Српски народ

ТЗиЈула 1944

Страна 9

БЕОГРАДСНИ НРВАВИ УСНРС

Ш

I

Живот пише романе, а ови*опет открива.ју у њима непознате истори.је. То ,је свакидашња појава. Ако се завири у сваку кућу наћи ће се готово исти случа.ј. Негде је роман већи, негде ман>и, али он постоји. Тако .је имала и сво.ј животни 'роман уметница Десанка Ђорћевић, некада тако слављена и обожавана на позоришној сцени, а данас позната искључиво по свом књижевном раду. Роћена у познато.ј трговачкој кући Ђорђевића, чи.ја ,је'радња некада доминирала београдском чаршијом под фирмом „Терзибашић и Ђорђевић". чи.ји је опет Предак чувени Таса Николић-Тер зибаша још за времена кнеза Ми лоша, као устабаша имо видну улогу у животу народа, Ђорћевићка је завршила седам разреда гимназије у Београду. Редовно школовање ле после продужила у Бечу, у институт.у „Нотр Дам д Сион", студирајући посебно језике и музику — певзње. У сво.јо.ј двадесетој години удаје се за нашег тада конзула У Будим-Пешти, Миливо.ја Барјактаревића и улази у т.зв. велики свет. где је одмах осво.јила све симпати.је. Али, као што је већ наглашено, судбина пише романе, а ова.ј је овде тек био добио сво.ј увод. Осећа.јући неодољиву склоност према позоришно.ј сцени. Ђорћевићка напушта муи<а. свој дотадашњи живот и друштво и отпочиње бриљантну каријеру на главно.ј београдској сцени. Први пут се по.јавила V улози Кристе поштарке у оперети ..Пти чар". Успех је био изванредан. Карте су биле распродате за читаву недељу дана унапред. После долазе њене остале успеле креације: „Мамзел Нитуш". „На урзнку" од. Биничког. који је за н>у посебно писао улогу. „Двадесет година из живота једне глумице". „Љиљан и оморика" „Кћи пуковније" итд. Жељна освајања света, напушта прву српску сцену и ступа

у познату оперету Жарка Савића. Нове улоге је уздиж-у и упозна.ју широм нашег народа/. Ту су сада: „Барон Тренк", „Циганин барон", „Мамзел Нитуцј " у новој опреми по њено.ј 'зам-ис,ли, „Доларска принцеза", „Јесењи маневар", „Плвви миш", „Корали и комп." и готово це.о француски оперетски репертрар на н.ашо.ј сцени. некада дат^у режи.ји Бранислава Нушић.а нашег позна тог комедиографа. Али изненада долази до прелома у личној изградњи ових улога и из непо-знатих разлога, она мења свој фах оперетске љу бавнице и кокоте. па прелави на чисту драму. Сада је члан трупе Ђокице Протића. а после Рудо'лфа Млинарића и игра у дедим.а:'.ДасанАгиница". „Смрт мајке Југовића". „Сумњиво лице". „Народни посланик" и др. Дакле. чисго национални репертоар. Не би требало сматрати Д4 Је таленат Дссанке ЂорћевиК опао, самим овим повлаЈгењем. То би било погрешно, Оц ее још V тоупи Жарка Савића, а нарочито V оној Рудолфа Млинарића. испољава у раду на консТрукиИди позоришних дела. Још од прве појаве на сцени с правом је сматрана за једну од нашбразованишх глУмица. То своје преимућство. она сада обилнт користи и све се више посвећује стварању т.зв. мале сцене за лаку забаву. коју су неговале наше цутујуће тоупе. затим „Мало позориште" Бране Цветко'вића. а-у данашње вреаде Душана Животића. ; У овом обилном и коЗДсном послу. преводећи и драматизујући поједина дела. Ђорћевићка, као књижевница. пружила нам је. готово незапажена ол јавности преко осамдесет дела из об ласти драмске уметности Преводила је махом са француског. али и са немачког.. Од по.знатијих ствари треба навести само неке: „Госпоћица мода мама". „Забушанти". „Оскаров свадбени пут ". ..Поетс'елниковипа". „Златно руно", „Корали и комп.",

