект. такорећи прастаринске, пре ки писац, одавно је познзт срп- потопске мистике, свет и иЗумрскод читалачкод публиии. ли и жив. свет активне митолоУ свода времена. Наоодно по- г «' е зориште 'V Београду стално де Поход на север дош дедзн де приказивало Ибленове драме, и пример Ибзенове велике стели,-

Братство има и да плати. Што братство изврши, Тад племенски и клеветнички животИбзен де уовод драми дао на начин. коди има пуно додирних места са српским племен-

глумааа баш на Ибзеновим драмама полагао је свод .испит зрелости. Ибзенове драме Народни непријатељ. Норз, Авети, Дивља патка, Ибзенове поеме Пер Гинт и Брандт. у српским интелектуалним круговима врло су добро познате..

и саме природе. Још дедном је у тод великој драми изражена борба човека са демонским V себи и демонским ва« себе.

Поход на севрр. демонска симФонида са великим' приказивачким одликама. поред свих чисто нордиских расиих одлика, дако нзс потсећа и на српска херодНиде било српског иоле позна- ска времена. Ернулф, на српске

борце и барде, Сигурд на српске уск.оке и хаддуке. Јердиса на срп ске Јерине. 1ер V свима њнма по стоди општи човечански нагон за личном и отаибинском слобп. дом. нагон за шире. племенитид« 0 хоризонте. за које се жртвуде и личнбет и пооодица и љуб.ав исрећа. з нарочито кад Јердиса каже:

рутити, већ напротив До -добар део најбољих београдских зацнје херојских страиа и људи °ким животом. >јрајњих смерова конкретизпвати и ојачати нагоне самоДржања, то је реалистички аманет Косова, Видовдана. Косово, Видовдан, није ' мртви мит. Косово, Видовдан, усијани енергизам, с једном једином мишљу — истрајати. Та нагонска, метафизика, снагом духа усађена у снагу матери.је, постала је велика, аманетна стварност са многим одливима и приливима, али са једном животном сиДином — истрајати. . И истрајавао је српски народ. Истрајавао да је своју судбинску разућеност оправ љао и дотеривао у сасуђеност; истрајавао у државном неимарству, у сликарству. у пес.ништву, у везу и свирци, и тај усијани духов ни енергизам створио је стварност по којој су Срби све дали и све дају преко лепоте као истине, Лепота као истина није мртви мит. Лепота као ис.тцна није етика, није метафизика, већ конкретна кременост, која у /е час понорни нагон. час вршинска, сподобљива мисао. \ ч Његош, Вук, ЉУфиша, Јак шић, циновске народне песме, то је та видовдангка аманетна стварност по кпјој Срби све своје послове најбоље и трајно врше самп преко лепоте. Али лепоте удбинске и судбинске. онакве каква стрлчи јединп пп ^панипга дама, једино .по Илијадама.

тидег критичара. коди бар страну-две ниде посветио уметничком делу овог велнког Норвежанина. Ибзен нам ј? дакле знзн. он де одавно вољен и цењен код нас. Исидора Секулић. ј.една од српских надеминентиидих критичзра, о Ибзеновом Пер Гинту написзлз де есеј. коЈега се не би постидела наЈвећа е.вропска књн жевна ерудииида. Сада, у овим претешким даннма. опет нам се појавио Ибзен са својом драмом Похол на, север, мање познатодЈ 1 нашод широд читалачко! публици. И добро.је дошао. У извосном преводу песника В Живо јиновића - Масуке. овз б\ г рна Ибзенова драма сводом хе подоком трагиком потоеса већ иначе потресена срца. а с др\те стране теши констатаиидом да 1е велика уметност и у најтежим ланима тако рећи пРвз и, послед ња утеха. 0 Ибзену као драмском писџу речено де шта је имало да се каже. А казано )е како је Ибзен. после Шекспира. понадбоље обновцо херојску драму. како де Ибзен као велики мадстор д-1 с техничке стране ту херодску дра му усавршио. уз главно да је нордиски. северњачки свет. у грандиозним свитама изнео свету на видело: нордиски свет борејских и бореалних традиција,

Врела Од демонског херодсгва, пуна ритерских покрета, заплета и расплета. са дунацима и дунакињама коди v животу нду путањом чктивног мита, ПОход на север, не сзмо што је обогатио српску преводцу књижевност, не само што су дане но'ве могућности позоришном репертоару, него је-дао понлике да српска читалачкз публика преко Ибзеновог Тенида прими срцу херодски зманет, тако снажно негован у српско ј уметничкод традициди. Хенрик Ибзен: Поход на ■ север (јунаци са Хелгеланла) воама у четири чина. Превео с немачког В Живо јиновић. Београд 10-14. Издање ЈугоисТок . Стр

ЖИВОРДД НАСТАСИЈЕВИЋ: ЦРКВА ЛАЗАРИЦА

чанство и то као изворни почетак судбинских' ломљења и окршада, бурама које су заХватиле и модерни свет.. Антигоиа |е дедна од надбољих Софоклових трагедида. У њод су ванредном снагом изражени еукоби дужности и права, љубави и заблуде, ,а над с&еч лебди судбински развод догаћада. Читадући Антигону, човек се и нехотиие сети Његоша и његоЕлек- вог Горског Вијенца. Софокле и Његош без зазора се могу упоРећивати. И Његош де као Софокле писац херодског погле.т.а на свет, на људе, на при роду, исто тако снажног уметничког израза. исто тако пун антросоФских афоризама. И Његош де као Софбкле, што се тиче спољне, техничке стране. увео драматске. монологе и коло с тужбалицом. Али. иако такорећи једнаки'с техничке и осећадне стране. измећУ Софокла и 1-ђегоша постоди диометрална разлика V схватању мисаоног хероизма. То су два сасвим супротна херодска гледишта. Навешћемо баш оно место V коме се овз два генидална писца потпуно разилазе што се тиче херодске дуж ности човекове: Софокле: Ни почет не треба што бити не може. ' Његош: Нека буде што бити не може. Из ових навода се дасно види како де Софокле у херојској ак-' циди подбацио. како херодску етику не спроводи до крада, како закон тоталног жртвовања не узноси за закон света. док наш Његош хероизам схвата као збир свих етичких могућности. као вољни ризик да се У потпуности иде до крада. Софокле де дакле стао на по пута. управо одрииао де сваки херодски ризик, док де Његош ишао до краја и на тад начин заступао то-• тални посибилитет херодске циде. Према томе. може хвалисања рећи да де Његош у погледу људског пол <ртвовања био супериорниди од Софокла и да је сводом узвишеном мишљу' створио паролу херодског императива.. До трга степена Софокле "кије дошао. дер у Антигони на другом једном месту каже*. , Јер напор 'преко снаге — бесмислен ,/е труд. Читадући Антигону, дело препVно узвишених мисли старога света. специално ми Срби треба да будемо поносни што великог Софокла можемо . упорелити с нашим Његошем и извући за,кључзк који нде v прилог сопске идеологи!?. Херодски императив, који Је Његош тзко сјајно поставио афоризмом . Нека буде ч што бити не може! наша је српскз парола, коде се српски народ поидржавао у току своде истоРије. _ Иначе, превОд д-ра Милоша Ђурића. је ваљзн. тачан. с превЗсходним напорима бираног и стваралачког језика, не би Аи велики грчки трагичар сводим нај-) бољим делом што ближе бис* српској читалачкод публици. Софокле: Антигона, трагеДиЈа с грчког превео Милош Н. Ђурић. Београд 1044. Издање Југоксток, стр. Јсо. *

ак* без