Српски народ

СРПСНИ ДОБРОВОЉАЦ

Тајна Косова У нашу народну душу Ко\ су, да је наше колективно

сово Је уткано као та.јна, ко.ја се не може лако ни по ( дмити, ни сагледати у свој својо.ј драматичности. Она је дубока, потресна, свеобухватна и урасла је у сва духовна стремљења и моралне основ-е народа, ко.ји се векавима снажио та.јном Косова и крепио заветом Кне/За, који у свом животу вашао измиреше трагичних супротности небеског и земаљског начела. Оно што ми -зовемо видов данском етнком плод ,је унутарњег сједињења народне душе са небесним основама косовске та.јне, Јер историско наше Косово, дан крваве битке коју смо изгубили после јуначке борбе у ко.јо.ј су и Кнез и велможе остали на бојишту као сведоци одлучности једног народа да се супротстави валу уништења, и Косово наше народне душе два су стварна Косова и Два реална доживљаја. Из историске ств^арности првог изникла је духовна стварност другог. О оном првом не знамо много. Ово друго носимо ве ковима у срцу и души и њим се снажимо и надахњујемо као ни.један народ ниједним догађа.јем и% своје прошлости. Тадну његову носи у основама свога бића један стредални народ ве

народно сазнање увек имало пред собом жив морални лик и .једну оплођавадућ\> чежњу за оживотворењем идеала коме се Кнез са сво јим народом принео за жртву. Из тих моралних осно ва израстао је и морално не порочни и витешки тешко достижни Милошев лик и унутарња лепота и пожртво ваност Косовске дево.јке као и она необична јачива и спо собиост савлађивања личног бола када се на народ надНесе неутољива " похлепа смрти и зацари страст уништења, ко.ју је, показала Мајка Југовића. У то.ј језиво.ј потресно ј и дубоко.ј дра ми бола све је класично постављено на своје право место. НигДе се ништа не би могло изменити, а да не наруши хармони.ју величанствености, светле у свом уздигнућу изнад трошне и сујетне стварности свакодневних збивања. И у овим моментима уздигнућа осети се непосредно како се величан ствено раскрива тајна судбине и како се небо уткива у интимни живот једног народа, који је још у дубокој давнини осетиб сво.ј вишњи призив. Анђели и светитељи открива.ју Кнезу, који се распиње између две сТварности, оно што је скривено од обичних материјалних

ковима. Њеном се топлином очију, ко.је похота власти и

Ка челу са својом заставом, овенчаном славом у трогодишњим борбама са партизанским бандама, добровољци су, на дан 22 о. м, приликом дефилеа пред претседником Владе, генерапом Нсдићем, члановима Владе и многобрзјним београђанима, показали још једном своју несаломљиву сна« гу и решеност да до краја издрже у борбн за добро и спас Мајке Србије и васцелог Српств«, (Фото: Арх. В. от. С.Д.К.)

Добровољачко питање

снажи, њеном снагом крепи и живи визи.јом, коју је имао свети Кнез у оном моменту када се издигао изнад свега пролазног и привременог и определио се за вечно и духовно. У Самодрежи на Косову

славе чини сЛепим за праве стварности. Преко њих се Кнежева душа узноси у вечно и из перспективе вечности доноси одлуку о судби^ни својој и свога народа, да после витешки прблије светитељску крв у љутом боју

десило се"мистично преобра « царем, ко.ји је у себи оличавао сву стравичну зои-

жење душе целог дедног народа. У језивој потресној дилеми између два живота и две смрти цео један народ се свесно и одлучно определио за духовно и непропадљиво, против земаљског, коде је пролазно и при времено. У обр-еду причешћа, оног мистичког косовског, цео .један народ се онределио за идеале, ко.јих се не могу додирнути ни неумитни закон смрти, ни немилосрдни удес пропадања. Као што је у Еванђељу жртви Господњо.ј претходила .Тајна вечера тако је и акту свецелог косовског причешћа претходила драматична и трагична Кнежева вечера, смотра витезова и претсмртни опроштај. Тајва ^Косова, дубока и несагледива, та.јна је косовског причешћа, које је оплодило народну душу обил»ем дарова и дало јој ону исполинску историску снагу, ко.ју смо као народ показивали у вековима, труд-

љу и свагу овоземаљске силе и власти, Тајна Косова је тајна наше истори.је. Гледана кроз призму Косова наша је исто ри.ја драма у ко.јој се реално сукобљавају два супротна начела и две стихије живота. У судбинским моментима и после Косова народни геније увек ,|е ишао путем добра и, као и ту скоро, савлађивао у себи оно т&мно и негативно. Зато у њод постоди дедан духовни континуитет, усмерен пут и јасне перспективе, ко.је су прожмал-е и простог човека, који је вековима живео кул том Косова и снагом тајне, која се животно уткивала у њ. Кроз одгонетку дубоке тадне КосОва ул&зи се не само у ДуховИо обиље наше историде него и у њену овоземаљску проблематику и историска стремљења нашег човека, коди је вековима имао и дасан поглед у будућ-

