Српски народ

17 Јуми 1944

српски нар®д

ишзилпА шм шчтџ. КАГАЏИМ

Наш велики Вук морао Је вуч- и кас> и. увек истоаЈан^ О^одго- ^вама.^ао ^^гом^ с ^вашим јси ла се боои скоро целог жн-- ••».ушн^ии д«, •• - • • вота. Он.се борио за сво.је вели

ке нациоиалне залатке. бн се 66рио са (>есприме'рном материјалном оскудииок; самоук, н: нароМито V почетку, сам, без једномишљеника носио се иетоа1Но са легидом моћних противника, уче, них доктора. високих црквеиих главара, па и владара. Судбини *те било мало дз В\'ка направи заточником иравописне реформе.

лако причестила у православно,! лан Божић слави... Ја само жецркв« и митропскздт не треба ни- лим, да она ва'с љуби. почитује и слуша. макар била и убога..."

шта у то.ме дд ; му дарочито помаже. |ер т'а 1 је*и г у Бечу лако учи.нћти. АЛо ' тшк ;жели благонаклоност митрополита Стратимировића, „Ча Стеве". то је зато, што се њемС - . ВукУ.' мили учини•ТИ И1т'0' по 'вољм - Стратимировићевој., , . ,. .,.. • У другом једном писму Мушицктпад Вук ' вели: ; .;Особито ми

В.ук, стари. тврдоглавко и инаии.ј.а,.одговара: „Мојол де Швабиџи, име АниЦа, и подрбићу вам је баш за. инат; п ви мене ради немојте узима.ти Хлоју место Ј1изе, не.го гледајте које боље ,и Приличније..." . И гако се, и ова борба Вукова свршила. V његову корист. Они који су гледали поп^еко Вукову

В. Ф.

је драго. што сте ..Глас народо љ\'би,а". отчко поправили и рас- женидбу. убрзо. су се помиоили већ му 'ле доделила. срећом' крат- пространили: али опет могла је са свршени.м чином'., Вук .е са КУ. и једну борбу да води-оени- бстати •ХлоЈа меСтб Лизе. зашто ном проживео. V бракЈ^ 46 гозивајући своју породицу . • = Руси - ЊемицТа на! Ана ге-надживела Вукз 1. года V нас само значи №емиц\. _а ^ у мрла ј е 1575 године V БеНемајући услова- за рад у о ; - Хло1а'може : зА&чити- сваку, ко.а чу у стаооСти од 78 година. датаџбини, Вук Караџић је. поред није српскиња... Ако се ту гледа кле , годин у .дана дуже живела "је заслужног Копитара. живео го- ^амр иа -в1еру» 'V м0 '^ " 0 а од Вука . ,тово стално. до смрти, : у ц.р, ГЈт неГии''љ^оспва. као оЈ етву.1ушчем граду Вшенита- , ни же „а ; Томе, Стпатимиповрћа и ^ ° и ° се л ° борио жестоко по П оаашњем главном стеиишту срп- Лимитри.а Дадовидовипа... следњег даха. ' давао и примао ске омладине.' која 'је желела Мушицки' п6ста : вљ^ услов: .,Ра- уд ^р ие; доживљавао и похваде и науке. до ћу место Лизе метути Хлоју. пог.рде, имао је увек V евојо.ј тиБоравећи тако у Бечу. Вук Ка аКо в ^ Му ШвабишУ (не знам јо.ј хо. супрузи верно. др\ га раџић се упозна са гедном ■ че- ни •име> ; поср'бите>" Нека. вели. саосећао зЛедно с њ м . ститом Немииом из угледне беч- Н р. буле .бољ.а .срдкиња од оних му . живот. бар V Р ке породиие Краузе. Ово познан- ко | е В ук ' помиње V претходном гу, с.ношљившим. ство које је убрзо довело до бра : п исму из Лембергљ .«ал* само нек ка. Вук Карацић је изгледа прикривао од својих поијатЈгља. јер се прибо.јавао неоснованих прекора што је као Србин узео за жену једну стра^кињу. , Године 1818. V својој тридесет V првој години. Вук Караџић се венчао у Бечу са Аном Краузе. . која јв била= млађз од њега. за 11 година. Када јењегов велики пријатељ и песник архимандрит ЛукИ.јан Мушицки <№о за ову женидбу. Рино,- _ седамдвсет ^ ' њв ЦЈвне« година истраЈао си против људи писао му ,.е: „Мени самом, да м г правду кажбм, у она.ј. ма, као певцу „Глаеа народољубиа". текнуло у срце.'""Луки'!ан ТАУШвф? се побојао да ово венчање ,.це

