Српски народ

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

ПИТАЊА И 0ДГ0В0РИ

Зашто смо пушку у руке узели и пошли овим тешким, трновитим И; крвавим путем? И ми смо могли као и други да живимо и уживамо, да свима прави будемо, да се нико.м не замеримо, да седимо на две и. да се одупиремо на трећу столицу, да се наслађујемо животбм, а не да најгорчију чашу његову испијамо и, најзад,., да се боримо за себе, а не за друге? — Узели смо пушку, да свету ! крвну жртву принесемо за живот, здравље и избављење народно. То је подвиг доследан прошлоети наше. И, идући, њиме, путем ов. Саве и честитог Кнеза, Краља Мученика и гене рала, Недрћа, ми спречавамо мно го већа зла, чувамо, штитимо и спасавамо народ наш иапаћени и многострадални, бранимо га од свих напасти и у ззједници са Сратском државном стражом утиремо пут за бољу и ираведнију будућност Србије. Пушку емо узели још и зато, што смо њоме сигнал дали целом Српству у Србији и ван ње, сргкком југу и северу, српском истоку и западу, да се бори и ослободи погане и заразне јудакомунистичке бестије. И деси се по вољи Бога живога. Отвори народ очи, умудри се и .освести. И ударисмб по светском комунистичком злу. То је било први пут. пре две и по године. Сутра умртвићемо га. Затб ћемо се борити против црвеног анти- чцста до истраге. Ср бија мора б.ити под сенком Кр^ Са а и Бога. а не црвеног ђавола и петокраке звезде. И носиће^о пушку до дана, када ће мИсли, осећања и тежње нашег народа бити остварене. — Шта нас покреће у овој борби? — Крик гробова јунака и мученика наших нас покреће да не поколебиво и самопрегорно иаставимо и довршимо свето дело спасења народног. Спасење народно, победа и слобода то је смерница наша. — А, ко тражи слободу? — „Људи тр&же слободу. Али, и слобода људе". — Па, ко је онда издајник? — Ево доказа: безбројни гробови на земљи српској су доказ и најјачи докуменат злочиначке работе ненародних и противнародних сила пустоши и разарања. Црне 1 шамије, уцвељена нејач и црни барјаци — дело су њихово. — Ко је крив за безбројне гро бове невине и праведне крви српске? Ко је крив за јаде и невоље, за врисак и писак анђеоске нејачи наше? И ко је крив за то, што и данас народ наш сеје своје кости по светој и рођеној земљи својој? — Јосип Броз из Хрватског Клањца уз ■ садејство, помагача својих. — Супротставља му се српско Обилића срце. — А, какво је наше срце? Свим српским и свесрпским о>сећањима куца наше срце, а груба животна стварност нам налаже да стазбм добровољачког подвига идемо. И то, „не за већином. већ за истином". — За кога? —. Боримо се и за они који пас мрзе. Животе своје дајемо и за оне који нас нападају. Падамо, да би Србија живела. Жртва

наша Је семе мученичко. То нас води Васкрсу народа свога. Готови смо свакога тренутка за Истину и Правду животе своје даги. Го Је назначење наше, јер преко, Распећа и Голготе циљу стижемо и зграду народне будућности стварамо. Све за веру и за Отаџбвну. Крст на се, а Бога преда се. Боримо се за најсветије и најсветлиЈе идеал'е наше. Нашу снагу црпимо са бистрог и очуваног извора мудрости *народне. А, краљеви, свеци и витези — узори су иаши и путокази., То је извор живе 43еке добровољаштва. — Шта је добровољаштво? „Добровољаштво је скуп истина које се не могу растурити, љубав и пожртвовање које се не може уништити и другарство које се«не може угасити. Доброво-, љаштво није са.мо борба и напор у мраку, већ светла мисао, оштра и јасна, која својим бли1 стањем продире кроз замрачену данашњицу нашу, осветљава кривине и провалије и указује на прави ,једини и најбољи пут." — С чиме рачуна политика добровољаштва? — Политика рачуна са осећањима, али се опредељује по стварности. Жеље нашег срца су једно, а сурова стварност друго. Срце нашегшд^надзорбм разума води нас победи и_ слободи. Зато, нека нас мрзе и нападају. Мислимо само својом главомНикада туђом. Заклети смо непријатељи народних непријатеља и Јјегије Маше сигурној победи свесрпској иду. — Хри.стос, а не Цезар — наша је водиља. — Зашто нас онда клсвсћу и нападају? — Бесна и паклена јудо-кому,нистичка пропаганда, која је свемоћно го-сподарила јавним мнењем пре рата и сада нашбм народу мира г»е да, Знали су кому-

