Српски народ

* «

Ктрана 2

СРПСКИ НАРОД

22 јула

ПЉАЧКАШ ПЉАНКАША

I Д а су Американци опљачкали у целом свету ђубриво и сместили га у сво.је. магацине, они би предложили на њиховој валутној конференцији да се после ра тз створи мрђународни новац на бази тог ђубрива. Али пошто су сада од свих сво.јих пљачкашких пријатеља однели сво злато и поседују тог метала четири пута више него сав остали свет, онда предлажу да се сав послератни међународни валутарни оп тица.ј оснива на том америчком злату. Пљачкаши су се лако узбунили. Енглеска не може дозволити да буде подређена Америци у економском погледу (односно не би хтела дозволити, а да ли ће моћи да то не дозволи — то је је-дно велико питање), Не моту да се сложе са америчким захтевом ни оне пљачкаше емигрантске владе, као што је на пример холандска. која полаже право на извесну улогу у будућој светској трговини, зато што још сања о повратку огромног колонијалног поседа. Најзад. и све друге владе које сараћују са Америком V овом ра ту не могу бити задовољне пе>рспективом да ће чикашка берза да прописује светске курсеве, а самим тим утврћује цену земаљским производима и свима' сировинама и фабрикатима тих држава. Са таквим пљачкашким плановима САД не може бити сагласан ни.један разуман човек, па да ;е био и најватренији присталида америчке „демократије" . За ову; пљачкашку политику јенкиа карактеристично .1е још и тс да с.е Америка не задовољава будућим ефектом своје капиталистичке моћи (у случају победе, наравно, у коју нимало не верујемо), већ тражи од својих несрећних дужноамеричких вандала да ставе .јод на расположење свода економска средства ради „нормализациле" посдератног све-тског . економског СИСТема. А нарочито ради инвестици .ја у аеротерором разоренод Европи. Цсла ова конференцида нема за сада реалне вредности. Она је сазвата. као и све друге коалиционе конференциде за послератна питаља. само са тим циљем да се у свету створи погрешан закључак: рат де свршен, треба мислити на урећење света после рата, Услед таквог блефирајућег карактера те конференције. не би требало да се она схвати озбиљно. Али ипак схватадући ту конференциду као нулт.у у практичном смислу, треба је сматрати за веома интересантан симптом пљачкашких идеда пљачкашких САД. Зато је министар иривреде Радха и претседник Радхсбанке др Функ говорио пред привредницима Немачке и иноетранства. о том америчком светском валутарном плану. Он је указао да новац дббида своду вредност оа ауторитета државе и од рада њенот становништва. Вештачки се вредност новца не сме одредити. А камоли да се одреди из- неког центра коди при граби такав -монопол. Министар Функ де изнео потпуно дасну и потпуно правичну идеду да се ва лутарни односи урећУДУ према здравим привредним неопходностима, а то је могуће за европске народе само у случаду да се утврде правци задедничке привреде и трговачке политике. Са мо на тад начин се може постики праведан поредак и може се избећи да Европа постане коло нида америчког пљачкаша. Овад дух задеднице коди де карактеристичан за немачку политику нема ничег задедничког са оним духом насиља коди де карактеристичан за коалициду. 1ак и на валутнод конфеоенци.ди У Бретон Вудсу Американци су се понашали као насилници не само према мањим државама. него и према великим: совдетским делегатима поставили су стварнр ултиматум V погледу доприноса злата који Москва мора да да за учеШће у валутном фонду. Ово де насиље над насилницима. Зато не морамо ни жали-

ти оне коди сада осећају грубо-ст америчког насиља: они су исти такви. Довољно де да се сетимо садашњих покушаја извршења насиља над турском полидиком. Онда ћемо дсбити дош један фрапантан доказ да противници Новог Поретка нису ништа друго но гангстери и пљачкаши. ч ' МЕС.