Кад дуну ветрови ^ настану жестоке олује, ломе се и често чупају из корена слаба дрве^а. Ако се није укоренило, ако везе преко жила са земљом нису нераскидиве, такво дрво постаје пленом влементарне* непогоде. Слично је и са људима, заједницама и народима. Како у мирним времениМа, још Лше у тмурним ноћимз, компликованим ситуацијама и пред великим искушењима. Човек није дрво, организација није механизам, али баш зато мора располагати чврстим, сигурним и трајним везама. У борби та је веза снага духа која покре^е, вера у постављене идеале и пожртвовање које сваког борца- носи 1 кроз Ветрометине. Као и у многим ранијим приликама и новонасталим ситуацијама, као пред свим досадашњим мањим или ве^им искушењима, слабији духом, или лишени свакбг духа, по-

ним и крвавим, борбам^а за ност и мудро осећање мере. самоодржање. Лазарев дар Ко хоће да нас подми, схваисториских визша и свеце- ти, доживи и разуме и вала усмереност небу учиниле шу џиновску свагу у. прош-

лости и*наша стремљења и жеље мора окусити нешто од животворног косовског причешћа и тадне, кода скида копрене и раскрива раскошну лепоту наше истори''ке истине и чедност наше народне душе, ко.ја је под орманима бола и пакленим стихијама сатирања од љугог мма бесчасних Агарјана испредала из себе дивну песму поноса и славе и надања, кода су крепила и на.јслабије. "4'":, Косово је извор наших историских окрепљења. ЛаЗар и Милош два симбола и два путоказа, како у прошлости, тако и данас и све до судњег дана трагичне судбине српске у овом свету дезивих супротности. највеличанственије решених у дивнод тадни Косова. Др. Ђоко Слијепчевић

клецнули су и скоро аутоматски себе излучили из борбе. Управо то је ретко била борба, ве^ много више од њих схваћено као заједничка вожња удобним превозним средством, неки пут и са сра чунатим користољубљем. Али је прва препрека такве сапутнике заустављала, колебала, или им мишји хоризонт није допуштао да запливају бујицом, да се понесу са вртлогом и да са успеЛзм преброде опасност на прихваћеном путу. Три године траје борба српских добровољаца. Досада су на нашем путу, посутом трњем клевета, оперваженом бодљама лажи и површности осталих, непрестано ницале нове и нове препреке. Једна за другом, једна тежа од друге, искушење јаче од прет ходног. Нису увек добровољци били потпуно усамљени на своме путу, али су често они сапутници који борбу не виде, већ сматрају, јер тако њима годи, заједничком вожњом, остајали, заостајали и испадали. Природно је да би се неко са стране морао при свем том једном озбиљно запитати: како се то дешава да српски добровољац остаје неуздрман на своме путу? Заиста, тешкоће и искушења која су тако моћно утицала на друге стајала су и пред добровољцима. Шиба клевета и злонамерних неистина погађала је и добровољЦе. НепроМишљена реч гнбва или површне осуде, кога је увек циљала, него добровољце. Они се ипак ниједног тренутка нису поколебали, ни застали чак да се упитају да ЛИ моЖда већина овога пута није у праву, односно не захтева ли интерес народа да се у будућем раду изврше извесне корекције. Откуда то — сваком је добровољцу јасно. Постављени програм и највиши циљ борбе исписа« је на сваком нашем знаку. Он говори сам за себе, речито и довољ-

но. Језик тога легитимног сред* ства приступачан је интелекту&лцу, раднику, сељаку м свакоМ другом. Под једном претпостав« ком: да се осећа и упињв да на>прави себе правим Србином. У супротном случају му је неразумљив, јасне речи нечитке, а читава борба, поднете жртве Н спремност на крајње залагање, Несхватљиви. Тај високи идеал за који јеЈ сваки добровољац спреман да погине, провукао је добровољаштво кроз све перипетије. И то са лакоћом која уверава да и најтежа искушења у будуКноети бити несумњиво савладана. Вера добровољачка је узвишена, идеал који се уз њену подршку остварује најсветлији. Они остају нераздвојни део душе сваког добровољца, чине незаменљиву и изграђену Целину. Од њих Се одбија ниска, ситна клевета, интрига или лаж. Али пред њом губв значај и већа искушења, нестају и оне препреке које друге заустављају и отстрањују. Ако су најновија искушења у свету ставила добровољце пред ситуацију размишљања, онда постигнути исход само уверава у напред изложено. Високи идеали светле кроз све догађаје, пробијају златним зрацима тмину површности и разоткривају истину. Добровољачки идеали су истинити и неоспорни, а ко се бори за истину располаже најјачим оружјем: љубављу. Уз сарадњу та два елемента, накапемљена на пламену младост српске омладине, програм борбе се остварује неокрњиво. Зато никакви знаци питања нису се испречили у нашем раду, јер за нас постоји само један знаг< питања, кроз све борба и тешкоће, од првог дана до да»нас и даље, а то је питање: Да ли се довољно жртвујемо за ср»* ћу нашег народа? ^ Наредник