Српски народ

К У

л

т У Р

Е ИВ11Р © IIД

утгг^

К ч ': \

мшиицл ку-лш.у.р.с

Европска култура није никад имала тежње ни потребе да у своју духо^ну имовину уноси и културне вредности других континената. Да ли је европски умет ник и европски човек уопште као духовни наследник Сократа и Дантеа, Хомера и Виргилија, Александра Великог и Цезара могао икад да се сматра и као наследник Буде и Конфучија, Фирдуса и Омар-Кајана, Атиле и Тамерлана? Да ли је икад икоме у Европи и на ум падало да упоређује кинеску или индуску науку и уметност са европском, или чак да их ставља у исти ред? То би сваком Европљанину езгледало толико исто неозбиљно као кад би неко тврдио да за европску духовну културу кинески моралист Лао-це претставља исту вредност као и латински филозоф Сенека, или да Софоклове јелинске трагедије имају исти значај као и Калидазине санскритске драме. Од Ераама до Канта, од Петрарке до Гетеа, хуманизам је био воза од пресудног значаја изме()у, наше цивилизације и класичне древности. И та' веза није била само умног карактера. Она је обухватала Цело људско биће, свима њгтовим емоцијама, појмовима, и свима изражајима духовног живота. До краја осамнаестог века, духовни видокруг просве•ћеног европског човека ограничава. се на Европу и на стари свет — Рим, Грчку и онај најближи Ипок о коме говори Херодот и Библија — чија је прошлост везана за Средоземно море. Све што је изван тих граница — све што није, Европа — за Европљане је било егзотично, као што је за старг: I рке и Римљане било варварско". У о »мнаестом ввку, на европском Западу, егзотична уметност била |е ствар моде и подражава№в. Воптерови мандарини и Монтескијеви Персијанци угледали су свет у француској књижевности захваљујући само потребама политичке сатире. Тек са појавом Романти .ма у првој половини деестнаестог века, пошто је Шамполион у Француској открио тајну египагских јероглифа а Бон у Номачкој доказао заједничко порекло индо-европских језика и н>ихово јединство са санскритским, почиње озбиљније ' интересовање за културу других контиИената. Тим великим именима треба још додати Бирнуфа и Макса Милера; први је био Француз, а други Немац. Тако је заједничким духом европских научника постављен величанствени темељ за свестрано испитивање санскритске књижевности и најстаријих културних трагова Персије и Вавилона, Египта и преколумбовске Америке. Археолошка и филолошка открића деветнаестог еека надмашују све што се у тој области пре тога било постигло. Наука, једном покренута, више не застаје на том путу. Хуманизам уступа своје место, које је тако дуго заузимао, историској науци. А за ту науку не постоји никаква иачелна разлика између Рима и Пекинта, између Цезара и краља Асоке, између Партенона и Тутанкаменове гробнице. »Кинеске, индуске, египатске старине могу само пробудити нашу радозналост; веома је похвално проучавати их и о њима људе обавештавати, али за наше морално или естетичко васпитања оне неће бити ни од какве користи.« Гете је, у својој седамдесетој години, изрекао ту пресудну реч која потврђује да је за * ега с?мо класична древност претстл:;ља.па једино и право ујМетниЧко и духовно наслеђе потребно и корисно Европљанимл Европска филозофска мисао не лотиче ни од Буда ни од Конфу^нја. Сваки онај који је један пут осетио мађиску чар једнога

•"V.

