Српски народ

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

22 јула 1944

У доба барсжа интерес за музику, нарочито њену оперску грану необично је лак. Из цркава и богаташких двирница извла чи се она на светлост сунца. Светиште њено постају широки друмови по ко.дама лута.ју разне певачке дружине ширећи славу какве љупке талијанске опере. Оно што је за 16 век било сликарство, сада у 17 веку преузима на себе музика. На све стране искрсава.ју оперске дворане а луталице певаче све више потискују млада' господа из племићских и трговачких кућа, којима је страст за музиком угушила ове друге амбици.је. Једна од занача.јних полава овог срећног векз био је Кристоф Вилибалд Глук. Родио се у Еразбаху, граду покрајине Оберфалца, као син скромног шумара. Своје првр музичко знање стекао је од једног старог језуите из црквице у Комота.у. Био ,је од оних срећних људи чију способност одмах запазише. Обрео се као сасвим млад у Бечу где га срећа још јаче привуче у своје окриље. Кнез Мелци, познати и размажени љубитељ уметности налази у младоме Глуку клицу генија и сигуран пласман својих нада и вере у младо и ново. Добри мецена одводи свог шти ћеника Самартиниу у Милонп где Глук започиње озбиљну кари.јеру оперског композитора. Бављење у Италији и за њег.а као и за многе било је од пресудиог значаја. Али било је потребн'0 још искуства. Пут у Лондон значи зз њега много. При узбуђујућем додиру са Хендловим ораторима задобија извесне утиске који се касније надовезују на његово реформаторско дело. Његов се дух развија и машта добија крила. Мињоти је V то време имао своју познату оперску трупу > ко.ју улази и Глук. Низ градова

Г .РИСТОФ ВИЛИБАЛД ГЛУН (230 година од смрти)

и ,|едан интевзиван уметнички живот оставља.ју на младог човека снажан утисак и формираIV његов стваралачки карактер. Глук је необично и много волео природу. На - овој турне.ш он залази у њене на .Јдубље таЈне. Од северног мора и егзотичних ф.јордова до жарког поднебља распеване Шпаније. У Једном шароликом . и лепршавом низу пејсажа рађа.ју се његове инспирације и бујају, Љегове страсти. Значајан је његов тадашњи пут V Париз који га доводи у близак додир са тамошњом Опером „буфо" која се развила пол угица.јем Перголезија и његове тежње ка природном. Када Глука 1750 године понова налазимо у Бечу он Је већ име и предмет најинтересантнијих дебата. То је већ доба његових рефорама. У узвитланоЈ прашини која се дигла око његовог имена он проналази свој прави уметнички израз и чврстину. Постаје творац читаве једне школе човек кога сви што хоће да свиоају и ствара.ју V музици имиТћрају. То 1 је уједно доба његовог најплоднијег рада. 1754 го1ине постаје дворски капелник Марије Терезије. На то~м положају. остаје до своје смрти 1787 године непрестано радећи нз ~вом опсежном и значајном животиом делу. Рекли смо да је темељ Глукових рсформи била напуљска опера. Већ V почетку 13 века Напуљ замењује Венецију и преузима воћство V област« музике. Алексанчоо Скг.рлати довео је нлпуљску школу ло светске препасти и силним замахом потиснуо сва друта музичка правила