„Бечли.ја у харему", „Мо.ја жена нема шика", „Сило.м милионар", „Пут у пустињу Гоби" итд. Од ајнактера дала је: „Тражи се л дружбеница" „ОЈоња", „Бисерна огрлица". „Теткино настраданије", „Пресело му". „На трећем спрату". „Теремтете" и др. Она се радо сећа старих блиставих дана када је својим гласом и сво.јом по.јаром пленила срца у публике. У мало.ј канцелари.ји Позоришта удружења глу маца. где врш« дужност секретара. мада претрпана пословима, марљиво ради на једно.ј новој ствари. То је опет комедија у три чина, а зове се „Амор и комп.", према истбименом француском роману. Окружена драмским делима и романима страних писаца. Десанка Ђорћевић пише и не знадући последње странице свога. тако чудног и богатог романа. и ствара и даље са пуно грозничавости још и данас. када се навршава четрдесет година од дана када је први пут жртвовала свој живот позоришно.ј уметности. В. М. А.

КАКО ЗЕ УМИРАО (Наставак са 8-ме стране) Сад се „Прота" обрати на нас, Бранкове при.јатеље, с питањем. ко би се примио тога, да код Бранка у вече до 10 сати поседи? Биће нас, ко.ш ћемо Бранка дању обилазити, али вечерњу ти шину неће моћи Бранко у самоћи поднети. Ја и медик Миша Небригић од мах смо примили ту дужност, и почели са „Протом" неизменце бдити код Бранко до 10 сати ноћу, а и даље. Оног вечера. кад ,је Бранко умро бдио је код Бранка „Протз". О том вечеру нам је овако причао: „Ја сам седио близу Бранка, који ,је мени окренут био, и ћаскао сам му о неким смешним стварима. Бранко ме је чешће погледао, али усне размицао ни-

Београдски крвави Ускрс

Ових дана изашла је из штампе књига под горњим насловом, која садржи око 60 фотографија о терористичком бомбардовању Београда од стране Британо-американаца. Књига је непобитан докуменат ваздушног терора Британо-американаца и треба да прикаже иностранству каквим се м&тодама служе Британо-амери' канци у „ослобођавању" својих „савезника". Доносимо један део предговора који приказује знача] и сврху овога документа. Предајемо светској јавности, целом културном човечанству у име српрког народа ову црну књигу непобитних докумената о раздушном терору Британо-Американаца, који је извршен над престоним градом Србије првог и другог дана православног Ускрса, 16 и 17 априла 1944 године, под изговором да се бомбардују „војни објекти". Могли бисмо пустити у свет без иједне речи протеста и револта овај неми филм смрти и ужаса, ове призоре пустоши и уништења да сами говоре веродостојношћу чињеница о страшном злочину извршеном над Београдом. Ове Порушене хумане и социјалне установе, ови уништени домови породичног мира и среће, са унакаженим и безобличним лешевима, јесу једно трагично сведочанство о лицемерству Бритаио-Американаца, ко.ји

су цинички јавили преко радиа свету и својим народима да су „бомбардовани војни објекти у Београду". Српски народ на основу ових непобитних докумената свој крик бола и огорчења, упућен савести целог културног човечанства, претвара у оптужбу противу данашњих управљача Енглеске и Америке због н»иховог варварског и нечовечног начина ратовања противу деце и жена, нротиву мирног становништва једне окупиране земље, која ,је одзвно избачена из ратног строја и паћенички сноси последице свога ратног пораза. Очекујемо и тражимо најстрожију морадну осуду и примену свију санкција противу вииовиика овог незапамћеног злочина над једним малим, напаћеним народом од стране великих и моћних сила света, које у безобзирној бооби за победу својих себичних империјзлних циљева без милости приносе на жптву цео један народ. Желимо исто тако да ова докуменга, из којих се виде „војни објекти" које је бомбардовала британо-америчка авијација, дођу до очију енглеског и америчког народа, уверени да ће се и њихове савести побунити противу својих безобзирних и бесавесних управљача. Верујемо да ће и они сами осудити одговорне чиниоце, који издају таква бездушиа наређења за терористичко уништавање једног народа, кога они сматрају сво-

