Српски народ

српски нлрод

0 СКЕРЛИЋУ пом* 30 шџша

, Тридесег година по сле смрти др Јов. Скерлића још :■■■■■■ се расправља о значају и вредности в^егове појаве у српсној књижевности. Доносимо два ражл ичита мишљењзс, остављајући мо. гућност да се чује и др уги који суд. ' •" смтм имб јш

Маја месеца ове године навршило се тридесет година од нест.анка Јована Скерлића, светлог имена српске критике и духовлог : вођа и учитеља о'не генерације, која је преузела на своја плећа и своју душу Србију 1912 и 1914. Тридесет и седам гбдина само имао је Јован Скерлић у часу смрти. То је, неоспорно, још врло млад човек био, врло млад нарочито када се има на уму ванредан биланс његовог етваран>а. Незапамћене неуморности и силовитости, беспримерне радиности и социјалне ведрине, он је стекао тлас »учитеља енергије« и ретко ко Може Дрнас тврдити да тај глас нема оправдања код Скерлића. . Претсобам је Јован Скерлић, млад, тедељито ишколован, оран за борбу и рад, имао велико, врло мало раскрчено културно поље рада. И он је, засукао рукаве. Стао ј,е : претресати стварање српског духа за двеста година. 1о значи, проузроковао је српску књигу од часа када је, после Косова, опет почела да заједно са самосталном народном државом. Имао је шта да ураДи, Пр^д НМЈМ '■ СУ, ; ст ,едмН- .5к РР,мј ни, иако значајни кр-итичари* Хве- 1 : тисллв Вулови^, Љуббмир Неди -К... Главно је имао он да каже. И к.азивао је... * Ве-Н у петом ра-зреду гимназије СкрелиН пише позоришне критиие у Днеаном писту. У шестом разреду он у другом једном дневном листу пиа1е стихове и лреводи француске песнике, нарочито Виктора Ига. Испољавао је велику радиност, коју је уЈ1регао у ванредне послове. Иако )в у свмој својој породици имао доста раз.лога за песимизам у Јкивоту, ипак је био знаменити првоборац -оптимизма који, доцније, није имао разумевања ни За песимистичку поезију каква је била, на пример код Диса или Симе ПандуровИ^а. Михаило аГвриловић, историчар, с правом је окарактерисао Скерлића речима: »То није човек, него стихија!...« И ова стихија од човека живела је импулзивно и брз'о, брзо, као Да је предосећала краткоћу свога жиаота. Јо шдок је, 1900 до 1901, завршавао своје школовање у Лоз«ни'и Паризу, до« је радио из петних жила на својој докторској дисертацији »Јавно мишље4>е у Француској према политичкој и социјалној поезији 1830 до 1343«, оЛ је стизао да пише чланке за Јанкову Звезду, за Нову искру, Српски књижевни гп«псник итд. > С» заплдњачким идејама, савременим и здривим, Скерли-К се вра.Кв у отаџбину где започиње прави, систематски рад који Ке га недвосмислено увести у исте' рију српске књиге. За десет година,"од 1904 до смрти, СкерлиК, као књижевни ис.торичар и критичар, даје толико колико још нико код нас дао није:

1904 Јаков ИгњатовиК 1905 па до смрти преузима уређивање Српског књижевног гласника, што саМо по себи веК »претставља 'читаву велику књигу«, 1906 Омладина и њена књнжевност, 1907 ВОјиспав Илић, 1908 Француски романтичари и наша народна поезија, 1909 Српска књижевност у XVII веку, 1910 Светозар Маркокић, • 1911 Историски преглед Српске штампе, 191? Историја нове српске књижевности, школСко издање, 1914 Историја нове српске књижевности, велико илустровано издање, 1907 пв-до 1913 Писци и књи ге, шест књига. »А за све то време скоро два,Пут толики број страна у студијама штампаним у Гласу Академнје, Годишњици Николе Чупи1\а, Просветном гласнику, Српско књижевном гласнику«, четири године сталне књижевне хронике у Одјеку, у предговорима издања Српске књижевне задруге, у »безбројним белешкама -, у ^. ет Л х '.редо.ва, давала живу. сличу .писца и књиге«. * Јов^ан Скерлић био је чозек актуелне .политике. Пред, смрт је био и, члан српског парламентл. Тај п-озив свакако је много утмцао на њ,егов начин расправљања: он је писао своје књижевне студиј® једним полимичким бррбеним стилом, »као да се с неким стално сва^а«. (Али за критике није једна врста препирке. доказивања?) У својој силовитости и захукталости зпр је чудр ако је каткад и подбацио или пребацио« З'ар ј"е чудо, акр је у толиком и таквом огромном послу негде претерао а негде подле'гао личној нетрпељивости? Он, затим, ни'ј'е показивао љубави према чистој, декадетној лирици (Дис), бн' није унео у саоју Историју Војислава Илића — Млађег из личне нетрпељивости иако је овом . песнику претходно признао талент итд. итд. Али зар то није »врло љ.удски«, и отприлике на милион људи имате једног који се тих обзира може ослободити«? И то све мало може дА умањи вредност СкерлиКева суда, који. ;е у" веКини био поуздан, проверен. Негде је и сам СкерлиКев стил, стил, као што рекос.мо, полемички, крив што се добија уг тисек претераности, јер »ко јако осећа, јако и каже. И кад похвали и кад похуди, стилист наглашава, подвлачи, претерује,«, * СкерлиК је био, за своје време нарочито, идејно врло напредан човек. Имао социјалности и у духу и у делу. У.стајао је часно против учмалости, против »извесних претањених осећања и понашања иерадних, али господ