\

Платона и једнога Паскала, иако је раније лутао, вра^а се неминовно грчко-латинској цивилизацији облагорођеној Хришћанством, као заморени пливач који је, ношен морским таласима, допливао до главне морске струје и наишао на тихе дубине недалеко од обале. Ни на развој европске уметности нису могле нимало утицати »шиноазерије« којима се једва распознаје траг у фриволном укусу из времена Луја петнаестог као што су и примерци преколумбовске америчке уметности, откривени по разним европским старинарницама од стране »фу- ' ' туриста« и »кубиста«, ишчезли за . „ навек заједно са футуризмом и века све Д° л°Јаве бољшевизма, гом оквиру естетике, психологи- него за излагање самога живота кубизмом" њен утицај све више растао у Ев- је и етике. и евега што нам је у њему неропи, У трагедији и роману францу- посредно и конкоетно дато. ♦ Свака књижевност, по моме ски писац се увек пита: зашто Гетеове речи се тичу нарочито схватању треба да се посматра треба радити и говорити овако, Очевидно, поред свих посебевропске књижевне уметности. и проучава са гледишта и у пер- а не другојаче? Француска књи- них и самосвојних појединих евЊихову тачност потврди1=,е нам спективи оних потреба које умет- жевност постиже врхунац умет- ропских књижевности, не можа један ма и најповршнији осврт на ност треба да подмирује. Те су ности анализом и упоређивањем се порицати општи утицај велитри највеће европске књижевно- потребе у разним земљама раз- разних облика живота и делања, ких мисаоних покрета и моћна сти француску, немачку и енЈ- личне. Та се разлика огледа у на- долазе<пИ на тај начин до закљу- делатност највиших духовних углеску , ционалним посебноетима сваког чака од општег значаја. Читава станова у којима су европски наСвака од њих има своје непро- уметничког изражавања, почев три столе^а, чувени трубадурски роди у прохујалим вековима, с менљиве битне црте које су се од самог књижевног језика. За- спев Котап с!е 1а Во?е служио је правом налазили потпуно јемство

МИЛАН ЂОКИЋ: МАЛИ МОКРИ ЛУГ

сачувале од почетка до данас, са тим долазе етничке разпике у лезнатним изменама еамо у на- карактеру, менталитету и мето»ину и облицима изражавања. Те дама. измене вршене су у току време- Здрав разум француски захтена, скоро паралелно и у исти мах ва логичност на првом месту у у свакој од тих трију књижевно- језику, а затим и у свима духовсти, јер су све три припадале је- ним производима дној широј заједници — као не- служи раздвојни саставни делови европске културе. Руска књижевност појавила се много доцније. Зато њу не^емо овде ни помињати, иако је крајем прошлога и почетком овога

целој Европи као требник вите- за заштиту и |единство евролске шког понашања и као образац културе. Средњевековна култура отмених друштвених разговора- није носила ни у једној европ-ској Рабле и Монтењ посматрали су земљи искључиво национални пеи проучавали своје" савременике чзт у светлости античке филозофије. Покрети из времена Ренесанса којима језик Корнеј и Расин хранили су се и Реформације, сјај француског као средство за изража- Декартовим рационализмом, Пе- класицизма у Енглеској и Не вање. Тај захтев се не односи сници и приповедачи осамнае- мачкој, победа рационализма у толико на логику дејства саме стог и деветнаестог века пре све- свима европским земљама, европ радње колико на дејство саме га г.у били спикари својих јунака карактер заједничког уметлогике у радњи. Француски књи- и тумачи њихових криза и подви- ничког преокрета у доба. Роман за савршену га. Виктор Иго поставља низ ра- т изма, — све су те појаве оиле

жевници сматра]у

Тробљанска улица

Опет наиђох на овај стр ии плочник, ко з.на већ по који пут. Корачам, ногу пред ногу, кб 6олник, кб немоћник, низ улицу сву у сунцу, низ пејзаж жут Већ чујем како негде чекић бије, то мајстори гробнице граде. Глачају се плоче: за децу, за људе, за тебе, живи Београде. Боже, па ту су чнтаве ба ште где ничу споменици, а на њима натписа још нема: крстови, капијице неЖ, аркаде, обелисци; коме ли се, коме ли се све то спрема! Вирим унутра, на ту шуму тужног камења, и погледом свуда цртам, ко руком вештом, слор вучем нежне линије, реже м знамења, слажем речи теже од олова. Ето ,већ читаво гробље ту се створило, па читам имена драгих, мртвих људи борја што се зелено оборило. Тихо, тихо, да се ово гробље не разб уди. Идем, идем назад, мрак већ слази; цвет ми нуди сирота цвећ арка. Већ се тамне мртви крајо брази. Чуј, на цркви Светог Мар ка звоно звони! — Ехеј, шта је теби, (то сам себи зборим), нешто као суза, ко кап ки ше склизну ти низ образ. Да л' то мртвог друга жа лиш? Прекрсти се, иди, уђи преко пустог прага, неком драгом треба свећу да припалиш. МИЛОШ В.ТЕТРЕНИЦА