СЛОБОДУ КОНТИНЕНТА БР№И ВЕЛИКИ НЕМАЧКИ РАЗХ

„Фелкишер Беобахтер" објављује један чланак о ,смислу овога рата под насловом „Прва битка". Лист констатује да Су циљеви Сов.јета и 'данас они исти које је некад Лењин израдио? а које сада Стаљин спроводи По тим ииљевима Совјетска унија има да претставља осповну Нелију за светску Совјетску републику.

СИТУАЦИЈА НА ИСТОЧНОМ ФРОНТУ

Берлин, јула 1944 Врло су интересантна излагања Мартина Халенслебена војног дописника ДНБ-а, који износи сад^шње стање и перспективе операцида на Исгочном фронту. Измећу осталога он побија мишљења неких страних водних критичара, који су тврдили да немачко ратно воћство поступа и сувише научно и апстрактк <ј Он сматра напротив да ј.е овтд рат доказао супротно, -као и оно што се дешава сада на Источном фронту. То све доказуде да Нгмци у исто.ј мери располажу и чвр.стином у практичном вођењ^) рата, брзином у доношењу одлука и смислом за импровизаии-ду. Мартин Халенслебен наводи даље ситуациду на северном крилу Источног фронта, кода де угрожена услед надирања Совдета у дубоки блок немачке северне трмиске групе. и доводи у опасност непосредне границе Ра.јха. По правилима школске тактике лемачко ратно воћство требало би да нареди повлачење целокупног немачког северног крила. Међутим оно то не чини и очигледнр д.е дџ н.ем.а- намеР1» Д.а, то предузима и тако ствара једну врло интересантну во.јну ситуацију. Тако се поставља питање зашто Немци нису поступили пб усбичаденим цравилима него су изложили више артеда опасно;,уи да буду отсечене од сводих веза са позадином. На ово питање постоде само ава одговора. Први претпоставља да де борбена снага немачке северне групе довољно јака дз гложе да одговори свима евентуалностима са изгледима на успех и да ће ове трупе имати да из-врше нарочите задатке. Ово угрожавање средњег крићз може ,да се прет»ори у угрожавање совдетских армида, које

се припремаду да наступе у правцу Риге. рдносно источне пруске границе и коде може да буде оз^.иљно. Преурањено те говори тл о томе да немачкр воћство има намере у том смислу., Мећутим неки далекосежни разлози навели су немачко-воћств.о на овакв.у тактику, коди излазе из оквира школске тактике. До свега тога оно што се у том времеву двсило на средњем отсеку добива нови лик, мржда ће у скород будућности операци:е на том делу фронха морати другодаче да се цене него овога момента на основу оскудних кон кретнцх и званичних подзтака, |ер при оваквом стању ствари мкоге чуди да Немци и поред сппора нацуштад.у досга широк простор. А мора се сматрати да је ратно воћство Немачке предвидело опасноси коде прете за источно-пруску границу као и . равпу Взгипаве. На краду овога извештада Мар тин Халенслебен каже: „Ако немачко ратно воћство г-ушта Совјете да се толико приближе онда ће- то имати сво.ј рајдог,. Би^ .дџђро. дџ се рачуна са извесчим изненађењима. У најмаи,у руку је и упадљиво што совјетско воћство са про ширавањем сво.је велике офанзивне акције на простор између Гарнопоља и Луцка уперене у правцу Лавова до сада уопште није могло да успе и да Немци тамо у сваком случају за сада још показују постојаност ко.ја наводи на све другосамо не на попуштање њихове борбене сна• ге. При томе несумњиво и тамо чисто бројна јачина услед стратешког првенства које Немци дају инвазионом фронту у Нормандији није таква да би била надмоћиа над совјетском јачином." ЧЕРЧИЛОВЕ БРИГЕ