ских класа, ,друштвених«, У поазији је презирао празни песимизам, а у политици ј?" замахивао на банкократију. Као основну ману. наше ^уметничке поезије белезио је њену еготичност (Јован ДучиК) и захтевао је »Да млади људи од вредности имају нешто више и боље да кажу у једном тако заосталом народу као што је наш, и да се од њИ.х тражи нешто шире и човечније од књижевних сИмбола и речитих клетава живога«. Као стилиста СкерлиК је био такође учитељ. И данас још од многих, који су у Скерлићево време били у ђачким , клупама, можете чути како причају д'а су напамет учили — читаве његове критике! Укупно узевши, 'Јован Скерли1«. Је ретки домет срлске културе, ванредни стваралац који је на омладински нараштај од 1908' до 1914 вршио беспримаран утицај и чија се социјална стваралачка енергија и данас помиње са дужним и дубоким поштовањем. Веселин Филиповић

р: -<ЧЖ" '

Ог ЈОВАН СКЕРЛИЋ Цртеж: М. М.

СРПСНА УРАГАНСНА НРИТИНА

Стрма раван. на. чијем се врху и после 30 г : 6'лина од смрти још гвек налази моћни и прелагбчки др .Јо.ван. ..Скерлић, догаћајима и временима толико је ооонула да 16 с њом и то значајно име српске кулгуре снесено у подножје оних вредности, за које ее речју једном каже поошлост. Н_а ва.ги-ма. мртад-цЈ, ,те,г кттпЈО и бело као водени ■ шзет. блнста 1едн.о ■ име. -рачју. јб'Дном рсч.енб — Скерлић., . . * * * Ло Јоадн Скерлић, крнтичар и политпчар, умро је маја м^сеца 1914. Прошто је, дакле. 30 годинч |-д . његове с.-мрти, ожаљен?-»као губитак. Да су. врс'менп.лруга« о--И>ему би се, свака1-.С рскла рен. реч разноврснија. но што се усоед Рата у оквнру једног повинапскот - поме.на, ..мбже рећи V,'Рату када су у питкњу, живои; п врелности .чи-тавих ЦрцИја. жпвоти и вредиости. појрдинача, ма они и гешпални били, спалају V други план. Др, Јоваи Скерлчћ и за жлтврта и погле смрги у Српству ј,е прет сл?пл-.ен као'геннјалан човек. Генијалаи као писац. да је Vпсрећиван' Са В\'ком. са Доситек,м; ге-иијалан као гово-пник. назцван је учител.ем енергш'е; геииЈалан ка.о човек уоп.птте, ла поетоји прави култ његове ЛИчности. Бнло 1е даровитнЈих. било паметнијих љ\'ли. али гго-т'лапнјпнх ол др Јована Скеплића ,ни1е било. И као, тнго Оно деца V Инка — романима. олабрав н заволев еиог ј\-ц.чча. чајбучните га ките ст он"л| ијто им 1е прирола иначе на'екромни-је дала — хиљалудеаетстотинитих гпдина српска гениоманија за' свога прететавни«а и свога ми - неника изабр-?та 1е лп-Лована С.кеРлића.' Са др Лов"ном Скерлиће.м, након олабирАња. а е њим и такозчана рптеоска борбеност.' дотли сУ до самоодбранбеног израза. : * * / За сво1е вредности. за своје слабоети. Др .Тован Скерлић није 0 1Т7-.ОВОР пи. Одговор.ан 1е био наш \'мни. наш нпучпи свет. оно што би се могло назвати српски социогеније, одговоран 1е био ниво натпег ин.телектуализма, којег ле др Јован Скерлић само сабнрно претстављао. сабирно из којег је захватао. ' . .Тер, да један. иначе неоспорно