БРАНКО је нити ,је што проговорио. Учини ми се на .једаред да је заспао, те ућутим и ја и у тој тишини задремамо. На то ће Бранко про мукнуто рећи: „Иди, „Прото", ку ћи. хоћу да спавам." То је билд око Чг9 сати. „Поћем кући, а послужитељки препоручим, да припази Бранка, и ако што нужно буде, да одмах дође по мене. „Пр.отаГ је близу болнице становао. „Пре десет сати ,кад сам мислио да легнем, дође ми Бранкова послужавка и донесе вест, &А је Бранко, умро. „Отрчим тамо. турим руку под јасТук, где де Бранко своје новце држао и извадим 140 и неколико форинти сребра." А послужитељка Бранкова ова ко нам је испричала Браикову смрт. „По одласку Г. Вуића (Проте) ја сам одшкринула врата од собе, и седела сам код. вратз ослушкујући покашљивање и одц. сај г. Р^адичевића. Приближавала сам му се на прстима, неколико пута. Он је спавао.. Око '/210 зазвони, и ја уђем у собу и загштам га, шта жели. „Помозите ми. рече. да се дувару окренем." Учиним по жељи и покријем га. а он ће ми рећи на то: „Лебен Зи вол!" Ја се удаљим и продужим даље своје ослушкивање, но почем нисам д.уго могла да чујем нити дисање његово. нити покашљивање. ућем опет на прстима у собу, приближим се његово.ј постељи, лагано метнем руку на чело му. и осетим да ]'е ладно. Даље поћем руком. и уво ближе приклоним, госп. Радићевић био је мртав." Као што сам о-нда слушао: окретањем Бранковим на другу страну убрзана му је била смрт. За »стину овога што ,сам о Бранковод сцјрти саопштио, примам одговоШост пред Бо^ом и пред људма. зато и изјављујем, да_ ниде истина оно, што де Вукова кћи, Мина, о Бранконо.т смрти саопштила. За дивно чудо- На ско-рб после Бранкове смрти разболео 6а од сушице медик .Миша Небри-' гић> дедан од нас тродице Бранкових стражара, склони се у Пизу и ту умре. Други стражар Медик Коста.Вуић „Прота" умре мало доцниде у Београду од исте боље.тин«,"

ж Прва страна ињиге о бомбардовањ У Београда ' . ј . : која је скоро и•>«-»»» ш зашла из штампе

јим савезником и пријател,ем, народа који је за њихов рачун ушао у један рат у коме он није имао шта да добије, а знало се унапред да ће га изгубити, народа, који већ три године, слушајући њихове поруке, дао је већи данак у крви него што су њихове многољудне милионске земље до сада-дале жртава. Док ,је света и века остаће у незаборавној .успомени српског народа овај крвави београдски Ускрс, овај страшни злочин бомбардовања једног отвореног града под срамним изговором уништавања „војних објеката". Овакво терористичко бомбардо» вање Београда не може се бправдати никаквим војно-стратегиским разлозима, јер и да је цео Београд до последњег дома био срушен, псравњен са земљом, да је изгинуло све његово становништво, до последњег одојчета у колевци, опет свршетак рата не би био ни за тренут убрзан нити би његов исход за длаку био измењен. Зато у име вечне правде и моРала српски народ, апелујући на савест целог' културног чо- ■ вечанства, веру.је да ће Бог казнити кривце за овај злочин, који ће остати забележен као' ругло XX века у аналима човечанства. * Књига КРВАВИ БЕОГРАДСКИ УСКРС добија се код ПРЕСЕ А. Д. Влајковићева ул. бр. 8 V претплати 100 динара као и код свих продаваца новина и књижара. Иовац се шаље у.напре^д -на чек.. рачун 61.116 са пзцаком за књигу о бомбардовању.