— Мислите ли ви, Џемсе, да смо овде сигурни! — Јесте, сире! У овом подруму »У-1« не може ништа. — Ама, човече, не питам да ли смо сигурни од »У-1«. Питам вас да ли смо сигурни од огорченог становништва! Што се. тиче грађанскаг рата у Шпанији. који су изазвали агенти Кремља, лист вели да се ту није радило само о унутрашњем шпанском догађају, него о европ ском питању. У Шпанији се водила прва битка против с*вореног совјетског напада. а осва.јање Шпани.је помоћу баљшевизми претстављало је за Москву само први корак на рушењу Европе са ЗапаДа. Совјети су 1939 године изгубили битку за Шпанију. али то нипошто не зпачи да Шпаиија не заузима ,и данас значајно место у њиховом схватању Европе. У том смислу. изјавио је и министар шпанеке фаланге Ађесе: „Нека нико не верује да ,/е комунизам потучен на бојном пољу ■ код Брунете. Комунизам је социЈалн.а стварност. Или ћемо да му супроставимо целокупну снагу фаланге. или ће се једног дана опет по.јавити мећУ нама са свима страхотама. Комунизам стоји пред капијом Европе Његово липе је у страховитим злочинима." Док се овако у Шпанији схвата . бољшевичка опасност као европски проблем. вели даље ,,Фел кишер Беобахтер", дотле се Енглези и Американци појављују

као послуџгне слуге Кремља, чи-. је војно залагање не само што отвара свуда бољтеВицима нове могућности. Већ оптерећује и од» брану Континента на Истоку. Англоамериканцима ,/е циљ да оборе и униште централну силу Запада ко.ја преставља једину могућу, противтежу бољшевичком ширењу власти. Када би се оствариле Рузвелтове и Черчилове наде, онда.би у .срцу Европе настао један празан простор у који би бољшевици могли несме тано да продру и да одатле преплаве цео Запад: Слобола Континента, дакле, стоји или пада са Рајхом који се заједно са својим.. савезницима■ налази као стража пред капи.јама Европе. Фронтови на Истоку, Западу и Југу претстављају нераздвојну целину. Овде као и тамо ради се о супротстављању бољшевизму и њв говим помоћницима, да би се Европа сачувала од катастрофе у коју Британци и Американци же: ле да ,/е гурну, као што то жела Москва. То даје овоме рату нарочити печат и придаје немачкој борби знача.1 који је у вези са последњим смислом историског постојања Европе и ко.ји на тај ; начин одлучује о историји свих народа старога света.

НЕМАНКИ ВОЈНИК ЈЕ УВЕК СПРЕМАН

Ево како изгледа једна мала летећа бомба која је већ локазала своју ефикасност у борби (Фото: „Велтбилд")

НАОПАКИ САМУРАЈИ

Јапапски авијатичар улазећи у свој авион носи собом самурајски мач, наследство јуначких предакк. Носи га собом. иако је немогуће замислити случа.ј да се у борби изнад Пацифика може тај мач применити. Али о.и је Јапанцу потребан зато што се он поноси својим оружјем. Енглески потпрручник Бернхард Цемс Бартон је саКрио своју пушку у свежањ дрва, обукав ши пастирско одело и пошао на острво Брач да би ноћу убро немачког команданта у његовој кући. Официр ко.ји сакри.је свО.је оружје — то /е убица. Таквих убица има пуно у енглеској војсци. Може се рећи да ,/е дух енглеске војске дух убица. И тај дух ,/е нарочито одгојен код Енглеза на тај начин што енгле• ска влада плаћа премије сваком морнару за убиство непри.јатељских бораца или бродоломаца, (за њих је то свеједно), плаћа награде пилотима за бомбардовање бункера или цркава (за њих је и то свеједно). плаћа вој нике за освајање положаја или аа пљачкање једног града.

Дух самураја је оригиналан. Али он је сличан нашем европском духу ритера. Витештво и племенитост је нарочита особина европског духа. И зато ми се гако разликујемо духовно и мен тално од Ен^леза и Америкамаца, што се у сваком европском народу нал&зи дух витеза. европска вари.јанта духа самураја, који нас побућује да се гнушамо недела британоамеричких наопа? ких самураја. !

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станкови^ из Београда. Уредништво и Администрздија Престолонаследников трг 5р. 43у партер (Теразије). ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Крагћице Наталије 100 Тел. 21-772 Тромесечнв претплата 48 динара шаље се преко »Пресв* а. д. Влајкови^ева 8.