М. МАРКОВИЋ: Ч ЕТВРТИ КВАРТ БУКУ

Ввлики сељачв- и» Тршића, ло- горкр Дв »права слава за жи»ота праведном самосввшКу у лицв носу наш! ријвтко, долази« и стојички заТјаче-самвуча, Колико си трпео кљу.чивао: »Али кад би сваки мои веревао у силној борби својој! гао славна дјела чинити, и кад у Крликр је .ЈСЈ би (10, часна ста- томе не би смвтњи било, онда слава не би имала евоје данаш-

ли,

протиа

помрач<и народољубие" .Вуковр, И „на отврати где кое Србље" од поетплате на Српски ријечник који је блш у то време Вук увелико спремао за штампу. '

и њихових потсмевања, беде, гладовања. јама, кроз своје благословено пвро: ~. . , ч ј , поред . својијех заслуга нијесам себи могао стећи ништа, иего с великом бригом и иатегом д охрлом и окрутном КН езу једва живим 1 ^рјекако...# ; 'V Горка је'"то истима, Вуче из Тр.

довикнуо: »По заслугама мислим да ни ја нијвсам последњи!« Та св жалосна историја твоја, недостижни Учитељу, понављала и пре тебе и понављаће се још И ниси узапуд, тврдоглаво све- ко зна докле. стан својих смелих напора и своје . узалуд клеввтане величинв в такви су или људи или високо ипа^к етрНљнз,© мирвменицима над својим добом. говбрио у отачаству: Дело твоје: превасходна ис»Рд Срби)'е: на овоме свијету тина. ништа милије немам!« Данас га само као си знајемо.

Али ти си само истину стварао,

такво по-

X-.. Живот твој! буктин.« љубвви Д^нас му се само као таквоп дивимо. N #а ехваћам твоје истрајно бић1 израсло храстовито из сржи срп • ског народа. Ти си наша величина оваковс чена, наш понос, ми тобом и гобом живимо. Завршио си живот ван отачав ства — а почиваш данас у њвмтЈе, Зар си само мртав свој'ој " зем» љи драг?... јцј^ А да твог живота није бипо?.Л Ј

Неки СУ говорили -да је В^К' ш^ћа,' ':дв" 'те - твоји саплемениУзер Немицу- највише стога да ци најмање разумввали. би се могао вежбати у учењу не- Није. то једанпут у, . ирторији мачког језика њему тако потреб- људокој било да је з.ави.чај,. онај ног. Када Де, вест о венчању сТи- драги, нводољиви завичај земље гла.у Нови..Сад, она Је нарочито и крв'и, надања и страдања, стона црквене кругове учинила врло ј ао пред својим најд^внијим' синеповољан утисак. једндк наиионалџом изла.јству. Ми.трополит Стефан Стратимировић. цоказу-

Сшогодишњица Исплс&о. фан, Аилиснкрона

ГО"

јући тек прис.пело му Вуково писмо, узвикнуо је. јетко: — Ево иште. да му се националисти пренумерирају (на Ријечник). а он токорсе националист. Како се не стиди напионалиста!? Добри Лукијан Мушицки обећава Вуку да ће "га брбнити "'на сваком месту. иако пред нрквеним великодостбјнипима мора рећи за Вуков поступ&к: ..Штета!" Он саветује Вуку. да би ствар изгЈЈадир ,и пЈзиЈатеље поново прилобир, да своју невесту. V. нбвосздској катедралној. цркви „пред очима наши наиионалиста" причестн. :.Сви би тада са радовдћу :и љубављу гледали на супругу Вука Стефановића. Дрско би !е шишатовачки архиман-

новима као глечер непрелазни, Ових дана се кзвршило 100 „Дз. и још увек: лекс михи Мзрс гу Шегач по родном крзју," голина од ррћења Дечлева фон' 'И то ми ,/е драже но: лекс михи дине 1891 збирку Нове аоеме Лид.иен,кр.она, једног „од на.ве- арс" V ™ га ти ,. , т V ћих немачких. молерни* песника. Голине 1872 због дугова и ра- КР0Н Је 'дао много пе«ма иПој' ■ Детлев фо.н Лилиенкрон роћен на н.апуш.та официрски .•-_.' је З. јуна 1844 г.одиие. ,у, Т«у." л "

