Српски народ

СРПСКИ КАРОД

РИХАРД ШТРАУС насша^а с,ла&н% (ираџици+џ не-ма^нг мџткб

Кад у већ осамдесетогодишњем Рихарду Штраусу на врхунцу његове светске славе величамо на.јрепрезентативни јег и .на.јпродуктивнијег немачног музииара садашњице, не смемо да за(>оравимо. да он у свом неуморном жквпту има епохални разво.ј за собом. Почео је као смели пионир против кога еу вођене најжешће борбе, да би на музичком Олимпу заузео евоје место као прианати мајстор. Добар усуд сачувао ,/е Штрауса од страховите беде већине музичара-стваралаца, која је постала већ пословична. И тако ,/е 'Рихарх Шграус могао да се сром својом енергијом посвети борб.и за сво./е уметничке идеале. Сво.ј век ,/е провео не само у срећеном него и у животу пуном с.јаја. Његов бтац био славни хорнис т а Миихенске дворске опере, а његова мајка, ћерка сопствсника пиваре. Пшора. За музичара, ко.ји се родио 11 јуна 1864 у Минхену и који је као младић компоновао једну серенаду за дувачки оркестар, заузео се нико мањи од Ханса фон Билова, који га је упутио стазом стварања. Са „Италијанском.фан тази.јом", том музичком сликом која је настала 1886 годинс, покушао је Штраус да се огледа и као композитор.. Прве симфониске песме ,',Дои Жуан" и „Смрт и преображење" — показују Штрауса на Путу проширивања Лист—Вагне• ровог музичког изражавања, ко,/е је довело до неслућеНог заноса звукова. при чему ,/е уметност музичког подвлачења основ них_ боја достигла нечувену виртуозност. Стварање младог мајетора у- ; , скоро се. проширило на сва поддручја музике. Са „Гунтрамом" хтео је Штраус да себи прокрчЉ пут у царство опере. У том младалачком делу из 1892 остао ,/е мећутим Штраус .још увек под утицајем Вагнера. Наредна опера. народна а истовремено нуна страсти „Пожарна несрећа" (,,Фо -јерснот ) није могла да се одржи, јер су се ћифте обориле ' на њен текст. Са „Саломом" (1905) успео му је велики скок у нови свет. Префињеиост музичког изражавања и средства за изражавањ.е у самом оркестру, шаролики преливи бо.ја и ватрену опојност ове партитуре са њеним језивим изливима осећања, поШзују његову

Написао др А. фоп. Андресвски

стварну; уметпичку личност у пуном сјају.. У „Електри" (1909) достиже ре волуционар Штраус врхунац свога стварања, Он ,/е овде дигао у ваздух све границе тоналности. подвукао осноНним бојама најтајанственија треперења, љулске душ.е и распламсао све дитирамб ско до безграничне демонеке екстазе. Нарсдна опера „К.атл,ер с ружом" (1910) претстапљала /е само привидџо велико изненаћење. Ко је 'познавао Ш"траусову музичку песму „Тил Ојл.еншпигсл" могао ,/е већ и V томе дел V да открије чактоност ове мно гостране личнпсти према благородном ХУМОРУ Ова опера постала је на.јпотларније позоришио дело овог композитора. коме /е сад већ неоспорно призна г а његова водећа улога. Истовремено истакар се Штраус као ..генијални диригснт Бер.чинске дворске опере и воћа симфониских концерата. Са „Ариадном на Нак^осу" •(■1912) разлабапио је Штраус оперску Форму. псш т о }&~- — с једне стране — пароднсао озбиљ

ну оперу, па ,/е позорници укрг штавањем двеју једновремених радњи оспорио илузи.ју и подвукао шаљиву разитраност а, с друге стране опет, иевероватндм префињеношћу изнудцо камермузНчки састављепом оркестцу и последње што му се од рас.кошн осећајиих лирских звукова изнудити могло. У својим доцнијим ■ многрбројним операма опија се мајстор и диље обиљем звукова, док се у „Арабели" (1933) са нрекаљеним расположењем није поново вратио на линију „Каваљера с ружом", Са своји.м песмама, које се много псвају, створио ,/е Штр&ус миниатурне музичке слике пуне опно.јности и умутрашње лепоте. Ослањајући се на најславнцју традипију иемачке музике, Штра ус није само необично обога т ио изражајне могућност.и оркестра, него је па свим подручјима музике стварао ново н савремсно, сачувавши нас истрвремено од слабот вагнеријанског епигонства. Такав, его, улази Гихард Штрлу.с, као најШђ^и немачки ма.јстор .музике после Рихарда Вагнера, у храм музичке истори.је. РИХАРД ШТРАУС

ТЦ&лећб & џ&Оролеке Пролеће је увек пролеће па ми били болесни или здравиКао велцко сјајио крило оно нам дол&Не, да све собом прожме н поплави. Оно је најнешкртије расцветавање, и кова младбст људи и биљ а. Прблеће ј& најв&ће божје давање, бед људске намене и људског циља. бно је таласастије и шнре од свнх мора и океан$. ц оио се руц1н сџима путевима. Њиме се тек њише свака грана, н пчела, више него меда, у себи га има. Како се само снажно захукти и прене све на пречац као мисао. Чини се да се и сунце од њега разбукти, и шикпе живот и гамб, где већ није дисао. ПрОл$№ је увек пролеће и младбст која се опрравља и враћа. Оно ,/е благв, богато и волеће, и мирнсно попуг саћа. ■9 , Али оно је и борба и напрезање, и таложење рада многих дана и ноћи. Пролеће је, као и срце, ширење и стезање, да би, једном, све у сЈају, могло доћи. "Ч Не сметајмо му зе/то кад оно хоке да доће, ■ јер га у том ни земља не оцета. Кцикнимо с.цнр' кад покрај нас прође, и посне нас дашкрм благости н мнрисом цвета. БРАИКО ЂУКИЋ