дар'овит човек, књижевии крити-' чар и професор универзитета, може да тврди „да српска култура и српска књижевност почињу тек од XVIII века", за то није одговбран он, др Јован Скерлић, већ умна и научна средина, која на такве апсурдности није реагирала. , Ј.е.р,.. да ^1ед.ан .инаме,, нер,спо .рно да.ровнт човек, књижевни критичар и професор универзНтета, мо же да тврди ла су сеоске приче Јанка Веселииовића дубље и леи ше од српских народних песама — за то није крив ,он. др Јован Скерлић, већ умна и научна -средиНа његова доба, која на такве апсурдносги није реагирала. ч. Само и те дв.е наведене тврдње Скерлићсве, крје толико неверно претставл .ају органск-у целину српске културс . V свакој иоле прибранијој и \'МНо пристојнијој средини — одузеле би му право претресања РазВОЈа нашег к\лтурног живота. Дли, Скерлићева епоха. епоха је српскс гепиоманнЈе. Занесени V проучавању најве ћих љулских вредности, — ПетрониЈевић V фплозофи.ш, Боглатг Поповић V књижсблости. Ж ивојин Перић V иравимл. др Николај V релиппи. Јовгн Цви<кћ V карактерологији -• . нпши талашњи елитии љули . Чедва су чекали да несвесие тежње ка геинјалности \ чиие оПипљивим и жнвим. ла нагон ола-бирања 'скра се иа јелиом месту. м јелној лич ности. \толико пре ако је оиа гитерски борбена. А ^Скер : 'ћ је би о бообен за пелесеторипу и нтне ч\'то што је избор баш на њтл пао. И тако .епоха сопске гениоманије. као крупан и ,бео -волен пвет. лала 1> ЛР Јована Скерлића. али ;е с њим сппском народу прекратила тррлишт- негован-а српског гени.,изоаженог V Стапој С*>пско ј Књ"жевности и Српском Наро.лнпм Песништву. * * * Иначе, неконтролисанн лр ЈоВан Скеолић, у пуно ј пДРи самодовољности, имао је, кажу, огромног утииаја. За њим су се-поводила деца пс гимназијзма, младићи и дево.ј ке на универзитету, људи и жене по зборовима и конференсама; његове књижевне критике читали и они ко.ји се књижевношћу рани.је, иНсу бавили. Брзоречив,- брзостили др Јован Скср;.;:ћ као да је нз душак го-

ворио и писао. и његова епоха просто је гутала све што јој се на душак давало. И ниде чудо ако де др Јован Скерлић дао нај бољи графикон свести своје епохе. Та свест је била трагична. 'иако де др Јован Скррлић на све стране трубио о здрављу, о опткмизму, о енергизму итд'.' Та свест је била трагична Услед прс.таза из националиог традиционализма ,ка со-циалном диле тантизму, трагична по немир\. уснлахирености. нестадожености, тежн->и да њена реч буде прва и псследња реч. Др Јован Скерлић де претстзвник свести еиоХе кода се мучила и грчила да свуда и свакад има пр-ву и последњу реч. 'Кпоха' творачка, епоха бот>ап> ка, али и епоха неодговорачка. \ * * * Лишен претледа органске. це» лине српске културе, др Јован Скерлић иначе де имао дубоког смисла за актуелност, за њено муњевито дефинисаље. да се за н»ега може рећи да .ге био крилати човек лоба ц^платипа. Он де књижевност као такву веома популарисао; ои де књижсвну критику учинио дачом од снаге лирике и епиКе; он де творац такозваног стила песнице; ои '!с. својом ударном сиагом РУшио и зилао •— укратко био је и остао моћни и прегалачки дд> Јован Скерлић. Али, јрлно и основно му је недоста јало. Др Јован Скерлић ниде биг> претставник праве, чисте српске ми-сли, која гласи да |е правл слобода врста више објективности. А за ту слрбоду. као вишу об јективност. не помажу. изразн" као птто су гениоманида. гениологија. еопиологша. па је вшпе него сигурно . ла ће не само Скер лићеви, већ сулови . и мишљења његове епохе,- сулови Дзречени у књижевности. V науии. у Фнлозофији, бар за 50°/о бити ревнлирани V прилог више објективности. па с тим и v прилог традиционалног српског наролног ака демизма, по мисаонод врелини и дедринн ближег општечовечан ско.ј, а не с.амо евр.опској мнслн Урагански Скерлнћ !е прошлост, али крилати човек до5а крилатгша још увек шлгчи високо изнал нас.. а с њим и српска ураганска критика. — 3.