питања и у ОдепсЈ« ЗД општег _ значаја за европску решава их одговори- куптурну заједницу. ма и радњама већ унапред смги--

ону радњу која се развиЈа у стро зноврсних 5!ес1е$ , Ипак, у свимл тим епохама, свака од трију поменутих књижевности сачувала је евоје национално обележје, своју констан»у. Француски, немачки м енгпе« ски хуманисти или ромлнтичари, . нису истоветни- Код свих њих ре „ ш _ е ^!_... више . 1 У .„!^° Ц . И .°; лреовлвђује моћ народне традико .у и само градиво књи-

шљеним и припремљеним. Полазна тачка немачких књижевника, као и њихова метода, сасвим је другојача. Њихове. потребе и проблеми којима треба

чални него логички и психолошки. V Немачкој, од књижевног дела тоажи се више изражај него објашњења, осећај пре него тума■•ење, Кад Немац размишља, он то чини з.ато што је њему, иако !е збуњен пред тајнама живота, нарочито стапо до тога да изра-

жевног језика одржава. Рекло би се као да је једно од основних стремљења европске културе, ако не и сам закон, да се одржава пуна равнотежа између оба становишта, националног и европског, оба подједнако ^и сво,у веру у ова, непрониц- 6н / опстанку и р взвитку оп „ ди м чагпиртим гвог ~ ' »

п> иви и загонетни свет. То ради Фауст, тако је радио

ште европске културе. п и . ■ . У буду^е, као и до сад, би^е Путер. Мистично осе1,ање изби,а од нес У у Д њиве потре бе и користи за европске народе да проуча-

код на,разноврсни|их и у исто време најугледнијих немачких чњижевника, као што су Клопшток, Хердер, Шилер, Гете, Ниче, а да и не помињемо мистичаре из средњег века, ни доцније религиозне песнике из доба ... . с ,„ ипак припада у Једној исто, ве»Барока«, као ни претставнике п ,

вају сваки своју књижев«ост на само независно од осталих него, и увек, у вези са осталим европским књижевностима, јер све оне поред свих својих различности

немачког Романтизма. И књижевни језик, употребљен у немачкој прози и поезији, ши рио је то мучно осећање о тајанствености живота, то уверење о необјашњивој магловитости људске судбине. У Енглеској, књижевност је била прво германска затиМ француска, пре него што је, крајем сред њег века, постала енглеска. И кад је то постала, она је од тог времена непрекидно остала само енглеска. У њеном средишту се на-

ликој и старој породици. У будуће та узајамна дужност . мора добити један одређенији и позитивнији облик — облик евр.опске сарадње. Европа има право на духовно првенство у човечанству. Али баш зато она има и великих обавеза према човечанству. Једна од н^јве-Ких је: а 3 чува своју културу. Данас је европска култура у опасности. Н>ој с једне стране прети бољшевички варваризам, а с друге варварски американизам.

лази сама визија живота онаквог Само слога свих европских нарокакав је у ствари, без обзира на да може спасти европску култулогичност или нелогичност, мо- РУ од те двоструке опасности. Евралност или неморалност њего- ропа је свесна да јој спас не мовог садржаја. же доћи ни с које друге стране. Енглески песници су дубоко Га свест биће темељ нове Европроникнути непосредним осећа- пе. праве Европе. њем природе, а приповедачи и Европа је матица културе. Ту драмски писци дају првенство културу нису подизали други констрастима и осећајима онаквим гиненти. Они је не могу ни срукакви им се стварно откривају у шити. Бољшезизам и американипребогатој ризници људског би- зем могу победити једино у слу&а. У томе и јесте величина ге- чају ако се сама Европа претвонијалног Шекспира. ри у гробара своје властигг кулУ енглеским уметничким дели- туре. ма језик постаје све вернији оти- Судбина и решење тогз питања сак делања или осе^ања и служи је. у рукама Енглеза и Немацл. У не за изражавање филозофског томе и лежи фатална' суштина размишљзња и расуђивања о ап- њиховог садашњег сукоба. страктним загонетквма животв, Др. м. Спапајковик