V етше ЕДШ1РД БРАН/1М1А вд пррф. др Готхолда Фротгцера

У ПариЈУ је ових лана свечано прослављена стогодишњиџл рођења велИког француског иаучника Едуарда Бранлија. Свечаноет је мзвршена у Католичком Универзмтету. V присуетву ЛарЈЈСКОг надбискупа, кардинала Сишара. Војвода од Брољија, члаи француске Акадбмије м члан Академије Наука, одожао 1 'е говор у коме је изнео научме зач слуге оввг великог француског

физичара, у коме .је поред Осталог рекао: „Бранлијеџи научни пџоналаеци учинили су га познатим у сеегским научним круговима. Бе. жична телеграфн.ја не моџе се замислити без неких од тих проналазака. Нарочито су знача.јни његови проналасци на електростатичком пољу". Свечаност је заррцгеш посегом Бранлијевог иузеја.

Кад Немачка а с њом и цела Европа 5 „јуна 1944 слави седамдесет и пети роћендан Ханса Пфицнера, слави она у њему ствараоца непролазИих уметничких вредности, поборника за чистот.у музике и човека, који нас је свагда опомињао на на.јплеменитија добра наше културе. Пфиинер не припада онима који с\' писали много и број његових композииија је сразмерно мален према брбљивим изливима савре, меника, жељних. сеизација и јефтиних успеха. * Његових око педесетак радова сачињавају музичке драме „Бедии Хаднрих" и „Срце", романтич на оиера „Ружа из баште љубави'., опера „Крис.телфлаш" и му. зичка легенда „Палестрина", кан тата „О немачкој души" по песмама Ајхендорфа, хорска фантазија „Мрачно царство", три симфоније. неколико мањих оркестарских композииија, 'по један концерат за виолину. за чело и за клавир. три гудалачка квартета и друга камерна музика, музи, ка за игроказе, песме, баладе и хооови. Ниједно од тих дела није ни „актуелно" ни „модерно" у смислу експериментисања са тоналним. формалним или техничким чудноватостима. Све што Пфиц-

Сеџамџемш, пеши р&Џенџш

ХАНСА ПФИЦНЕРА

нер пише задо,|ено Је медииственом музикалном духовношћу. све универзално, а везано ипак за лични начин изражавања, проже то снажним 'ироживљавањем а ипак субјективистнчки нимало ограничено, савремено али никзд п С) длож н о ко нј у нк тур и. Романтика као став. кој,и је својствен немачкој нрироди и свести, иретставља остову њего•ве суштаствености. У стварању овог ромнатичара данахнњице превиру снаге које су оваплоћене у на.јвећим д.уховима и на.јдубљим природама немачке романтике, у Карлу Марији фон Веберу, Роберту Шману, Јохану Брамсу и Рихарду Вагнеру: Уметност упола заборављених' 'ро-' мантичара, као што су Е. Т. А. : Хофман и Ха.шрих Машнер; иепољава се и V ПфшШеровој нарочитој деЛатности дири-геита, режисера. књижевника и издавача. У периоди- у : којоЈ : је прецењив.ањ,е умегиичке...субј.ективно^-

сти хтело музику да лиши њених народносиих и историских веза, изјаснио се Пфицнер за оне вред ности културе, које нас трајно обавезују: „Ми који немачку уметност волимо и у њој живимо, ми се не одвајамо од наше прошлости. Ми смо у њој укорењени, јер је дивна и. дубока". Символ овог стваралаштва, које, је везано за органски ток истори.је, претставља- личност његовог „Палестрине", који своје дело не пише у умбтничком заносу и не зато што је жељан блаве и ' награде, него стога што му помрли мајстори музике тако нарсћују и што мора да ствара, како би сачувао и унапоедио духовно наслеђе нације: „А сад ме, као последњи камеп — опточи, о Боже, у један од својих хиљаду прстенова — и ја ћу бити весео и — спокојан!" Уметност таквог духа. била она романтична или ие, н,е испољаза се у преобиљу раешшиутих

! осећања, у наслаћивању са сецтимеиталним настројењима. у женскиМ сновима или сумрачно.1 осетљивости. јер она је на крчду крајева ипак —• борбена. „Ја морам да радим!" — гласи једно Пфициерово гесло. И тако је ои бораи за праву и истиниту' умет ност и за чистоту наролие музичке културе. Кад су после нрвембарекс револуције 1919 V Немачкој вредности народносие уметиости вучене по блату и стављене под идеологију „интеонационалног" покрета у уметности. био (е Хацс Пфиннео међу реткима. који су реч.ју и делом устали против јеврејских поборника бољшевизације у уметности. У време када се иационална повезаност у уметности сматрала ограничењем индивидуалне слободе. упознао је он да се „о пационалној н иптепнхипапалној уиетнооти нбже озбиљно гово-

рити, а да се при томе не нора/V дирати најдубљи корени свега што /е у уметности иастћло" и да је свако подручје духовног живота повезаио са питањем народног опстанкз као таквим. „Све протунемачко — пише он 1926 V ма ком се виду јављало, и као атоналност. и као иптернационализам. и као американизам или немачки пацмфизам напаПа са свих страна и наш опСтанак и наш у. а са њом и европску кул• т\р\." А 1919 каже: Нацирнал• на уметност /е у организму народног тела његов најплененнтији део Реци ми која унетност чвате у, народу, и ја ћч ти рећи какво је здравствено стање тог народа." За уметника и борца Ханса 11фицнера о његовом седамдесет и петом ооћендану гаји његов наоод захвалиост и љубав. а Е»ропа прис(нање