и навике. Он је опери дао душу, поклонио јој је ари,1у. Али напуљска опера која је имала много позитивног имала је и доста недостата.ка. Потицало ,је то од њене претеране сладуњавости. Преобиље љубавних за плета и неприродност кастрато певача донедо јо .1 ,1е миого непријатеља. Постојао ,1е у то. доба варварски обичај кастрирања дечака како би и V старијим годинама сачували детињу свежину и боју гласа. Жеља Глукова била |е да на темељу ове Скг.рлатијеве мелодичне опере створи једну оперу ко.ја ће бити једноставно дело из живота. Хтео је музиком да оживи људе испуњене истинским осећањима и правом страшћу. У Б рчу живи познати песник Калсабиги. Он је велики поијатељ и једномишљеник Глуков. Свошм либоетом за ..Орфеја и Еури дику" он је античку легенду претстгвио као чисто човечански^ доживља.ј. Глук даје музику и оаћа се његово прво реформагорско дело. 1762 године оно се изводи V Бечу. Ово дело непроиазне лепоте ни.је одмах осво.јило сва срца. Треба.по је времена и борбе да оно постане нови итеал и својина човечгмства. Глук 'е мало разочаран. Одлази у Француску где га привлачи тамогањи доамски поинцип. Надао ге ла ће његове идеје овде нгићч на лепши пријем. Био је гост Мари.је Антоанете која ,је свога ^емљака окружила свом потпебчом помпом. Поијем наоода био е лпукчши но што је очекивао. Лли шарм његове личности и ■^еличина истинског уметника о'•војила. је ^брво овај љубазни

народ. Он је врло вредан. Често га зора затиче нагнутог "над нотном хартијом. Рулет је француски песник одушевљен Глуком. Расинијеву „Ифигени.ју у Аулиаи" он претвара у либрето. Глук |е написао музику и „Ифигенија" се 1744 године изводи у дворг.ни Велике Опере. Затим пише „Алчесте", „Армиду" и после двр године „Ифигенију у Тауриди". Последња је уједно круна његова стварања и на.јверни.ји приказ с*вега новог што је он унео у оперу. Речитативи овде долазе до врхунца и постају осовина целокупног дела. Напуљска опера била је претрпана аријама и оскудна у речитативима. Опера ранијег доба састо.јала се из готово самих речитатива праћених клавипом т. зв. ..рецитативо секо".. Глук је створио „речитативо акомпагнато". Пратњу преузима оркестар и звуцима блиским природи потенцира оно тто изргжава текст. Речитатив је код њега био важан јер је значио радњу као што је ари.ја значила лирско задржавање. „Ифигенија. V Тауриди" почиње величанственим и потресним приказом буое. Психолошки пре Љињено оцртани су у музици ликови ИфигениЈ'е и Опеста. Хооови свештеница напојени религиозним заносом поемагаају све слично у опеоској пчртитури. Несхватљиво вепно и оељефно оживљене су дивље и бесомучне игое Скита. Ов>о велико дело осво.Јило је коначно и соца оних кош су се на ,1'енеогични1е супростг.вљали његовим оефоомчма. Мишљење да уметност тоеба да остане V царству нестварног иш-

чезава и Глук триумфално слави сво.ју победу овим делом испуњеним човечанским патњама и земаљском стварношћу. Великог при.јатеља и заштитника нашао је Глук у Русоу свом некадашњем огорченом противнику. Они Французи што су га некад примили са резервом не могу му никад забора.вити што је за време његова боравка и раДа Париз постао европско јредиште музике. Глук ,је створио читаву једну школу, дао музици један правац који је постао утг>бана путања младих. Захваљујући његоврј смелој реформи опера се врчтила природи. Нада Маринковић

СЕЛШ ЉУБАВНИХ ЗАНССА Ааж Иашића (Наставак са 7-ме стране) најсрећнији. Лаза се није могао препородити тако брзо у погледу својих навика практичног живота. Имао је мира. имао је ону одавно тако потребну материјалну удобност за рад на литератури и завича .1' му се сада учинио питомији и привлачнији Али ни овај брак „творца наше интелектуалне поезије' није имао дуг век. Неколико година бракз и — Лаза Костић остаје удовац! Песник „Максима Црнојевића" а „Пере Сегединиа" дотра.јава своје последње дане опет у самоћи која га је тако морила V младим годинама и од које изгледа није лако могао наћи прибежишта. Без рода рођеног, нај-' зад, скоро у седамдесетим годинама, ,,у потпуном разочарењу у своје доба, свој народ и људе". ослабљена срца умире V- завичају Лаза Костић, велики српски песник неукротивог романтичарскот љубавничког срца . В. Ф.

КАРТА РАТИШТА СА ИСТОЧНОГ ФРОНТА