Српски народ

1 Јула 1944

СРПСКИ НАРОД

Страна 9

ПОВОДОМ 60 РОЂЕНДАНА ВЕРНЕРА НРАУСА ЈЕДАН ВЕЛИКИ МАЈСТОР МАШ.

Вернер Краус је једаи од првих мећу немачким драмским уметницима. Сада шездесетогодишњак, чи.ја се зрела уметност везује са виталитетом и способношћу ретке врсте, он је у глумачкој уметности јединствен феномен: то је велики ма.јстор, једа« од ретких уметника који и на.јскривениде та.јне тешких карактерних улога савршено позна.је. Код неких глумаца то је сумњива похвала, .јер уживљавање у улогу: данас бити краљ, сутра просдак, данас херо.ј и духовни племић, сутра слабић или филистар, — значи често и недостатак властитог облика карактера и само спољашњу уметност маске. Али код Вернера Крауса ова Глума је нешто сасвим друго него обични преображај и гипкост. Он не копира један индивидуум, не навлачи на себе тућу кожу и саставља из натуралистичких по јединости једну фигуру, он гради изнутра и никад не напушта себе. Он постаје. често у застрашујућој мери, други, а опет остаје јасно приметно V боји свога гласа, свога бића Вернер Краус. Ова дубока и стварна уметност преображавања била ,је могућа само свесним напуштањем натурализма. строгом и упрошће ном вољом, која, као целина, чини да се концептована слика бића све оштрида. пластичниде и силниде истиче. извлачећи потсвесно на светлост. и чинећи маску провидном до задње залеђине и понора душе. При томе, маска као таква ниде више одлуНудућа, и она такоће подлеже у^ пром' 5авањ У- Само ретко де Краус тежио за портретском тачношћу, као кад де. на примср. за улбгу Вирхова у филму' Роберт Кох пустИо да му нарасте природна брада. УопшТе он ограничава маску на мало црта коде постижу наддаче дедство. Али и телесно преображавање. За коде де он такоће способан, 'јесте, и поред тога, еминентно. Иста прилика средње величиНе час де тврда као челик, час здепаста и годазна, час повидена, ломна и празна. Овом се телу аодаду мало спољашња средства, оно се предаје унутрашњод визиди. кода као да га претапа и безобзирно утискуде у дедну замишљену форму. Ј-Бегов успон из мрака био ,?е Исто тако тежак као код неких других позоришних великана. Роћен у Гестунгсхаузену. порек»ом из свештеничке поролице, постао де надпре статиста, путуде около с дедном трупом. у Губену прима месечну плату од 70 Мзрака и мора да се задовољи у разним градским позориштима мањим улогама. Као оперни статиста у Ахену Моли да му се дозволи, ради оживљавања хора заробљеника у „Фиделиу". претстављање једног

стогодишњака и узима дедну сце ну где старац умире, кода толико привлачи на себе интедес куће да се поред тога заборавља на музику. Неки су неправедно у Краусу видели, или рекли, да је он само виртуоз и умешан комедијант, да он ради искључиво разумом и нема срца. Напротив, он је постављен као тип „мислећег глумца" и тип топлог срцј онако како га отеловљуде Емил Јанингс. И сигурно де да он спада V ред уметника оштроумне концепције и смишљене глуме. кода води од Ифланда преко Митервурзера до Каинца. Краус не загредава малИм приватним цртама, не дражи сузне жлезде суз них духова.

Вернер Краус (Фото:

Уфа)

ИСПРАВНА У прошлом броју Српског народа, бр. 28, у чланку који де на културнод страни изишао под насловом Ослобођење и производство српске жене (поводом 40-годиШњице рада гће Исидоре Секулић), случа.јно се поткрала следећа грешка: Пасус: „Са Исидором Секулић српској књижевносги подарена је не обична приврженица. већ права правцата КЈ1ЕВЕТНИЦА, лепоте, и то високог европског степена." Треба да гласи: „Са Исидором Секулић, српској књижевности подарена је не обична привпженица, већ права правцата КЈ1ЕТБЕНИЦА лепоте. и то високог европског степена." (Из Уредништва Српског народа). Он неумољиво прикива индивидуе, обара неумољивим ударцима — и управо његове филмске фигуре,. њетов.а ,,Сива еминенцида" и „Отпуштање", његов катастарски чиновник Серензен у „Анети" десу говорећи примери. Или да.је из духовне раздаљине изваиредну личност. Али овде, ка ои тамо. чини Вернер Краус да се види унутрашњост и карактвр. а и срце карактера, и уместо да загреје. мами гледаоце дош дубље V лавиринте људског. Др. Ханс Хаверман

ПРЕМИЈЕРА „ДУШАНОВОГ ЈУТРД" Од СЛОБОДАНА ИСАКОВИЋА

Иако су прилике нередовне, ипак на Видов-дан Београд је доживео једну позоришну премијеру. То де била драма у стиху Душаново јутро од младога и талентованог писца Слободана Исаковића, чије је дело, било награ^ено на нашем књижевном конкурсу. СРПСКИ НАРОД је донео дедну дивну родољубиву песму С. Исаковића, која је са новим акцентима изражавала на-

ше родољубље, поникло из бола и патњи целога на.рода. ЈТривучени садржином комада, из славне Душанове епохе, омладинци из 'Националне службе преузели су на себе извођење овога историског комада. Њима су притекли у помоћ и неколико позна.тих глумаца, да својим талентима и сводом рутином помогну ове младе уметнике. Комад де извоћен на Видов-дан