„БОГ НАМ ЈЕ ЈЕДИНИ И НАЈСИГУРНИЈИ САВЕЗНИН" У току овога месеца, ко- мемо: мислим на време до про тија које покушавају да и данас маадант Другог дрброво- иасти наше. Да ли се сваки по- „усрећују" народ српски. Ево је љачког пука, мајор Мари- сао код нас радио домаћииски? џеслога завладала опет мећу на^ сЗв Петровић, одржао је Да ли мУ се у сваком моменту ма. Пре су биле парти.је, а данаС низ зборова у Крагујевач- приступало часно и поштеио? — их ево у новим облииима. Даком округу, на којима де Није! Го ви сви врло добро зна- нас поред редовне власти и заговориб о теми: „Бог нам ,те. То сге ви најбоље и осетили штитника реда и мира. имамо је . .једини и најсигурнији иа кожи својој. У овој. земљи још и четнике и комунисге и још савезник , На овом месту од Бота блатословеној, "света ,/е каквих све партија не. И све се доносимо извод из једног 6ило али~ тога — поштеног, до- то коље мећусобно, убија и униод ових Његових гозтра: маћинског и часног пословања— штава. Старе иартије су и данас ...„Често се пи.тамо: зашто ни.је било. Кад неком од ваших размахнуле страшном косом смртолико патимо. Одговора не до- домаћих затреба што, ви. као ти само под новим именима... оијамо. Не добијамо га зато ,/ер домаћини и паметни људи, купу^ Када. домаћин нешто ради пв га озбиљно не тражимо. Јешко јете оно што је коме погребно. поТреши и у послу свом претрнам је да погледамо грозној Не купујете увек једнима исти- пи штет у он се пита: од куда то стварности у очи. Али знајмо је- ма из породице своје док друге дн'6, ако озбиљно не будемо раз- остављате босе и голе. Кад вам мислилИ и ако нС будемо пронаш ј е ко у кући болестан ви се Боли разлоге и узроке, ако не бу- гу обраћате да га исцели, молидемо увидели зашто смо дошли те се даноноћно да подари здрав у данашњи наш положај т— ни* ље свима па и онима који су вакада слободе бити неће — па ма■ ма драги и мили, стално су вам приП р ема , како / е најбоље и никар овде било стотине хиљада дуШ е окренуте небу јер отуда о- када не / 1б кривити другога за не„ослободиоца" или не знам ко- чекујете снагу за све па и за се- сре />у и неуспех у неком свом лико хиљада Енглеза и Амери- д ко ј е> , пак, в&с, браћо мо- подухвату Никада другога неће канаца. ја, у бившој дршави учио вери, ]Кривити ј ер зна д а највећу одОво су све преда мном дома- ко вам је гоВОрио о Богу, ко вам ' говор пост сноси сам. А како ћини. Ја сада говорим најбољим ј е 0 -делима његовим пропове- сто ј и ствар са нашом народном претставницима села, товорим дао,'ко вам је указивао на Ње- несре ђ ом ? Ко је крив за нашу његовим најбољим синовима, нај- гове П утеве? Да ли сте видели иаролну цесрећу? — Ми се чевићенијим људима које ви прет- кога од држ авника сво.јих да се сто питамо ади никако не одгостављате. А ви. браћо. знате, да усрдн0 Богу моли? — Нисте. ни- варамо по срцу и души . Зато никада нешто не урадите домаћин- ти вам / е ко говор ц 0 о Богу и кад и не можемо до ћи до правот ски, свесно и паметно одмах вас веЧ:Н0М животу. Али су вам зато одговора сви су нам криви, али снаће штета. зло, несрећа, ваш сви< свуда и у свако.ј прилипи ш самине . Криви су нам рад претрпи неуспех. А да ли се говори ли о многим и разнораздо сада о свима и свачему код ним парти ј ама . Једни су вам гонас водило рачунв? Да се разу- ворили 0 Ј.Н.С., други о Ј.Р.З., трећи о Х.С.С., четврти о демо-

долази и који је узрок томе. Искуством својим и резултатима од оваквог испитивања он се поучава и на пронаћеним узроцима и погрешкама зида убудуће паметни.је и боље. Домаћин свв

мен>е, да би своје најетварније и најнепомирљивИје противнике пред народом срамно и рђаво приказали и дискредитовали. Шта су идеалн наши? — Бог, Истина, Правда, Краљ, Отаџбина, народ наш то су идеали наши. Ништа под ведрим небом не тражимо, а све дајемо. Као свеће целог себе сагоревамо на : олтару спаса народног. И најдраже и најмилнје жртвујемо: животе своје млЗде и идеале. То је смисао и суштина постојања нашег.