као, идеално, неразумевање. Како ти је ■било? ,, Ја тв резумем, оче иаше би^ерне народне мисли И нашег исполинског сировог замаха, И ј 'а "те видим: под сединама својим намрштена, ели уверена, увервна... " ' . ' • ■ И ја те видим: тамна од сиротовања без(ЈЗлазног„ књигз, увре■ да М 'ИОгледа, који, илак, преко свега, далеко.. .с.Т .иже, Твој лик праведника, љутог ' ' борца ' ' ( , И ја.те »идим како, ,као »пјзв,покорни' слуга«, п|зос)вчиш истрајно од' шкјзтог :кнеза-, неписменог владвра, дукате, цванцике, талире И трошеве, да би могао штампати пјесме српскв, приповјетке .српске, .ријечнике српске, историју српску, мисли српске, за по-

Као дечко волео јс услмљеност. није био баш најбољи ћак. радо је шетао по пољима. мрзео математику и стално сањари.о. Одоастао младић. одлази V војску. постаје офинир, учеству.је у ратовима свога доба. у сваком је би.о рањен. јер 1е био вр.то храбзр. воли и опева војнички живот: позив, био 1е капетан, и олтази у Америку ,где голину и по дана мења разне професије, даЈе часове из разних језика, свира V оркестру, по1ављује се и као сликар. Затим се враћа V Немачку и 1883 штампа прву збирку својих песама под настобом Трк једног ордонинса. Затим. 1889 године ббјављује збирку Поеме, године 1890 књи-

2ГОИТ (сам. Лукијан) ,у горње чело томство... —• кад. би и веће др.уштво било, Ор,ао си дубоко'бразду еа свопбсадио... Да је Лутеранска јим Копитаром, са својим »Вучито би и без борбе могли учинИ - ћима« Бранком и Даничићем, са ти. Ад ј.е Трудно и тешко из мо- ученим народољупцем Мушицнархне Римске прк,ве у Републи. ким.'

ку Србске цркве поевест.и... Нек Римска црква учин.и намз то доброчинство. она ће ту малу штету ,-т*,губећи једну овчиџу — лако накналити..." Мушицки ,је чак о жени^би ВуковоТ обавестио и самог великог"гуслара' Филипа Вишњића.

Хроми Вуче, корачво си сигурније и лепше кроз душу Србаља негс сви прави високоучени противници твоји. Луталицо блиСтава, ти исме(ани изгнаниче, величино рризнат«. С. - " Бвропв, онда .када св отаџбина

Вук, неђутим, остаје пвисебаи/ «о1а,-туђи В а : од. тоб^писао- сн

Две песме Фр. Ничеа 1, Да, ј 'а знам откле сам ја: Незасито као плам Гбрим, прождирем себе сам Све што такнем сввтло сјаје, Што остављам угљен даје Мора да сам пламен, да| Заратустрцна песма 2. Човвче, чуј| Шта каже дубоке поноћи бруј! Ја усних, усних Из дубоког сна се пробуДих. Дубок је свет Дубљи но што је мислио дана сјај. Дубок је његов бол и сет Радост — дубља но срчани вај1 Бол каже:,проћи, вај! Ал радост сва хоће: ввчно трај — хоће дубоко вечно трај! (Превео Св. СтефановнЂ)

ннчког и ловачког живота, прожеге јаком дозом свесног песимизма. Још тада је Лилиенкрон певао ,.како се у овом свету јудео-демократском човек ничему добром нема надати". па је најбоље да човек \ т зме пуџјку и са верниМ псом да лута по родном крају. За Лилиенкрона је речено ,,да је велико дете и генијално бнће". Буран иако суморан, Лиленкрон и даље пера. 1900 објављУје збирку Борбе ц игре, Магле и Сунце, године 1904 Плен разни, затим збирку Балада, а године 1906 први део Погфреда. Нешго прихода од објављених књига и мало пензије коју му је доделио цар. нису му довољни за живот те је приморан да држи предавања и конфереиције. Лилиенкрон је умро 1909 у Алт-Рал-штету, крај Хамбурга, где је последње време и живео. Лилиенкрон је ларовит и велики лиричар. Није се дилетантс \и играо речима. већ је искрено опевао свој борбени живо.т. За Лилиенкрона је речено да \е одржао хармонију измећу активистичке и сањалачке лирике. Лилиенкронрве песме преведене на многе језике. а у своје вре ме и српски књижевни часоииси радо су их у преводу ■ доносиле, 'ео је то и заслужио човек. који 1е имао херојски и песнички живот .