ПЕСМА РОДУ Докле ћеш крварити недужни мој напаћени роде Разапет беспомоћно ко Христос на крсту твог страдања Узалуд чекадући дане: смирења, среће слободе Којој су упућена сва твоја чезнућа и надања. Као да ниси свеста« због чега патиш тако И шта си од свог постања Великом Богу згрешио Па ти још за живота припреми очај и пако А смрт не шаље на те, да би те патњи решио. Те зато ропћеш и чекаш да зора спасења сване Још увек у спас верујућ, јер дух у теби живи А искра прошлости славне понекад ненадно плане Те не да,,да те мрак свије у свој огртач сиви. Дух који стално покреће искрвављено тело Да не би посве клонуло под масом, искушења Пре него што буде свршено спасавадуће дело. Дело јединства твога, братимства и измирења Зак.рвљене ти деце, што заслепљена лажју Јоште успела нису разбити заблуде старв Те дозволише с.еби, на злобу и радост вражју Да мржња, завист и страсти, још њима господаре Деце што се у борби противу свиду зала Не одрекоше ниједном, рођене груде своде Деце једних погледа, прегнућа, идеала Деце што веру бране и што се Бога боје. Доста је .било свега, јединство доћи мора. Иначе пропаст ти стоји, куцају дванаест часи Црвени демо« ради без даха и одмора Да пламен живота твога за сва времена згаси. Ако се не пренеш сада, после ће касно бити Када те црвена неман обвије вечитом тамом Нико те неће чути, узалуд' ћеш се молити Пошто твој спас и Васкрс лежи у теби с-амом. За време твоје голготе најзад си увидео Да прИјатеља немаш, сви су те оставили Те стога ради потомства, да би и даље Живес Још није касно, преии се роде мили. Под једну заставу слоге окупи децу родну Па да се из рушевина Србида Нова ствара Те ће предака земљу, благословену, родну Поново својим плаштом обавит славч стара. 2 јуна 1944 године, Р. П. Г. Београд

V присуству претседника владе генерала М. Недића, неколико чланова владе и других угледних личности. Ма да су сви учесници улггали свесрдне напоре, морамо рећи да извођење овог комада ниде одговорило његовод" правој вредности. Душаново јутро од Исаковића својом садржином и лепотом своји хстихова заслужује бољу опрему и бољу игру. Он де извођен на Колг.рчевом универзитету са недовољном сценском техником и без потреб них реквизита. Комад заслужује велику бину Народнога позори-' шта са свима њеним техничким могућностима, великим ансаиблом и другим преимућствимац која пружа прва српска сцена. Овако како је изведена, са ос кудним средствима премијера је виш личила на преставу каквога дилетантскога позоришта, што НЕ|Жалост није заслуживао комад Г. С. Исаковића, коди де свакако најбрља историска драма за дедан дужи период времена. Нити рутина г-ђе Блаженке Каталинић наше поворишне прваниње, која је играла Мариду Палеологову, жену краља Сте* фана Дечанског, нити младалач« чи жа.р Г. Александра Огњановића, који је играо младога краља Душана и истовремено режирао комад, нису могли да надокн наде осуство потребних средста-« ба за извођење комада. I Зато њихов напор као и на-< гтојања других глумаца нису, могла да даду одговарајуће ре« зултате. М. !

УВЕН И У СВАНОЈ ПРИЛИЦИ АС .■ ИРИН

О М Л А ИДЕАЛИ

д и н с н и СРПСКЕ

С Т У п ц и ОМЛАДИНЕ

Никада ниде јасније имала идеале српска омладина но данас. ВиХор општега рата коди де захватио и наш народ показао де све заблуде. све грехове "и све погрешке. Он нам је удедНо указао и једини прави пут кодим наш народ мора и треба да пође. У путоказу тога пута као аманет и као знак спасења блистаду идеали наше српске омладине исписани крвљу н.ајневинијих и најчеститишх жртава нашег намученог рода. То су две просте ствари. Српска омладина има да живи >за Српство и само кроз Српство и за Српство да остварује све своје идеге. сва прегнућа и сва своја замишљена дела. Друго српска школска омладина има да. се врати селу и да све своје снаге стави V искрену, неебичну службу подизања нашег села. Зато је први идеал српске омладине вратити се Српству. као апсолутном изразу епског истог ријског кода и само кроз Срп-

ство и за Српство завршити своју националну револуцију изградњом снажног, јединственог српског националног духа.

одваја тако брзо школску омладину од роднога тла као код нас. Захваћени. цивилизацидом, ми се стидимо свога порекла и

Ни у дедном народу школа не отресемо своје колевке. Опанак

Петар Петровић Његош Тебе је Ловћен напојио снагом да свемирску чашу испијеш до дна и зарониш умом са смелошћу с.на кроз пределе вечних светлосних извора и кроз сложен Космос— метеорским трагом у земну страву и адске грозоте. тајна превирања, душевне голготе и у шумне вале васионског мора. Твој се гениј пео до плавог свебића и у тајну Сфинге светлости је дао озаривши Космос трагич ношћу жића. За титраје духа само си ти зн-ао, за судбинску подлост и магију света и за сунчан искон што Ловћеном шета. 5. Недељновић

Ј коди де нам дао живот, гуњ из кога смо се испилили у европску. одећу, нико више и не чуде. Дужни им за све, ми им враћамо само дедним: великом незахвалношћу. Међутим, треба по-. штовати корен из чиде снаге црпи сок наш властити ластар. Село десте и биће главни иззор наше националне снаге, једини резерво'аор наше националне виталности. И наша интелигенцида као духовна властела нашег народа само у непресушном и нераскидном споду са селом може с дедне стране умаћи неизбежнод бољци цивилизациде •— декаденциде, а с друге стране стварно послужити своме народу. Јован Башић, уч VII раз. I мушке гимназије ,к У Београду.