кратији, једиом реч./у о свему

Немци, криви су нам Французи, криви су нам чак и Кинези али ми сами — не. Нећемо за се бе_ да признамо да смо ми сами највећи кривци за несрећу своју, за

Н« од трновог венца не бежинисти, да смо им-ми од почетка, мо> када ј е у ццтању опстанак и једини, изграћени, идејни и нај- изба1ВЉеЊе народно, Зато, „с веопаснији противници били. И, да

смо ми и организатори борбе против њих увек били и да смо решени да се до последњег атома своје снаге против њих боримо. Зато су на нас неуморно, бацали љагу и блато, дрвље и ка-

ром у Бога за Краља и Отаџбину" емело и сигурно корачамб у коначну по-беду. И на распеће — за Србију. Слав. Д- Контић, добровољац потпрручник

говорност зато лежи на нама са.мима спаса иам нема нити ће бити. Ову истину нико неће да вам каже као што нико неће то ни да призка. Сви вас лажу, сви вас

На свечан начин, у присуству претседника Впаде, генерала Недића, министара и други* угледних званица, отворена је 22 о. м., на дан годишњице борбе европских народа против комунизма, изложба »Црна гора под петокраком авездом« На слици: вађење из јаме леша мајора Петра С. Јововића, једног ©д националних црногорских бораца кога су комунисти на најзверскији начин убили (Слика изложена на изложби „Цр,на гора под петокраком звездом")

другоме само не о ономе што ;е несрећу нар0Д ну нашу. А докле највредније и најдрагоцени.к у год не признамо де см0 ми сами човечјем животу. Нису вам ука- нд : већи , К ривци и да највећа од• зивали на оно' најспасоносни./е. Ћутке ,су прелазили преко онога што човека приближује Богу, везује га са Богом, другим речима — обожава. , „, Ви знате још. доџаћини моји, да свака породица ваша живи љубављу. слогом. јединством и обмању.,у. Ми смо вам увек гопослуцшошћу. На тим принципи- ворили истину. зато вам истину ма засновано /е свако ваше до- » сада говоримо и говорићемо је маћинско дело. Зцате да ,/е сЛо- Док и последњег од нас буде бига 'спасавала српсжи народ од Ј {°- Али вама ' е лаж милиЈа ,/ер свих тешкоћа и беда. Једино ,/е № истина горка. а стварноот наслога у стању да изглади све ша тешка и претешка... оно што неразумно пословање Као што нам нико није крив донети може. Једино /е слога у за несрећу нашу. нико нам неће стању да измири све оно што се ни слободу донети. браћо моја. руководи егои 'стичким интереси- Ви, као доџаћини и домаћински ма и ради само на своју руку. синови можете се пајбоље за то Слога једино може бити спасо- осведочити и уверити баш на о• носна. јер ,/е заснована на разу- вом примеру из вашег свакоднев мевању, слагању, истинској љу- ног живота. Ви имате на њивабавИ ц поверењу. А има ли да- ма својим посејапу пшеницу. нас слоге код нас, браћо мо.ја? Пшеница /е већ класала. Златно — Не! Свега код нас данас има класје прелира се на дивном сун само слоге нема. А у том богат- ЦУ и ви се радујете јер видите ству што нас оружује ево и тих како је нзграда вашим мукамз старих наших повампирених пар ве & ту, пред вама. IIлодови ваших руку већ изобилно стижу. ——— се ве ^ преносите у моменат сакупљања тих благословених плодова. Радост је ваша неизмер на. Одједном, небо се прекрије црним облацима, тамо негде са хоризонта затутњи страшна олуја, а ви истога тренутка обамрете душом својом. Да ли се ви у Таквим моментима обраћате комшијама својим да вам заштите пшеницу вашу? Да ли се ви обраћате бићима која располажу истим моћима као и ви ако од вас. нису слабија, када треба да се зл%тно класје заштити од тучуносних облака? — Не. Ниједан од вас то не чин,и. Сви се • ви тада Богу обраћате, јер ,/е Бог једино у стању да у таквим моментима помогне и заштити нас и плодове којима се ми надамо. Ту, на том примеру ви се најдубље осведочавате да нам ,/'е Бог наш једини и најсигурнији савезник. А ми коме се обраћа• мо када ,/'е у питању слобода наг ша? — Обраћамо се истим таквим бићима као што смо и ми сами. Обраћамо се Енглезима, Американцима. Стаљииу. само не Богу и од тих и таквих људских бића — неспособних и немоћних, слабих и трулежних — ми очекујемо помоћ и спасење, слободу и васкрс... Не долазе патње забадава, бра ћо моја. Увек оне долазе као последица неког тешког, претеш• ког греха. ч "